Чланци поређани по датуму: nedelja, 30 jun 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Ove godine, rasađivanje duvana se produžilo na više od mesec dana, usled čestih i obilnih padavina. U pomenutim uslovima, i posle prohoda mašina i ljudi tokom sadnje, neminovno dolazi do sabijanja zemljišta i narušavanje njegove strukture. Kako je opšte poznato da duvanu pogoduju zemljišta sa dobrim termičkim i vodno-vazdušnim veoma je važno da se struktura zemljišta što pre kultiviše, odnosno vrati u stanje optimuma.
Ovo se postiže mašinama koje su nam svima poznate i koje su nezaobilazne u agrotehnici svake okopavine - međurednim kultivatorima (špartačima). Za razliku od uobičajnih konstrukcija, međuredni kutivatori za primenu u duvanu umesto klasične motike imaju kao radno telo tzv. mini podrivače, koji u kombinaciji sa više S opruga razbijaju tragove točkova i stvaraju dovoljno rahle zemlje bogate vazduhom za kasnije ogrtanje biljaka. Postoje takođe i interesantna rešenja u vidu rotirajućih radnih delova, koji imaju mogućnost kultiviranja usko, u zoni reda. Uvek treba naglasiti da sa ovom agrotehničkom merom treba krenuti odmah posle sadnje. U tom slučaju korist je višestruka. Osim razbijanja pokorice, aeracije zemljišta i konzerviranje zemljišne vlage, pomenuta mera omogućuje i suzbijanje korova. Takođe, interesantno je spomenuti da su štete prouzrokovane žičarima višestruko manje na parcelama
gde se odmah pristupilo međurednom kultiviranju posle sadnje u odnosu na slučajeve gde je kultivacija kasnila ili čak izostala. Intenzivnijim razvojem biljaka
pristupa se ogrtanju, i to u više navrata. Na ovaj način, biljka formira adventivne korenove, bolje iskorišćava vodu i hraniva, bolje podnosi veću količinu padavina u kratkom vremenskom periodu i postaje otpornija na poleganje kao posledica udara jakih vetrova.
Poznato je da je mehaničkim putem veoma teško kontrolisati rizomske korove (kao što je divlji sirak), pa se kao neophodna mera nameće i primena herbicida (graminicida). Međutim, praksa je do sada pokazala da je najčešća greška farmera upravo primena graminicida pre međuredne kultivacije. U takvoj situaciji
za dobru efikasnost primenjenog sredstva neophodan je period delovanja od oko 15- ak dana. Jasno je da dok korov ne počne da propada nema ulaska u njivu sa kultivatorima, pa su biljke duvana osuđene da se razvijaju u ne baš povoljnim zemljišnim uslovima. Stoga, kao zaključak treba reći da ako je njiva istovremeno i zakorovljena i zbijena sa formiranom pokoricom, prednost uvek treba dati kultiviranju pa tek posle toga primeniti herbicid.
Što se tiče štetočina, akcenat je prvenstveno na kontroli tripsa. Veoma je bitno krenuti na vreme sa hemijskom zaštitom (7-10 dana posle sadnje), kako bi se onemogućilo prenamnoženje i tzv. preklapanje generacija, jer je efikasnost insekticida u takvoj situaciji značajno manja. Dakle, sve dok biljka ne razvije veću lisnu masu koriste se kontaktni preparati na bazi bifentrina (Bifenicus 0,3 l/ha) i abamektina (Amon 0,75-1 l/ha) u dvonedeljnom intervalu. U kasnijim fenofazama razvoja, uvodi se kombinacija neonikotinoida i piretroida (Premijer 0,4 l/ha), vodeći računa o karenci kako se približavamo početku berbe.
S druge strane, pojava ekonomski značajnijih bolesti je lokalnog karaktera (bakteriozna pegavost, plamenjača, pepelnica i dr.), te je primena fungicida ograničena i zavisi od procene agronomske službe JTI. Ukoliko se proceni da postoji realna opasnost primenjuju se registrovani preparati
na bazi metalaksila (Leutar 0,215 l/ha) u kombinaciji sa propinebom (Antracol 1-2 kg/ha).

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Biljna proizvodnja

Italijanska policija traga za srpskim državljaninom i vlasnikom firme za proizvodnju sokova, koji je osumnjičen da je kao član organizovane kriminalne grupe izvozio iz Srbije koncentrovani sok od otrovnih jabuka, a koji je na tržište EU plasiran kao organski.

Kako prenose italijanski mediji, policija u Pizi uhapsila je osam osoba i stavila katanac na šest preduzeća koja su uvozila ovaj sok, a takođe je i zaplenila imovinu uhapšenih vrednu 6,5 mil EUR.

- Koncentrovani sok od otrovnih jabuka, namenjen za tržište džemova i marmelada u EU, proizveden je u Srbiji, odakle se lažno prenosio kao organski, dok je sadržao otrovne i štetne materije, a u nekim slučajevima i visoku koncentraciju patogena. Prevaru je otkrilo tužilaštvo u Pizi, koje je navelo da su na čelu grupe bili dvojica preduzetnika iz tog grada - preneli su italijanski mediji.

Oni takođe napominju da je deveti član ove organizovane grupe srpski državljanin, koji je direktor kompanije za proizvodnju ovog soka u Srbiji. On je tesno sarađivao sa dvojicom Toskanaca, koji su mu izdavali lažne sertifikate kako bi proizvod plasirao na tržište EU.

- Inspektori ministarstva za poljoprivredu su, pored toga što su zatvorili šest kompanija i zaplenili milionsku imovinu, presreli tovar od 30 tona koncentrovanog soka koji sadrži otrovni patulin. To je mikrotoksin koji može ozbiljno da ugrozi zdravlje ljudi, naročito dece. Najviše se razvija iz truleži jabuke, a povezan je sa imunološkim, neurološkim i gastrointestinalnim poremećajima. Prisutnost toksina u robi je umesto dozvoljenih 50 mikrograma po kilogramu bila neverovatnih 7.000 po kilogramu - navode mediji.

U prodaji je bilo čak 1.411 tona ovog proizvoda, vrednosti skoro 5 mil EUR, zbog čega je izdata hitna naredba za njegovo povlačenje.

- U zatvoru su završila dva brata, vlasnici kompanije "Italijanska hrana SRL", koja prema stavu istražitelja drži monopolsku poziciju na tržištu. Ova kompanija je imala i razvijenu proceduru izbegavanja hemijske kontrole svojih proizvoda - ističu mediji.

Čitav slučaj je razotkriven zahvaljujući inspektorima iz Holandije i Nemačke, koji su posumnjali u poreklo i proizvodnju ovog koncentrovanog soka.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2555773/traga-se-za-vlasnikom-firme-koji-je-izvozio-iz-srbije-u-eu

Објављено у Agroekonomija

Ovih dana počela je berba paradajza u plastenicima. Rod je kvalitetan, a nadanja povrtara su da će i zarada biti adekvatna u odnosu na ulaganja.Trenutna cena na malo od 120 dinara je više nego dobra.

Nakon pune agrotehnike koja je zahtevala đubrenje, zaštitu i navodnjavanje pristupilo se ubiranju plodova paradajza u sremskim plastenicima.

Berbu je najbolje vršiti 60 do 80 dana nakon sadnje kada su u pitanju količine koje moraju da dozrevaju prilikom transporta u komorama.

Rod je dobar kažu povrtari.

Berba u plastenicima je ručna, jer je takav način najprimereniji uslovima sredine u kojoj se paradajz nalazi.

Očekivanja prizvođača su i da zarada bude dobra baš kao i prinos.

Za proizvodnju paradajza u plasteniku, treba koristiti kvalitetna mineralna đubriva.

Ona pomažu razviću ukusnog ploda.

Navodnjavanje je takođe veoma važno, a sistemom kap po kap se omogućava pravilno doziranje hraniva tačno u određenom periodu rasta biljaka.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/srem/pocela-berba-paradajza-u-plastenicima_1029105.html

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Početak berbe maline obeležio je raspon cena od 120 do 145 dinara po kilogramu, ali i nedostatak sezonskih radnika. Vremenske nepogode prethodnih meseci umanjile su rod, a proizvođači se pitaju da li će otkupnom cenom pokriti troškove proizvodnje.Četiri časa nakon ponoći u ivanjičkom kraju započinje novi radni dan, za sve koji žive od malina. Berači su, u potrazi za poslom, sa juga stigli na zapad Srbije.

"Eto krenuli smo da bi zaradili za decu i da imamo za život", kaže Duško Ibrimović iz Surdulice.

U berbu malina dolaze kompletne porodice, a tvrde da je najbolje u zapadnoj Srbiji.

"Ima više posla, tamo južnije nema toliko posla. Radiš dan, dva, tri dana odmaraš, a ovde imamo četrdeset dana, mesec dana da bi nešto skupili", kaže Slobodan Asanović iz Surdulice.

Potrebno je da uberu pedesetak kilograma malina, a za spretnije i zarada je veća. Za posao na koji kreću i pre svitanja, berači mogu da zarade od šezdeset do osamdeset hiljada dinara, uz obezbeđenu hranu i smeštaj.

Zajedno sa sezoncima, i deca poslodavaca najčešće raspust provode u berbi malina.

Gimnazijalka iz Prilika Maja Radović, kaže, radi da zaradi za školu i dalje uslove, a student Veljko Radović kaže kada završi rad na poljoprivredi, uveče uči.

Tokom sezone Daliborka Radović spava samo tri časa dnevno, stara se o domaćim životinjama, povrtnjaku. U toj porodičnoj fabricu pod otvorenim nebom, njeno zaduženje u sezoni je i kuhinja.

"Hiljadu i osamsto obroka, eto toliko. Još i slatko da im umesim i kafa, palačinke i tako to", kaže Daliborka Radović iz Prilika.

Proizvođački dinar je, kažu, opterećen brojnim rashodima, tržišnim kalkulacijama u kojima nakupci zarade više, ali i ćudom prirode.

"Ma šta da uradite tu povećanja prinosa nema, jer elementarne nepogode unište to što dovedete do povećanja prinosa", kaže Dobrivoje Radović, proizvođač malina iz Prilika.

Uz podršku države, pojedini su se okrenuli zadrugarstvu i proizvodnji u zaštićenom prostoru. Uz subvenciju kod Arilja niče i zasad nove sorte malina "enrosadira", koja se izvozi u svežem stanju.

"Ne ulaziti u priču, pogotovo o svežoj, gde će nakupci, prekupci određivati cenu, već da ti proizvođači idu sa sopstvenom proizvodnjom, preko svog menadžmenta, preko tog klastera da zatvore tu celinu", objašnjava proizvođač malina iz Arilja Božo Joković.

Od višeg proizvođačkog dinara koristi imaju svi delovi Srbije i sve privredne grane, a krajevi u kojima cveta isplativa proizvodnja pod otvorenim nebom, neće opusteti, tvrde proizvođači.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3574123/vremenske-nepogode-umanjile-rod-malina.html

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Nikola Tesla govorio je: "Mlad čovek ne treba da žali što nema milione da razvija neku ideju. Razmišljanje ne košta milione, a razmišljanjem se stvara ideja." Upravo ta ideja ponekad može da donese milione. Tako kažu i sagovornici "Blica", koji žive od svoje neobične poljoprivrede.

Miloš Živanović iz okoline Mladenovca još kao student počeo je da proizvodi jaja prepelica. Poslednjih 15 godina to je biznis od kog pristojno živi. U selu Kovačevac ima farmu sa 15.000 prepelica u sezoni, jajima snabdeva trgovinske lance, a prepelicama farme koje se otvaraju po celoj Srbije.- Bio sam srednjoškolac i mom bratu su bile potrebne prepelice, odnosno jaja, iz zdravstvenih razloga. Ja sam tada gajio kuniće za Torlak da upotpunim đački budžet. Komšije su potom počele da traže jaja, pa sam ih odneo i na pijacu. U početku sam zarađivao za džeparac, a onda sam počeo da se širim, najpre da snabdevam Kalenić pijacu, a onda i ostale pijace - priseća se Miloš svojih početaka.

Posle par godina sklopio je prve ugovore sa distributerima, tako da snabdeva poznate trgovinske lance u zemlji i regionu. Osim jaja, prodaje i prepelice. U međuvremenu, počeo je da proizvodi kaveze i ambalažu i tako zaokružio ceo proces proizvodnje.

- To je ptica koja je otporna i dobro se legu mladunci. Veleprodajna cena jaja je oko sedam dinara. U mojoj farmi dnevna proizvodnja je od 3.000 do 3.500 jaja. Prepelice od 10 dana starosti su 50 dinara, prepelice sedam do deset dana pred pronošenje koštaju 180 dinara, i prepelice koje su pronele prodajem po 220 dinara - objašnjava.Za podizanje ozbiljnije farme potrebno je na desetine hiljada evra, ali Miloš preporučuje da se u ovaj biznis krene sa 100 do 200 komada prepelica, za šta je dovoljno 200 evra.Slično je krenuo i Dragan Lazarević iz Jelenče kod Šapca. Pre 15 godina počeo je iz hobija da uzgaja nekoliko kunića. Danas na jednoj od najvećih farmi u Srbiji "Hycom rabbit" godišnje proizvede oko 20.000 kunića.

- Farma raspolaže sa 480 ženki i 68 mužjaka. Sarađujemo sa belgijskim trgovinskim lancem koji otkupljuje 40 do 50 komada nedeljno i Veterinarskim zavodom Subotice koji proizvodi vakcinu protiv svinjske kuge od njihove slezine i krvi. Ostale količine mesa idu u ćevape i kobasice, a bataci, čije pakovanje od 750 grama košta 700 dinara, ili džigerica od pola kilograma za 500 dinara, idu odlično u marketima u Beogradu i Novom Sadu. Klanje i ređenje obavlja se uslužno u registrovanoj klanici. Konkurencija je mala, svega oko sedam ozbiljnih farmi u Srbiji - priča Nemanja Pavlović iz farme „Hycom rabbit“.Svaka ženka okoti do 10 mladi, a period reprodukcije je mesec dana. Idealnu težinu dostižu za oko 90 dana.

- Početna ulaganja se kreću do nekoliko desetina hiljada evra. Meso ima blag, ali pikantan ukus, najsličniji piletini, ne sadrži nikakav neprijatan šmek za razliku od mesa divljeg zeca - objašnjavaju u ovoj firmi.

Cena kunića od dva meseca je 20 evra, a svaki naredni mesec je još deset evra na tu cenu. To znači da se sa nekoliko stotina evra može započeti proizvodnja.

Dragan Lukić iz Salaša Noćajskog kod Sremske Mitrovice najveći je uzgajivač paunova u Srbiji. Počeo je da ih gaji iz ljubavi, a poslednjih godina, oni su mu i biznis. Godišnje proda oko stotinu ptica. Parove paunova, prodaje i manastirima ili za etno-ambijente.- Prvo sam nabavio jedan par indijskih plavih paunova, onda sam, usput, nabavio bele, crnokrile i šarene paunove. Posle toga počeo sam da ih gajim. Pre dve godine izlegao sam 108 komada, najviše u mojoj branši, a prošle godine izlegao sam devedeset komada. To je ptica koja potiče iz Indije, pa su mladunci nežni i osetljivi. Ako pokisnu, mogu uginuti. Zbog toga sa njima mora pažljivo - priča Dragan Lukić.

Ishrana ovih ptica ne zahteva mnogo truda. Cena jaja je od dva do šest evra, međutim, paunice ne mogu da snesu mnogo jaja. Uglavnom je broj jaja od šest do osam. Jaja obično stavlja ispod kokoške ili ćurke. Za 28 dana izlegu se mladunci koje prodaje. Najlepši i najskuplji su odrasli primerci. Zreli beli paunovi koštaju oko 300 evra par, šareni 250 do 300, crnokrili su 250, a plavi oko 150 evra par.

Veoma su osetljivi i potrebna je velika pažnja prilikom uzgajanja mladih.

Izvor:https://www.blic.rs/vesti/drustvo/ideje-koje-mogu-da-donesu-milione-neobicna-poljoprivreda-uzgoj-ovih-zivotinja-u/pfrh052

Објављено у Živinarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30