Чланци поређани по датуму: utorak, 02 jul 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Kupus (lat. Brassica oleracea) je dvogodišnja, kultivisana, zeljasta biljka. Najstariji podatak o korišćenju kupusa pronađen je u Kini, a datira iz perioda
4.000 godina pre nove ere. Kinezi su kupus smatrali biljkom kojom se postiže ravnoteža u telu. Bio je omiljeno povrće starih Grka i Rimljana, a kupus lisičar u Splitu je uzgajao rimski imperator Dioklecijan. Osim kao hrana kupus je poznat i po blagotvornom dejstvu po ljudski organizam. O lekovitim svojstvima kupusa prvi je pisao Katon Stariji pre više od 2.200 godina.

Kupus sladak, kiseo, kao salata, glavno jelo ili dodatak sa mesom ili bez njega, pored pasulja i krompira je osnova srpske kuhinje. U našem narodu koristi se već vekovima kao hrana i kao lek. Kupus se gaji u ravnicama, rečnim dolinama i brdsko-planinskim područjima, a može uspevati i na većim nadmorskim visinama do 2.000 metara. Najbolje uspeva na vlažnom i prohladnom području. Ne podnosi mraz, ali ni jako sunce, uzgaja se iz rasada i traži dosta vode.
Kupus je povrće visoke biološke i niske kalorijske vrednosti (24 kcal/100 g). Sadrži 92,52 odsto vode, 1, 21posto belančevina, 2, 3 odsto dijetetskih vlakana i
svega 0,18 posto masti i 2,3% dijetetskih vlakana. Kupus je izuzetno bogat vitaminima C (42 mg/100 g) i K, gvožđem, magnezijum, sumporom i bakrom. Kupus je dragocena namirnica zbog tartronske kiseline koja usporava pretvaranje šećera i ostalih ugljenihidrata u mast, pa ga nutriconisti preporučuju osobama koje imaju problem sa viškom kilograma. Kupusom se unose najaktivniji elementi za održavanje biološke ravnoteže organizma
i za odbranu od raznih bolesti.Kupus je bogat celulozom koja poboljšava probavu, deluje povoljno na zaceljivanja rana, pa su ga Britanci koristili kao tretman „rovovskih stopala“ tokom Prvog svetskog rata. I danas listovi kupusa uspešno koriste kod otoka posle udaraca. Ipak, po rečima stručnjaka najlekovitiji je sok od kupusa koji provereno leči čir na želucu. Kupus ima antioksidansno i antiseptičko dejstvo, jača imunitet i povoljno deluje kod brojnih bolesti i tegoba od artritisa, preko srčanih bolesti do bronhitisa, malokrvnosti, mamurluka, osteoporoze, plućnih bolesti, reguliše varenje... Postoji nekoliko sorti kupusa, a istraživanja su pokazala da je najzdraviji crveni kupus. Za razliku od belog koji se kod nas najčešće koristi, crveni kupus sadrži više vitamina C, ima više antioksidanata, posebno antocijanina, za koji je dokazano da štiti ćelije mozga. Svež kupus sprečava apsorpciju masnoća posle obroka i na taj način snižava nivo holesterola. Da se ne bi izgubila njegova lekovita svojstva prilikom kuvanja preporuka je da se kupus staviti u vruću umesto u hladnu vodu. Ne bi trebalo dugo ga kuvati, jer gubi svojstva i to kasnije dovodi do nadutosti i težeg varenja kod pojedinih ljudi.
Prilikom kupovine kupusa na pijaci birajte onaj koji ima tanko lišće savijeno u tvrdu glavicu i bez velikih žila. Najveći proizvođači kupusa na svetu su Kina i
Indija, ali se najviše u ishrani koristi u Rusiji (20 kilograma po glavi stanovnika godišnje) koja je treća zemlja sveta po proizvodnji ovog povrća. Kupus se
ostavlja i za zimnicu. Glavice iz kojih je izdubljen koren se slažu u bure ili kacu i potom prelivaju rastvorom vode i soli (na 50 l vode 1 kg soli). U zavisnosti
od temperature kupus se za oko 20-30 dana ukiseli. Glavice kiselog kupusa se koriste za kuvanje svadbarskog kupusa, podvarka ili sarme, a može se iseći za
salatu. Tečnost u kojoj se kiseli kupus poznat kao rasol odlično je sredstvo protiv mamurluka. Ne preporučuje se osobama koje imaju hipertenziju ili probleme sa bubrezima zbog veće količine soli koja se najčešće dodaje prilikom kiseljenja i koji ima ulogu konzervansa.

Sličan kupusu po lekovitim dejstvima je i njegov „dalji rođak“ kelj koji takođe spada u porodicu kupusnjača. Iako podseća na kupus postoje značajne razlike u izgledu i nutritivnom sastavu. Za razliku od kupusa kelj je tamno zelene boje, ima deblje, tvrđe listove izbrazdane brojnim žilama i savijene u glavicu. Za razliku od kupusa kelj bolje podnosi visoke letnje temperature, ali i niže, čak i mraz. Štaviše, nakon prvih mrazeva se povećava količina šećera
u listovima kelja, pa je on ukusniji. Ali, za razliku od kupusa kelj se ne može kiseliti. Snaga kelja leži u skoro 45 različitih flavonoida koji mogu da spreče zapaljenja u organizmu, povoljno utiče kod artritisa, problema sa varenjem, ima pozitivan uticaj na rad moždanih ćelija. Kelj sadrži veliku dozu vitamina K (čak 1327 procenata preporučenog dnevnog unosa u 100 grama) koji je od ključne važnosti za sintezu osteokalcina, proteina koji jača strukturu naših kostiju. Nutricionisti kelj preporučuju za detoksikaciju organizma. Istraživanja su pokazala da kelj može potpuno da očisti telo i reguliše opšte stanje
organizma jer dopire čak do DNK. Za to je zadužen izotoicijanat, koji nastaje iz molekula kelja.
U narodnoj medici poznat je kao melem protiv reume, preporučuje se osobama sa visokim krvim pritiskom, kao prevencija oboljenja oka, a zbog obilja vlakana dobar je kod problema sa probavom. Može da se koristi kao varivo, dodatak salati, dodaje se u sos za paste ili rižoto. Od kelja može
da se napravi čak i zdrava grickalica kao što je čips.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
Vlada Srbije donela je odluku o obrazovanju radne grupe za formiranje elektronskog registra poljoprivrednih gazdinstava, objavljeno je na sajtu Ministarstva poljoprivrede.
 
Kako stoji u odluci, zadaci Radne grupe biće izrada predloga, funcionalnih specifikacija i uspostavljanje sistema optimizacije i digitalizacije upisa u Registar poljoprivrednih gazdinstava za ostvarivanje prava na podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju, kao i za IPARD podsticaje, kao i analiza mogućnosti povezivanja informacionog sistema sa jedinstvenom informaciono – komunikacionom mrežom elektronske uprave Republike Srbije.


Za predsednika Radne grupe imenovan je Marko Saranovac, šef Kabineta ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, a zamenik je Boško Umetić, vd pomoćnika direktora Uprave za agrarna plaćanja u Ministarstvu.

Članovi Radne grupe su Biljana Petrović, vršilac dužnosti direktora Uprave za agrarna plaćanja u Ministarstvu poljoprivrede, Mihailo Jovanović, direktor Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu, Zoran Mišić, zamenik direktora Kancelarije, Milan Latinović, vršilac dužnosti pomoćnika direktora Kancelarije, Ninoslav Kekić, pomoćnik direktora Republičkog sekretarijata za javne politike i Jelena Bojović, Tisa Čaušević i Milica Anđelković iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2557977/formirana-radna-grupa-za-izradu-elektronskog-registra-poljoprivrednih-gazdinstava

Објављено у Agroekonomija
U planinskim selima Kuršumlije, na više stotina hektara već desetak godina uzgajaju se malina i kupina bez upotrebe pesticida. Voće proizvedeno na organski način ima veću cenu, a i plasman je zagarantovan.
 
Selo Žuč, sa oko stotinak domaćinstava, poslednjih godina postaje centar voćarske proizvodnje u Gornjoj Toplici. Zahvaljujući povoljnim klimatskim uslovima, u gotovo netaknutoj prirodi, maline i kupine ovde se proizvode bez upotrebe pesticida.
 
Milorad Lazić, proizvođač malina iz sela Žuč kaže da ne koriste hemiju, najviše Slavol.
 
- U svakom selu se proizvodi ekološki zdrava hrana i mi se tretiramo kao eko proizvođači - kaže Slobodan Urošević, poljoprivrednik iz sela Igrišta.
 
Nadmorska visina od oko hiljadu metara idealna je za organsku proizvodnju.
 
- Mi Sagonjevci imamo prirodnu vodu, doveli smo je iz planine, tako da proizvodimo kvalitetnu malinu - kaže Vučeta Aranđelović iz sela Sagonjeva.
 
- To je nešto što je idealno, prvenstveno za proizvodnju maline i jedan od uslova da sama, organska proizvodnja, poljoprivreda, ima neki prioritet ovde - kaže Jovica Đinović iz poljoprivredne stručne službe Opštine Kuršumlija.
 
Opština Kuršumlija subvencioniše organsku proizvodnju izdvajajući iz budžeta 20 miliona godišnje za podizanje novih zasada i izgradnju mini hladnjača. Mnogi su otišli i korak dalje, jer su finasijsku isplativost videli u zaokruživanju proizvodnje.
 
- Pravimo džem od malina, slatko, likere najviše, kompote, prelive za kolače, torte, sapunčiće, kreme, maske, kozmetiku - kaže Biljana Lazić iz sela Žuč.
 
Malina bi mogla da postane brend kuršumlijskog kraja, pa se tako devetu godinu za redom organizuje malinijada, gde se razmenjuju iskustva i ocenjuje kvalitet proizvoda.
Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović rekao je danas da je doneta odluka da se daje poljoprivredno zemljište po pravu prečeg zakupa, da će ove godine to odnositi na one koji drže goveda i ovce, a da će sledeće godine to pravo imati i svinjarski sektor.
Ministar je tokom posete Severnobačkom okrugu rekao da je najvažnija stvar u stočarstvu da ljudi imaju zemlju za svoje farme, saopštila je Vlada Vojvodine.

"Napravili smo iskorak koji će i poboljšati kvalitet zemljišta, jer je iz godine u godinu zemlja devastirana samo zato što su se sadile kulture na kulturu. Ideja Ministarstva poljoprivrede je da poljoprivrednici mlađi od 40 godina dobiju pravo prečega zakupa zemljišta, kroz izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu mi ćemo je valorizovati. Naravno, posle javne rasprave koja će trajati tri, četiri meseca i svako će imati pravo da kaže šta misli".

Kako je naveo, cena mesa između 150 i 160 dinara je u redu.

"Imali smo donje ekstreme, kada je cena više od mesec i po dana bila 135 dinara. Sa otvaranjem novih tržišta i cene će se stabilizovati i ovo što radimo sa Kinom verujem da će u mnogome tome da doprinese. Već su nam poslali potražnju i verujte, to su ogromne količine, a ako isporučimo trećinu ili četvrtinu svinjskog mesa za Kinu napravili smo ozbiljan posao", rekao je Nedimović.

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu Vuk Radojević je zajedno sa ministrom Nedimovićem obišao poljoprivredno gazdinstvo porodice Sineš u Bikovu kod Subotice.

Nakon te posete, obilazak poljoprivrednicima u Severnobačkom okrugu, nastavljen je posetom porodičnog gazdinstva bračnog para Mila i Dragane Ljutica u Lovćencu kod Malog Iđoša, koje u okviru svog gazdinstva poseduje farmu pilića.

Radojević je prilikom boravka u Bikovu i obilaska farme svinja u vlasništvu Saše Sineša, kojem je prisustvovao i gradonačelnik Subotice Bogdan Laban, istakao da su zajedničke posete poljoprivrednim gazdinstavima širom Vojvodine, već postale praksa i da je to još jedna prilika da se čuju zapažanja i sugestije domaćih poljoprivrednika.
Na svojoj farmi svinja, porodica Seneš ima oko 2.300 svinja i obrađuju oko 160 jutara zemlje, koja je uglavnom državna, a kao stočari dobili su je po pravu prečega. To im je pomoglo jer ranije nisu mogli doći do zakupa državnog zemljišta.

Poljoprivrednici sa tog podneblja istakli su da težak rad nije problem, već stalna neizvesnost na tržištu i oscilacije u ceni.

Radojević je rekao da će sve ono što se na terenu uoči, kao prednost za unapređivanje agrobiznisa u našoj pokrajini, biti uzeto u obzir i pokušati da se ugradi u mere agrarne politike.

"Agrarni budžet AP Vojvodine je značajniji nego ikada. Resorni sekretarijat ima značajan iznos finansijskih sredstava namenjen za subvencionisanje registrovanih poljoprivrednih gazdinstava širom Vojvodine. Za ove tri godine je preko 7,5 milijardi direktno subvencionisano našim poljoprivrednim gazdinstvima. Kada se radi o stočarskim farmama, preko 230 miliona dinara smo izdvojili za ovo kratko vreme i na taj način ih opremili, učinili ih efikasnijimi rentabilnijim i svakako konkurentnijim na tržištu", istakao je Radojević.

Ukazao je da je za ove tri godine i na delu pokazano čvrsto opredeljenje Pokrajinske vlade da se obezbedi dovoljno finansijskih sredstava za potrebe vojvođanskih poljoprivrednika.

Stoga je pozvao poljoprivrednike Severnobačkog okruga da aktivno prate konkurse resornog sekreatarijata i iskoriste šansu da unaprede svoje poslovanje.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/poljoprivredno-zemljiste-po-pravu-preceg-zakupa_1030082.html

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Ministarstvo poljoprivrede održalo je danas sastanak sa proizvođačima višanja iz Prokuplja i okolnih mesta na kome je dogovoreno da nadležne inspekcije izvrše vanredne kontrole otkupa, kvaliteta i klasiranja višnje, rečeno je Tanjugu u tom ministarstvu.
Visnje/Dnevnik.rs
Foto: Dnevnik.rs
Proizvođači su na sastanku istakli da je ponuđena cena, od 25 do 30 dinara po kilogramu, za višnju niska, kao i da zbog kvaliteta i klase ovogodišnjeg roda treba da bude znatno veća.

Sastanku su prisustvovali i predstavnici Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija

Izvor: https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/dodatne-inspekcijske-kontrole-pri-otkupu-visne-02-07-2019

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31