Чланци поређани по датуму: subota, 13 jul 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Žetva još nije završena ali će u nekim delovima zemlje posao biti završen već za vikend.Bačvani su posao skoro završili, jer podaci Žita Srbije kažu da je pšenica ubrana s 90 odsto posejanih površina, dok je u Sremu i Banatu taj posao urađen na dve trećine njiva. U centralnim područjima zemlje žito je ostalo još da se skine na oko 40 odsto posejanih oranica.Paralelno sa žetvom krenulo se i sa trgovanjem ovogodišnjeg zrna.

Pravna lica, navodi direktor Žita Srbije Vukosav Saković, za kilogram žita dobijali su juče od 17,5 do 18,2 dinara, dok otkupljivači individulanim poljoprivrednicima plaćaju akotnu cenu od 17 do 17,5 dinara.

U silosu BMM u Kaću poljoprivrednici su pšenicu mogla predati za 19 dinara za kilogram, “Unitrgovina” u Padini davala je 18 dinara, a toliko je vredela i u silosu u Kukujevcima. Na tim otkupnim mestima ratari na keš treba da čekaju od tri do deset dana.

Cena novog roda je takva kav je , a ratari ratari mahom žure da rod prodaju i novac dobiju što pre, jer ne treba zaboraviti, žito donosi prvi prihod u ekonomskoj godini poljoprivrednicima.Malo njih rod ostavlja na lager premda su mišljenja da će za dva, tri meseca kilogram žita koštati preko 20 dinara.Nemanja Petrović iz Udruženja “Starčevački paori” kaže za “Dnevnik” da se u Starčevu i okolini nudi za žito akontacija do 17 do 18 dinara, i da nema saznanja da je neko od ratara već završio trgovanje odnosno dobio novac.

- U našem ataru, ako vreme posluži, žetva bi trebala da bude završena tokom vikenda. Na njivama gde je žito ovršeno prinosi su šaroliki. Klima ove godine nije pogodovala pšenici i cena novog žita neće doneti neki veći prihod ratarima –kazao je Petrović.

U okolini Sente žetva bi trebala, takođe, za vikend da bude gotova –kaže poljoprivrednik Ferenc Šoti i naglašava da su kod njih njive sa pšenicom pune korova i da je zemlja zbog kiše raskvašena, pa su morali čekati, kako bi kombajni mogli ući u njive. Prinosi se, ističe, kreću, od tone i po do tri i po tone po jutru

- U Senti silosi nude akotaciju od 16,5 dinara, premda je to malo, jer da bi se troškovi pokrili žito bi trebalo da košta 20 dinara, a da bi se nešto i zaradilo kilogram nove pšenice trebalo bi da bude 22 dinara - naglašava Šoti. – Uglavnom svi predajemo i čekamo novac malo ko će kod nas pšenicu ostaviti na lager.Žetva se malčice otegla, kaže direktor Poslovnog udruženja Vukosav Saković, zbog korova na nekim njivama i raskvašenog zemljišta, ali su očekivanja, da će se posao narednih dana završiti i dobiti, kako se i očekivalo - 2,5 miliona tona pšenice.

- Prinosi su na nivou petogodišnjeg proseka, u Vojvodini oko pet tona po hektaru a u centralnom delovima zemlje malo ispod četiri tone po hektaru - navodi direktor Saković.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/ekonomija/poljoprivreda/zetva-otkupna-cena-psenice-se-vrti-oko-19-dinara-12-07-2019

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
subota, 13 jul 2019 08:58

Evo šta sve nudi odmor na selu!

Domaćini koji u rudničkom, takovskom i suvoborskom kraju svoja vrata otvaraju turistima sve više ulažu u ponudu, kako bi uz prirodne lepote i dodatnim sadržajima osvojili goste.Zbog prisne, porodične atmosfere i lepota sela u okolini Gornjeg Milanovca, turisti rado odmor provode kod istih domaćina."Mnogo nam znači jer živimo u centru grada i svaki izlazak u prirodu nam je nezamenljiv", rekla je Bojana Pražić iz Beograda.

Gvozden Dželatović iz Jagodine kaže da se na tom mestu napune baterije za nove poslovne poduhvate.

Domaćini im sa zadovoljstvom otkrivaju kulinarske ili zanatske veštine — nude aktivan odmor.

"Organizujemo izlete, mnogo toga kreativnog se uradi da bi tim ljudima bilo zabavno, da budu tu više dana", izjavila je Žiža Ivanović iz sela Grabovica

Sve je više seoskih domaćinstava koja imaju bazene. Mnogi su spremni da svake godine osmisle nešto novo.

"Osluškujemo naravno šta žele naši gosti. Sad smo napravili avantura park, to je nešto novo, interesantno za decu", istakla je Gordana Milošević iz sela Klatičevo.Korak dalje otišli su i domaćini u Leušićima i spojili staro i moderno. Tako na seoskom imanju, starom više od dva veka, gosti mogu koristiti i saunu.

U susednim Koštunićima uz kupanje na reci i odmor u vajatima planiraju se novi sadržaji. Natalija Veselinović iz tog sela kaže da Ministarstvo za turizam pomaže u izgradnji hotela sa spa centrom i velnesom.

Šansu i značaj razvoja seoskog turizma prepoznala je i opština Gornji Milanovac u kojoj skoro svako selo ima goste.

"Naša lokalna samouprava je opredelila sredstva ove godine u budžetu za subvencionisani razvoj seoskog turizma. Opredeljeno je tri i po miliona dinara i ta sredstva će biti namenjena kako za proširenje kapaciteta tako i za podizanje kvaliteta usluge", saopštio je direktor Turističke organizacije Gornji Milanovac Desimir Ćalasan.

Domaćini u milanovačkim selima već imaju dugogodišnje iskustvo, ali i želju da udovolje gostima i podignu ponudu u turizmu na prepoznatljiv nivo.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3590030/odmor-na-selu-umesto-na-moru--mozda-je-dobra-ideja.html

Објављено у Seoski turizam i ruralni razvoj

Sve poljoprivredne parcele u Srbiji na kojima se zaista obavlja poljoprivredna proizvodnja, biće do 2023. godine evidentirane, a to će biti osnov za dobijanje državnih subvencija.

Država poljoprivrednicima već odobrava podsticaje na osnovu površine zemljišta koju imaju u vlasništvu, odnosno zakupu, koja je upisana u katastru, a na kojoj poljoprivrednici imaju zasađene kulture.

Međutim, u praksi se pokazalo da samo na jednom delu te površine, ustvari, obavljaju proizvodnju, pa su na taj način dobijali novac i za deo zemljišta na kojem nisu zasejali pšenicu, kukuruz, detelinu...Šef odseka Integrisanog sistema upravljanja i kontrole (IACS) u Upravi za agrarna plaćanja, Zoran Knežević, kaže da će na osnovu grafičkog evidentiranja zemljišta, koje se koristi za poljoprivrednu proizvodnju, poljoprivrednici u budućnosti dobijati podsticaje po hektaru za sva direktna plaćanja kao i za određene mere iz ruralnog razvoja.

"Podsticaji za poljoprivrednike treba da se povećavaju. S druge strane, dobijaće ih samo oni poljoprivrednici koji stvarno koriste poljoprivredno zemljište, bilo da je to obradiva površina ili su trajni travnjaci, livade i pašnjaci", rekao je Knežević za Tanjug.Projekat Uspostavljanje sistema identifikacije zemljišnih parcela (LPIS) počeo je da se sprovodi u Srbiji početkom godine u saradnji sa EU.Proveri stvarnog stanja na terenu u okviru prve faze ovog projekte, prethodilo je snimanje iz aviona svog zemljišta u Srbiji, digitalizacija na osnovu ortofoto snimaka, a kako bi se utvrdilo koje poljoprivredne parcele se na terenu zaista obrađuju.

Uspostavljanje ovog Sistema treba da omogući lakši i jednostavniji način podnošenja zahteva za podsticaje, transparentno korišćenje državnih podsticaja, ali i bolju kontrolu podataka i praćenje (monitoring) korišćenja poljoprivrednog zemljišta.

"Danas se na terenu proverava GPS-om, da li su granice dobro iscrtane i da li je na tom zemljištu kultura koju su poljoprivrednici prijavili da uzgajaju", navodi Knežević.

U pilot projektu učestvuje 10 opština i 147 poljoprivrednika.

Poljoprivrednici iz sela Mali Izvor i Valakonje u opštini Boljevac, Miroljub Stojadinović i Ljubiša Janošević očekuju da će se digitalizacijom stvarnih pracela koje se koriste za poljoprivrednu proizvodnju omogućiti pravednija raspodela sredstava i veće subvencije države. "Nadam se da će se povećati subvencije i tako više unaprediti ulaganje u poljoprivredu", kaže Miroljub Stojadinović iz Malog Izvora koji na nešto više od pet hektara gaji pšenicu, kukuruz...Ljubiša Janošević iz sela Valakonje, na čijim parcelama su bili nadležni iz Uprave za agrarna plaćanja i stručnjaci za implementaciju projekta na terenu iz Slovenije, smatra da se poljoprivrednicima koji su se uključili u projekat omogućava da dokažu da ono što rade zaista zaslužuje pomoć države.

Ekspert za LPIS iz Slovenije, gde je ceo sistem zaživeo pre 15 godina, Aleš Znidarko iz Geodetskog zavoda Celja, kaže za Tanjug da je u EU subvencionisanje zasnovano na površini zemljišta koje se obrađuje, a ne na osnovu površine parcele koju poljoprivrednici poseduju.

"To je osnova za traženje podsticaja. Tako se dobije realna situacija na terenu i to se kasnije može proveriti kontrolom na terenu", kaže Znidarko. Kompletan projekat u Srbiji, kažu nadležni, trebalo bi da zaživi do 2023. godine. U projektu učestvuju opštine Novi Kneževac, Sečanj, Irig, Sremska Mitrovica, Gornji Milanovac, Požarevac, Golubac, Boljevac, Vlasotince i Leskovac.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/novi-osnov-za-subvencije-snimanje-poljoprivrednih-parcela-do-2023-godine/mlvz90q

Објављено у Agroekonomija

Petar Popović, java script developer i osnivač Hakademije, nikada se nije bavio poljoprivredom. Kako kaže za Novu ekonomiju, živi i radi u Beogradu, ali je poreklom iz Stare Pazove i odrastao je uz vojvođanske njive. Oduvek je želeo da pomogne poljoprivrednicima, a kap koja mu je prelila čašu je nedavni snimak očajnog seljaka koji testerom seče stabla u svom voćnjaku zbog niske otkupne cene i odnosa države prema njima.

Pre tri dana objavio je post na mreži LinkedIn „Šta mi IT-jevci možemo da uradimo da pomognemo našim ljudima? koji je privukao veliku pažnju i skoro 200 komentara kolega iz IT zajednice, finansija, menadžmenta...

„Pre neki dan sam naišao na snimak na kom srpski seljak motornom testerom seče svoj voćnjak. Čovek ne zna šta da radi više, kaže država ga zakopala, sopstvena država ga sabotira. Malinari već godinama gaze i bacaju maline koliko su ogorčeni, to nije novost, svi to znamo. Ostatak Srbije ćuti, niko se ne oglašava, solidarnost nula", napisao je mladi programer na početku svog posta.U nastavku Petar razmišlja naglas: "Da li napraviti otvorenu platformu nalik Farmiji čija bi svrha bila da pomogne našim seljacima da prodaju svoje proizvode po fer ceni i nađu kupce u inostranstvu? Da li napraviti "online pijacu" na kojoj će ljudi moći da kupuju ili rezervišu domaće voće i povrće na malo po takođe fer cenama? Organizovati hakaton u cilju pravljenja različitih rešenja i fuzije ideja?"

Ja želim da uradim nešto i nadam se da nisam jedini. Takođe se nadam da će se javiti i sami seljaci, pre svega mlađe generacije koje razumeju nove tehnologije kako bi nam lakše objasnili svoje probleme, jer ako ne razumemo problem ne možemo ni da smislimo rešenje", napisao je na kraju, uz molbu da ljudi podele njegov post.„Shvatio sam da će verovatno biti kasno i da ako želimo da uradimo nešto moramo brzo delovati. Ishitreno sam napisao post i nisam očekivao da će toliko odjeknuti i iznenadio sam se kada sam video da je toliki broj ljudi spreman da se uključi i uradi nešto da pomogne drugim ljudima, kaže za Novu ekonomiju Popović istučući da je IT prirodni saveznik mnogih grana privrede.

Na njegov post su uglavnom odgovarale kolege iz IT zajednice zbog čega Petar javno poziva i poljoprivrednike da se uključe.Jedan deo komentatora izrazio je neskriveni pesimizam da programeri, sajtovi i aplikacije mogu bilo šta promeniti i kao direktnu adresu za položaj poljoprivrednika označili su državu i Vladu Srbije. Nije malo bilo onih koji su izneli niz predloga i inicijativa. „Najveća greška je što uglavnom stariji ljudi ostaju u poljoprivredi jer su iz fazona "Idi ti dete, spasi se, budi pravnik da se ne mučiš sutra i imaš platu". Kad bi se više mladih angažovalo, to bi bilo potpuno drugačije. Ne treba tebi pomoć države, koja pomoć države, treba ti da izađeš na tržište. Ja bih uvek pre dao kintu za domaći proizvod za koji znam odakle je potekao nego neko smeće iz marketa koje potiče od kompanije koja ima postrojenje za pravljenje od igle do lokomotive. Totalno sam za ukrštanje IT branše sa poljoprivredom. Mi smo zemlja seljaka(poljoprivrednika) i uvek ćemo biti", piše u jednom komentaru.Jedan učesnik debata je prokomentarisao: „Sve je to lepo ali nemoguće je primeniti nijedan od predloga pa i gomile drugih ideja u komentarima. Zna se ko stoji iza otkupa i plasmana voca i kako je moguce da se izveze i tako je zadnjih 30 godina."

Izvor:https://novaekonomija.rs/vesti/vesti-iz-zemlje/ustali-it-evci-nude-besplatno-da-pomognu-srpskom-seljaku

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31