Чланци поређани по датуму: četvrtak, 18 jul 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Da bi postigli bolje prinose i kvalitetnije plodove, mnogi proizvođači se poslednjih godina radije odlučuju za gajenje novih sorti jagoda koje su veoma cenjene na evropskom tržištu.

Rezultati domaćih i stranih ispitivanja pokazuju da neke od tih sorti imaju skromnije zahteve prema ekološkim uslovima i primenjenoj agrotehnici, što ih čini potencijalno interesantnim za gajenje u našim uslovima, čak i uz poštovanje tradicionalnog načina proizvodnje.

Zadržavanje sorte zenga zengane u strukturi sortimenta jagode smatra se obaveznom, jer je u pitanju sorta koja je po pitanju kvaliteta postala standard za industrijsku preradu. Ipak, polazeći od toga da je jagoda sezonsko voće, koje se pretežno koristi sveže, važno je pomenuti i novije sorte i njihove najvažnije osobine.

Kleri (Clery) je italijanska sorta, veoma popularna u našoj zemlji zbog vrlo ranog sazrevanja i atraktivnosti ploda. Prinos može da varira od 600 do 900 grama po bokoru. U zaštićenom prostoru prinos je za oko 20% manji nego na otvorenom polju. Sklona je dvorodnosti i dobro se prilagođava različitim sistemima gajenja. To pruža mogućnost uspešnog gajenja i van sezone.

Razvija srednje krupan do krupan plod, izduženo konusnog i pravilnog oblika. Pokožica je sjajna, crvena, delimično otporna pri berbi i transportu. Meso ploda je kvalitetno, izražene arome.

Alba je druga italijanska sorta koja postaje sve popularnija. Uspešno se gaji u svim regionima. Rano sazreva (dva dana posle kleri), što je, uz visok prinos, izdvaja od drugih sorti iste epohe zrenja. Dobro se prilagođava različitim sistemima gajenja i otporna je na manipulaciju.

Plod je krupan, atraktivnog izduženo konusnog oblika, ujednačen i čvrst. Pokožica ploda je svetlocrvena, s izraženim sjajem. Ukus je prijatan i aromatičan.

Kvin ELiza (Queen Elisa) je takođe italijanskog porekla. Sazreva rano, krajem prve dekade maja. Dobre je rodnosti. Na otvorenom polju, prosečan prinos po bokoru iznosi kilogram, odnosno 800 grama u plasteniku. Plod je krupan, pravilnog konusnog oblika, svetlo do jako crven, čvrste pokožice i mesa. Odličnog je, pretežno slatkog ukusa i izražene arome.

U odnosu na druge sorte, prednosti su joj rana epoha zrenja, izražena čvrstoća i atraktivnost ploda, prijatan ukus i aroma.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2576244/sorte-jagoda-koje-daju-vece-prinose-i-kvalitetnije-plodove

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
četvrtak, 18 jul 2019 17:50

Gasi se BIP?! Niko neće pivaru!

Komisija Agencije za licenciranje stečajnih upravnika proglasila je iznajmljivanje Beogradske industrije piva - BIP neuspešnim.

Razlog je taj što se ni jedna firma nije javila na oglas, odnosno nije uplatila depozit do 15. jula što je bio uslov za učešće.Odbor poverilaca pivare saglasio se da stečajni upravnik nastavi proizvodnju samostalno i ovog trenutka je angažovano 127 bivših radnika.

Na pitanje koliko je realno da se sada proizvodnja zaista i nastavi u nekom dužem periodu, ekonomista Mlađen Kovačević kaže da jeste, ali da uspeh takve ideje zavisi od mnogo toga.

"Proizvodnja piva ima ozbiljnu konkurenciju u Srbiji i BIP bi sada morao ozbiljno da poradi na marketingu i mnogo čemu što bi unapredilo njegovu tražnju i proizvodnju. Treba istovremeno znati da je BIP firma u stečaju, ali i setiti se one priče da bi lokacija gde se nalazi BIP mogla da bude iskorišćena za gradnju stambeno poslovnog kompleksa. Sada je samo pitanje šta će da se dogodi", kaže Kovačević za "Blic BIznis".Naime, u februaru ove godine bilo je objavljeno da bi kompleks "Beogradske industrije piva" (BIP), koji se nalazi pored Mostarske petlje, trebalo da bude iseljen. Na toj lokaciji u planu je gradnja komercijalnih sadržaja.

Sve to je navedeno u Planu detaljne regulacije. Cilj izrade plana, kako se navodi u dokumentaciji, jeste formiranje novog gradskog centra uz stanicu "Prokop", stvaranje uslova za razvoj komercijalnih delatnosti, kao i transformacija stare Vajfertove pivare iz 1873. godine zarad industrijskog turizma.

Inače, makedonski biznismen Svetozar Janevski vlasnik tamošnje poznate vinarije, je posle dve godine odustao od iznajmljivanja kapaciteta. On je u BIP došao 2017. godine, a sa njegovim odlaskom postavilo se pitanje šta će biti sa najstarijim i jednim od najomiljenijih srpskih brendova. Osim po nekoliko vrsta piva Bip je bio vrlo popularan i po proizvodnji ruskog kvasa, pivskog kvasca, Bipsi sokova, sirćeta...Država je prodala BIP 2007. godine. Tada su Akcijski fond i Agencija za privatizaciju potpisali ugovor o prodaji 51,9 odsto akcija BIP sa prvorangiranim ponuđačem - Konzorcijumom "Alite" AB iz Litvanije i "United Nordic Beverages" AB iz Švedske, za ukupno 26,5 miliona evra.BIP je pre 20 godina izvršio svojinsku transformaciju i vlasnici nad njegovim kapitalom su postali preko četiri hiljade akcionara fizičkih lica, Akcijski fond i Fond PIO i druga pravna lica. Sredinom 2003. godine vlasništvo nad kapitalom od oko 29 odsto stiče Republika Srbija po osnovu konverzije potraživanja.

Država je potom prodala BIP 2007. godine. Tada su Akcijski fond i Agencija za privatizaciju potpisali ugovor o prodaji 51,9 odsto akcija BIP sa prvorangiranim ponuđačem - Konzorcijumom "Alite" AB iz Litvanije i "United Nordic Beverages" AB iz Švedske, za ukupno 26,5 miliona evra.BIP je 2015. godine otišao u stečaj. Nakon toga je ovu kompaniju 2017. godine zakupio makedonski biznismen Svetozar Janevski. Tada je on rekao da planira da gradi novu pivaru na drugoj lokaciji u koju će uložiti 25 miliona evra.

Beogradska industrija piva (BIP) je fabrika za proizvodnju piva, kvasa i sokova koja se nalazi u Beogradu na opštini Savski venac. Osnovao ju je Čeh Vajnhapal iz Sremske Mitrovice po dozvoli kneza Miloša 1839. godine. Prava industrijska proizvodnja je započela tek 1872. godine, kada je Đorđe Vajfert izgradio fabriku na brdu "Smutekovac", kod današnje Mostarske petlje, na mestu gde se i danas nalazi. Pre privatizacije 2007. godine u pivari je radilo oko 500 radnika. Danas je u ovoj fabrici odstalo 150 radnika.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/da-li-se-gasi-jedan-od-najomiljenijih-i-najstarijih-srpskih-brendova-na-oglas-za/09y5mst

Објављено у Agroekonomija
četvrtak, 18 jul 2019 17:41

Ogromna šteta od poplava u Kniću!

Na sednici opštinskog Štaba za vanredne situacije ukinuta je vanredna situacija u Kniću, izuzev u sedam sela koja su pretrpela najveće štete.

Procenjuje se da je šteta koju je pretrpela mala šumadijska opština od 760 miliona dinara, premašila iznos godišnjeg budžeta koji iznosi 430 miliona dinara.

Predstavnici lokalne samouprave, u međuvremenu, su pomogli 47 domaćinstava kojima je šteta najviše ugrozila imovinu, uputili humanitarne pakete, obezbedili uredno i bezbedno vodosnabdevanje, sanirali najvažnije puteve.

Opština Knić očekuje da će Vladina Kancelarija za javna ulaganja i Ministarstvo poljoprivrede finansijski podržati sanaciju posle poplave 36 knićanskih sela.

Odlukom članova Štaba, vanredna situacije ukinuta je na delu teritorije opštine Knić, osim u selima Guberevac, Balosave, Leskovac, Pajsijević, Vrbeta, Gruža i Grabovac, koja su pretrpela najveće štete u junskim poplavama.

Štete od bujičnih poplava koje su početkom juna pogodile opštinu Knić procenjene su na oko 760 miliona dinara što premašuje budžet opštine Knić za 130 odsto.

Pod vodom je bilo 1.255 hektara, oštećeno je 350 kilometara asfaltnih i atarskih puteva, 13 mostova, aktiviralo se osam klizišta. U poplavama je oštećeno više od 70 objekata, porodičnih kuća, pomoćnih objekata.

Najveće štete pretrpela je putna infrastruktura, za sanaciju je potrebno oko 250 miliona dinara.

Štete u poljoprivredi procenjene su na oko 140 miliona, najviše je stradalo povrće, detelina, soja, jagodičasto voće.

Na terenu u selima u okolini Knića pripadnici Štaba za vanredne situacije bili su sve vreme. Najvažniji posao bio je obuzdati bujične poplave, dezinfikovati poplavljene objekte, obezbediti vodosnabdevanje.

Opština Knić je od Vlade Srbije kao interventnu pomoć dobila 50 tona kukuruza i 30 tona dizel goriva. U toku je saniranje štete u svim selima opštine Knić.

JKP „Komunalac“ i još sedam građevinskih firmi sređuju kanale, propuste i nasipaju atarske puteve. U pomoć su pritekli pojedinci, humanitarne organizacije, a među prvima Čovekoljublje i opština Lapovo.

Izvor:http://rtk.co.rs/steta-od-poplave-u-opstini-knic-veca-od-godisnjeg-budzeta/

Објављено у Biljna proizvodnja

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović održao je danas 18. jula 2019. godine, pripremni sastanak sa ambasadorom Švedske u Beogradu NJ.E. Janom Lundinom za posetu Kraljevini Švedskoj, tokom koje će se susresti sa ministarkom ruralnog razvoja Jeni Nilson.

Fokus sastanka bio je na organskoj proizvodnji i otvaranju švedskog tržišta za plasman srpskih poljoprivrednih proizvoda. Švedska posebnu pažnju poklanja pitanjima organske proizvodnje hrane, održivog razvoja, ekološkim standardima u poljoprivredi, pravilnom tretmanu i uzgoju životinja i platežno je sposobna da prihvati visokokvalitetne organske proizvode.

„Organska proizvodnja trebalo bi da bude jedan od stubova srpske poljoprivredne proizvodnje“, rekao je ministar Nedimović i naglasio da je dodatna vrednost organske proizvodnje dva do tri puta veća u odnosu na konvencionalnu.

Izvor: Agrobiznis magazin i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Објављено у Agroekonomija

Ministarstvo poljoprivrede raspisalo je javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje za investicije u mašine i opremu poljoprivrednih gazdinstava radi unapređenja osnovne proizvodnje u stočarstvu u ovoj godini.
Podsticaji obuhvataju investicije u nabavku novih mašina i opreme za pripremu, distribuciju i skladištenje koncentrovane i kabaste stočne hrane, za manipulaciju i distribuciju čvrstog, polutečnog i tečnog stajnjaka kao i za nabavku opreme kojom se štiti dobrobit životinja.Takođe, sredstva će moći da se dobiju i za proizvodnju konzumnih kokošijih jaja, pčelarstvo i drugo.

Pravo da konkurišu imaju fizička lica (nosioci poljoprivrednih gazdinstava), preduzetnici, privredna društva, zemljoradničke zadruge, srednje škole i naučnoistraživačke organizacije u oblasti poljoprivrede.

Podnosilac zahteva ostvaruje pravo na podsticaje ako je vrednost investicija za koje se podnosi zahtev za ostvarivanje prava na podsticaje jednaka ili veća od 80.000 dinara i ako je iznos pojedinačnog računa jednak ili veći od 25.000 dinara...

Kod investicija u pčelarstvo, ona mora biti jednaka ili veća od 50.000 dinara, a iznos pojedinacnog računa i iznos za svaku pojedinacnu investiciju jednak ili veći od 20.000 dinara.

Zahtev za odobravanje prava na podsticaje podnosi se do 30. avgusta ove godine.

Najviši iznos podsticaja koji korisnik može da ostvari u jednoj kalendarskoj godini je 1,5 miliona dinara, odnosno tri miliona dinara, ukoliko je investicija vezana za proizvodnju konzumnih kokošijih jaja.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/podsticaj-poljoprivrednicima-proizvodjacima-jaja-do-3-miliona-dinara_1033971.html

Објављено у Živinarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31