Чланци поређани по датуму: sreda, 10 jul 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Dok Austrija ovih dana uvodi zabranu upotrebe ozloglašenog herbicida glifosata, u Srbiji se ovaj preparat koristi u značajnim količinama. Nema izgleda da će se to u skorijoj budućnosti promeniti.

Profesor Stevan Maširević s Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu kaže da je glifosat u Srbiji nezaobilazan u proizvodnji i da ga danas koristi gotovo svaki poljoprivredni proizvođač.Kao pomoćnik ministra, pre desetak godina, kaže, radio je na uvoznim dozvolama i imao priliku da vidi kako se povećavaju količine koje se koriste.

"Postoji čak tehnologija da se i pre nicanja povrtarskih, ali i ratarskih useva koristi glifosat kao hemijska kosidba. Zbog velike cene nafte i visokih akciza, poljoprivrednici da bi smanjili troškove idu na redukovanu obradu. Praktično, umesto da oru i obrađuju strnjišta koja su oslobođena oni ih tretiraju ovih herbicidom i oslobađaju od korova. To je velika ušteda za poljoprivrednike, ali u ekološkom smislu jeste problem", kaže Maširević.

Na pitanje zašto su opasni glifosati, on dodaje da mogu da budu u problemu oni koji ga nebezbedno koriste, kontaktom, bez adekvatne zaštite ili zbog prevelikih doza kojima se tom prilikom izlažu.

Srbija, smatra, i dalje ima zdravu proizvodnju hrane, iako nije u potpunosti organska, ona je vrlo blizu integralne, pre svega i zbog toga što ne koristimo GM biljke uz koje ide upotreba i ovih preparata poput glifosata.

Na ekspanziju organske hrane, čije se tržište procenjuje na oko 100 milijardi evra, očigledno računa i Austrija.

Ta država će, kako je nedavno objavljeno, biti prva i jedina zemlja Evropske unije koja će zakonom zabraniti upotrebu herbicida glifosata. Austrija je mnogo više nego druge države prešla na organsku proizvodnju.

Prema podacima iz 2017. godine, ta zemlja ima najviši procenat organskih useva (na čak 23% zemljišta), što su značajne površine u poređenju sa 7% u ostatku Evropske unije. Upravo ovo, ali i dobar politički momenat za izglasavanje propisa može biti razlog ovako radikalnog preokreta u odnosu na zajedničku politiku Unije.

Ostale zemlje Evropske unije uvele su delimične zabrane preparata glifosata koje je razvila kompanija Monsanto, koja je danas vlasništvo nemačke kompanije Bayer. Glifosat je hemijski preparat za suzbijanje korova koji je razvio Monsanto i na tržište plasirao pod imenom Raundap. Danas je široko rasprostranjen u svetu i proizvode ga gotovo sve druge hemijske kompanije, uključujući i nemački Bayer. Kako prenosi Rojters, zabrinutost javnosti pojavila se još 2015. godine, kada je Svetska zdravstvena organizacija objavila da je taj preparat verovatno kancerogen. Bayer, koji je novi vlasnik Monsanta, tvrdi da naučna istraživanja pokazuju suprotno i da je preparat bezbedan za upotrebu, ali Rojters napominje da se ta kompanija suočava sa tužbama i tvrdnjama da ovaj proizvod može da izazove neke od najtežih bolesti.

Dobar za ambroziju i korove

Glifosat vrlo dobro rešava probleme s korovom, i to je korisno na površinama poput utrina, neobrađenih njiva, groblja, uz pruge, gde rastu višegodišnji korovi. Te trave bi napravile veliku štetu i značajno je to što ih uništavamo, međutim, na površinama koje se obrađuju bi trebalo biti oprezan, posebno zbog istraživanja koja su u toku, kaže profesor Stevan Maširević.

Објављено у Biljna proizvodnja

Od kada je početkom meseca Zakon o porezu na dohodak građana, koji se tiče i onih koji se bave seoskim turizmom sa smeštajnim objektima, stupio na snagu, naišao je na negodovanje, pa čak i na odustajanje onih koji su se do sada bavili etno turizmom.

Međutim, Mirjana Pavlović, koja podno Oplenca u Topoli nudi gostima, ne samo udobnost svog doma već i prave ukuse sela, ne razmišlja o odustajanju bez obzira na državne namete.

- Sad je i država ovaj zakon nametnula da se plaća godišnji porez po krevetu, bez obzira da li ti imaš goste ili ne. Dali su ti šansu da otvoriš nešto i da kreneš i kad si ti u razvoju, oni te sputavaju, a država ti nije dala ni objekat, ni taj krevet, a sad te oporezuje. Ja ne odustajem, meni je Oplenac blizu, gostiju će biti sve više, a Rusi sve više posećuju Topolu - kaže Mirjana.

Od kada je Vinarija PIK Oplenac počela sa radom uz novog vlasnika iz Rusije, mnogo gostiju iz ove zemlje počelo je da posećuje Topolu i okolinu prateći puteve vina, ali i srpskih tradicionalnih ukusa. Mirjana se već deset godina bavi proizvodnjom slatke zimnice, pa u njenom podrumu mogu se naći slatka od crne ribizle, drenjine, višnje, šljive, jagode, dunje, džem od kajsije, šljive, pa i likeri i rakije. Međutim, najzanimljiviji proizvod, upravo gostima iz Rusije koji svraćaju na njenu tezgu na Oplencu, jeste slatko od belih trešanja.

- Ja razumem ruski i kroz priču sam došla do zaključka, da naročito za kupce sa severa Rusije, bela trešnja ima naročito značenje, pa kupuju ovde moje slatko kao neki dar i poklon, a ne kao voće od kog će da se najedu. Za njih bela trešnja je nešto što se daje samo najdražim osobama; mlađi kupuju verenicama, stariji suprugama, to se kupuje isključivo onome ko se mnogo voli za poklon. Mi imamo razna pakovanja, ali ona minijaturna oni rado kupuju - što manja, jer za njih imaju veću vrednost".

Pavlovići imaju 10 stabala bele trešnje i godišnje mogu da proizvedu do 100 kg slatkog samo od ovog voća. Određenu količinu skuvaju neposredno po branju, a ostalo odlažu u zamrzivač do iskazivanja potrebe za većom potražnjom i potrošnjom. Bela trešnja je specifična, pa zahteva i preciznu tehnologiju prerade.

- Bela trešnja, kad se očisti mora odmah da se skuva da ne bi pocrnela. Međutim, ono što ne zna svako, jeste da mora da se doda vitamin C da ne pocrni i ostane bela. Šećer mora prvo da se skuva do neke određene gustine, na kilogram šećera ide čaša vode. Onda se dodaje voće, prethodno očišćeno i gde je dodat vitamin C - dok čistiš trešnju, prskaš vitaminom - savetuje naša sagovornica.

Da bi slatko bilo zaista kvalitetno i originalno, može samo ograničena količina da se kuva odjednom.

- Bela trešnja može najviše do tri kilograma u jednu šerpu da se kuva, zato što se za kraće vreme skuva i ne valja da bude natrpano. Za tri kilograma belih trešanja potrebno je isto toliko šećera i tri čaše vode i dve tablete vitamina C, u zavisnosti koja je tableta. U pola kuvanja dodaje se limun, na tu količinu ide dva limuna. Ne postoji tačno vreme kuvanja, već moraš da imaš osećaj kad je gotovo. Kad slatko šapuće, kad izlaze plikove ili balončići, onda je slatko gotovo - ističe.

Osim na Oplencu, svoje proizvode Mirjana prodaje i na onlajn platformi selo.rs koja okuplja i druge vlasnike seoskih domaćinstava iz okoline, ali i na raznim manifestacijama i sajmovima po Srbiji. Kaže da je prodajom ove godine zadovoljna i da uspeva da ostvari neku minimalnu platu za sebe.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2566413/rusi-traze-slatko-od-belih-tresanja-tradicionalna-poslastica-omiljena-medju-ruskim-turistima

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo


Udruženja građana, čija je delatnost u vezi sa poljoprivrednom proizvodnjom, mogu da se prijave na konkurs koji je raspisao Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.

Cilj konkursa je podrška radu udruženja građana, čija je aktivnost usmerena na podsticanje razvoja i unapređivanje poljoprivredne proizvodnje na teritoriji AP Vojvodine.

Ukupan iznos bespovratnih sredstava koji se dodeljuje je 10.000.000 dinara.

Pravo na koišćenje novca imaju udruženja iz Vojvodine, koja su upisana u odgovarajući registar Agencije za privredne registre pre 01.01.2019. godine.

Konkurs je otvoren do utroška novca, a zaključno sa 22.07.2019. godine. Prijave se dostavljaju poštom, a sve informacije, kao i dokumentaciju možete pogledati na ovom sajtu: http://www.psp.vojvodina.gov.rs/Vesti.aspx?Id=22143

Izvor:https://www.ekapija.com/financing/2566989/pokrajina-do-22-jula-dodeljuje-novac-udruzenjima-koja-se-bave-poljoprivredom

Објављено у Agroekonomija

Republička fitosanitarna inspekcija zabranila je uvoz 3.000 kilograma sirovih semenki suncokreta u ljusci, poreklom iz Srbije, zbog povećanog prisustva kadmijuma.

Iz Republičke uprave za inspekcijske poslove saopšteno je da je prilikom pregleda pošiljke nadležni inspektor izvršio uzorkovanje za laboratorijsku analizu radi ispitivanja ostataka teških metala.

- Na osnovu izveštaja o laboratorijskoj analizi izdatog od Instituta za vode Bijeljina, u analiziranom uzorku utvrđeno je prisustvo kadmijuma iznad vrednosti propisanih Pravilnikom o maksimalnim dozvoljenim količinama za odrđene kontamitente u hrani - dodaje se u saopštenju.

Na zahtev uvoznika, izvršena je superanaliza kontrolnog uzorka u laboratoriji u Bečeju, u Srbiji, kojom su potvrđeni rezultati prve analize, odnosno utvrđeno je prisustvo kadmijuma u vrednosti od 0,581 miligrama po kilogramu, čija je sumarna vrednost iznad Pravilnikom propisane vrednost od 0,1 miligrama po kilogramu.

Inspektor je zabranio uvoz sporne pošiljke i naredio vraćanje pošiljaocu ili uništavanje pod nadzorom nadležnog inspektora.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2567422/republika-srpska-zabranila-uvoz-semenki-suncokreta-iz-srbije

Објављено у Industrijsko bilje

Edukativnom centru Poljoprivredne struične službe Sombor, predstavljena je Monografija Zemljište, poljoprivreda i ruralni razvoj grada Sombora.
Monografija Zemljište poljoprivreda i ruralni razvoj je izuzetno bogato opremljena knjiga sa 480 stranica stručnih tekstova, koji su prilagođeni svim čaitaocima i koji mogu biti značajna pomoć u planiranju poljoprivredne proizvodnje i ruralnog razvoja svih mesnih zajednica grada Sombora.

"Mi smo se trudili da pre svega opišemo i prema konkretnim podacima opišemo zemljište grada Sombora, gradskih naselja, salaških naselja i seoskih naselja na teritoriji grada sombora, što je oko 117 hiljada hektara. Trudili smo se da to opišemo u jednom delu knjige, da damo kenretne rezultate koje smo dobili tokom nekoliko godina istraživanja. Date su karte sa svim podacima o osnovnim parametrima poljoprivrednog zemljišta. A u drugom delu smo i opisali jedan deo koji mi radimo u PSS to su manje poznate sorte. Dali smo analizu poljoprivedne proizvodnje zadnjih petnaestak godina. Onda manje poznate biljne vrste koje se mogu gajiti i sve što vidite u ovoj knjizi je urađeno na našem oglednom polju i sve se može gajiti na područjima zapadne Bačke i Vojvodine", navodi Vladimir Sabadoš, direktor PSS Sombor.

Monografija se ne bavi samo poljoprivredom i ruralnim razvojem već i stanovništvomna ovom području.

"Došli smo do poražavajućih podataka, da neka naseljena mesta koja su pre 50, 60 godina imala po tri četiri hiljade stanovnika, danas imaju ispod hiljadu stanovnika. Da imamo naseljena mesta gde je bilo pre sto, stodvadeset godina preko hiljadu stanovnika, dve škole, dve crkve, danas ima nekoliko stanovnika. Dali smo i predlog mesta, ako se ne može zaustaviti, kako bi se ublažio pad stanovništva na selu", kaže Vladimir Sabadoš.

"Mislim da ovako nešto se nije pojavilo ni u celoj državi Srbiji. Da je to izdao neki fakultet, univerzitet, ili neki institut, onda bi to bilo normalno, ali ovo sada što se pojavilo zahvaljujući pre svega kolegi Sabadošu, koji je bio inicijator svega. Ovo je knjiga koja ima izuzetnu vrednost u svakom pogledu. Kao jedan stručni prilog proučavanju plodnosti zemnljišta u Srbiji uopšte, a drugo kao jedna osnovica, baza za neke nove projekte koji će se na osnovu toga raditi, ne samo u lokalnoj samoupravi Sombor, već i šire naravno", ističe prof.dr. Miroslav Malešević, Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad.

"Monografija sa naučnog aspekta, ali i velikog poljoprivrednog značaja, ne samo za zapadnobački okrug, grad Sombor, nego mnogo šire. Po ovom modelu bi sada mogli svi drugi gradovi u Srbiji, da naprave takve monografije koje su od izuzetno velikog privrednog značaja, obzirom da tretira zemljište, vodotokove, glavne, primarnu, sekundarnu, tercijalnu mrežu, što je od posebnog značaja za navodnjavanje, a u ovom zapadnobačkom okrugu toga ne nedostaje. To je jedan od razloga i preduslova za uspešan razvoj poljoprivede. Zemljišta u zapadnoj bačkoj su izuzetno bogata, mapirana i tačno se zna gde na kom zemljštu bi šta moglo od ratarskih useva, povrtarskih useva, voćarsko vinogradarskih, hortikulturnih, lekovitog začinskog bilja, naravno ovo je i poznat stočarski kraj, tako da grad Sombor je dobio jedno značajno delo na osnovu koga može da planira budućnost i razvoj poljoprivrede u ovom regionu", poručuje prof.dr. Žarko Ilin, Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu.

Monografija je priređena uz podršku grada Sombora, a poljoprivrednici i drugi zainteresovani za ovo kapitalno delo moći će da je dobiju u Poljoprivrednoj stručnoj službi Sombor. Poljopirvredne proizvodnje i ruralnog razvoja na području svih mesnih zajednice grada Sombora.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/predstavljena-monografija-zemljiste-poljoprivreda-i-ruralni-razvoj-grada-sombora_1032020.html

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31