Чланци поређани по датуму: sreda, 05 jun 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Uprava za agrarna plaćanja raspisala je javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje za investicije u opremu u objektima za preradu mleka, mesa, voća, povrća, vina, piva i jakih alkoholnih pića.

Podsticaji obuhvataju podršku: programu za investicije u preradu poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u sektoru mleka; programu za investicije u preradu poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u sektoru mesa; programu za investicije u proizvodnju vina, piva i jakih alkoholnih pića; programu za investicije u preradu poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u sektoru voća i povrća.

Podrška programima odnosi se i na marketing, koji obuhvata nabavku kontrolnih markica za mleko, odnosno meso, u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita geografskog porekla poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, kao i nabavku evidencionih markica za obeležavanje vina sa oznakom geografskog porekla u skladu sa propisima kojima se uređuje vino.

Pravo na podsticaje ostvaruju lica koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava i nalaze se u aktivnom statusu. To može da bude preduzetnik, kao i privredno društvo, zemljoradnička zadruga koja ima najmanje pet članova zadruge koji su upisani u Registar kao nosioci ili članovi pet različitih komercijalnih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava u aktivnom statusu.

Podsticaji se utvrđuju u u iznosu od 50% od vrednosti realizovane prihvatljive investicije umanjene za iznos sredstava na ime poreza na dodatu vrednost, odnosno u iznosu od 65% od ove vrednosti u području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi.

Najviši ukupni iznos podsticaja koji korisnik podsticaja može da ostvari u jednoj kalendarskoj godini je 5.000.000 dinara.

Zahtev se podnosi do 30 septembra tekuće godine. Zahtevi podneti do dana stupanja na snagu ovog pravilnika rešavaće se u skladu sa propisom koji je bio na snazi u vreme njihovog podnošenja.

Više informacija na ovom linku: http://uap.gov.rs/pravilnici/mere-ruralnog-razvoja/prerada-i-marketing/

 

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2528957/kako-da-ostvarite-podsticaje-za-investicije-u-opremu-u-objektima-za-preradu

Објављено у Agroekonomija

Svi koji koriste sredstva za zaštitu bilja moraće da prođu obuku i dobiju sertifikat da bi mogli legalno da kupe i koriste pesticide. Najavljeno je da će se to desiti 2021. godine, ali je rok pomeren za 1. januar 2022. godine.

Plan je bio da se ova ideja što pre realizuje. Međutim, u Srbiji posluje veliki broj malih poljoprivrednih gazdinstava, a obuku će morati da prođu svi, pa je iz logističkih razloga odlučeno da se izmene zakona koje regulišu ovu oblast odlože za 01. januar 2022, prenosi Agrotv.

Iz Uprave za zaštitu bilja kažu da je reč o složenom procesu, jer je obaveza svih koji rukuju sredstvima za zaštitu bilja da uspešno prođu obuku.

Same obuke biće jednostavne i potpuno prilagođene poljoprivrednicima, da bi dobili sve neophodne informacije kako da postupaju sa sredstvima za zaštitu bilja da ne bi došlo do ugrožavanja životne sredine, vodotokova i ljudi.

Oni bez sertifikata neće moći čak ni da kupe sredstva u poljoprivrednim apotekama.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2526723/dobijanje-sertifikata-o-pravilnoj-upotrebi-pesticida-odlozeno-za-2022-godinu

Објављено у Zaštita bilja

Vremenski uslovi ne pogoduju usevima, jer su se suočili da dugim periodom suše, sa više od mesec dana jake kiše, visokom vlagom zemljišta, olujnim vetrovima i gradonosnim oblacima. Stručnjaci se slažu da je ipak još rano za procene koliko bi vremenske neprilike mogle da utiču na prinose.

Pomoćnica direktora Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada Ana Marjanović Jeromela kaže da ovakve vremenske prilike izazivaju poleganje i uništavanje useva. Ima parcela koje su više dana pod vodom, a neke je uništio grad.

- Žetva je u problemu, jer je zbog dugih suša tokom jeseni nicanje bilo nejednako. Kod strnih žita je to najmanje primetno, a kod uljane repice se ta nejednakost više uočava - kaže ona.

Dodala je da, što se tiče jarih useva, u zavisnosti od vrste dolazi do zaostajanja u porastu.

- Za sada je rano govoriti o uticaju na prinose. Pred nama je dug period leta, za koji ne znamo kakav će biti. Kad uprosečimo situaciju, sušu koju smo imali i ovih kiša sada, možda će doći i do nekog višegodišnjeg proseka - smatra Marjanović Jeromela.

Objašnjava da nije problem u količini padavina, koliko u njihovom neravnomernom rasporedu i načinu padanja, jer se radi o kišama koje izazivaju zasićenje i zadržavanje vode.

Direktor udruženja Žita Srbije Vukosav Saković kaže da je pšenica u ozbiljnom problemu tamo gde su bile poplave, ali i u ritskim delovima Vojvodine, duž velikih reka Tise, Dunava i Tamiša, gde su se na pojedinim mestima oranice pretvorile u prava jezera, i tako stoje danima, a postoji opasnost da usevi budu oštećeni i da propadnu.

- Relativno toplo vreme, sa puno padavina, odgovara kulturama na površinama, koje nemaju problem sa podzemnim vodama, a to je ipak veći deo površina u zemlji - dodao je Saković.

Direktor poljoprivredne stručne službe u Šapcu Miloje Dragojević kaže da su padavine u ogromnim količinama u poslednjih mesec dana zaustavile sve radove u poljoprivredi:

- Trenutno su od ratarskih kultura najugroženije pšenica i ječam, koji su u fazi nalivanja zrna. Obilne padavine mogu da dovedu do poleganja žita.

Napominje da povišena vlaga sa sobom nosi i razne bolesti, a otežan je svaki ulazak u njive kako bi se obavila preventivna zaštita zbog velike vlage u zemlji.

Dodaje da nisu dobre velike amplitude temperatura od 30 i više stepeni, jer će biti isparenja, što može da dovede do crvenog zrenja pšenice. To će se odraziti na kvalitet zrna, a posle tokom prerade na brašno.

- Voćarske kulture su pretrpele određene štete. Na području Šapca imamo oko 1,4 hiljada hektara jagode pod folijom. Sve vreme branja i zrenja bile su velike padavine, i bilo je veliko truljenje. Sigurno je 50% roda bačeno, jer su istrulile - kaže Dragojević.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2527310/zbog-kise-usevima-prete-bolesti-i-propadanje-u-sabackom-kraju-vec-istrulilo

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Milan Prostran stručnjak za poljoprivredu rekao je da država mora da pomogne poljoprivrednicima ustupanjem semena i goriva kako bi obnovili setvu kukuruza i ublažili štetu od nepogoda. On je kazao da je sada teško proceniti koliki je gubitak u poljoprivredi zbog poplava i grada jer je "taj postupak u Srbiji dosta spor", ali bi šteta mogla biti velika, što će uticati i na rast bruto domaćeg proizvoda (BDP).

"Država mora da odreši kesu i pomogne ratarima da obnove setvu kukuruza jer još postoji mogućnost da setvom nekih sorti ranih hibrida sa vegetacijom od 100 dana stignu do zime za berbu", rekao je Prostran. Pšenice će, kako je rekao, biti za domaće potrebe, ako do žetve ne bude novih nepogoda, a možda preostane i za izvoz jer je ove godine zasejana znatno veća površina pa će se gubitak zbog prolećne suše i setve posle optimalnih rokova, "ispeglati".

Istakao je da bi šteta bila upola manja samo da su kanali bili očišćeni i da su poljoprivrednici mogli višak vode da sprovedu u reke.

"Država mora uložiti značajna sredstva u sisteme za odvodnjavanje, nekada su postojala tri, Dunav-Tisa-Dinav, sistem Morava i Ibar- Lepenac, koji su se redovno održavali, a danas je dobar deo tih kanala zamuljen", rekao je Prostran i dodao da je u Vojvodini postojalo 22.000 kilometara kanala.

On je kazao da se određeni tereni moraju i pošumljavati da bi se sprečila klizišta, i dizati brane, kao i da ne sme da se dogodi da nečiji privatni interes spreči izgradnju odbrambenog bedema.

Ceh netipične godine, do marta izuzetno sušne, a od aprila previše kišne, platiće, prema njegovim rečima, proizvođači, potrošači, a uvoznici se raduju visokim cenama voća i povrća.

Direktor Udruženja Žita Srbije Vukosav Saković kazao je da se očekuje prosečan prinos pšenice do 4,2 tone po hektaru, što je za oko 10 odsto manje nego prošle godine, pri čemu bi za izvoz preteklo oko milion tona.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=06&dd=05&nav_id=1551111

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Postoji veliki potencijal za unapređenje saradnje Srbije i Švedske, a naročito u poljoprivredi, s obzirom da je svaka druga malina koja se kupuje u Švedskoj iz naše zemlje, izjavio je danas ambasador Švedske u Beogradu Jan Lundin na poslovnom forumu dve zemlje.
Privredna komora Srbije i Ambasada Kraljevine Švedske su sa ciljem podrške evrointegracijama Srbije organizovali poslovni forum privrednika, na kojem je učestvovalo više od 80 srpskih i švedskih privrednika.Lundin je rekao Tanjugu da Srbija i Švedska sve bliže sarađuju i da tome naročito doprinosi to što u Švedskoj živi oko 130.000 Srba.

On je istakao da Srbija želi da postane članica EU i da zato Švedska godišnje investira oko 13 miliona evra u reforme u Srbiji koje su važne za evropske integracije.

"Dobar primer je životna sredina i tu radimo zajedno sa srpskim Ministarstvom za životnu sredinu, po pitanu poglavlja 27 u pregovorima sa EU", naveo je Lundin.

Kako je rekao, to će doprineti izgradnji potencijala Srbije za prečišćavanje otpadnih voda i reciklažu i stvoriti nove poslovne mogućnosti.

Lundin je kazao da su na današnjem forumu predstavili poslovne potencijale najvećih švedskih kompanija u Srbiji, kao što su Tetrapak, Ikea, Sekuritas...

Dodao je da u Srbiji posluje oko 200 kompanija sa švedskim i srpskim kapitalom, kao i da postoji stalni priliv švedskih investicija.

Ukupna trgovinska razmena dve zemlje je prošle godine povećana za 18 odsto, naglasio je ambasador.

Podsetio je da u septembru švedski Rimaster, podizvođač iz metalske industrije, stigao u Paraćin.

Rimaster planira za početak da zaposli tamo oko 300 ljudi i proširi svoje investicije za oko 50 miliona evra.

Lundin je istakao da Srbija i Švedska, ipak, imaju najveći potencijal za saradnju u oblasti poljoprivrede, gde Srbija, kako je rekao, ima fantastičan potencijal koji je samo delimično iskorišćen.

Direktorka Sektora za međunarodne ekonomske odnose u PKS Jelena Jovanović je rekla da investicije i saradnja za budućnost jesu pravi naziv tog poslovnog foruma, čiji je cilj unapređenje saradnje i povezivanje domaćih privrednika kroz bilateralne razgovore sa predstavnicima komplementarnih sektora privrede iz Švedske.

Prema njenim rečima, posebne mogućnosti za unapređenje saradnje nalaze se u sektoru agroindustrije, prehrambene, drvne i industrije nameštaja, metalske i mašinske, farmaceutske, industrije papira, u oblasti ekologije i informacionih tehnologija.

"Utvrdili smo da poljoprivredni proizvodi i visoke tehnologije imaju najveći potencijal za unapređenje saradnje", rekla je Jovanović Tanjugu.

Kako je kazala, sve veći fokus će biti na saradnji sa švedskim tržištem i drugim skandinavskim zemljama.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/poslovni-forum-svedska-u-srbiji-u-privrednoj-komori-srbije_1023005.html

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30