Чланци поређани по датуму: četvrtak, 11 jul 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Prema Odluci o dopunama Odluke o držanju domaćih životinja gajenje pčela u tzv. "stacioniranom pčelinjaku" može se organizovati samo pod uslovom da je postavljen na udaljenosti koja mora biti najmanje 500 metara od proizvođačkih i prerađivačkih pogona koji prerađuju poljoprivredne proizvode, odnosno 100 metara od ostalih pogona.

Takođe, zahteva se udaljenost od najmanje 100 metara od autoputa i železničke pruge, a leta pri smeštaju pčelinjaka ne smeju biti okrenuta prema autoputu i železničkoj pruzi, prenosi portal Vranjenews.rs.

Razdaljina od 20 metara zahteva se od objekata za boravak ljudi ili gajenje životinja; 100 metara od predškolske ili školske ustanove, igrališta i drugih sportskih terena za decu i odrasle; 15 metara od kategorisanog puta, odnosno najmanje pet metara ako između pčelinjaka i kategorisanog puta postoji prepreka visine 2,20 metara (zid, objekat, gusto zasađena stabla, živa ograda...); 500 metara od susednog pčelinjaka koji ima najmanje 21 košnicu ili 200 metara od susednog pčelinjaka koji ima do 20 košnica, a koji se nalaze van naseljenog mesta;

Prema novim propisima zahteva se udaljenost od najmanje 300 metara, kao i bočno 150 metara od susednog pčelinjaka u pravcu izleta pčela, na paši ratarskih, voćarskih, industrijskih medonosnih kultura, koji se nalaze van naseljenog mesta; 50 metara od prvog susednog pčelinjaka koji se nalazi u naseljenom mestu.

Zahteva se novim propisima da leta (otvori) svih košnica, nukleusa i oplodnjaka ne budu direktno okrenuta prema vratima i prozorima stambenih i poslovnih zgrada, predškolskih i školskih ustanova, internata, staja za stoku i kategorisanim putevima, te međi susednog imanja, ako je pčelinjak na udaljenosti manjoj od pet metara od međe.

Izuzetno za neke od slučajeva udaljenosti od susednog pčelinjaka udaljenost može biti i manja ako se pčelari susednih pčelinjaka ili vlasnici objekata za boravak ljudi ili gajenje životinja o tome pismeno saglase, što je precizirano odlukom.

Stacionirani pčelinjak se može postaviti u zaštićenom području "pod uslovima koje odredi upravljač zaštićenog područja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita prirode".

Gajenje pčela može se organizovati samo u pčelinjaku, koji može da se nalazi na otvorenom prostoru, na prevoznom sredstvu i u objektu izgrađenom od čvrstog materijala - bilo da je reč o stacioniranom ili selećem pčelinjaku.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2568282/nova-pravila-za-pcelare-od-susednog-pcelinjaka-udaljenost-najmanje-200-metara

Објављено у Pčelarstvo

Otkupljivači kajsija prekinuli su otkup tog voća u čačanskom kraju, što su voćari ocenili kao „skandalozno“ i zakazali zajednički sastanak svih voćara iz okoline Čačka kako bi se dogovorili o daljim aktivnostima, saopštilo je udruženje „Miokovačka kajsija“ .

U selu Miokovci kod Čačka kajsija se uzgaja na oko 250 hektara, a ukupni godišnji prinos iznosi oko 3.500 tona tog voća.

Voćari navode da su otkupljivači rekli da je razlog prestanka otkupa kajsija nedostatak gajbica za pakovanje voća, kao i nedostatak kupaca.

– U jeku berbe prestali su sa otkupom, a sve je to jedna igra kako bi se oborila cena kajsije. Za danas i sutra najavljene su padavine, čak i vremenske nepogode, što bi moglo da im posluži kao izgovor da nema kvaliteta i da obore cenu za 10-15 dinara – navode voćari.

Otkupna cena kajsije je 30 dinara po kilogramu.

Izvor:http://moravainfo.rs/2019/07/prekinut-otkup-kajsija-u-cacanskom-kraju-zvanican-razlog-nedostatak-gajbica/

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Pirot, 11. jul 2019. – U novembru ove godine premijerno će biti prikazan video o poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima i tradicionalnim rukotvorinama iz Srbije sa geografskom oznakom koji imaju poseban značaj za prepoznatljivost jedne zemlje i njenih gradova i regiona jer jačaju imidž teritorije i lokalni identitet stanovništva i izvor su ekonomske snage sredina u kojima nastaju.

Video snimaju NALED i Etno mreža uz podršku švajcarske razvojne saradnje, a pored 57 proizvoda zaštićenih u Srbiji geografskog oznakom kao što su leskovački ajvar, futoški kupus, ariljska malina, sjenički sir, pirotski ćilim, bezdanski damast, u filmu će se naći i autentične rukotvorine poput staparskog ćilima, knjaževačkih dvopređnih čarapa, tekeriškog peškira, banatske šare i dr.

Prvi kadrovi snimljeni su na danas završenoj IV međunarodnoj tkačkoj koloniji koju je u Dojkincima organizovala Etno mreža, u partnerstvu sa Pirotom i Somborom, NALED-om i lokalnom zanatskom zadrugom "Damsko srce" i uz podršku ambasada Kanade i SAD. Kolonija je jedinstven format za očuvanje i promociju ćilimarstva i tehnike tkanja kao jednog od istaknutih tradicionalnih zanata, a istovremeno i magnet za strance i turiste da dođu na Staru planinu po autentične proizvode poput ćilima, kačkavalja i peglane kobasice, koji u Beogradu nemaju svoje prodajno mesto.

- Rukotvorine čine sastavni deo kulturne i turističke ponude, donose prihod ženama u unutrašnjosti i pomažu njihovoj društveno-ekonomskoj afirmaciji. Kao pokrovitelj ovogodišnje kolonije u Dojkincima animirala sam kolege diplomate da podržimo delovanje Etno mreže kroz učešće u koloniji i kupovinu ćilima i rukotvorina žena na selu – izjavila je ambasadorka Kanade Kati Čaba.

Ona je posetila koloniju s kolegama iz ambasada SAD, Australije, Indije, Belgije, Brazila, Švajcarske, Švedske, Bugarske, Norveške i EU i zajedno su dodelili priznanja deci iz pirotskog kraja za najbolje likovne radove s motivima sa ćilima i upoznali znamenitosti i lepote Stare planine.

- Kolumbijska kafa, šampanjac, feta sir, leskovački ajvar i pirotski ćilim su proizvodi koji nose geografsku oznaku kao potvrdu kvaliteta i autentičnosti. Rad na uvođenju i doslednoj primeni GI oznaka za tradicionalne i autohtone proizvode u Srbiji odvija se uz podršku Švajcarske i naša iskustva su takva da su proizvodi sa GI oznakom pečat švajcarske gastronomije i ozbiljan izvor prihoda u turizmu – istakao je ambasador Švajcarske Filip Ge.

Predsednica Etno mreže i izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović dodala je da rukotvorine, zanatski proizvodi i hrana sa geografskim poreklom mogu da budu generator lokalnog razvoja ako se zanatlijama i proizvođačima ponude podsticaji za dizajn, pakovanje i plasman proizvoda.

- Osmišljen program subvencija za samozapošljavanje generiše porodične manufakture i održava radna mesta zasnovana na generacijama prenošenim znanjima i veštinama ljudi u izradi proizvoda autentičnih za podneblje sa kojeg potiču – naglasila je Jovanović.

Za dodatne informacije možete da nas pozovete na 062 175 8246 (Iva Radić, menadžer Etno mreže) ili pišete na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.">Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.                                  

Објављено у Seoski turizam i ruralni razvoj

Bilo je potrebno mnogo vremena od ideje i pripremnih radnji do otvaranja najveće plantaže organskih jabuka u Srbiji. Poslednje dve godine intenzivno radimo na ovom projektu, a imali smo odličnu saradnju i sa lokalnom samoupravom u Vladičinom Hanu. Koliko je posla bilo možda najbolje govori činjenica da je na mestu starog voćnjaka, koji smo uspešno revitalizovali, bilo čak i šakala. Trebalo je sve to srediti, priča za "Blic Biznis" Mihailo Janković, generalni direktor Nektar grupe.

On je prilikom obilaska plantaže koju je ova kompanija otvorila u Vladičinom Hanu na površini od 45 hektara, uz plan da u naredne četiri godine bude zasađeno i svih 114 hektara, rekao da već u prvoj godini očekuje prinos od 500 tona najboljih sorti organskih jabuka.U opremu i sadnice uloženo je 200.000 evra, a u narednom periodu biće investirano ukupno pola miliona evra. Ove organske jabuke Nektar će koristiti za proizvodnju organske dečije hrane i sokova, kao i za organske ceđene sokove, prve na tržištu.

"Radili smo nekoliko meseci kako bismo stari zasad doveli u stanje u kome je sada i koji ćemo nastaviti da održavamo. On čini oko 35 hektara i tu su uglavnom sorte ajdared, greni smit, zlatni delišes koje su pomalo osetljive na bolesti, ali se trudimo da ih zaštitom dovedemo u red. Što se tiče mladog zasada, tu su sorte otporne na čađavu krastavost i pepelnicu i kod njih će biti potrebna znatno manja zaštita", objašnjava Nenad Stojković, rukovodilac sektora organske proizvodnje u Nektaru.

U razgovoru za "Blic Biznis" on naglašava da je revitalizacija starog zasada, u kome ništa nije rađeno petnaestak godina i koji je bio u jako lošem stanju, počela 2018. godine. U planu je njegovo postepeno obnavljanje i sadnja novih sorti koje su tolerantne prema bolestimStojković dodaje i da je lokacija plantaže odlična, sa južnom ekspozicijom, dobrom osunčanošću i stalnim strujanjem vazduha, što su uslovi u kojima se biljke jako dobro razvijaju.

Slobodan Milenković, profesor zaštite bilja i biološkog voćarstva, stručnjak za organsku proizvodnju, rekao je tokom obilaska plantaže u Vladičinom Hanu da je veoma važno to što je Nektar ovde uspeo da zatvori sistem organske poljoprivredne proizvodnje.

"Veliki uspeh bio je revitalizovati stari voćnjak u koji niko nije ušao od 2000. godine. Ono što je jako važno je da je Nektar uspeo da zatvori sistem proizvodnje tako što se deo organskog otpada koji nastaje u preradi voća prerađuje u kompost i onda se koristi u zasnivanju novih zasada. Upravo zato je ovako dobar novi zasad, prvi u Srbiji u kome se nalaze sorte jabuke otporne prema bolestima, koje su kreirane na Institutu za primenjenu botaniku u Češkoj. Reč je o sortama luna, sirius, orion i kop 38, namenjenim baš za organsku proizvodnju", ističe Milenković.Dodaje da je automatska meteorološka stanica koja je instalirana u voćnjaku značajna prednost, jer se preko nje prate parametri poput količine padavina, vlažnosti, temperature...Kada je reč o potencijalu organske proizvodnje u Srbiji, profesor Milenković kaže da se ona uglavnom razvija oko kompanija koje su tržišno orijentisane ka izvozu tih proizvoda. On misli da bi moralo da se poradi i na domaćoj tražnji, gde trenutno dominiraju tržišta Beograda i Novog Sada.

"Ipak, tražnja u Evropi, posebno za organskim voćem, je veoma velika, a i globalnim proizvođačima je najteže da se bave organskom proizvodnjom voća, tako da je tu naša šansa", ističe sagovornik "Blic Biznisa".

Generalni direktor Nectar grupe Mihailo Janković takođe smatra da je organska proizvodnja u Srbiji još u povoju i da ima veliki potencijal, kako za male proizvođače u kooperaciji, tako i za velike kompanije poput Nektara. On kaže da je plantaža u Hanu bila prioritet, sa idejom da više ne uvoze organske jabuke.

"Takođe, radimo na geosertifikaciji određenih sorti. Već smo to uradili sa ariljskom malinom, planiramo da nastavimo sa oblačinskom višnjom, što su sorte koje su i šire poznate. Želimo da doprinesemo i promociji tog voća i tih lokaliteta", najavio je Janković.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/nove-sorte-organskih-jabuka-u-vladicinom-hanu-velika-sansa-za-male-proizvodace/hxj88bh

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Ministar zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić razgovarao je danas sa predstavnicima Razvojne agencije Srbije i 16 regionalnih razvojnih agencija iz cele zemlje, koje, kako je rekao, budući da su na terenu i poznaju specifičnosti na lokalu, mogu da pomognu u preporodu srpskog sela.

Krkobabić je istakao da je projekat preporoda sela od nacionalnog, ekonomskog i bezbednosnog značaja za zemlju.

"Od vas, iz regionalnih razvojnih agencija, pre svega, očekujemo analizu stanja u vašem regionu, a zatim sažet predlog mera šta nam je zajednički činiti da usporimo pražnjenje sela u Srbiji", rekao je Krkobabić, a navodi se u saopštenju iz njegovog kabineta.

On je naveo i da je od velikog značaja podrška predsednika Srbije Aleksandra Vučića i patrijarha Irineja tom nacionalnom projektu.

Potpredsednik Odbora za selo SANU Milovan Mitrović je ukazao da se ne mogu zaustaviti globalizacijski procesi, ali se mogu usmeravati uz podršku i inicijativu ljudi koji poseduju znanje, umeće i moć da realizuju projekte.I politički analitičar Vladimir Goati je podržao saradnju regionalnih razvojnih agencija, uvažavajući njihovu različitu vlasničku strukturu, i u prvi plan stavio njihovu spremnost da pomognu preporod sela Srbije.

On se takođe založio za promenu zakonske regulative, koja će, kako je rekao, sprečiti dalje usitnjavanje ionako malog poseda u Srbiji.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/krkobabic-o-selu-u-borbu-za-preporod-sela-sa-razvojnim-agencijama/wgvdlsk

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31