Чланци поређани по датуму: ponedeljak, 15 jul 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Veterinarska inspekcija izvršila je pojačani nadzor u Zlatiborskom upravnom okrugu. Konstatovan je veći broj nepravilnosti kod subjekata koji se bave preradom hrane životinjskog porekla. U dva objekta registrovana za preradu mesa uočene su nepravilnosti pretežno strukturalne prirode a koje su u suprotnosti sa Pravilnikom o uslovima higijene hrane („Službeni glasnik RS“, broj: 73/10), kao i nepravilnosti vezane za posebne uslove higijene hrane uključujući i neimplementiran HACCP koji su u suprotnosti sa Pravilnikom o veterinarsko-sanitarnim uslovima, odnosno opštim i posebnim uslovima za higijenu hrane životinjskog porekla , kao i o uslovima higijene hrane životinjskog porekla („Službeni glasnik RS“, broj: 25/11 i 27 /14).

Kod jednog subjekta zatečena je hrana životinjskog porekla koja nije označena i kojoj nije moguće utvrditi sledljivost u ukupnoj količini od 405 kg hrane koja je proglašena nebezbednom za ishranu ljudi, stavljena van prometa i poslata na neškodljivo poništenje u prisustvu veterinarskih inspektora a dodatnih 600 kg hrane koja je bila propisno obeležena ali čuvana u neadekvatnim temperaturnim uslovima je službeno uzorkovano i stavljeno van prometa do stizanja rezultata analiza. Pored navedenog, kod istog subjekta stavljeno je van prometa 2000 kg dimljenih proizvoda i blokirano od strane veterinarskih inspektora do stizanja analiza službenog uzorkovanja jer isti subjekt u tekućoj godini nije radio analize gotovih proizvoda.

U objektu koji se bavi preradom mleka i proizvodnjom kajmaka zatečene su strukturalne neusaglašenosti, loš nivo higijene, plesnivost prostorija što u velikoj meri utiče na opšte uslove higijene hrane a što je u suprotnosti sa Pravilnikom o uslovima higijene hrane („Službeni glasnik RS, broj: 73/10) . Pomenutom subjektu zabranjen je rad do otklanjanja nedostataka.

Za sva tri subjekta u poslovanju hranom izrečena je mera zabrane upotrebe prostorija i opreme do otklanjanja nedostataka.

Subjekti kojima je zabranjeno korišćenje opreme i prostorija do otklanjanja neusaglašenosti su:
Objekat za preradu mleka Zlatibor K , selo Šljivovica , opština Čajetina
Objekat za preradu mesa SZR Rupić, selo Mačkat , opština Čajetina
Objekat za preradu mesa SZR Radojičić, selo Mačkat , opština Čajetina

Izvor:http://www.minpolj.gov.rs/pojacan-nadzor-veterinarske-inspekcije-u-zlatiborskom-upravnom-okrugu/?script=lat

Објављено у Agroekonomija

Kiše, koje ovih dana padaju, a noćas je bila najobilnija sa 50 litara po kvadratnom metru, prekinule su žetvu pšenice u Pomoravskom okrugu, zasejanu na oko 15.000 hektara.
Žetva je na polovini, a ove kiše mogle bi izazvati klijanje u klasu na parcelama koje su polegle, kao i dodatno izbijanje korova, što će uticati na konačni rezultat i prinosa i kvaliteta, ocenili su danas za Tanjugu i poljoprivrednici i poljoprivredni stručnjaci.Trebaće bar tri dana da se zemljište prosuši, kako bi kombajni i traktori mogli da uđu u njive, navode poljoprivrednici.

Prinosi na do sada požnjevenim površinama bili su od 1,5 do 5,5 tona "a i prinosi i kvalitete i ove kao i svake godine, zavisi koliko je ko uložio, da li je sejao pravo seme po savetu struke ili svoje sa tavana", kaže stručni savetodavalac za ratarstvo Poljoprivredno stručne savetodavne službe za Pomoravski okrug u Jagodini Miodrag Simić.

Mlinovi u Pomoravskom okrugu otkupljuju pšenici po 18 dinara, a na tablama, na kojima je istaknuta cena, piše i da nema odbitaka.

Poljoprivrednici kažu da Fabrike stočne hrane plaćaju više.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/drustvo/kisa-prekinula-zetvu-psenice-otkup-18-dinara-bez-odbitka_1033124.html

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
ponedeljak, 15 jul 2019 17:43

Ovo je rešenje za proizvođače kajsija!

Berba kajsije uveliko je u toku, a, prema procenama stručnjaka, ova godina je druga po rodnosti u poslednjih deset godina kada je ovo voće u pitanju.

- Bez obzira na izmrzavanje koje smo imali na početku godine, ove godine očekujemo dobru rodnost. Ipak, mnogi proizvođači se žale na cenu ove godine. Prve kajsije išle su po ceni od 60 do 70 dinara. Sada se za rakiju otkupljuje za 25 do 35 dinara, a kao konzumna i kvalitetna može da ide do 45 dinara - kaže Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Kako dodaje, izvoz kajsije je smanjen, a na to je uticala i uredba koju je donelo Ministarstvo poljoprivrede, zbog strogih kriterijuma:

- Izgubili smo male izvoznike koji su otkupljivali, ali mislim da proizvođači kajsije koji dobro rade i koji imaju prinos od 25 do 30 tona, mogu dobro da zarade.

Keserović smatra i da su klimatske promene uticale na cenu ovog voća. U zavisnosti od godine, cena kajsije se menjala od 30-35 evrocenti čak do 90 evrocenti. Kako objašnjava, u poslednje vreme došlo je do dosta izmrzavanja kajsija, pogotovo u ravničarskom delu. Naglašava da je, one godine kada kajsija dosta izmrzne, dosta visoka cena tog voća.

- Očigledno je da i sa kajsijama moramo preći na savremene, intenzivne zasade, kao što smo to uradili kod jabuke i kod trešnje za guste zasade. Obavezno je da se stavljaju i protivgradne mreže, jer one ne štite samo od grada već štite i od žegotina. Obavezno je i navodnjavanje - naglašava Keserović.

Rekao je i da je za kajsiju dobro što je u poslednjih nekoliko dana temperatura od 18 do 22 stepena i što se noću temperature spuštaju do 16 i 17 stepeni.

Savet proizvođačima, prema njegovim rečima, je da pređu na više faze obrade, da se udružuju i naprave destilerije kako bi imali svoj kvalitetan proizvod sa kojim mogu da se pojave na tržištu kada cena bude bila odgovarajuća. Kajsija je, kako ističe, prepoznatljiv srpski brend, koji može da se proda u izvozu.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2571738/izuzetno-rodna-godina-za-kajsije-ali-proizvodjaci-nezadovoljni-cenom-resenje-u-udruzivanju

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Srbija ima više od 32.000 nezaposlenih polјoprivrednih stručnjaka. Od toga je 5.513 nezaposlenih agronoma i veterinara. Među njima je 46 doktora nauka i 418 magistara i mastera, govore podaci iz januara 2018. godine.

- Ako uzmemo u obzir to da u proseku na školovanje ovog kadra, od inženjera polјoprivrede do doktora nauka, ode oko 300.000 USD, to znači da Srbija ne koristi više 1,5 mlrd USD kapitala uloženog u obrazovanje tih mladih lјudi - kaže Branislav Gulan, član Naučnog društva ekonomista Srbije, publicista i analitičar.

Dodaje da bi bilo drugačije da se uvede obaveza da na određen broj hektara svako gazdinstvo mora da angažuje po jednog stručnjaka, kao i da se limitira veličina gazdinstva, tj. broj hektara koji mogu da budu u rukama jednog gazde, kao što je u Danskoj ili u nekim drugim zemlјama.

- Povratak zadrugarstvu predstavlјa i najbrži put za ujednačen regionalni razvoj u Srbiji. Mali polјoprivrednici u Srbiji, ukoliko se ne udruže ne da će propasti, nego će nestati. Jedini put za udruživanje i opstanak su zadruge - smatra Gulan.

Smatra i da je potrebno doneti deklaraciju Narodne skupštine Srbije o radikalnom zaokretu ka ra­zvoju sela i polјoprivrede, kao i strateška dokumenta na lokalnom nivou. Takođe, potrebna je snažna materijalna podrška na svim nivoima nadle­žnih in­stitucija, kao i postojanje agrarne banke.

- Potrebno je analizirati stanje prirodnih i lјudskih resursa u selima po opšti­nama, odnosno obaviti mapiranje. Izabrati proizvodne programe prilagođene prirodnim uslo­vima i tradiciji proizvođača, koji su tržišno i izvozno orijentisani. Takođe, važno je intevizirati saradnju sa dijasporom, a predlažemo i formiranje razvojne banke dijaspore - rekao je Gulan.

Dodaje i da je važno besplatno davati građevinsko zemlјište, ili uz što je moguće nižu cenu za ot­po­či­njanje preduzetničkog poduhvata. Naglašava i da bi trebalo podsticati zasnivanje brakova i rađanje de­ce. Osvrnuo se i na iznos subvencija:

- Prosečne subvencije po hektaru u Sloveniji su veće od 500 EUR. U Srbiji one su oko 36 EUR. U tom finansijskom raskoraku se nalazi i uzrok zašto su oni konkurentni, a mi nismo.

Izvor: https://www.ekapija.com/news/2571802/gulan-srbija-ne-koristi-15-mlrd-usd-kapitala-ulozenog-u-skolovanje-poljoprivrednih

Објављено у Biljna proizvodnja

U proteklih godinu i po dana poljoprivredni inspektori su u Srbiji oduzeli i uništili više od 560 litara rakije u rinfuzu vredne oko 1,1 milion dinara.Ona nije imala deklaraciju i nije prošla proveru bezbednosti po zdravlje ljudi.

"U cilju praćenja bezbednosti i kvaliteta proizvoda na tržištu, tokom 2018. i prvom polugodištu, poljoprivredni inspektori su sproveli ukupno 2.266 kontrola na pijacama i u ugostiteljskim objektima", rečeno je u Ministarstvu poljoprivrede. Kontrolisan je promet jakih alkoholnih pića koja su stavljena u promet u rinfuznom stanju, bez deklaracije i provere bezbednosti.

Kontrole su usledile nakon monitoringa i rezultata prethodnih kontrola, te analize rizika, objašnjavaju nadležni i dodaju da su ovakve kontrole nenajavljene, a mogu biti redovne prema definisanom planu i vanredne, odnosno, akcijske po osnovu zahteva drugih državnih organa, krizne situacije kao i kontrole po žalbama potrošača.

Podaci pokazuju da od 2.266 kontrola izvršenih za godinu i po dana, 1.753 su u ugostiteljskim objektima, gde je oduzeto i uništeno 457 litara rakije u rinfuznom stanju bez deklaracije i provere bezbednosti proizvoda, čija je vrednost 1.063.000 dinara.

Otkriveno je 168 prekršilaca protiv kojih je podneto 168 kaznenih mera. Na pijacama je obavljeno 513 kontrola, oduzeto je i uništeno 105 litara rakije u rinfuznom stanju bez deklaracije i provere bezbednosti proizvoda, a vrednost oduzete robe je 93.000 dinara.

Otkriveno je 17 prekršilaca protiv kojih je podneto 17 kaznenih mera, a u resornom ministarstvu dodaju da je donet isto toliko upravnih mera.

Obavljena je i 91 kontrola jakih alkoholnih pića sa uzorkovanjem, a ispitivani su brojni parametri, sadržaj etanola, ekstrakta, ukupnih kiselina, metanola... "Neispravnost deklaracija kod rakija u poslednjih nekoliko godina, prvo je pokazala rastući trend, da bi potom blago opala i zadržala tu tendenciju. U ovim kontrolama pokazuje se pad i to najmanji broj u poslednjih pet-šest godina", ističu nadležni.

Neispravnost kvaliteta je, dodaju, nešto manja u odnosu na poslednjih pet-šest godina, dok je količina etanola, koji nije poreklom iz voća, najniža u poslednjih pet do šest godina. O tome svedoči i podatak da je od 91 analiziranog uzorka, samo u dva pronađen etanol koji nije poreklom iz voća.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=07&dd=15&nav_id=1566652

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31