Чланци поређани по датуму: petak, 28 jun 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Veterinarska inspekcija nastavila je sprovođenje vanrednog inspekcijskog nadzora nad objektima za proizvodnju hrane. Izvršene su službene kontrole u Južnobačkom upravnom okrugu, gde je utvrđen veći broj nepravilnosti kod subjekata koji se bave ovom delatnošću.

Kod dva subjekta koji su odobreni za preradu mesa utvrđeno je da u objektima nisu ispunjeni opšti uslovi higijene hrane (prostorije, oprema, higijena), kao i posebni uslovi za higijenu hrane koji se odnose na primenu sistema samokontrole.

U prvom objektu zatečena je hrana koja nije deklarisana, te nije bilo moguće utvrditi sledljivost u ukupnoj količini od 716 kg, proglašena je nebezbednom za ishranu ljudi i poslata na neškodljivo uklanjanje u prisustvu veterinarskih inspektora.

U drugom objektu, hrana u ukupnoj količini od 1406,5 kg nije skladištena po propisanim uslovima temperature, što je dovelo u sumnju bezbednost te hrane, te je sprovedeno službeno uzorkovanje i hrana stavljena van prometa do dobijanja rezultata ispitivanja.

Za oba subjekta u poslovanju hranom izrečena je mera zabrane upotrebe prostorija i opreme, odnosno proizvodnje, do otklanjanja utvrđenih nedostataka.

Subjekti kojima je privremeno zabranjeno da obavljaju delatnost prerade su „Madeko 2013 DOO“ iz Futoga i „DOO Frigo Pejić“ iz Novog Sada.

Izvor: Agrobiznis i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Објављено у Agroekonomija

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović rekao je danas da očekuje da Srbija ove godine ima prinos pšenice od oko 2,7 miliona tona, a da će oko milion tona pšenice ići u izvoz. Nedimović je odgovarajući na poslanička pitanja u Skupštini Srbije rekao da očekuje da prinos pšenice po jednom hektaru bude oko 4,7 - 4,8 tona po hektara.

Vlada Srbije će zajedno sa Robnim rezervama naredne nedelje otkupiti određenu količinu pšenice na agrarnoj berzi, rekao je Nedimović govoreći o ceni pšenice u ovom trenutku u Sbiji.

Ministar je rekao da očekuje da cena pšenice po kilogramu bude 21 dinar i naveo da je njena trenutna cena na jednom od rekordnih nivoa i iznosi oko 24 dinara po kilogramu na berzi.

I to je, kaže, "dobra stvar" i posledica brojnih stvari koje su se desile na tržištu u okruženju.

Resorni ministar je objasnio da su prilikom setve pšenice prošle godine bile nepovoljne vremenske okolnosti, ali da ipak, situacija po pitanju prinosa nije toliko loša, koliko, kako kaže, neki pokusavaju da je predstave.

U nekim krajevima Srbije je pšenica lošijeg, a u nekim predelima zemlje je dobrog kvaliteta, rekao je ministar.

Kada je reč o izvozu srpske pšenice u Afriku, podsetio je da tokom tri, četiri decenije u tu zemlju nije bilo izvoza, a da je martu ove godine dobijen sertifikat za izvoz u Egipat.

Istakao je da su srpske kompanije učestvovale na tenderima za izvoz pšenice u Egipat i da se uskoro očekuju rezultati o učešću na tom tenderu.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/ekonomija/poljoprivreda/nedimovic-oko-milion-tona-psenice-bice-za-izvoz-27-06-2019

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Učešće poljoprivredne proizvodnje u BDP Srbije se tokom poslednjih godina kreće između 6 i 7%, što je duplo više nego u novim članicama EU iz centralne i istočne Evrope i preko četiri puta više nego u celoj EU. Poljoprivreda u evropskim zemljama koje se karakterišu visoko-produktivnom proizvodnjom, kao što su Holandija, Danska ili Francuska učestvuje sa manje od 2% u BDP. Srbija se prema učešću poljoprivrede u BDP nalazi na četvrtom mestu u Evropi, a veće učešće od nje imaju samo zemlje regiona - Albanija, Severna Makedonija i Crna Gora. Visoko učešće poljoprivrede u BDP Srbije posledica je pre svega niskog nivoa razvijenosti drugih delatnosti, a ne visoko-produktivne poljoprivredne proizvodnje.

Ukupna vrednost poljoprivredne proizvodnje u Srbiji tokom prethodne tri godine se kreće u intervalu od 2,3 do 2,7 milijardi evra, što je slično proizvodnji u Slovačkoj ili Belgiji. Vrednost poljoprivredne proizvodnje iskazana po svetskim cenama (paritet kupovne snage) u istom periodu je bila veća i kretala se u intervalu od 4,8 do 5,3 milijarde evra, što je malo više od Albanije i Bugarske.

Sa obzirom na visoko učešće poljoprivrede u BDP postavlja se pitanje kako dinamika poljoprivredne proizvodnje i njena varijabilnost utiču na dinamiku i varijabilnost BDP Srbije? Od početka 2000-ih poljoprivredna proizvodnja u Srbiji je imala opadajući trend, tako da je fizički obim poljoprivredne proizvodnje u periodu 2013-2017. godina bio manji za 8,5% nego u periodu 2001-2005. godina.

Na osnovu prethodnih podataka sledi da je poljoprivredna proizvodnja u Srbiji u poslednjih 20-ak godina nepovoljno uticala na rast njenog BDP. U istom periodu obim poljoprivredne proizvodnje u EU je povećan za 7%, dok je u novim članicama rast iznosio oko 13%. Da je poljoprivredna proizvodnja u Srbiji u istom periodu rasla po prosečnoj stopi rasta u zemljama CIE, BDP poljoprivrede, a time i ukupni BDP bi bili veći za oko 500 miliona evra.

U zemljama EU postoje velike razlike u trendu poljoprivredne proizvodnje – dok u nekim zemljama (Bugarska i Hrvatska) proizvodnja snažno opada, u drugima stagnira (Rumunija), dok u trećim (Mađarska, Češka i Slovačka) proizvodnja snažno raste.

Zemlje u kojima obim poljoprivredne proizvodnje (Bugarska, Hrvatska, Rumunija, Srbija) opada ili stagnira imaju dve zajednička osobine – nalaze se na sličnoj geografskoj širini i imaju slabe institucije i lošu agrarnu politiku. Stoga je moguće da su uzroci pada poljoprivredne proizvodnje nepovoljne klimatske prilike, ali i slabe institucije i loša agrarna politika. Naravno, ova dva faktora mogu da deluju udruženo – loša agrarna politika, između ostalog, podrazumeva da se poljoprivredna proizvodnja ne prilagođava klimatskim promenama. Važna karakteristika poljoprivredne proizvodnje u svim zemljama je njena visoka varijabilnost tokom vremena.Varijabilnost stopa rasta poljoprivredne proizvodnje u evropskim zemljama, nakon 2000. godine je 3,5 puta veća od varijabilnosti rasta BDP. Osnovni uzroci visoke varijabilnosti obima proizvodnje su velike i nagle promene cena poljoprivrednih proizvoda i varijacija vremenskih prilika.

Stoga je važno da se varijabilnost poljoprivredne proizvodnje u Srbiji uporedi sa njenom varijabilnošću u drugim evropskim zemljama, kao i da se proceni u kojoj meri ona utiče na varijabilnost BDP Srbije.

U evropskim zemljama nakon 2000. godine u proseku jednom u četiri do pet godina poljoprivredna proizvodnja opadala za više od 5%, dok se pad od preko 10% dogodi u proseku u toku u jedne decenije.

U navedenom periodu u Srbiji je poljoprivredna proizvodnja čak tri puta imala veći pad od 10%, dok je čak šest puta pad bio veći od 5%. Kao mera varijabilnosti korišćena je standardna devijacija stope rasta poljoprivredne proizvodnje u poslednjih 10 godina.

Na osnovu narednog grafikona očigledno je da je varijabilnost stope rasta poljoprivredne proizvodnje u Srbiji u navedenom periodu bila približno na nivou proseka zemalja CIE. Sa grafikona 2. vidi se da su Rumunija i Mađarska imale veću varijabilnost poljoprivrede od Srbije, dok je Bugarska imala sličnu varijabilnost kao i Srbija.Sledeće važno pitanje je kako varijabilnost poljoprivredne proizvodnje utiče na varijabilnost ukupnog BDP? Mada je varijabilnost poljoprivredne proizvodnje u Srbiji slična kao u zemljama Centralne i Istočne Evrope (CIE), njen uticaj na varijabilnost BDP može da bude veći zbog toga što je učešće poljoprivredne proizvodnje u BDP visoko.

Stoga je za zemlje CIE izračunato koliko po godinama varira doprinos poljoprivrede rastu njihovog BDP, koji se računa kao proizvod učešća poljoprivrede u BDP i stope rasta poljoprivrede. Ako poljoprivreda iz godinu u godinu podjednako doprinosi rastu BDP tada je njen uticaj na privredu stabilizujući.

Suprotno, ako doprinos poljoprivrede rastu BDP značajno varira iz godine u godinu, tada poljoprivreda generiše nestabilnost BDP. Varijacije doprinosa poljoprivrede rastu BDP u Srbiji su među najvišim u CIE i Evropi što znači da poljoprivredna proizvodnja predstavlja izvor nestabilnosti u kretanju BDP Srbije. S obzirom da poljoprivreda u Srbiji ima slične varijacije kao i u drugim zemljama (Grafikon 2.) izvor destablizujućeg uticaja poljoprivrede na BDP je njeno visoko učešće u BDP.Stoga je važno pitanje kako da se pomiri poželjan rast poljoprivredne proizvodnje sa smanjenjem njenog destabilizirajućeg uticaja na privredu?

Osnovni uslov za to je da uz potencijalni trendni godišnji rast poljoprivredne proizvodnje od 1-2% godišnje, nepoljoprivredne delatnosti u narednih jednu do dve decenije rastu po stopi od oko 5% godišnje.

Rezultat navedene dinamika bio bi veći nivo poljoprivredne proizvodnje, ali i smanjenje njenog učešća u BDP na oko 3%, što odgovara sadašnjem proseku u zemljama CIE. Naravno, osim ovog formalnog uslova, neophodne su i agrarne politike kojima bi se podstakao rast poljoprivredne proizvodnje i povećala njena otpornost na varijacije cena i vremenskih prilika.

Izvor:https://novaekonomija.rs/vesti/vesti-iz-zemlje/kakav-je-uticaj-srpskog-seljaka-na-privredni-rast

Објављено у Agroekonomija

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu Vuk Radojević posetio je plantažu trešanja Zemljoradničke zadruge Agrodunav u Karavukovu, koja je jedan od najboljih primera intenzivne proizvodnje voća u Vojvodini.
Sve je počelo sa oglednim poljem trešnje na jednom hektaru godina pre šest godina, dok danas Zemljoradnička zadruga Agrodunav ima četvorogodišnji zasad trešnje na deset hektara i mladi voćnjak na još deset hektara. Proizvodnja trešnje je ratarsku proizvodnju stavila u drugi plan, jer ovde se proizvodi trešnja evropskog kvaliteta koja lako pronalazi put do kupca.

"Zadovoljstvo mi je što smo danas upravo ovde na parcelama Agrodunav Karavukova, da odavde pošaljemo jednu jasnu poruku kako može da se intenzivnim bavljenjem poljoprivredom, u ovom slučaju voćarstvom, postigne dovoljan nivo dohodka po jedinici površine po hektaru i na taj način ostvari profit", rekao je Vuk Radojević, pokrajinski sekretar za poljoprivredu,

Mi smo za ovih nekoliko zadnjih godina prve parcele su ovde podignute 2016. godine pod trešnjom, 2018. imamo nove zasade i Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu je sve vreme podržao finansijski podizanje ovih zasada.

"Zadruga iz Karavukova je jedan primer kako se i kod nas može proizvoditi kvalitetno, a ono što je još bitnije kako je zadruga uspela da promeni strukturu proizvodnje. Poznata ratarska zadruga koja je pre par godina ušla u proizvodnju trešanja, sad šire posede. Mi ovo što smo danas videli je za svaki respekt", izjavio je Radislav Jovanov, predsednik Zadružnog saveza Vojvodine.

Sorte Regina, Kordia i Ferovia pokazale su se kao veoma rodne, ali uz svu primenu agrotehnike. Zbog previše kiše ova godina i nije jedna od najboljih, ali ipak.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/primer-iz-karavukova-vocarstvo-se-isplati_1028940.html

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Poljoprivredne mašine u Srbiji sada se mogu kupiti uz značajnu subvenciju države, ali za proizvođače traktora i drugih mašina nema posebnih pogodnosti.Stručnjaci kažu da bi država morala da pomogne, i dodatnim povlasticama stimuliše i podrži proizvodnju opreme neophodnu ratarima, stočarima, voćarima i povrtarima.

Situacija sa proizvodnjom domaćih poljoprivrednih mašina lošija je iz godine u godinu, i daleko je od nivoa na kom je nekada bila. Sve je manje proizvođača, a ono što se kod nas proizvodi je uglavnom oprema namenjena za obradu manjih površina i najviše se proizvodi propratna mehanizacija, kao što su plugovi, sejalice ili prskalice.Država, kroz razne podsticaje, olakšava poljoprivrednicima nabavku traktora, mehanizacije i ostale opreme, ali ne uslovljava od koga će tu opremu nabaviti. Recimo, Pravilnikom o podsticajima za investicije, u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva podrazumevaju se sredstva za nabavku opreme i novih mašina. Subvencije se utvrđuju u iznosu od 50 odsto od vrednosti realizovane investicije, odnosto 65 odsto za područja sa otežanim uslovima rada.Agroekonomista, Milan Prostran, istakao je koliko je uloga države bitna u razvoju poljoprivrede.

"Domaća proizvodnja treba da se podrži, bilo kroz kredite ili subvencije." rekao je Prostran za "Novosti"

"Nažalost, privatizacije su uništile čitavu privredu u Srbiji, a naročito poljoprivredu. Najžalije mi je za IMT. Eto, on je sada prodat, ali još nije počela proizvodnja traktora u Srbiji. Kažu da će na jesen izaći iz fabrike u Jarkovcu prvi traktori. Ima fabrika koje prave tanjirače, prikolice, prskalice, ali je to sve za male poljoprivrednike. Ranije smo imali sasvim dobru industriju poljoprivrednih mašina" izjavio je Prostran i dodao da je uvoz poljoprivredne opreme iz inostranstva lak, jer je to moderna industrija. "Kada se uništi sopstvena industrija, onda se to sve plaća kroz tuđu i skupu mehanizaciju."

Istakao je da se domaćoj poljoprivrednoj organizaciji mora pomoći, da bi se, pre svega, kupila jeftinija mehanizacija, koja je neophodna malim i srednjim poljoprivrednicima i navodi da oni čine 80 odsto od ukupnog broja gazdinstva u Srbiji.

"Ta oprema nije za one velike proizvođače, koji imaju ozbiljnu i najsavremeniju mehanizaciju. Jer oni kad to kupe, otpuste veliki broj radnika, a malima će ta proizvodnja biti život." podsetio je naš stručnjak.Industrija mašina i traktora a. d. bila je fabrika poljoprivrednih mašina koja se nalazila na Novom Beogradu, u bloku 64. Od 1955. do 2015. godine proizvedeno je ukupno 780 hiljada traktora. Rekord je ostvaren 1988. godine kada je proizvedeno 42.500 traktora i 35.000 priključnih mašina, a vrednost proizvodnje te rekordne godine je bio 600 miliona nemačkih maraka. Fabriku IMT u stečaju je kupio indijski gigant TAFE aprila 2018. godine. Prema procenama, 2014. godine od 900 radnika njih 500 odlazi na biro rada, a u avgustu 2015. u IMT-u je u potpunosti prestala proizvodnja dok preostalih 360 radnika odlazi na biro.

Kako je u izjavi za Tanjug rekao zamenik direktora kompanije Tafe Kamal Ahuđa, IMT će 2019. proizvesti oko 500 traktora u fabrici u Jarkovcu, a 2020. godine postrojenje će biti prošireno do približno 1.000 traktora.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=06&dd=28&nav_id=1559808

Објављено у Poljoprivredna mehanizacija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30