Чланци поређани по датуму: petak, 19 jul 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Kao što smo i očekivali rod pšenice je niži nego kao što je uobičajeno u poslednje vreme. Ipak, dovoljno će biti kako za naše potrebe, tako i za izvoz. Uz probleme u otkupu nastavlja se i voćarska proizvodnja. Konačno je kajsija dobro rodila, a očekuje se da će biti i šljiva uprkos očekivanjima da će nakon prošlogodišnjeg velikog roda ovogodišnja proizvodnja podbaciti.
Stočari koji su očekivali subvencije u međuvremenu su isplaćeni. U Мinistarstvu kažu da još nekoliko njih treba da dopuni svoje zahteve kako bi i oni bili isplaćeni. U međuvremenu je raspisan konkurs za podsticaje stočarske proizvodnje. Detaljnije na našim stranama gde možete čitati i o tome šta muči poljoprivredu
Bosne i Hercegovine, koje su to aktivnosti resornog ministra od značaja za proizvođače, ali i savete stručnjaka. Za vas smo izdvojili priču o tome kako da sprečite povređivanje stoke, istražujemo da li i kakav uticaj imaju GMO organizmi a posetili smo i brojne domaćine, među kojima izdvajamo pčelarku Srbijanku Rafailović, mladog poljoprivrednika Mihajla Đokića iz Pocerine koji se bavi mešovitom proizvоdnjom, a planira da širi proizvodnju jagoda. Išli smo u Sekurič kod Mladena
Minića, predsednika udruženja mladih poljoprivrednika a istraživali smo i kako da nove tehnologije mogu naći primenu u ovčarstvu. Izveštavamo sa brojnih manifestacija i događaja, a kada već pomenusmo kajsije naša Nadica Kolarević pripremila je recept sa ovim voćem.
Nema dobrog domaćina bez Agrobiznis magazina.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Agroekonomija

Premijerku Anu Brnabić i Branislava Nedimovića, ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede meštani topličkog kraja juče su dočekali i pozdravili sa oduševljenjem, jer se premijeraka založila da im se napravi put.

Žitelji kuršumlijskog sela Tmava, premijerku Anu Brnabić su dočekali i tradicionalnom topličkom trpezom. A dok je prolazila putem poklonili su joj organske šljive i jabuke, po kojima je taj kraj čuven. Ovu "voćnu kolekciju" predsednica Vlade je dopunila u selu Samarinovcu, u opštini Žitorađa. Brnabićevoj i ministru poljoprivrede Branislavu Nedimoviću meštani su dali lubenice, i to najveće koje su našli na njivama.

Izvor: http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:807075-SPIJUNKA-Sljive-i-bostan

Објављено у Biljna proizvodnja

Jelena (27) i Miroslav (34) Mutić, diplomirani ekonomista i diplomirani farmaceut, iz Nove Pazove izuzetno su posvećeni pčelarstvu, a kako se ljubav ne može sakriti, to se odražava i na kvalitet njihovih proizvoda. Njihov pčelinjak sa 100 košnica nalazi se nekoliko stotina metara od kuće.

Sve je počelo kada je Miroslav odlučio da napusti posao.

- Otkad ne idem na posao svakog jutra, počeo sam da živim opuštenije i slobodnije, bez opterećenja. Sada čak i više radim. Drugačiji je osećaj kad radite za svoju porodicu - kaže Miroslav za Priče sa dušom.

Jelena kaže da je želela nešto drugačije, a ne samo klasičan med. Prva ideja je bila da naprave med sa kakaom, da stvore nešto autentično što nije postojalo u Srbiji i da se izdvoje na tržištu.

- Ja sam se više usmerila ka vođenju društvenih mreža, marketingu, odgovaranju na poruke klijenata i komunikaciju uopšte, a od kad se rodila Lena, dosta vremena provodim i sa njom. Miroslav je češće u polju, on se otpočetka opredelio za košnice i pčele, za vrcanje meda i pripremu mešavina – kaže Jelena.

Med sa ukusima počeli su da prave 2016. godine, a 2018. godine njihovi proizvodi poneli su titutlu "Hit proizvod 2018. godine" u serijalu "SuperSrbija". Njihov brend "Zlato u tegli", pored klasičnog meda, podrazumeva i med sa dodacima, odnosno mešavinu kvalitetnog kristalisanog meda i liofilizovanih malina, borovnica, kakao praha, koprive i čia semena.

- Nijednog trenutka nismo žalili novac koji ulažemo u pčele. Najvažnije nam je da njima bude dobro i da imaju sve što je neophodno - napominje Miroslav.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2577864/bracni-par-iz-nove-pazove-pravi-med-sa-dodacima-zlato-u-tegli

Објављено у Pčelarstvo

Niska otkupna cena čačanske rane šljive od 10 dinara, ali i slab otkup, doveli su do očajanja mnogobrojne proizvođače šljiva u selu Trnava kod Topole. Mogu da biraju: ili će šljive otići u rakiju, ili će ih prodavati po trenutnoj otkupnoj ceni ili će "plavo more" ostati na zemlji.

U Gornjoj i Donjoj Trnavi, selima sa najvećim brojem šljivika u Šumadiji, ovih dana vlada muk i ogorčenost zbog niske otkupne cene čačanske rane. Iako je rod ove godine solidan, a voće samo po sebi krupno i atraktivno na oko i nepce, voćari krše ruke, a retki su koji uopšte hoće i da pričaju. Kažu da nemaju više šta da kažu. Oni koji su bili raspoloženi da otvore dušu prvo napominju da više nema svrhe ulagati i raditi. Evo njihove računice.

Čačanska rana prvog dana otkupa bila je 60 dinara pa 40 i posle nekoliko dana, pala je na 10 dinara. "Tu šljivu prošle godine prodavali smo za 100 dinara i cena je tokom otkupa pala na 60. Razlika je što je prošle godine otkup trajao mnogo duže, a ove godine svega dva do tri dana. Ljudima jednostavno nije šljiva stigla da sazri i sada smo primorani da je dajemo u bescenje", kaže Svetomir Stojković, iz Gornje Trnave kod Topole.

Stojković ima šljive svih sorti na 1,6 hektara. Ova godina za njega bila je katastrofalna do te mere da smatra da više nema svrhe ni ulagati, ni raditi.

- Razmišljam da naredne godine prestanem da ulažem i da čekam šta će šljivik sam da uradi. Nemam drugog izbora - dodaje ovaj voćar.

- Juče sam 1,5 tonu predao sam po deset dinara. Ostatak ću da ostavim na zemlji. Neka trune. To je otprilike oko četiri tone. Nemam račun da plaćam berače i gajbice. Imam komšije koji se bave i stočarstvom, tovom, povrćem, sve je to na rubu propasti. Ostaće zemlja bez sela i bez naroda na selu. Svi negde idu i svi će da odu. U minusu sam. Nenormalno je skupa hemija, nafta. A imam šljivik star osam godina, znači tek je sad u punom rodu - ogorčen je Stojković.

Proizvođači kažu da ih pored izuzetno niskih cena muči i traljav otkup, koji kratko traje. Petar Prokić iz Gornje Trnave, koji ima 3,5 hektara šljive i sa prosečnim prinosom od 25 tona, tvrdi da je otkup za čačansku ranu trajao samo dva dana.

- Prva klasa mora da bude 45 milimetara prilikom kalibraže, ali domaćinima nije sazrela šljiva, pa sad sve, i prvu i drugu daju po 10 dinara. Još veći problem je što otkupljivači neće ni to, tako da gro voćara kupi šljivu za rakiju i ostaje bez živog novca u sezoni na koji su računali - kaže Prokić. On je primetio i još jedan problem.

- Malo je otkupljivača. Prošle godine u Trnavi bilo ih je deset, ove godine samo troje. I oni su tražili samo prvu klasu. Po ovakvoj ceni, ne isplati se nikako predavati. Samo gajba skida pet dinara po kilogramu, plus berači - objašnjava Prokić.

U Trnavi i susednim selima ovih dana stiže za berbu i čačanska lepotica. Prošle godine otkupna cena je bila 40, a ove godine počela je sa 35 dinara. Prokić se pita koliko dugo će trajati otkup i za nju i do koje najniže cene će ići.

Goran Simić, iz istog sela gaji šljivu na oko 1,6 hektara. Kaže da je nagli prestanak otkupa zakopao mnoge voćare iz ovog kraja. Ili prodaju po 10 dinara ili kupe za rakiju.

- Ove godine oko 60% roda šljive iz našeg i okolnih sela završiće po ceni od 10 dinara ili će otići za rakiju. Trnava i Čumić u čitavoj Šumadiji pretežno gaje šljivu. Sa 10 dinara ne može da se podmiri nijedan trošak. Ljudi su jednostavno očajni - kaže Simić.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2577776/cacanska-rana-samo-10-dinara-rod-odlazi-u-rakiju-ili-ostaje-na

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Porodična poljoprivredna penzija iznosi 8.000 dinara, a prosečna oko 12.000 dinara, čime se poljoprivredni penzioneri svrstavaju u red najsiromašnijih građana Srbije, piše danas Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE).

Dug poljoprivrednika za penzijsko osiguranje je, prema rečima nadležnih i procenama u Republičkom penzijsko-invalidskom osiguranju, oko 160 milijardi dinara, od čega je, pretpostavlja se, skoro 95 odsto nenaplativo.Posebna priča su vojvođanski poljoprivrednici koji su svojevremeno, kada je Vojvodina imala i zakonodavnu vlast u okviru tadašnje SFR Jugoslavije, imali sopstveni penzioni fond koji je, nakon što je Miloševićev režim srušio autonomiju te pokrajine na ulici 1988. godine, pripojen poljoprivrednom fondu zemljoradnika cele Srbije, piše VOICE.

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić ranije je izjavila da je višedecenijski dug za PIO veći od 160 milijardi dinara, od čega je 70 milijardi dinara glavnica, a ostalo su kamate.

Taj dug se odnosi na ukupno 227.995 osiguranika, kazala je ona i dodala da bi rešavanje tog pitanja kroz razgovore sa predstavnicima Svetske banke i MMF-a bio jedan od najvećih uspeha ove vlade.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/poljoprivredni-penzioneri-medju-najsiromasnijima-porodicna-penzija-8000-dinara/sy49k01

Објављено у Agroekonomija

U okviru pojačanog nadzora veterinarske inspekcije u Sremskom upravnom okrugu konstatovan je veći broj nepravilnosti kod subjekata koji se bave preradom hrane životinjskog porekla.

U objektu koji se bavi preradom mesa „Gozba doo“ iz Vojke, opština Stara Pazova u trenutku kontrole zatečeno je klanje životinja – svinja, pri čemu nisu bili ispoštovani opšti uslovi higijene hrane a u prostoriji za rasecanje mesa zatečen je neispravan sterilizator, te su inspektori privremeno zabranili klanje, rasecanje i dalji proces proizvodnje. Subjekat u poslovanju hranom je u toku dana kupio nove sterilizatore, ispravio nedostatke a mesno nadležni inspektor je izvršio dodatnu proveru u poslepodnevnim časovima i subjektu dozvolio dalji rad.

U objektu za klanje i preradu mesa papkara „Sremac“ iz Inđije konstatovan je veći broj nedostataka vezan za opšte uslove higijene hrane životinjskog porekla što je u direktnoj suprotnosti sa Pravilnikom o opštim uslovima higijene hrane, kao i 416 kilograma hrane životinjskog porekla koja je bila neobeležena, neoznačena i kojoj nije moguće utvrditi sledljivost, te je ista proglašena nebezbednom, stavljena van prometa i poslata na neškodljivo uništenje u prisustvu veterinarskih inspektora.

Pomenutom subjektu u poslovanju hranom doneta je mera zabrane upotrebe prostorija i opreme do otklanjanja nedostataka.

Izvor: Agrobiznis magazin i Ministarstvo poljoprivrde, šumarstva i vodoprivrede

Објављено у Stočarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31