Чланци поређани по датуму: nedelja, 14 jul 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

U Srbiji skoro da ne postoji turistička manifestacija na kojoj ne može da se pronađe domaća rakija bez akciznih markca. Čak i u centru Beograda! Nadležne institucije očigledno ne mare mnogo za to, jer osim što država gubi novac od akcize, građani ne mogu da budu sigurni ni u zdravstvenu ispravnost tog proizvoda. Takav alkohol nije poreklom iz registrovanih radnji za tu delatnost, pa samim tim ne poseduje ni potrebne papire.

- Suštinski problem je taj što je to proizvod na koji nije plaćena akciza i porez, a uz to, ona nije prošla nikakvu zdravstvenu proveru - upozorava Ivan Urošević, predsednik Grupacije proizvođača jakih alkoholnih pića Privredne komore Srbije.

- Sa staništa bezbednosti to je rizičan proizvod. Takva prodaja remeti tržišne uslove. I na kraju, to je nelegalan proizvod. Takva rakija često se provlači uz prodaju domaćih proizvoda, džemova, suvenira...Zanimljivo je i to što niko od nadležnih inspekcija ne kontroliše mnogo montažne kućice, tezge, pa čak ni lokale koji se zakupljuju za prodaju domaćih proizvoda. Tako, često uz "domaću ljutu" mogu da se provuku i mesne prerađevine, bez ikakvih pratećih papira.

- Zakon je zabranio prodaju alkoholnih pića na pijacama i prostorima koji nisu predviđeni za to - ističe Urošević.

- To je pitanje za poresku i poljoprivrednu inpspekciju. Ne sme da se stavi u promet nešto što ne dolazi od registrovanog proizvođača. A da bi neko bio u registru proizvođača jakih alkoholnih pića, mora da ima registrovanu firmu ili preduzetničku radnju. Tačnije, mora da ima akciznu markicu. Takvi proizvodi često nisu pravilno ni deklarisani, pa se tu daje lažna informacija potrošaču o robi. Kako nam je ispričala Sonja Broćeta, direktor marketinga destilerije "Zarić", legalno tržište jakih alkoholnih pića je više nego ugroženo ovakvom prodajom. Naime, sama cena te rakije govori o njenom kvalitetu. Jer ako se sabere cena akcizne markice od 128 dinara po litru, pa PDV 20 odsto na cenu, ambalaža, etiketa, radna snaga i cena samog voća, taj proizvod ne može da košta manje od hiljadu i nešto dinara.

- Za litar kvalitetne rakije od šljive potrebno je 12 kilograma ovog voća, za dunju od 12 do 14, kajsija i kruška od 10 do 14 kilograma, a samo je kilogram dunje prošle godine bio između 50 i 60 dinara kilogram - objašnjava Broćeta. - Sve što je ispod hiljadu i nešto dinara u radnji je čist metil-alkohol, kom su dodati miris i ukus. Ovom problematikom treba da se bave ministarstva finansija i poljoprivrede i da njihove službe to kontrolišu. Država mnogo gubi na akciznoj robi, koja se prodaje na taj način.

U Poreskoj upravi kažu da su prilikom kontrole maloprodajnih i velikoprodajnih objekata veoma retko utvrđeni poreski prekršaji ovog tipa, dok je kod ugostiteljskih objekata bilo primera prometa alkoholnih pića bez akcizne markice. U tim slučajevima piće je oduzeto i podnete su prijave.

- S obzirom na to da promet akciznih proizvoda bez akciznih markica predstavlja nedozvoljen promet akciznim proizvodima, u pitanju je krivično delo kojim se u okviru Poreske uprave bavi Sektor poreske policije - kažu u Poreskoj upravi. - Za prvih šest meseci ove godine oduzeto je 20.000 litara alkoholnih pića. Krajem aprila ove godine, inspektori Poreske policije u saradnji sa organima MUP uhapsili su troje ljudi u Subotici za koje postoji osnovana sumnja da su oštetili budžet Srbije za ukupno 160 miliona dinara, čineći malverzacije sa proizvodnjom i prometom alkoholnih pića.

Kako navode u saopštenju, prodaja alkoholnih pića na improvizovanim tezgama, zelenim površinama, na vašarima i sličnim manifestacijama u nadležnost je drugih državnih inspekcijskih službi.

Ostaje nejasno zbog čega se sva akcizna roba očigledno ne kontroliše na isti način. Jer da je tako, na tezgama ne bi mogla da se nađe rakija bez akcize, kao što gotovo nigde ne mogu da se nađu duvan i cigarete bez "markice".

Prema nekim procenama, budžet Srbije na crnom tržištu jakih alkoholnih pića gubi godišnje više od 150 miliona evra. Podaci pokazuju i da neregistrovani proizvođači na tržište plasiraju oko 50 miliona litara žestine. Ovi podaci i ne čude mnogo, ako se uzme u obzir da ilegalne rakije, bez akcize, ima u svakom turističkom mestu, od Kopaonika, Zlatibora, Zlatara...

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:805757-Prepecenica-nema-kontrolu

Објављено у Agroekonomija

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo raspisao je Konkurs za dodelu sredstava za sufinansiranje troškova nabavke mašina i opreme za organsku proizvodnju na teritoriji AP Vojvodine u 2019. godini.

Bespovratna sredstava po ovom Konkursu iznose 8.172.950,00 dinara i dodeljuju se bespovratno.

Bespovratna sredstva iznose do 70% od ukupno prihvatljivih troškova investicije. Prilikom obračuna, uzima se vrednost investicije bez poreza na dodatu vrednost (PDV).

Maksimalni iznos sredstava koji se dodeljuje po jednoj prijavi jeste 700.000 dinara.

Prilikom razmatranja podnetih prijava za ostvarivanje bespovratnih sredstava priznavaće se jedino mašine i oprema kupljene posle 1. januara 2019. godine, što mora biti dokumentovano avansnim računom, računima sa specifikacijom opreme, otpremnicama, izvodima iz banke, garantnim listovima, jedinstvenim carinskim ispravama, ukoliko je reč o opremi iz uvoza, kao i drugim dokazima koji nose datum posle 1. januara 2019. godine.

Pravo na podsticaje ostvaruju lica koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava, nalaze se u aktivnom statusu, koji su sertifikovani za organsku proizvodnju ili se nalaze u postupku sertifikacije, odnosno ukoliko su u sistemu organske proizvodnje.

Konkurs je otvoren do utroška sredstava, zaključno sa 1. novembrom 2019. godine.

Izvor:https://www.ekapija.com/financing/2571288/vojvodina-bespovratno-daje-8-miliona-dinara-za-nabavku-masina-za-organsku-proizvodnju

Објављено у Organska proizvodnja
nedelja, 14 jul 2019 09:19

Kakav je kvalitet meda koji jedemo?

Veliki broj kišnih dana u maju i junu doneo je glavobolje proizvođačima meda, jer su prinosi znatno smanjeni. To brine i kupce pa se s pravom pitaju šta se nalazi u teglici na čijoj ambalaži piše "bagremov" ili "lipov" med ako je proizvodnja prepolovljena.

Dodatni razlog za brigu jeste činjenica da većina proizvođača med izvozi u Zapadnu Evropu pa se postavlja pitanje kakvog je kvaliteta med koji ostane za domaće tržište.

- Značajne količine meda iz Srbije 1.500 do 2.000 tona, otkupljene od naših pčelara prethodnih godina, završavale su na inostranom tržištu. Taj med je bio analiziran od strane eksternih - inostranih laboratorija i zadovoljio je najviše standarde kvaliteta i zahteve inostranih kupaca. Kod nas takođe postoje laboratorije koje mogu da urade adekvatne analize kvaliteta meda i na proizvođačima i subjektima koji vrše otkup i promet meda je da imaju permanentnu praksu provere i održanja kvaliteta meda - objašnjava Nebojša Nedić, vanredni profesor Poljoprivrednog fakulteta.

Med koji se izvozi, uglavnom u Norvešku, Nemačku, Italiju, podleže kontrolama u referentnim laboratorijama, najčešće u inostranstvu.- Kada se med otkupljuje na veliko, otkupljivač uzima uzorke izvrcanog meda iz bureta gde je prethodno homogenizovan, zapečati ambalažu i nosi u relevantne laboratorije. Te analize podrazumevaju proveru prisustva antibiotika i med koji ih sadrži nije za upotrebu, zatim analizu na saharozu, čime se utvrđuje da li su pčelari u toku paše pčele prihranjivali i razblaživali med da bi dobili veću količinu, i treća analiza je na polenov prah gde se utvrđuje da li je čist bagrem ili je mešan sa cvetovima koji su u tom periodu u cvetu, na osnovu čega se određuje klasa meda - objašnjava Branko Mijić, predsednik Pčelarskog društva "Prnjavor".On napominje da pčelari mogu i sami uraditi analizu, ali smatra da to nije rešenje jer može doći do zloupotreba. Svaki proizvođač može da ima jednu košnicu iz koje će uzimati uzorke i to stavljati na ambalažu, dok otkupljivač uzima uzorak iz cele količine meda.Proizvođač nema obavezu da uradi analizu kvaliteta meda, ali odgovara po Zakonu o bezbednosti hrane za proizvod koji prodaje. Proizvod mora da zadovolji bezbedonosne uslove, a pitanje kvaliteta u ovakvim slučajevima je stvar procene potrošača. Mijić napominje da se više puta pokazalo da "prstom ne treba upirati" u proizvođače jer se tokom kontrole na sajmovima uvek ispostavi da je njihov med kvalitetan, već navodi da do toga dolazi sa medom koji se ne izveze u inostranstvo.

- Otkupljivači deo meda distribuiraju u markete. Svaka firma može da razblaži taj med, ali onda je na potezu tržišna i veterinarska inspekcija. Proizvođač koji prodaje na malo ili na "kućnom pragu" nije u obavezi da proverava svoj med. Kada se to otkrije, interesantno je da firma ne dobija zabranu rada, već se med povuče i vrati u magacin. Takođe, velike pronevere se dešavaju kod uvezenog meda - objašnjava on.Taj med se provlači kao "pekarski med" koji se može koristiti u industriji. On je dobrog kvaliteta, ali je termički obrađen i izgubio je neka svojstva. Problem je što ta oznaka stoji na deklaraciji, ali sa zadnje strane, i kupci to često ne primete, a napred napišu da je prirodni. Drugo, otkupljivači kada prodaju velikim marketima, dodaju bombon sirup iz fabrike bombona i tada se dobija razređen med - objašnjava Mijić.

Zaključak je - med je samo onaj koji se dobije od pčele, sve drugo su zaslađivači ili dodaci, a postrošači vrlo često to konzumiraju umesto meda.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/sta-kupujemo-prirodni-med-a-u-tegli-sirup-za-bombone/pykjjsh

Објављено у Pčelarstvo

Po proizvodnji jabuke Srbija se nalazi na šestom mestu u Evropi, podaci su Eurostata. Od ukupne površine namenjene za proizvodnju voća gotovo na 60 odsto se proizvodi jabuka. Kako bi uzgajivačima ovog voća olakšalli proces proizvodnje u jednoj start-ap kompaniji su razvili mobilnu aplikaciju koja pomaže u upravljanju voćnjakom.Mašine koje umesto sezonskih radnika beru jabuke već su prisutne u nekim voćnjacima Srbije. A od pre pola godine među zasade jabuka je stigla i mobilna aplikacija koja uzgajivačima pravi planove za navodnjavanje, đubrenje i prskanje. Aktivno je koristi oko 600 voćara, a ona se brine za 150 hektara zemljišta pod zasadima jabuke.„Došli smo do zaključka da samo znanje i iskustvo u poljoprivredi više nije dovoljno. Digitalne tehnologije koje su danas u poljoprivredi dostupne olakšavaju dosta poljoprivrednicima radove u voćnjaku tako što im omogućuju da obavljaju radove brže, pouzdanije, preciznije. Isto tako smo temeljili našu ideju i razvili smo mobilnu aplikaciju za uzgajivače jabuka koja na osnovu podataka koje voćari unose o sorti jabuke, godini sadnje, tipu zemljišta i nekim sličnim osnovnim podacima, dakle, aplikacija im pruža planove za optimalan uzgoj“, objašnjava Jovana Đorđić iz kompanije „Map maj epl“.

Aplikaciju je osmislio petočlani tim koji čine poljoprivredni eksperti, aj-ti stručnjaci i ekonomisti. Na ideju su došli jer se u njihovim redovima nalaze i sami uzgajivači jabuka.„Videli smo da mali i srednji jabukari proizvode nekih 20 tona jabuka po hektaru. Veliki šamiponi 65 do 75 tona po hektaru, i videli da postoji veliki jaz između malih i velikih, i osmislili digitalno rešenje koje će da pomogne tim malim jabukarima da dostignu taj prinos jabuka od 65 tona po hektaru“, naglašava David Blaževski, jedan od autora aplikacije.

Kao osnovnu prednost poslovanja vide to što su jedinstveni na evropskom tržištu. Postoje brojne aplikacija koje upravljaju različitim usevima, ali njihova je isključivo vezana za jabuke.

„Aplikaciju je moguće skinuti samo na android telefonima tako da je aplikacija dostupna na Gugl pleju, a indirektno mogu i preko našeg veb sajta da skinu aplikaciju“, navodi Jovana.

Kada se aplikacija preuzme i uzgajivači unesu osnovne podatke o svom voćnjaku, na scenu stupaju algoritmi koji određuju koji su optimalni uslovi uzgoja.

„Softver izračunava zapravo kolika je neophodna količina hemijskih elemenata na godišnjem nivou optimalna i preračunava to u neophodnu količnu preparata koju oni koriste. Na dnevnom nivou oni dobijaju dnevne agrotehničke mere u slučaju prskanja dobijaju koliko treba da prskaju na dnevnom nivou“, objašnjava David.

Za sada ovu aplikaciju koriste uzgajivači jabuka u Srbiji i Severnoj Makledoniji, a pored jezika ove dve države dostupna je i na engleskom. I to nije slučajno jer tvorci aplikacije planiraju da je prošire na poljsko, tursko i američko tržište.Trenutno je ovo preduzeće, staro svega godinu i po dana, usmereno na rezultate. Koliko su aplikacijom uspeli da povećaju produktivnost često proveravaju na terenu.

„Kako bismo se uverili u to da njima aplikacija pomaže u svakodnevnim poslovima i da kažem da je većina korisnika povećala svoje prinose za nekih 15 odsto koristeći našu aplikaciju, uštedom vremena, resursa“, kaže Jovana Đorđić.

Kako bi pokrenuli svoj start-ap, kako kažu članovi tima, nije bilo potrebno mnogo resursa. Ono što je bilo važnije jeste vreme da se zamisao ostvari.

„Do kapitala dolazimo kao i većina start-ap kompanija danas u ovoj fazi, putem angel investora koji ulažu rizični kapital u ovakvu vrstu start-apa“, navodi David Blaževski.

Kada dostignu određene prihode, aplikaciju će, tvrde, nadograditi. Tako će u budućnosti na nju moći da računaju i uzgajivači krušaka, kajsija, breskvi, trešanja.

Izvor:http://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/1882/tehnologija/3590699/mobilna-aplikacija-koja-podize-prinos-jabuka.html

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

U Selenči, u Centru za koordinaciju i transfer primenjenih istraživanja u ekološkoj poljoprivredi, danas, 12. jula 2019, otvoren je međunarodni projekat finansiran iz Višegradskog fonda, koji će, primenom istraživačkih i inovativnih rešenja doprineti razvoju organske proizvodnje u Srbiji i regionu. U projektu „Inovacije u sistemima organske hrane zarad održive proizvodnje i očuvanja životne sredine“ učestvuju Srbija, Hrvatska, Slovačka, Mađarska, Ukrajina i Poljska
Pored Centra za koordinaciju i transfer primenjenih istraživanja u ekološkoj poljoprivredi (Eko agri centra), kao nosioca celog posla, učestvuju partneri iz pet evropskih zemalja - Centar za razvoj ekološke proizvodnje Ivanovci iz Hrvatske, Nacionalni poljoprivredni centar iz Slovačke, Nacionalna botanička bašta Nacionalne akademije nauka Ukrajine, Istraživački institut organske poljoprivrede iz Mađarske i Asocijacije proizvođača voća iz Poljske.
-Organska proizvodnja u Srbiji i regionu ima značajne potencijale i veliku šansu za razvoj, a za to je neophodna saradnja i usvajanje znanja i iskustva naših partnera, evropskih organizacija i naučno-istraživačkih institucija koje idu u korak sa poslednjim dostignućima u ovoj oblasti – poručio je predsednik Eko agri centra Jozef Gašparovski sa konferencije održane povodom zvaničnog otvaranja projekta.
Konferenciji u Selenči prisustvovao je veliki broj organskih proizvođača, te predstavnici obrazovnih i naučnih ustanova i organizacija iz naše i nekoliko evropskih zemalja.
Predstavnica tima koji rukovodi projektom „Inovacije u sistemima organske hrane zarad održive proizvodnje i očuvanja životne sredine“ Jelena Kovačević predstavila je partnere i zajedničke aktivnosti koje će trajati do juna 2020. godine. Ona je naglasila da je cilj projekta unapređenje razvoja inovativnih rešenja i konkurentnosti poljoprivrednika u Hrvatskoj i Srbiji, na osnovu isustava Mađarske, Slovačke, Ukrajine i Poljske. Po njenim rečima očekuje se da se zahvaljujući zajedničkim aktivnostima poveća sirovinska baza članica Eko agri centra i Centra za razvoj ekološke proizvodnje u Ivanovcima u Hrvatskoj, da se obezbede uslovi za kontinuitet snabdevanja tržišta, poveća konkurentnost i promoviše važnost istraživanja u ovoj oblasti.
Između ostalog, planirano je i istraživanje u kojem će učestvovati stotinu istraživača, odnosno studenata iz Srbije i Hrvatske i 80 farmera, a poziv za predloge istraživanja biće otvoren 19. jula. Biće izabrano dvadeset radova koji podrazumevaju primenu novih naučnih i tehničkih dostignuća i moderne tehnologije, a istraživački poduhvati treba da traju najmanje jednu proizvođačku sezonu.
Ovaj projekat predstavlja zapravo nastavak saradnje organskih proizvođača koje okuplja centar u Selenči sa organizacijama u drugim zemljama.
Osvrćući se na nedavno završen prekogranični projekat „Organik bridž“ u kojem su učestvovale Srbija i Hrvatska, Lidija Maurović Košćak, predstavnica Centra za razvoj ekološke proizvodnje iz Ivanovaca, podsetila je na to da je ova organizacija osnovana po modelu organizovanja poljoprivrednika u Selenči.
-Upućeni smo jedni na druge i samo na makro nivou, koristeći dostignuća razvijenijih od nas, kada je o organskoj poljoprivredi reč, poput Mađarske, Slovačke i Poljske, možemo očekivati povećanje broja proizvođača, površina i konkurentnosti – kazala je Lidija Maurović Koščak.
Pomenimo, i Centar za koordinaciju i transfer primenjenih istraživanja u ekološkoj poljoprivredi je nastao kao rezultat evropskih projekata, a proizvođačima i istraživačima pruža usluge laboratorijskih analiza zemljišta, vlage, vazduha, proizvoda, kao i podršku pri sertifikaciji organskih proizvođača, proizvodnji organskog semena i rasada, edukaciji...

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Organska proizvodnja
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31