Чланци поређани по датуму: sreda, 17 jul 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Uprava za poljoprivredno zemljište razvila je novu GIS aplikaciju koja omogućava pregled poljoprivrednog zemljišta. Veb aplikacija o podacima o poljoprivrednom zemljištu u državnoj svojini od 15. jula je javno dostupna.

Aplikacija je zasnovana na podacima dobijenim iz godišnjih programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta, koje od ove godine sve jedince lokalnih samouprava izrađuju kroz informacioni sistem Uprave, koristeći aplikaciju za izradu godišnjeg programa, piše portal Poljosfera.

Podaci o poljoprivrednom zemljištu prikazani su po različitim slojevima (layerima): parcele u javnim nadmetanjima, parcele na višegodišnjim ugovorima, parcele na ugovorima koji ističu tekuće godine, nerealizovana javna nadmetanja, parcele izuzete iz programa i mparcele u susvojini.

Prikazani podaci se odnose na godišnji program za 2018/2019. godinu, osim za opštine i gradove: Čačak, Čajetina, Ćićevac, Crna Trava, Doljevac, Jagodina, Koceljeva, Kraljevo, Kruševac, Lebane, Medveđa, Prijepolje, Rekovac, Užice, Varvarin, Vladičin Han, Žitorađa i Vršac.

Za ove opštine i gradove prikazan je program za 2019/2020. godinu.

Iz tehničkih razloga nije bilo moguće prikazati podatke za Čoku, Kovačicu, kao i za gradske opštine Petrovaradin, Vranjska Banja, Niš-Medijana, Niš-Pantelej, Niš-Niška Banja i Niš-Palilula, piše portal Poljosfera.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2575570/aplikacija-koja-omogucava-pregled-poljoprivrednog-zemljista-dostupna-javnosti 

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Kabinet ministra bez portfelja zaduženog za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća raspisao je konkurs za dodelu bespovratnih sredstava zemljoradničkim i poljoprivrednim zadrugama u Srbiji.

U pitanju je Program podrške sprovođenju mera ravnomernog regionalnog razvoja kroz učešće države u ekonomsko-finansijskim podsticajima za zemljoradnike i zadrugare u 2019. godini na teritoriji cele zemlje.U oglasu se kaže da se konkurs naročito odnosi na poljoprivrednike i zadrugare u Nišavskom, Topličkom, Pirotskom, Jablaničkom, Pčinjskom upravnom okrugu i AP Kosovo i Metohija.

Specifični ciljevi koji bi trebalo da se ostvare ovim programom finansiranja, kaže se u oglasu, je osnivanje zadruga u sredinama gde one ne postoje, unapređenje proizvodnje sirovina za povećanje proizvodnje mleka, mesa, voća, kao i za tehničko-tehnološko opremanje zadruga i drugo.Maksimalan predviđen iznos bespovratnih sredstava za novoformirane zadruge je 7,5 miliona dinara, za stare zadruge 15 miliona, a složene zadruge mogu da dobiju i do 60 miliona dinara.

Rok za podnošenje prijava je do 15. avgusta ove godine za novoformirane i stare zadruge, a za složene rok je do 1. septembra ove godine.

Sve detalje možete pogledati ovde: http://www.mbprr.gov.rs/konkurs-2019.php

 

Izvor: https://www.blic.rs/biznis/vesti/novi-konkurs-za-zadrugare-za-slozene-zadruge-i-do-60-miliona-dinara/fxgpx3x

Објављено у Zadrugarstvo

Vreme posle kiša prija svim okopavinama: kukuruzu, suncokretu, soji, zasejanim u Pomoravskom okrugu na više od 50.000 hektara.

Kako je za Tanjug rekao stručni savetodavac za ratarstvo Poljoprivredno stručne savetodavne službe u Jagodini Miodrag Simić, kod kukuruza, tradicionalno najzastupljenije žitarice u ovom delu Srbije, zasejanog na oko 45.000 hektara, "oplodnja se završava u idealnim uslovima".

Suncokret je ove godine zasejan na oko 4.000 hektara, nešto više nego lane, jer su manje površine bile pod pšenicom, i posle ovih kiša je krenuo u intenzivan rast i formiranje glavica, objasnio je Simić.

"Kada je reč o suncokretu, on nije tradicionalno najzastupljenija kultura u Pomoravlju, Resavi i Levču, kao kukuruz ili pšenica, ali mu se poljoprivrednici poslednjih godina vraćaju. Kroz naše oglede sa industrijskim uljanim kulturama, suncokretom i sojom, pokazalo se da im pogoduje ovo područje", rekao je Simić. Savetujemo ljudima da seju više suncokreta i ima pomaka, a ove godine se očekuje i da ima malo bolju cenu, dodao je on.

Isto je i sa sojom koja je u veoma dobrom stanju, a zasejana je na oko 1.000 hektara, dodao je ovaj iskusni poljoprivredni stručnjak.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/vreme-prija-zitaricama-ocekuje-se-bolja-cena-suncokreta/pmb06yk

Објављено у Industrijsko bilje

Poljoprivreda je naša razvojna šansa“, stara je mantra koju često možemo da čujemo od političara u izbornim kampanjama. Srbija još uvek ima značajan udeo poljoprivrede u generisanju BDP-a, ali to samo na prvi pogled deluje kao posledica toga što je srpska poljoprivreda efikasna. Da to nije znak razvijenosti naše poljoprivrede već pre svega slabe produktivnosti industrije i usluga, vidi se u poređenju već sa susednom Mađarskom. Tako u Srbiji poljoprivreda učestvuje u BDP-u sa 9,8%, a u Mađarskoj koja ima bolje zemljište (kod njih je skoro cela teritorija kao naša Vojvodina – ravna i sa plodnim zemljištem) samo 3,9%.

Sektor poljoprivrede u Srbiji godinama ostvaruje suficit – više ovih proizvoda izvozimo nego što uvozimo. Na prvi pogled, ovo takođe ukazuje na efikasnost srpske poljoprivrede, ali je i posledica niskog uvoza skupih prehrambenih proizvoda – francuskih i italijanskih sireva, vina i suhomesnatih proizvoda i južnog voća, usled niske kupovne moći stanovništva.

Da se ovi proizvodi uvoze i troše približno u meri u kojoj je to slučaj u razvijenijim evropskim državama, naš suficit u trgovini poljoprivrednim proizvodima sa svetom bi se prilično istopio.

Ukupan izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije u prethodnoj godini iznosio je preko 2,4 milijarde dolara. Vidi se jasan trend rasta vrednosti izvoza, premda se u nekim godinama izvoz smanjuje, što je posledica i suša ili poplava koje imaju značajan efekat na poljoprivrednu proizvodnju u zemlji. To što nivo poljoprivredne proizvodnje zavisi od vremenskih prilika dosta govori o nivou naše poljoprivrede.

Do rasta izvoza poljoprivrednih proizvoda došlo je na tržištu Ruske Federacije, o čemu smo već pisali ranije, ali i zemalja CEFTA-e, dok je primetno zasićenje tržišta EU – na kome je dostignut plafon od 1,2 milijarde (što ipak iznosi polovinu našeg ukupnog izvoza ovih proizvoda).Kada agregirane podatke o izvozu poljoprivrede pogledamo izbliza, videćemo da tek par sektora sa sobom nosi većinu, tj. preko polovine izvoza srpske poljoprivrede. To su voće i voćni proizvodi, žitarice (pšenica i kukuruz) i stočna hrana. Žitarice se, uslovno rečeno, najviše izvoze u EU, i to preko 70% pšenice i kukuruza, a prate ih zemlje CEFTA-e sa još četvrtinom ukupne vrednosti izvoza, a slična je situacija i sa stočnom hranom.

Međutim, u slučaju izvoza voća, situacija je malo drugačija – kao veliko izvozno tržište pojavljuje se i Ruska Federacija.

Zašto govorimo „uslovno rečeno“ o tržištu EU kao glavnom tržištu za žitarice i proizvode od žitarica? Zato što više od jedne trećine ukupnog izvoza ovih proizvoda (preko 240 miliona od 690 miliona) navodi kao svoju glavu destinaciju Rumuniju – zemlju koja je takođe veliki proizvođač i izvoznik žitarica, a na njenoj teritoriji se nalazi velika međunarodna luka Konstanca. Stoga se najverovatnije veći deo izvoza u Rumuniju pogrešno knjiži kao da mu je to glavna destinacija, dok je umesto toga roba namenjena izvozu na treća tržišta.Ukupna vrednost izvoza voća je skoro 620 miliona dolara. Najviše se izvoze smrznute maline, smrznute višnje i sveže jabuke, pa i ostalo smrznuto voće, dok je izvoz ostalog voća nizak. Samo maline, višnje, jabuke i ostalo smrznuto voće čine više od 2/3 izvoza voća iz zemlje.Jabuke se dominantno tj. 90% izvoze za Rusiju – od 101,4 miliona dolara, čak 93,3 miliona otišlo je u ovu zemlju, dok je u zemlje EU plasirano 4,5, a u CEFTA 2,3 miliona dolara vrednosti jabuka.

Potpuno je suprotno kada je reč o malinama: od 225,8 miliona dolara izvoza smrznutih malina, u EU je plasirano 190,1 miliona, a u Rusiju tek 5,3 miliona. Od toga, u Nemačku je plasirano malina u vrednosti od 67 miliona dolara, u Francusku 41,5 miliona, Belgiju 16, Veliku britaniju 15, Holandiju 11, a u ostale zemlje znatno manje.

Izvor:https://talas.rs/2019/07/17/izvoz-poljoprivrednih-proizvoda/

Објављено у Agroekonomija

Početkom ove godine, Vlada Republike Srbije i Ministarstvo za poljoprivredu povećali su subvencije za svinje nazimice sa 10 na 15 hiljada dinara. To je neke farmere podstaklo da se ozbiljnije bave tovom svinja, budući da su mnogi, zbog promenjive cene živog mesa, odustali od tog posla. Josip Skendesrović farmer tovljenika iz Subotice, duže od 15 godina bavi se ovom proizvodnjom. Godišnje na tržište plasira oko hiljadu tovljenika, a u rasplodu trenutno ima četrdeset krmača.

"Cena je sada dobra,korektna,posle zimskog pada što je bijo,sada mislim da je to ok, sada je to nekih 150 plus PDV pa dostižemo nekih 170, 180 dinara to je korektno i u redu", kaže Josip Skenderović iz Subotice.

Dušan Brčin iz Bačke Topole nedavno se počeo baviti ovom proizvodnjom na šta su najviše uticale najnovije subvencije.

"Trenutno imam trideset dve krmače i idem na četrdeset krmača. To je negde oko sedamstotina tovljenika, trenutno. Krajnji plan za sad ono što planiram nekih osamdeset do stotinu krmača, pa videćemo koliko budemo uspeli oko tih subvencija i pomoći države", navodi Dušan Brčin.

Da su najnovije mere vlade Srbije oko povećanja subvencija dale dobre rezultate, potvrđuju nam i na jednoj od naših većih farmi za uzgoj nazimica i tovljenika u Ruskom Krsturu.

"Naš godišnji kapacitet je nekih dve hiljade nazimica priplodnih i oko 5.000 prasadi za tov, mogu da se pohvalim da smo do kraja septembra prodali sve količine", navodi Danilo Jakovljević, direktor "Nukleus agrara F1" u Ruskom Krsturu.

U Srbiji se godišnje proizvede oko tri miliona tovljenika od toga dvadeset odsto ide u izvoz, a pitanje je može li više i šta bi trebalo uraditi.

"Mi moramo shvatiti ovu mogućnost za izvoz veoma ozbiljno, sa tim ne smijemo da se igramo, da proizvođači svinja ne prođu kao proizvođači malina, višanja i trešanja i tome slično, tako da u principu svi akteri u ovoj proizvodnji počev od primarne proizvodnje, do klanične industrije do eksportnih firmi, moraju da budu vrlo ozbiljni, jer ako propustimo ovakvu šansu, postavimo se kao neozbiljni dobavljači svinjskog mesa na rusko tržište i sutra na kinesko tržište mislim da nećemo imati perspektivu u ovom poslu", smatra profesor dr Ivan Radović.

Prema rečima stručnjaka sledeći korak koji treba da uradi ministarstvo poljoprivrede to je uvođenje ocene mesnatosti svinjskih polutki na liniji klanja, a to znači da će se tovljenici plaćati na osnovu mesnatosti, time ćemo dobiti da pravi farmer dobiju bolju cenu dok će se eliminisati povremeni proizvođači i preprodavci.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/srbija-danas/3594082/subvencije-za-tov-svinja.html

Објављено у Svinjarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31