Чланци поређани по датуму: četvrtak, 27 jun 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

U Srbiji postoje realne mogućnosti za razvoj poljoprivrede, a da je moguće otkloniti brojna ograničenja, koja taj razvoj koče, dokazuju primeri uspešnog individualnog poslovanja. Ne treba zanemariti ni značaj podrške koju lokalne samouprave mogu pružiti poljoprivredi, zbog geografskih karakteristika Srbije, jer je veliki broj njih upravo ruralnog karaktera. Kao primer dobre prakse u tom smislu, izdvaja se Grad Zrenjanin koji potvrđuje da je moguće biti uspešan i u oblasti poljoprivrede. Od 84.000 hektara obradivog zemljišta koje Zrenjanin ima, obrađuje se čak 76 odsto, a oblast agrara ovaj grad prepoznaje kao osnovu za razvoj poljoprivrede.
Cene kvalitetnog poljoprivrednog zemljišta, kako onog koje se daje u zakup tako i onog koje se prodaje, iz godinu u godinu sve su veće, što je odličan pokazatelj jer se cena formira na osnovu ponude i tražnje. U prethodnom periodu rađeno je na izgradnji i uređenju atarskih puteva, izgrađeno je 40 km puteva, čime je poljoprivrednicima znatno olakšan pristup parcelama. Finansirano je i bušenje bunara u atarima, namenjenih navodnjavanju obradivih površina. Navodnjavanje je poboljšano i kroz program održavanja kanalske mreže hidrosistema Dunav-TisaDunav kojim je obuhvaćeno ukupno 550 km kanala i sanacija 50 hidrograđevinskih objekta.
Za dobre rezultate u poljoprivredi pored vrednog rada i povoljnih uslova i podrške, neophodna je i edukacija. Upravo zbog toga sprovodi se projekat Poljoprivredno-preduzetnički inkubator za mlade. U okviru tog projekta podignuto je 15 plastenika, sa zalivnim sistemima. Kroz proces edukacije koji prethodi useljenju u plastenike prošlo je više od 80 polaznika. Podršku poljoprivrednicima sa područja Zrenjanina, Grad je pružio i kroz konkurs za subvencionisanje dela kamate na bankarske gotovinske kredite namenjen registrovanim gazdinstvima , a tu mogućnost iskoristilo je 355 poljoprivrednih proizvođača. Za tu namenu u prethodne 2 godine izdvojeno je 125 miliona dinara. Iako je u skorijoj prošlosti jedna od asocijacija na ovaj grad bila Ečka i ribarstvo, koje je i danas u manjem obimu no tada prisutno, danas se ovaj grad prepoznaje i po već 6. Manifestaciji Dani ovčarstva Kumane.
U pogledu podrške ne samo promociji već i razvoju stočarstva, Zrenjanin se ubrojao među prve lokalne zajednice u Srbiji koje su registrovanim poljoprivrednim domaćinstvima dodelila čak 93 steone junice simentalske rase i to za 75 domaćinstava , bez naknade. Nije zanemarena ni pčelarska proizvodnja, o čemu govor podatak da je u prethodne 2 godine potpisano 80 ugovora sa isto toliko pčelara o nabavci pčelinjih društava i opreme u iznosu od po 100 000 dinara pojedinačno, odnosno 8 miliona ukupno.
Pored poljoprivrede ovaj grad u Banatu u žižu javnosti dovela je i najveća direktna investicija u Srbiji. Kada su u junu 2017. godine prvi put imali priliku da ugoste
prijatelje iz Kine na njivi prilikom obilaska poljoprivrednih kapaciteta, ni sanjali nisu da će jedna od najvećih svetskih kompanija Šandog Linglong Tajr.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
četvrtak, 27 jun 2019 12:28

Treći Sabor voćara u Balosavi!

Treći Sabor voćara, koji je organizovala „Gruža agrar“ u selu Balosava kod Knića, okupio je preko hiljadu voćara kako iz Srbije tako i iz inostranstva. Veliki broj poljoprivrednih proizvođača došlo je u Gružu da čuju i vide šta to ima novo u voćarstvu i, šta od toga mogu da primene na svojim imanjima. Svako od
njih je želeo da čuje kako se može doći do boljih prinosa, i kvalitetnog roda. Među prisutnima bilo je i profesora sa Poljoprivrednog fakulteta, studenata, stručnjaka iz oblasti voćarstva, novinari.
„Od samog osnivanja „GRUŽA AGRAR“ je kompanija koja pokazuje uspešan put svim voćarima i donosi naučne rezultate, savete stručnjaka, savremenu opremu u naše voćnjake. „GRUŽA AGRAR“ pruža ruku saradnje svim voćarima i osnovni cilj kome teži je osvajanje tržišta EU. Za to je potrebno puno truda, znanja, ali bez tima požrtvovanih ljudi to se ne bi se moglo ostvariti“, istako je Miroslav Nikolić, direktor „Gruža Agrara“. On je jedan od retkih domacina kojise nalaze na čelu neke lokalne samouprave, Nikolić je poljoprivredni proizvođač i predsednik Opštine Knić. Porodica Nikolić, je srdačno dočekala svakog gosta i ponaosob se zahvalila na prisustvu.


„U ovo dvorište svi koji ste ušli ste nama dragi prijatelji, i oni koji su u prethodnom periodu došli kao posetioci, odlazili su i vratili su se kao dragi prijatelji. Zahvaljujem se kompaniji BASF, i najveću zahvalnost za rezultate koje smo postigli dugujemo našim srtučnjacima, prof. dr Draganu Radivojeviću, prof. dr Jasminki Milivojević, prof. dr Novici Miletiću, profesoru Štamparu, i njihovim dragim kolegama. Danas ćete te videti šta smo mi postigli. Duboko verujem da će ovo što je do sada urađeno nastaviti da radi moj sin Nemanja, porodica i tim „Gruže agrara“, na koje sam veoma ponosan“, istako je Miroslav.
„Kao što jedna starina reče: Kada ti dođe loš čovek daj sve da ode što pre, a kada ti dođe dobar čovek daj, sve da ostane što duže“, istakao je na kraju govora Miroslav.
Predavanja su održana u voćnjacima, prof. dr Franci Štampar, sa Biotehničkog fakulteta u Ljubljani, sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu došli su prof. dr Dragana Radivojević, prof. dr Jasminka Milivojević i prof. dr Novica Miletić, dok je BASF imao svoje predavače.

Cena borovnice i kvalitet: https://www.youtube.com/watch?v=50w7PdcqNG4&t=99s 


"Ja polazim od toga da treba da proizvedemo svake godine 65 tona i više jabuke prve klase. Zbog toga sada treba zaustaviti rast u voćnjaku kako bi jednostavno prestali da rastu i kako bi krenula diferencijacija rodnih pupoljaka i na tim dužim letorastima, a ne samo na kratkim. To najlakšepostižemo time što pravimo pauzu od 10 do 15 dana bez vode – objašnjava prof. dr Franci Štampar.


Visokožbunasta borovnica postaje sve značajnija vrsta jagodastih voćaka u našoj zemlji, uzimajući u obzir činjenicu da postoji veliko interesovanje za zasnivanjem novih i proširivanjem već postojećih zasada. Ukupne proizvodne površine pod zasadima borovnice trenutno iznose oko 800 ha i očekuje se dalji trend povećanja. Najveći broj podignutih zasada nalazi se u okolini Arilja, Užica, Bajine Bašte, Ljiga, Mladenovca, Aranđelovca, Topole, Kragujevca, Šapca, Loznice, Knjaževca i Vlasinskog jezera.
Sa ciljem intenziviranja tehnologije gajenja i ujedno prevazilaženja problema vezanih za otežano pronalaženje zemljišta kisele reakcije sa pogodnim mehaničkim sastavom, kao i potrebe za sprečavanjem štetnog dejstva zemljišnih, štetočina introdukovana je tehnologija hidroponskog uzgoja u saksijama i vrećama od agrotekstila.


Profesor dr Dragan Radivojević, posle predavanja odgovarao je na mnogobrojna pitanja voćara, koji su ga pomno slušali. Zanimali su ih saveti o sadnji, rezidbi, a najviše o sortimentu.

Izvor: Agrobiznis magazin

 

 

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Cene hrane i bezakoholnih pića u Srbiji bile su prošle godine 22 procenta niže od proseka u Evropskoj uniji, navodi evropska statistička služba - Evrostat.Naime, nivo cena uporedive korpe proizvoda, u kojoj su hleb i cerealije, meso, mleko, sir i jaja, iznosio je 2018. godine u Srbiji 78 odsto od proseka EU, pri čemu je 100 uzet kao bazni indeks, pokazuju rezultati istraživanja objavljeni na zvaničnoj internet-stranici Evrostata.

U poređenju sa zemljama u regionu, hranu i bezalkoholna pića smo plaćali jeftinije od građana Hrvatske i Slovenije, gde je nivo cena tih prozvoda iznosio po 97 odsto od proseka u EU, kao i od žitelja Albanije (79%), Mađarske (85%) i Grčke (106%).Međutim, ove namirnice su u Srbiji bile skuplje nego u Bosni i Hercegovini (76% od proseka EU), Severnoj Makedoniji (62), Bugarskoj (76) i Rumuniji (66 odsto), dok su u Crnoj Gori bile na istom nivou kao kod nas (78%).

Posmatrano po pojedinačnim proizvodima, lani smo jeli jeftiniji hleb i žitarice (indeks 70% u odnosu na EU) nego komšije u Crnoj Gori (74), BiH (71), Sloveniji (104), Hrvatskoj (103), Grčkoj (114) i Madjarskoj (77).

Još niže cene tih artikala nego kod nas imali su Makedonci (57%), Bugari (62) i Rumuni (54%).

U Srbiji je prošle godine meso, sa indeksom cena 67 odsto od EU-proseka, bilo povoljnije kupovati nego u Hrvatskoj (85%), BiH (69), Albaniji (71), Sloveniji (97), Madjarskoj (75) ili Grčkoj (91%), a najpovoljnije cene su imali Crnogorci i Makedonci (62%).

Cene mleka, sira i jaja u Srbiji su, prema rezultatima komparativnog istraživanja Evrostata kojim je bilo obuhvaćeno 37 evropskih zemlja, takođe bile niže u odnosu na evropski prosek (indeks 87%).

Ove namirnice smo plaćali jeftinije nego Bugari (98%), Hrvati (96), Grci (134), Mađari (93), Slovenci (102) i Albanci (94), a skuplje nego Crnogorci (83), Makedonci (71) i građani BiH (81).

Nivo cena alkohola u našoj zemlji iznosio je lani 84 odsto od proseka u EU, a duvana 42 procenta. U regionu su alkoholna pića najskuplja bila u Grčkoj (133%), a najjeftinija u Severnoj Makedoniji i BiH (72), dok su cene duvana u regionu najviše bile u Sloveniji (68), a najniže u Severnoj Makedoniji - 29 odsto od proseka u EU.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=06&dd=27&nav_id=1559474

Објављено у Agroekonomija

Cena domaće pšenice dostigla je svoj petogodišnji maksimum, što je suprotno stanju na drugim tržištima. Za kilogram zrna protekle nedelje kupci su plaćali od 23,5 do 24,1 dinar, bez uračunatog PDV što je 35,6 odsto više nego u istom periodu prošle godine.

- Srbija trenutno ima najskuplju pšenicu u okruženju, a verovatno i u Evropi. Ovako dobra cena nije zabeležena još od marta 2013. godine i pogoduje domaćim proizvođačima, ali ujedno čini naše žito potpuno nekonkurentnim za izvoz - rekao je Vukosav Saković, direktor Udruženja Žita Srbije.Objašnjava da je prošlogodišnja žetva bila rekordna po količinama, ali da je kvalitet dela roda bio loš:

- Posledice vidimo u poslednjih mesec dana. Ponuda kvalitetne pšenice je mala, što je drastično podiglo cenu. Prema njegovim rečima, došlo je do toga da je mlinarima, čak i uz plaćanje carine, isplativije da manje količine kvalitetne pšenice uvezu iz Mađarske.

Udruženje Žita Srbije nedavno je saopštilo da očekuje da ćemo za plasman na druga tržišta ove godine imati više od milion tona pšenice. Najveći konkurenti u okruženju su nam Hrvatska, Mađarska, Rumunija i Bugarska.

– Ovogodišnja žetva je odložena i počinje tek za desetak dana. Što se količine tiče, ovo će biti jedna prosečna godina. Još je rano da se govori o kvalitetu. Postoji potencijal, ali da li će biti sačuvan ostaje da vidimo – kaže Saković i ističe da se dobra žetva očekuje i u svetu, što ukazuje da nema posebnih razloga za povećanje cena pšenice na svetskom tržištu.Dodaje da lokalna tržišta, kakvo je naše, reaguju na zakon ponude i tražnje, ali smatra da je to na duže staze neodrživo ako proizvođači imaju izvozne ciljeve:

– Sada nismo konkurenti, i ne možemo da prodamo gotovo ništa. Na tržištu će, pre ili kasnije, morati da dođe do prilagođavanja cena. Realnije je da ćemo se mi prilagođavati promenama koje se budu događale na međunarodnom tržištu.

Prema podacima ovog udruženja, Srbija trenutno ima zalihe od oko 500.000 tona pšenice lošeg kvaliteta, koju mlinari ne koriste, i koja će završiti u fabrikama stočne hrane ili u izvozu kao stočna pšenica po nižoj ceni.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/psenica-iz-srbije-najskuplja-u-regionu-zbog-cene-nekonkurentna-za-izvoz/fg4lqdv

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30