Чланци поређани по датуму: petak, 12 jul 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Uprava za agrarna plaćanja, raspisalo je Javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva za nabavku novih mašina i opreme za unapređenje primarne poljoprivredne proizvodnje u stočarstvu u 2019. godini.

Podsticaji obuhvataju podsticaje za investicije u nabavku novih mašina i opreme za pripremu, distribuciju i skladištenje koncentrovane i kabaste stočne hrane; za manipulaciju i distribuciju čvrstog, polutečnog i tečnog stajnjaka; kojom se štiti dobrobit životinja; za vaganje, usmeravanje i obuzdavanje životinja; za proizvodnju konzumnih kokošijih jaja; za pčelarstvo.

Pravo na podsticaj ostvaruje podnosilac, koji je između ostalog, u potpunosti realizovalo investicije za koje podnosi zahtev u periodu od 1. januara tekuće godine, a najkasnije do dana podnošenja zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje.

Postupak za ostvarivanje prava na podsticaje pokreće se podnošenjem Zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstava za nabavku novih mašina i opreme za unapređenje primarne proizvodnje biljnih kultura u 2019. godini u periodu od 10. jula do 30. avgusta 2019. godine preko Pisarnice republičkih organa uprave u Beogradu, ulica Nemanjina broj 22-26, Beograd, ili poštom na adresu: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za agrarna plaćanja, Bulevar kralja Aleksandra br. 84, 11050 Beograd.

Podsticaji se utvrđuju u iznosu od 50% od vrednosti prihvatljive investicije umanjene za iznos sredstava na ime poreza na dodatu vrednost, odnosno u iznosu od 65 % od ove vrednosti u području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi.

Za ostvarivanje prava na podsticaje i za isplatu podsticaja za realizovane investicije u skladu sa ovim Javnim pozivom opredeljuju se sredstva u ukupnom iznosu od 420.000.000 dinara.

Najviši ukupni iznos podsticaja koji korisnik podsticaja može da ostvari u jednoj kalendarskoj godini je 1.500.000 dinara, osim podsticaja za investicije u nabavku novih mašina i opreme za proizvodnju konzumnih kokošijih jaja za koje najviši ukupni iznos podsticaja koji korisnik može da ostvari u jednoj kalendarskoj godini iznosi 3.000.000 dinara.

Informacije u vezi raspisanog Javnog poziva dostupne su na telefone Info-centra Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede: 011/260-79-60 ili 011/260-79-61, kao i Kontakt centra Uprave za agrarna plaćanja 011/30-20-100 ili 011/30-20-101, svakog radnog dana od 7:30 do 15:30 časova.

Tekst javnog poziva i obrasce zahteva možete preuzeti na ovaj link: http://uap.gov.rs/pravilnici/mere-ruralnog-razvoja/pravilnik-o-podsticajima-za-investicije-u-fizicku-imovinu-poljoprivrednog-gazdinstva-za-nabavku-novih-masina-i-opreme-za-unapredjenje-primarne-poljoprivredne-proizvodnje-u-stocarstvu/

Izvor:http://uap.gov.rs/vesti/vesti-2019/objavljen-javni-poziv-za-ostvarivanje-prava-na-podtsicaje-za-nabavku-novih-masina-i-opreme-u-stocarskoj-proizvodnji/

Објављено у Pčelarstvo

U opštini Novi Kneževac uskoro bi trebalo da bude započeta realizacija projekta vodosnabdevanja vrednog dva miliona evra. Pored toga, u Nakovu kod Kikinde, do kraja godine biće sproveden prvi slučaj digitalizacije u stočarstvu, poručio je ministar poljoprivrede, Branislav Nedimović, prilikom posete Severnobanatskom okrugu. Nedimović je istakao da je agrarni budžet višestruko veći nego prethodnih godina što omogućava dodatna ulaganja u proizvodnju.
Poljoprivrednike u Novom Kneževcu, u kom je isključivo zastupljena ratarska proizvodnja, najviše brine otkupna cena žita. Žetva je u toku, prosečan rod za sada je oko četiri tone po hektaru, a država je započela otkup po ceni od 20 dinara za kilogram. U razgovoru sa resornim ministrom, paori su ponovo istakli važnost države u kreiranju tržišta. Najavljen je i projekat Abu Dabi fonda vredan dva miliona evra za navodnjavanje i odvodnjavanje.''Uređenje atarskih puteva može bez problema da se reši. Obećana nam je nabavka mašina za uređenje atarskih puteva, na Tisi će raditi dve nove pumpe, koje bi trebalo da puno pomognu'', kaže Slavko Janjatov, poljoprivrednik iz Novog Kneževca

U Nakovu kod Kikinde ministar je najavio i početak digitalizacije u stočarstvu što podrazumeva kupovinu robota za mužu krava. Do kraja godine to bi trebalo da bude realizovano na farmi Olivere Latinović.

''To je u Evropi u zadnjih 10 godina veoma aktuelno, investicija iznosi oko 150.000 evra, u zavisnosti od opreme, a 60 odsto je jako velika pomoć koja nam se vraća od države jer ne možemo sve sami da priuštimo'', smatra Olivera Latinović, poljoprivrednica iz Nakova.

Projekat vodosnabdevanja u Novom Kneževcu, digitalizacija stočarstva, kao i novi uslovi za izdavanje državne zemlje u zakup, koji podrazumevaju izdavanje stočarima na 10 godina, rezultat su višestruko većeg agrarnog budžeta.

''Mislim da je jako važno što sada imamo dosta novca i što više sredstava imamo, mi ćemo više da ulažemo u poljoprivredu. Naš budžet je veći 30 odsto u poslednjih nekoliko godina, ne može da se preko noći sve sredi, a da pre toga nije ulagano 30 godina", kaže Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.

U razgovoru sa novokneževačkim i nakovačkim paorima, resorni ministar preneo je im je da će cena žita, prema sadašnjim procenama, biti oko 22 dinara. Nedimović je dodao i da svi poljoprivrednici posebnu pažnju treba da usmere na osiguranje useva.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/podrska-poljoprivrednicima-na-severu-banata_1032574.html

Објављено у Stočarstvo

Industrijska konoplja nije nova kultura na našem podneblju i može se reći da je nepravedno zapostavljena. Za početak, važna informacija je da se konoplja može gajiti u celoj Srbiji i na skoro svim vrstama zemljišta.

- Za uzgoj konoplje pogodne su skoro sve vrste zemljišta, osim teških, glinovitih, kao i kiselih. Vojvodina je izuzetno pogodna za gajenje konoplje. U prilog tome govori činjenica da je u prvoj polovini 21. veka u Vojvodini bilo 40.000 ha pod industrijskom konopljom. Međutim, zahvaljujući njenoj prilagodljivosti može da se gaji na celoj teritoriji Srbije - objašnjava Maja Timotijević, predsednica Udruženja proizvođača i prerađivača alternativnih biljnih vrsta Konoplja iz Novog Sada.

Konoplja se može uspešno gajiti iza različitih preduseva, u pogledu kojih nema posebne zahteve. Bitno je da zemljište bude u dobroj kondiciji, bogato vlagom i hranljivim materijama. Međutim, konoplja se može uspešno gajiti i u monokulturi, dve do tri godine, bez značajnijeg smanjenja prinosa. Uslov je obilnije đubrenje stajnjakom, ali je potrebno obratiti pažnju na pojavu štetočina, pre svega - konopljinog buvača.

Sa druge strane, konoplja ima velike zahteve u pogledu obrade zemljišta, što proizlazi iz njenih bioloških osobina - relativno slabo razvijenog korenovog sistema i velikog prinosa nadzemne mase u kratkom periodu. Za uspešno gajenje neophodno je da predsetvena priprema zemljišta bude izvedena veoma kvalitetno, velike dubine između 25-50cm. Zemljište nakon obrade mora biti ravno, bez korova mrvičaste strukture, jer se samo tako obezbeđuje ujednačeno nicanje porasta.

Termin setve konoplje je u periodu od polovine aprila do polovine maja, u zavisnosti od toga zbog čega se konoplja uzgaja. Za gajenje konoplje radi vlakana ili cveta, pogodna je setva polovinom aprila, a žetva je polovinom avgusta. Ukoliko se konoplja gaji radi proizvodnje zrna, optimalan termin setve je kraj aprila do polovine maja. Setva nakon prvog maja preporučuje se ukoliko se konoplja seje radi zrna žitnom sejačicom na međuredni razmak od 25 cm, sa razmakom od 2,5 cm između biljaka. Gusta ili kasnija setva utiče da biljke budu nižeg rasta i manje debljine. Dubina setve ne bi trebalo da prelazi 3 cm.

Potrebna količina semena takođe zavisi od svrhe gajenja:

- za zrno 20-25kg/ha
- za cvet 10-15kg/ha
- za stabljiku 40-50kg/ha

Kod guste setve (međuredni razmak od 12,5-25 cm), nije potreban ulazak mehanizacije na parcelu iz razloga što gust usev uspešno uguši korov. Kod guste sadnje, biljke su tanke i visoke sa kratkim granama u gornjoj visini stabla.

Kod širokoredne setve (međuredni razmak od 50-70 cm) radi uništavanja korova i poboljšanja vazdušnog režima zemljišta u zoni korenovog sistema biljaka, potrebno je izvršiti bar jedno međuredno špartanje. Špartanje je potrebno obaviti do faze kada mehanizacija neće oštetiti biljke.

Ukoliko je setva izvršena u široke redove potrebno je izvršiti odsecanje vrhova (piniciranje) i to kada su biljke visine 30-50 cm. Piniciranje podrazumeva da se porast jednostavno pokosi podignutom traktorskom kosom, tako da se skinu samo vrhovi biljaka. Ovom merom se potencira grananje i na svakoj biljci dobije se 2-6 produktivnih grana. Na ovaj način se bez smanjenja prinosa cveta ili zrna postiže manja visina biljaka, grane su tanje i lakše za žetvu.

Konoplja se sa aspekta poljoprivrednih mašina svrstava u kategoriju specijalnih kultura. Gaji se na malim površinama i teži se primeni mašina koje se koriste za masovne kulture. Zbog male potražnje za njima, mašine specijalizovane za konoplju su veoma skupe.

Ukoliko je žetva veoma rana, prinos stabla je veći, dok sa sazrevanjem zrna prinos stabla polako opada dok prinos vlakna ostaje stabilan, tako da je procenat vlakana veći u kasnijim žetvama. Optimalno vreme za žetvu konoplje za vlakno u našim uslovima je sredina avgusta.

Specifičnost žetve konoplje za zrno je njeno izvođenje aksijalnim kombajnom, jer on ima bubnjeve u pravcu kretanja, pa ne dolazi do zamotavanja vlakana na kombajnu. Za branje cveta potreban je berač, specijalna mašina za konoplju. Kod proizvodnje zrna prinos je veći sa kasnijom setvom, tako da je optimalno vreme žetve otprilike 40 dana nakon punog cvetanja biljaka, tj. polovina septembra. Žetva treba da bude izvršena tokom 4-5 dana oko optimalnog datuma zrelosti zrna.

Tradicionalni metod žetve primenjuje se kod šireg razmaka (oko 70 cm), ukoliko se biljke ne piniciraju dobijaju se robusne razgranate biljke visine i do četiri metra.

Udruženje Konoplja okuplja proizvođače na godišnjem nivou i ove godine je učlanjeno oko 60 proizvođača. Površine na kojima proizvode su male, oko jedan do dva hektara, što je uobičajeno kada se počinje sa novom kulturom. Upravo manje površine se i savetuju za početak, kako bi proizvođači sagledali ceo proces proizvodnje.

- Minimalna površina za gajenje konoplje je 0,5 ha. Prinos konoplje je različit, u zavisnosti da li je ona sejana za cvet, za zrno ili stabljiku. U prinos zrna bude 300-1000kg/ha, suvog cveta 200-1000kg/ha, a stabljike 8-10t/ha. Naravno ako se gaji za cvet, prinos zrna je manji i obrnuto. Cela biljka konoplje može da se iskoristi, i šteta je što mi u Srbiji do sada nismo imali mašine za preradu stabljke. Ima nekih naznaka, da će u budućnosti to biti sve interesantnija sirovina, pa se i interesovanje povećava za izgradnju mašina za preradu - objašnjava Timotijević.

Iskustvo Maje Timotijević pokazuje da zainteresovanost za ovu biljku raste iz dana u dan. Kada je Udruženje osnovano, 2015. godine u celoj Srbiji gajeno je oko 60 ha konoplje. Ove godine očekuju povećanje površina i veću zainteresovanost. Pa tako, prošle godine je bilo oko 400 ha, a ove godine očekuje se i do 800 ha.

- Ekonomska isplativost konoplje je pitanje za koje je nezahvalno dati odgovor - kaže Timotijević.
Opšta računica po njenim rečima može da bude da se isplati tri puta više nego kukuruz. Ono što je tačno je da je priča o milionskoj zaradi po hektaru nerealna, jer u Srbiji niti imamo sorte koje su pogodne za pravljenje CBD ulja visoke koncentracije, niti imamo pravno regulisanu ovu vrstu proizvodnje.

Nakon Udruženja, 2016. godine, osnovana je i Poljoprivredna Zadruga Konoplja. Poljoprivredna Zadruga sa članovima potpisuje ugovore o otkupu, te prerađuje konoplju i plasira svoje gotove proizvode na tržište Srbije pod brendom GRAMINA. Trenutno imaju oko 15 svojih proizvoda, koji poseduju sve potrebne sertifikate, kako bi mogli da se prodaju na tržištu.

Izvor:

Објављено у Industrijsko bilje
petak, 12 jul 2019 16:23

Ovo su nove sorte šljiva!

Istraživači čačanskog Instituta za voćarstvo sproveli su proteklih godina na tri lokaliteta u Srbiji ispitivanje nekih sorti šljive stvorenih u toj naučnoj ustanovi, i utvrdili da su nove, nada i krina, uz bok čačanskoj rodnoj koja važi za izuzetno prinosnu sortu. U svom naučnom radu oni zaključuju da i nada i krina mogu biti interesantne za gajenje u komercijalnim zasadima, prenosi Rina.

Sve tri ispitivane sorte – rodna, krina, nada – praćene su u zasadima podignutim na tri mesta u Srbiji, Ljubiću i Bresnici kod Čačka i Staparu kod Valjeva, u približnim agroekološkim uslovima, svuda na smonici. Čačak je 2016. imao prosečnu godišnju temperaturu od 10,9 stepeni Celzijusa i prosečnu godišnju količinu padavina od 695 mm, Valjevo 12,5 stepeni i 980 mm padavina. Sve tri sorte imale su približno vreme cvetanja na sva tri lokaliteta.

Ono što voćare najviše zanima jeste, razume se, prinos. Nada je u Ljubiću dala 21,81 kilogram po stablu, u Staparu 23,33, Bresnici 20,68. Krina u Ljubiću 22,57, Staparu 24,26, Bresnici 20,51. Čačanska rodna u Ljubiću 31,98, Staparu 33,92, Bresnici 33,82. Po hektaru, prosečan prinos nade je 10,97 tona, krine 11,22 a čačanske rodne 16,62 tone.

Istraživači, inače, ističu da je jedno od najvažnijih svojstava nove sorte nada tolerantnost na šarku šljive.

Tokom 72 godine postojanja, Institut u Čačku stvorio je 17 novih sorata šljive, od kojih čačanska lepotica i čačanska rodna već četiri decenije jesu okosnica gajenja šljive u ovom delu Evrope.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2570691/nove-sorte-sljiva-nada-i-krina-uz-bok-cacanske-rodne

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina Srbije Dobrivoje Radović rekao je danas da je to udruženje na sednici Upravnog odbora donelo odluku da mehanizacijom blokira hladnjače i započne štrajk gladuju ako Vlada Srbije u roku od tri dana ne smeni ministra trgovine Rasima Ljajića koga optužuje da nije "regulisao" tržište pa je cena malina niska, oko 140 dinara za kilogram iako je ponuda mala.
"Otkupljivači nas ucenjuju i nude nisku cenu iako je posle vremenskih neprilika koje su nas zadesile nekoliko puta ovog proleća ostalo četvrtina roda malina i kupina i ponuda je mala ali je kvalitet prvoklasan", rekao je Radović za Betu.

Dodao je da proizvođači malina traže proizvođačku cenu koju je utvrdila komisija, formirana uz pomoć Ministarstva poljoprivrede Srbije, od 173 dinara za kilogram bez troškova transporta.

Radović je rekao da se malina uvozi i da se u trgovinama prodaje po astronomskim cenama, pakovanje od 125 grama za 136 dinara.

Proizvođači prema njegovim rečima ponuđenom cenom od 140 dinara ne mogu da pokriju ni troškove branja.

"Tražimo hitan razgovor sa premijerom Anom Brnabić i predsednikom Aleksandrom Vučić ako misle da zadrže stanovništvo u Srbiji", rekao je Radović.

On je kazao da je poslednji trenutak da država reaguje jer se berba malina završava za nekoliko dana u ravničarskim krajevima a za desetak u brdski-planinskim područjima.

"Ako nam država sada ne pomogne, ljudi će napustiti proizvodnju malina i kupina koje se takođe prodaju u bescenje, po 30 i 40 dinara za kilogram i masovno će se iseljavati", rekao je Radović.

Izvor:http://www.novimagazin.rs/ekonomija/asocijacija-malinara-srbije-preti-blokadom-hladnjaca-i-strajkom-gladju

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31