Чланци поређани по датуму: subota, 29 jun 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Ako je vino „nektar bogova“ onda je francuski Bordo mesto gde se osećate kao da ste zakoračili u raj. Grad je nastao kao keltska tvrđava u trećem veku kada je dobio ime Burdigala. Bordo je smešten na samo 45 kilometara od Biskajskog zaliva Atlantika na ruti važnih trgovačkih puteva pa se vekovima razvijao kao trgovinski centar. Danas je glavni grad regije Nova Akvitanija i departmenta Žironda koji važi za najbolju vinsku regiju u svetu.Vinova loza se u ovim krajevima uzgajala još iz perioda starih Grka, ali za masovni razvoj vinske industrije Bordo može da zahvali, verovali ili ne, Englezima i jednoj ženi. Eleonora od Akvitanije (1122. –1204.) bila je jedna od najbogatijih i najmoćnijih žena u zapadnoj Evropi u srednjem veku. Sa samo 15 godina udala se za
prestolonaslednika koji je kasnije postao kralj Luj VII. Rodila mu je dve ćerke, a kako ni posle 15 godina nije rodila sina brak je poništen. Osam nedelja kasnije Eleonora se udala za Henrija, koji je dve godine nakon njihovog venčanja postao kralj Engleske Henri II. Ona je na engleski dvor donela vina iz rodnog Bordoa, koje je razmaženo englesko plemstvo prihvatilo sa oduševljenjem. Trgovina vinima dovela je do velike ekspanzije vinograda na području čitave regije Akvitanije. Uprkos ratovima proizvodnja vina u Bordu je napredovala narednih vekova. Ekspanzija koja traje i danas započeta je u 18. veku koje poznato i kao zlatno doba Bordoa. Danas ova vina se izvoze u više od 150 zemalja širom sveta. Najpoznatija su Cabernet Sauvignon, Merlot i Cabernet Franc. Veoma cenjeno i izuzetno skupo je Château Petrus koje se proizvodi od sorte grožđa merlot i dolazi iz područja Pomerola. Petrus je jedno od najskupljih
vina na svetu, a samo jedna flaša košta oko 1.000 evra. Ukoliko je vino starije od petnaest godina cena se udvostručuje ili utrostručuje u zavisnosti od godine berbe grožđa.
Regija Bordo prostire se na preko 115.000 hektara vinograda i podeljena je između 10.000 proizvođača. Procenjuje se da je godišnja proizvodnja preko šest miliona hektolitara vina. Regija se nalazi na jugozapadu Francuske, a sam Bordo je na obali reke Garona koja u tom delu ima oble obale nalik srpu pa je grad vekovima bio poznat i kao Mesečeva luka. Danas, Mesečeva luka je drugo ime za istorijski centar Bordoa koji je pod zaštitom Uneska. Na levoj i desnoj obali reke nalaze se najbolji vinogradi. Nekoliko kilometra nizvodno od centra grada reka Garona se sastaje sa rekom Dordonja i gradi levkasti zaliv prema otvorenom moru poznat i kao estuar Žironda koji je dug oko 70 kilometara i proteže od atlantske obale do oko 100 km u unutrašnjost.
Zašto je to važno? Zato što u ovoj oblasti zastupljeno nekoliko različitih vrsta zemljišta bogata peskom koje pruža savršene uslove za uzgoj različitih vrsta vinove loze, a tople temperature podstiču snažan rast. Klima je umereno primorska sa toplom Golfskom strujom koja zagreva čitavo područje.
Zbog toga ovu regiju retko pogađaju prolećni mrazevi, a grožđe zri sve do oktobra. Jedini problem je velika vlažnost i česte kiše koje dolaze sa Atlantika koje ne utiču previše na samu vinovu lozu i grožđe. Reka Garona je izuzetno važna za ovu regiju i to ne samo zbog vode. Na levojobali gaji se grožđe od kojeg se prave teža, gušća crvena vina. Na samom jugu leve obale raste belo grože od koga se prave izuzetna bela i čuvena dezertna vina. Desna obala reke je poznatija po proizvodnji mekših, bistrijih, elegantnijih vina. Garancije kvaliteta vina imala je presudnu ulogu u izgradnji međunarodne reputacije Bordo vina. Prva klasifikacija urađena je 1855. na zahtev Napoleona III koji je tražio da se potvrdi savršenost vina iz Žironde. Ovaj sistem važi i danas, a od
1973. godine bordoška vina su zaštićena i oznakom geografskog porekla. To značida vino mora da bude proizvedeno u sopstvenim vinogradima, da mora da odleži u podrumu u buretu, a vina su podeljena u pet kategorija od Premier Grand Cru do Cinquime Grand Cru.
Bordo ima jedinstvenu trgovinsku strukturu, koje je poznata pod nazivom La Place de Bordeaux. Najbolja vina se ne prodaju direktno već negociantima (preprodavci) koji zatim prodaju vina. Transakciju između negocianta i proizvođača uređuju brokeri, koji dobijaju nadoknadu obično dva odsto od vrednosti vina. Inače, vina iz ove regije imaju u imenu „Chateau“ (zamak) zato što u okviru svakog vinograda u Bordou postoji jedan zamak ili gazdinstvo koji se naziva Chateau. Crvena vina iz Bordoa Englezi zovu Claret.
A, gde je vino tu je hrana. Uspon vinarstva pratio je i razvoj gastronomije na koju su uticali su Španci sa juga, kontinentalna Francuska i Englezi sa severa. Kuhinja Bordoa se mahom zasniva na mesu i divljači sa jakim i teškim sosovima. Poznati su i po tartufima, ostrigama, vrhunskim sirevima, ali glavna zvezda lokalne kuhinje su guščije i pačije paštete. Uz sve to čaša dobrog vina vrhunac su uživanja i za najprobirljivije hedoniste koji dođu u Bordo.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Najveći deo od 179 miliona evra bespovratne pomoći Brisela opredeljeno je za ekologiju, turizam i najugroženije, kaže za RTS ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović. Ističe da je za 15 godina iz različitih izvora EU u Srbiju ušlo oko tri milijarde evra i dodaje kako Srbija na pravi način koristi fondove EU.Srbija je u četvrtak otvorila poglavlje devet o finansijskim uslugama. Istovremeno, komesar za pristupne pregovore Johanes Han i ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović potpisali su i paket pretpristupne pomoći (IPA) za 2018. godinu u iznosu od 179,1 milion evra.Gostujući u Jutarnjem dnevniku, ministarka Joksimović je rekla da je najveći deo tog novca opredeljeno je za ekologiju, turizam i najugroženije.

"Od 179,1 miliona evra, 62 miliona je namenjeno za zaštitu životne sredine, od toga 51 milion za postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u Nišu", rekla je Joksimovićeva.

Zatim će 40 miliona evra biti uloženo za pomoć preduzetništvu sa inovacijama, od toga 15 miliona za održivu turističku infrastrukturu (lokacije pod zaštitom Uneska u istočnoj Srbiji).

Za energetsku efikasnost Gradske biblioteke, studentske poliklinike i hitne pomoći biće izdvojeno 11 miliona evra, a za stambeno ugrožene grupe (izbegle i raseljene) - 20 miliona.

Ostatak će biti namenjen za opšte reforme, među kojima i reforma vladavine prava.

Joksimovićeva navodi da su projekti dogovoreni i pripremljeni tokom prošle godine i da je zbog toga Johanes Han "izašao u susret" i ranije odobrio finansijsku pomoć.

Dodala je da sredstva uvek prolaze višestruku kontrolu, kako od strane Srbije, tako i EU.

"Da smo radili pogrešno, ne bismo dobili ovolika sredstva i ne bismo ovo uspešno završili", naglasila je Joksimovićeva.

"Mi često govorimo o evropskim integracijama samo u kontekstu političkih dešavanja, a zapravo, kao kandidat za članstvo, Srbija ima dodatnu prednost tog procesa — to su fondovi EU, koji su na nivou od oko 200 miliona evra godšnje", izjavila je Joksimovićeva.

Prema njenim rečima, od 2014. godine do 2020. godine, Srbija će ukupno steći i imati na raspolaganju oko 1,5 milijardi evra. Deo tog novca iskorišćen je za različite projekte. Značajno je što je Srbija te 2014. godine Srbija dobila i akreditaciju da samostalno ugovara projekte.Ministarka Joksimović je navela da je očekivala da će na Međunarodnoj konferenciji u Briselu Srbija otvoriti bar dva poglavlja. Međutim, otvoreno je samo Poglavlje 9, koje se odnosi na finansijske usluge.

"Mislim da smo zaslužili da otvorimo dva poglavlja, ali imajući u vidu da niko drugi iz regiona nije napravio nijedan pozitivan korak u pristupnom procesu, mislim da ipak ne možemo da budemo nezadovoljni", zaključila je Joksimovićeva.

Nada se da će se do kraja godine podići dinamika i intenzivirati proces pristupanja.

"Jedno poglavlje i 179 miliona evra — mislim da nisu loše vesti", rekla je Joksimovićeva.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/3573859/kako-ce-biti-potroseno-179-miliona-evra-nove-bespovratne-pomoci-evropske-unije.html

Објављено у IPA
subota, 29 jun 2019 08:37

Počela žetva pšenice u Vojvodini!

Žetva pšenice na vojvođanskim poljima je počela. Doduše, ne u punoj meri, ali je ipak ulaskom kombajna na njive označen početak ovogodišnje žetve.Kao i svakog leta Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu prvi je započeo žetvu pšenice na oglednim poljima, a stručnjaci Instituta zabeležili su i početak žetve u Torniku u opštini Žitište. Na individualnoj parceli u Torniku prinos je, po rečima dr Vladimira Aćina, prema procenama oko 6,5 tona pšenice po hektaru, a procenat vlažnosti zrna 13.

– To nije loš prinos za ovu godinu uzimajući u obzir da je pšenica kasno nikla zbog velike suše tokom jeseni, a potom i obilnih kiša sve do nedavno – istakao je dr Aćin, ukazujući da očekuje da će tokom vikenda, ukoliko kiša ne pokvari planove, žetva krenuti punim intezitetom.Svi se nadaju da se neće ponoviti lanjska godina kada se žetva otegla više sedmica zbog čestih kiša. Ove godine rod će se ubirati s 570.000 hektara, što je površina na kojoj je pšenica jesenas posejana. U odnosu na 2017. godinu, prošle jeseni pšenica je posejana na oko 90.000 hektara manje. - Predviđa se da će ova godina biti solidna i da će prosečan prinos po hektaru biti oko 4,5 tone - kaže direktor “Žita Srbije” Vukosav Saković, ukazujući da bi ukupan ovogodišnji prinos trebalo da bude oko 2,5 miliona tona pšenice.

Da podsetimo, prošle godine je sa 660.000 hektara pod pšenicom dobijeno 3,3 miliona tona, uz prosečan prinos od pet tona po hektaru. – Za naše potrebe dovoljno je 1,5 miliona tona pšenice, pa ćemo ostatak od ovogodišnjeg roda prodati. Prošle godine izvezli smo 1,1 milion tona žita i brašna na strana tržišta - predočio je Saković.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/ekonomija/poljoprivreda/pocela-zetva-psenice-u-vojvodini-29-06-2019

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
subota, 29 jun 2019 08:24

Noćna druženja na pijacama!

Večeras su se ljubitelji Beogradskog noćnog marketa okupili na pijaci “Skadarlija”, gde je ovaj jedinstveni festival hrane i pića održan po 21. put.

Manifestacija koja spaja tradiciju i urbani duh grada, a koja se održava u večernjim satima na beogradskim pijacama postala je turistička atrakcija Beograda, koju je posetilo preko pola miliona sugrađana i turista. Pored najboljih pijačnih prodavaca – šampiona pijaca, večeras su se predstavile male porodične radionice, umetnici, dizajneri i zanatlije, koji su imali priliku da svoje proizvode ponude posetiocima ovog muzičko-gastronomskog festivala. Pijacom “Skadarlija” širili su se mirisi najboljih specijaliteta, koje su pripremali beogradski gastronomi, a festivalskoj atmosferi, u letnjem ritmu, doprineo je čuveni di-džej Brkati.

 

Beogradski noćni market prvi put je održan na pijaci “Skadarlija”, pre tri godine, pod sloganom “Novo lice pijace”, sa ciljem da se na zanimljiv i kreativan način predstave proizvođači iz cele Srbije i da pijace postanu prepoznatljiva turistička ponuda glavnog grada, uz podsticanje razvoja porodičnog preduzedništva i malih preduzeća.

 

Објављено у Tržište

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović obavešten je o aferi sa otrovnim organskim sokovima od jabuke, koja poslednjih dana potresa Italiju i čija je policija dosad uhapsila osam privrednika iz te zemlje.

Podsetimo, italijanske vlasti sumnjiče uhapšene privrednike da su iz Srbije uvozili koncentrat soka od jabuka koji je zatrovan opasnim mikrotoksinom.

 Proizvod su uz lažne sertifikate predstavljali kao organski, a policija je raspisala i potragu za srpskim državljaninom koji je proizvođač otrovnog soka.- O slučaju nas je obavestio MUP, zbog čega je poljoprivredna inspekcija odmah izašla na teren kako bi ispitala sve okolnosti. Zasad je poznato da ovi sokovi nisu bili na našem tržištu - kazao je Nedimović za Kurir.

Italijanski mediji su ranije saopštili da je organizovanu kriminalnu grupu privrednika razotkrio enorman profit koji su zaradili za veoma kratko vreme.

Prema nezvaničnim saznanjima Kurira, kompanija koja proizvodi navodni otrovni sok je "Perfekt fruts" sa sedištem u beogradskom naselju Rakovica.

Vlasnik firme Aleksandar Ramović potvrdio je da posluje sa Italijanima, kao i da u njihovoj saradnji nema ničeg spornog.

- Poslujemo zajedno, ali nije bilo problema. Voće iz Srbije je sasvim u redu. To su gluposti - tvrdi Ramović.Na pitanje da li je u prethodnih nekoliko dana razgovarao s nadležnima o ovoj aferi, čelnik srpske kompanije rekao je da "nema više informacija".

Podsetimo, prvi uhapšeni zbog afere sa otrovnim sokovima su braća Valter i Đorđo Bonfili, vlasnici kompanije "Italijanska hrana SLR", koja je navodno uvozila koncentrovani sok od trulih i zagađenih jabuka, u kome je pronađena znatna koncentracija štetnog mikrotoksina patulina.

 Kako je Kurir pisao, njih je razotkrio profit koji su ostvarili za veoma kratko vreme. Proizvod su potom na evropskom tržištu predstavljali kao organski, ostvarujući zaradu od 6,5 miliona evra. Zbog afere je uhapšeno osam osoba, a zatvoreno je šest preduzeća koja su iz Srbije uvozila koncentrovani sok od otrovnog voća, namenjen za tržište džemova i marmelada u EU.Čitava afera s takozvanom voćarskom mafijom razotkrivena je uz pomoć nemačkih i holandskih istražitelja, kojim je bio sumnjiv kapital kompanija koje su trgovale otrovnim sokom. Nakon što su proizvod stavili na detaljne analize, utvrdili su da je u soku prisutna velika količina mikrotoksina patulina, koji nastaje iz gljive na trulim jabukama.

Izvor:https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/3276483/vocarska-mafija-ministar-nedimovic-inspekcija-ispituje-slucaj-otrovnog-soka-od-jabuka

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30