Чланци поређани по датуму: utorak, 04 jun 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Stupanjem na snagu izmena Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Turskom, od 1. juna, otvorene su nove šanse za bescarinski izvoz srpskim proizvođačima sirovog i rafinisanog suncokretovog ulja, junećeg mesa, suve šljive, raznih vrsta povrća, hrane za kućne ljubimce. Srbiji je prvi put odobren bescarinski godišnji izvoz u Tursku za 5.000 tona junećeg mesa, 25.000 tona suncokretovog sirovog ulja i 10.000 tona suncokretovog rafinisanog ulja, 15.000 tona semena suncokreta, 5.000 tona soje u zrnu, 500 tona preparata koji se upotrebljavaju za ishranu životinja, 500 tona hrane za pse i mačke, i 500 tona mantije.

Takođe, izmenama Sporazuma o slobodnoj trgovini Turske i Srbije udvostručene su postojeće kvote za godišnji srpski izvoz u Tursku za grašak - sa 350 na 700 tona, pasulj i boraniju - sa 300 na 600 tona, kukuruz šećerac - sa 1.000 na 2.000 tona, suve šljive - sa 200 na 400 tona.

Protokol I Sporazuma o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i Republike Turske, Odluka i Protokol III o trgovini uslugama Sporazuma o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i Republike Turske, koji su stupili na snagu 1. juna, rezultat su pregovora vođenih tokom 2016. i 2017. godine i predstavljaju dalju liberalizaciju trgovine poljoprivredno prehrambenim proizvodima između Srbije i Turske.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ukupna spoljnotrgovinska razmena sa Turskom u 2018. godini iznosila je 1.084,3 miliona evra, od čega je izvoz bio vredan 251,6 miliona evra, a uvoz je dostigao vrednost od 832,7 miliona evra. Na listi zemalja u koje Srbija izvozi, Turska zauzima 19. mesto sa udelom od 1,5 odsto u ukupnom izvozu, dok na listi zemalja iz kojih Srbija uvozi, Turska zauzima šesto mesto sa udelom od 3,8 odsto u ukupnom uvozu Srbije.

U 2018. godini ostvaren je deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije i Turske od 581 miliona evra na strani Srbije. Za prva tri meseca ove godine, ukupna spoljnotrgovinska razmena sa Turskom iznosila je 276,6 miliona evra. Izvoz od 70,2 miliona evra, veći je u odnosu na isti period prethodne godine za 8 odsto, dok uvoz, vredan 206,4 miliona evra, beleži porast u odnosu na isti period prethodne godine od dva odsto. U prva tri meseca ove godine ostvaren je deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije i Turske od 136,2 miliona evra na strani Srbije.

Izvor:Agrobiznis magazin i PKS

Објављено у Agroekonomija
utorak, 04 jun 2019 07:48

Studenica biser srpske duhovnosti

Pokraj hladne reke Studenice „gde beše pusto lovište zverova” krajem 12. veka podignut je biser srpske duhovnosti. Manastir Studenica bio je i ostao svetionik vere, ponosni svedok bogate srpske istorije. Naziva se još i „sveta carska lavra“ jer tu počivaju srpski vladari Stefan Nemanja, njegova žena Ana, Stefan Prvovenčani, njegov brat Veliki knez Vukan, čuvaju se mošti kralja Radoslava, pa ne čudi što Studenicu zovu i Kraljevski manastir.
Studenica se nalazi 57 km od Kraljeva, posvećena je Uspenju presvete Bogorodice, kao zadužbinu podigao je 1190. Stefan Nemanja rodonačelnik dinastije
Nemanjića koji su Srbijom vladali dva veka. Dali su 11 vladara i prvog srpskog arhiepiskopa – Svetog Savu utemeljivača Srpske pravoslavne crkve. Doba vladavine Stefana Nemanje smatra se prelomnim trenutkom u istoriji i kulturi Srba. Smatra se osnivačem srpske srednjovekovne države. Pred kraj ovozemaljskog života se zamonašio, dobio ime Simeon i sa sinom Savom radio na obnovi Hilandara. Umro je 1199. na Svetoj Gori i, prema predanju, u trenutku njegove smrti prostoriju je obasjala svetlost. Već sledeće godine Svetogorski sabor ga je kanonizovao u sveca, a poznat je kao sveti Simeon Mirotočivi, jer su njegove mošti „točile miro“. Sava je njegove mošti preneo 1208. u Rašku kako bi pomirio zavađenu braću Stefana i Vukana koji su se borili oko prestola, položio ih u Studenicu gde se i danas nalaze.
Studenica je građena kao monumentalna zadužbina, a pod Savinim starateljstvom postala je politički, kulturni i duhovni centar srednjovekovne Srbije. Utrđeni zidovi manastira okružuju četiri crkve: Bogorodičnu crkvu i Kraljevu crkvu (crkvu svetih Joakima i Ane), obe izgrađene od belog mermera, crkvu Nikoljaču
(Posvećenu Svetom Nikoli) i crkvu Jovana Krstitelja očuvanu u temeljima. Arheološkim istraživanjima 2012. godine otkrivene su ostaci još dve crkve iz 13.
veka u manastirskom kompleksu, mada se veruje da je ovde nekada bilo čak 14 crkava. Studenica pripada Eparhiji žičkoj SPC i predstavlja kulturno dobro od neprocenjivog značaja, pa je Unesko 1986. uvrstio na listu Svetske baštine.
Remek delo graditeljstva
Bogorodičina crkva je jednobrodna crkva s kupolom i građena je oko desetak godina. Na njenom istočnom kraju je trostrana apsida, a na zapadnom je kralj Radoslav dozidao veliku pripratu. Na severnoj i južnoj strani su predvorja. Fasade su izgrađene od blokova belog mermera, a iznutra je obložena tufom. Spolja gledano, u crkvi se skladno mešaju romanički i vizantijski stil, koji je poznat kao raška škola. Uz južni portal Bogorodične crkve nalazi se najstariji srpski časovnik. U pitanju je sunčanik koji se sastoji od pokazivača senke i polukružnog časovnog polja. Na njemu senka, umesto na brojke pada na
slova, jer u staroslovenskom jeziku nije bilo cifara za obeležavanje brojeva, a smatra se da je vizantijsku tradiciju pravljenja sunčanika u Srbiju doneo Sveti Sava. Severozapadno od Bogorodičine crkve je crkva svetog Joakima i Ane, poznata i kao Kraljeva crkva po svom ktitoru kralju Milutinu. Sagrađena 1314. od kamena i tufa u obliku sažetog krsta s oktogonalnom kupolom. Manstirski kompleks obuhvata i crkvu posvećenu Svetom Nikoli jednobrodnu crkvicu bez kupole, iznutra oslikana u 12. ili početkom 13. veka. Između crkve Nikoljače i Kraljeve crkve nalaze se temelji crkve posvećene svetom Jovanu Krstitelju. Zapadno od Bogorodičine crkve je trpezarija, sagrađena od kamena za vreme arhiepiskopa Save. Na zapadnoj strani kompleksa je zvonik podignut
u 13. veku. Nekada je u njemu bila kapela, a sada se mogu videti samo fragmenti fresaka koji prikazuju rodoslovno stablo Nemanjića.
Manastirska trpezarija monumentalna je građevina nastala u doba Nemanje i Svetog Save, a obnovio je kralj Milutin koji je napravio zidane stolove i mermerni trem. Severno od trpezarije su konaci iz 18. veka u kojima se danas nalazi muzej.

Šta su jeli monasi?
Studenica je oduvek intrigirala istoričare, pa su polovinom prošlog veka počela arheološka iskopavanja. Na osnovu pronađenih ostataka došlo se do saznanja kako se živelo u Studenici kroz vekove. Ne zna se koliko je tačno monaha živelo u manastiru, ali su pretpostavke da ih je bilo oko šezdesetak. Studenica je bila kraljevski manastir pa je u srednjem veku imao posebno mesto. Na osnovu iskopanih delova posuđa stručnjaci su zaključili da su se hrana i piće služili u dekorisanim posudama, krčazima, vrčevima za vino, bilo je i keramičkih pehara i uvoznih čaša od murano stakla. Ipak je ovo bila vladarska zadužbina, pa je obedima u manastiru ponekad prisustvovao i sam vladar. Na osnovu iskopanih kostiju životinja saznalo se i šta su jeli monasi. U srednjovekovnoj Srbiji najviše su korišćeni raž i pšenica od koji se pravio hleb. Nisu znali za krompir, ali su zato jeli razne vrste repa. Posebno je bila popularna ljuta repa, koja je ličila na današnje rotkvice, samo nešto veća. Nje ima i na ikonama. Mlečni proizvodi su bili često na stolu, meso retko. Pronađene su kosti uglavnom ovaca i
koza, kao i mnoštvo kostiju rečne ribe. Tokom vekova Studenica je često bila na meti osvajača. Prvo razarenje doživela u vreme Kosovske bitke, kada su crkve opustošene. Prva značajna restauracija je izvršena 1569. kada su freske Bogorodičine crkve ponovo naslikane. Početkom 17. veka, požar i zemljotres su oštetili manastir, a istorijski dokumenti i značajni delovi umetničke baštine su uništeni zauvek.
Studenička plaštanica
Najvrednija sačuvana relikvija je Studenička plaštanica. U pitanju je plaštanica Antonija Iraklijskog koju je u Srbiju donela despotica Jelena, odnosno monahinja Jefimija prva srpska pesnikinja. Studenička plaštanica je remek-delo vizantijske veziljske veštine iz druge polovine 14. veka. Vezena je zlatnom i srebrnom žicom i raznobojnim koncem na purpurnoj svili. Na njoj je prikazano Hristovo telo koje okružuju četiri anđela koji nose ripide dok
peti anđeo leti iznad Hrista. U donjem delu je izvezen natpis na grčkom u kome se Antonije moli za spas svoje duše: „Ko razbojnik ispovedam ti „pomeni me Gospode u carstvu svome“ zaista ti kažem, danas ćeš sa mnom biti u raju“ ( Jevanđelje po Luki 23, 42–3). U uglovima je natpis:
„Pomeni Gospode dušu raba svoga Antonija Iraklijskog“. Plaštanica je po muzejskim kriterijumima predmet nulte kategorije odnosno najveće vrednosti.
Pored plaštanice sačuvan je prsten kralja Stefana Prvovenčanog. Prsten je zlatan, vizantijski rad u filigranu. Ipak, ono što Studenicu čini jedinstvenom je reprezentativna zbirka fresaka iz 13. i 14. veka. Originalan živopis delom je sačuvan u oltaru Bogorodične crkve u potkupolnom prostoru, na zapadnom zidu i u donjim zonama naosa. Centralno mesto u oltaru zauzima kompozicija Bogorodice sa anđelima, ispod nje je predstava na kojoj Hristos pričešćuje apostole. Starom slikarstvu pripadaju i predstave Blagovesti i Sretenje na zapadnom delu oltarske pregrade. Najmonumentalnija je kompozicija Raspeće Hristovo, u naosu. U Studenici se prvi put pojavljuju napisi na srpskom, tu je pisano i prvo književno delo, a manastir je kroz vekove bio duhovno stecište, uzor potonjim manastirima, nemi svedok prohujalih vekova i bogate srpske istorije koju često i sami nažalost zaboravljamo. A, ne bi trebalo.

Izvor:Agrobiznis magazin

Објављено у Seoski turizam i ruralni razvoj

Srbiji će se ove sezone šećer proizvoditi u svega četiri šećerane – u Crvenki koja je u vlasništvu grčke kompanije „Helenik šugar” kao i u tri fabrike u Vrbasu, Pećincima i Kovačici, koje posluju u sistemu „Sunoko” u okviru „MK grupe” Miodraga Kostića.

Ova vest upravo je potvrda Kostićevih davnih prognoza da u našoj zemlji ni nema potrebe za većim brojem pogona. Očigledno ni za više od dva velika igrača.

Evropska industrija šećera uzdrmana je već duže vreme drastičnim padom cena šećera i najavama da će se taj trend nastaviti i u narednoj deceniji. Prilike na tržištu EU promenile su se krajem 2017. kada je liberalizovano tržište i dozvoljen uvoz šećera od trske, čija je proizvodnja značajno jeftinija.

Šta je u našem slučaju dovelo do smanjivanja broja šećerana u pogonu? Stručnjaci napominju da je Vojvodina jedan od regiona sa najvećim potencijalom za proizvodnju šećerne repe u centralnoj Evropi. U Srbiji je nekada bilo 15 rafinerija ali je na veliki broj njih stavljen katanac usled godina i godina loše ekonomske politike u ovoj industriji. U jednom periodu, posle privatizacija, osam ih je ostalo u funkciji. Deo onih koje su propale bio je udaljen od regiona u kojima se proizvodi sirovina što je proizvodnju činilo neisplativom. Poslednja šećerana koja je otišla u stečaj je „TE-TO” iz Sente. Neizvesno je da li će dočekati bolje dane. Njena celokupna imovina, podeljena u nekoliko celina, stavljena je na prodaju, a javno nadmetanje zakazano za 25. jun. Početna cena za fabrički kompleks, zemljište, opremu, zalihe je oko 500 miliona dinara. Kompanija „Helenik šugar” nedavno je objavila i da jedna od dve njihove fabrike u Srbiji, ona u Žablju, ove sezone neće prerađivati šećernu repu. – Fabrika šećera u Žablju neće se ugasiti već neće raditi – izjavila je za novosadski „Dnevnik” Irena Stojanović, direktorka sirovinskog sektora i odnosa s javnošću grčke kompaniji „Helenik šugar”. Ona je dodala da ta kompanija ne nalazi interes da prerađuje repu u ovom pogonu jer to nije isplativo. Kako je rekla, troškovi proizvodnje višestruko su poskupeli, a cena na domaćem tržištu šećere pala je četiri puta.

U Srbiji je ove godine šećerna repa zasejana na svega oko 30.000 hektara, što je polovina prošlogodišnjeg zasada. Nezvanično, površine pod tom kulturom su 5.000 hektara manje a čak i neki od velikih proizvođača razmišljaju da li će naredne godine sejati repu. Zbog toga poznavaoci tržišta ističu da su nam u ovakvim okolnostima i sa ovim cenama dovoljne i tri šećerane. Ističu da je šećer jedna od najjeftinijih namirnica jer je nekada, i to ne tako davno, kilogram koštao 100 dinara a sada se može kupiti za 60 do 65 dinara. Cena šećera u poslednjih sedam godina nikad nije bila niža i u takvim okolnostima proizvodnja šećerne repe postaje sve manje profitabilna.

Analitičar Branislav Gulan nedavno je izjavio za naš list da cene šećera neumitno padaju i da sve ukazuje da će se taj trend nastaviti do 2030. godine. Dodaje da je prema raspoloživim podacima u 2018. iz Srbije izvezeno 109.000 tona šećera dok je, recimo, u 2014. izvezeno 236.000 tona. Izvozna cena je u istom periodu pala je sa 548 na 387 dolara po toni.U „Sunoku” tvrde da su sa tri proizvodna centra i dalje najefikasniji proizvođač šećera u jugoistočnoj Evropi, uprkos izazovima sa kojima se susretalo tržište repe protekle godine.

– Možemo očekivati prinose koji će potpuno zadovoljiti sve potrebe domaćeg tržišta i otvoriti mogućnost realizacije izvozne kvote koju Srbija ima prema EU – kažu u „Sunoku”.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/430857/Srbija-spala-na-cetiri-secerane

Објављено у Industrijsko bilje

Predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina Srbije Dobrivoje Radović rekao je danas (u ponedeljak, 3. juna 2019.) da je jutrošnjih 116 litara kiše po m2, odnelo u Zlatiborsko-Moravičkom okrugu maline s korenom, krompir, kukuruz, čak i nove asfaltne puteve.

On je apelovao na predstavnike državnih organa da tamo hitno odu, utvrde štetu i pomognu jer je "sve upropašćeno".

- Ovo je četvrta nepogoda za mesec dana, pored snega i dva puta grada. Kišni oblak je zahvatio Ivanjicu, Lučane deo Arilja i Kraljevo - rekao je Radović.

Dodao je da je jaka kiša formirala bujice i spirala zemlju, posebno u sveže obrađenim povrtnjacima.

- Uništeno je sve što smo uložili, a ne znam kako ćemo preživeti - rekao je Radović.

Situacija nije ništa bolja ni u prokupačkom kraju. Kiša koja stalno pada idealna je za razvoj biljnih bolesti i štetočina na voćarskim i ratarskim kulturama, rekli su danas poljoprivredni stručnjaci.

Na šljivama se pojavio "šljivin smotavac" koji izaziva crvljivost plodova, a suzbija se pesticidima od maja do kraja juna.

Kako je agenciji Beta rekla savetodavac u Poljoprivredno stručnoj službi u Prokuplju Ivana Obradović, u zasadima višnje, kada plod menja boju, štetu može da pričini "trešnjina muva", koja izaziva crvljivost plodova, a i to se tretira hemikalijama.

- Najveću opasnost za zasade višnje i šljive, koji su u okolini Prokuplja na više od 4.000 hektara, može da pričini 'monilinia frustigena', koja prouzrokuje trulež plodova - kazala je Obradović.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2526164/kisa-desetkovala-voce-i-ratarske-kulture-vocari-traze-hitnu-pomoc-drzave

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Do 1. septembra biće osnovan Agroindustrijski centar na Zlatiboru u koji će biti učlanjeni poljoprivredni proizvođači da bi lakše plasirali robu, zaštitili brend i geografsko poreklo mesnih prerađevina, sira, meda i drugih proizvoda tog kraja, najavio je danas (u ponedeljak, 3. juna 2019.) predsednik Opštine Čajetina, Milan Stamatović.

On je na Zlatiboru na regionalnoj konferenciji "Agroindustrijski centar - temelj privrede Zlatiborskog okruga" novinarima rekao da su pionirski koraci napravljeni 2017. godine osnivanjem firme Ekoagrar, što je dalo dobre rezultate.

- Pored turizma sada želimo da razvijamo i poljoprivredu i proizvodnju organske hrane - rekao je Stamatović i dodao da Opština Čajetina uz stručnu pomoć Švedske na mestu gde "proizvodi i nastaju", osniva Agroindustrijski centar kao deoničarsko društvo.

Proizvođači će od Opštine dobiti podršku kroz obezbeđenu infastrukturu i neophodne subvencije, a imaće i siguran plasman robe i zaštitu od monopolista, rekao je Stamatović.

U osnivanju centra već su napravljeni prvi koraci jer je u Krivoj Reci izgrađena mlekara i sušara, a u planu je izgradnja i hladnjače.

Stamatović je rekao da proizvođači na Zlatiboru nemaju problem sa plasmanom robe, ali da će učlanjenjem u Agroindustrijski centar smanjiti troškove proizvodnje.

- Vlada Srbije propagira da privreda može da se zasniva na malim i srednjim preduzećima, to je utopija jer mali ne mogu da ispune standarde zaštite životne sredine pošto bi svako morao da gradi postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, jeftinije je ako se udruže i grade zajedno - rekao je Stamatović.

On je kazao da će se poljoprivredni proizvodi sa Zlatibora prodavati pre svega hotelima na tom području, jer je cilj da se za nekoliko godina privuče milion turista, ali i da se izvozi u Grčku, Švedsku, Švajcarsku, Norvešku i na Kipar.

Najavio je da će Agroindustrijski centar biti otvoren za udruživanje i proizvođača iz drugih regiona, a da će advokatska kancelarija uskoro napraviti platformu za formiranje tog centra.

Švedski ambasador u Srbiji Jan Lundin rekao je da je "ključno pitanje kako zaštititi mlade proizvođače da opstanu na tržištu gde dominiraju veliki".

Švedska i Srbija već sarađuju kroz program" Hrana sutrašnjice".

- U poljoprivredi se krije veliki potencijal koji miruje a treba naći način za veću proizvodnju i izvoz - rekao je Lundin.

Profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Zorica Vasiljević je podsetila da su posedi u Srbiji mali, u proseku oko pet hetara, i da zbog toga ne mogu da budu konkurentni.

"Proizvođači udruživanjem postaju jači na tržištu i dobijaju neophodnu edukaciju", rekla je Vasiljević.

Proizvođač sira "Zlatne Rudine" iz sela Rudine Radivoje Mišović rekao je da je proizvodnjom planinskog punomasnog sira po uzoru na alpske zemlje počeo da se bavi pre tri godine.

- Osnivanje Agroindustrijskog centra daje novu nadu jer očekujemo da udruženi postanemo snažniji i konkurentniji i na stranom tžištu i obezbedimo neophodan marketing - rekao je Mišović.

Prema rečima Mitra Marića iz sela Mačkat koji proizvodi suhomesnate proizvode, malim proizvođačima će dosta značiti ako "opština stane uz njih".

- Proizvođači su pojedinačno mali, lakše će biti da se radi uz podršku - rekao je Marić koji godišnje proizvede deset tona suhomesnatih proizvoda i sve proda turistički centrima u Srbiji.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2526153/do-1-septembra-2019-osnivanje-agroindustrijskog-centra-na-zlatiboru-manji-troskovi-proizvodnje

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30