Чланци поређани по датуму: četvrtak, 20 jun 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Ove godine Opština Sjenica, u saradnji sa regionalnim centrom za razvoj poljoprivrede i sela, u Sjenici, organizuje 16. po redu poljoprivredni sajam. Njegova važnost ogleda se u tome što ima značaj za čitav region.

Sajam će biti održan na Gradskom stadionu, 20. i 21. juna, od 9 sati.

Prvi dan predviđen je za izložbu sitne stoke, drugi dan za izložbu krupne stoke dok će oba dana posetioci moći da pogledaju poljoprivrednu mehanizaciju.

Na sajmu će se predstaviti oko 150 izlagača, kako stočara tako i izlagača poljoprivredne mehanizacije.

Neke od aktivnosti na ovoj manifestaciji su: izložba mlečnih i mesnih proizvoda, izložba domaće radinosti, izložba poljoprivredne mehanizacije i opreme, kao i kulturno - umetnički program.

Prema nekim procenama, prošlogodišnji sajam posetilo je oko 10.000 ljudi.

Izvor:http://www.zlatarpress.rs/vest/1682/poljoprivredni-sajam-u-sjenici-odrzace-se-u-cetvrtak-i-petak

Објављено у Ovčarstvo

Skupštinskom odboru za zdravlje i porodicu, stigao je predlog kojim se traži zakonska zabrana upotreba roštilja na ćumur u registrovanim ugostiteljskom objektima. Adekvatna zamena bio bi električni i roštilj na gas, sa upozorenjem da bi se time sprečila sve češća pojava tumora debelog creva. Da li je to moguće i hoće li biti prihvaćeno u našoj sredini?

Teško da ćete kročiti u srpski restoran, a da u jelovniku ne ugledate rubriku "Jela sa roštilja". Vlasnik jednog novosadskog restorana kaže da se 90% turista odlučuje za ovako pripremljen roštilj.

- Kada je Egzit, i kada su neka veća dešavanja u gradu gosti hvale naš roštilj, jer imamo dobar kvalitet i obično ljudi dolaze upravo zbog toga što je na ćumuru - izjavila je Ljiljana Brkić, šef restorana.

Stručnjaci kažu da je ključ u pripremi mesa i da ne treba kriviti roštilj, već treba sagledati celu sliku.

- Stručnjaci ili odbor skupštine koji bi doneo takvu odluku da se zabrani pojedinačna namirnica i pojedinačni način pripremanja hrane, sigurno bi pogrešio. Mnogo bolje bi bilo da donesu odluku da se donese strategija za pravilnu ishranu u borbi protiv masivnih nezaraznih bolesti gde spadaju maligne bolesti, i rak debelog creva nego pojedinačno - saopštila je prof. dr Budimka Novaković, dijetoterapeut na Medicinskom fakultetu.

Smisao u ukidanju roštilja na ćumur ne vide ni potrošači, a, kako kažu lekari, nema razloga za brigu ukoliko se roštilj konzumira u normalnim količinama.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2544056/da-li-bi-zabrana-rostilja-na-cumur-bila-prihvacena-u-srbiji

Објављено у Agroekonomija

INTERVJU: MILINKO VELIČKOVIĆ, SEKRETAR ZA PRIVREDU GRADA BEOGRADA

Poljoprivreda je velika razvojna šansa Srbije i Beograda. Poslednjih godina grad Beograd ulaže značajna finansijska sredstva za razvoj poljoprivrede u ruralnim područjima. Finansijska sredstva namenjena su pre svega za unapređenje stočarske, voćarske i povrtarske proizvodnje, nabavku mehanizacije, kao i za pčelarstvo, uređenje seoskih puteva, održavanje izložbi, edukacija, kao i davanja zemlje u zakup.

Aktivnosti vezane za unapređenje poljoprivredne proizvodnje, grad sprovodi preko Sekretarijata za privredu grada Beograda. O tome,  za koje namene i koliko novca grad planira da uloži ove godine, razgovaramo sa Milinkom Veličkovićem, gradskim sekretarom za privredu.

*Koje su podsticajne mere predviđene ovogodišnjim Programom mera podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja glavnog grada?

- Grad Beograd visoko je pozicionirao poljoprivredu na lestvici privrednog razvoja, što pokazuju i subvencije koje daje registrovanim poljoprivrednim proizvođačima. Ove godine je iz gradske kase za te namene opredeljeno 200 miliona dinara, što je deset puta više u odnosu na 2013. godinu. Podsticajima grad pokazuje spremnost da pomogne razvoj poljoprivrede. Grad Beograd ima preko 260.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, od čega je oko 150.000 obradivo.

Na teritoriji 17 gradskih opština registrovano je 34.000 poljoprivrednih gazdinstava. Najviše njih nalazi se u prigradskim opštinama.

Ove godine objavili smo četiri javna poziva za dodelu podsticajnih sredstava u oblasti: mehanizacije – za nabavku priključnih mašina, stočarstva – za nabavku priplodnih junica, ovaca i svinja, voćarstva i povrtarstva – za nabavku plastenika i protivgradnih mreža sa i bez sistema za navodnjavanje, i pčelarstva – za nabavku košnica i opreme. Pristiglo je preko 1400 prijava, a u toku je njihova obrada. Najveće interesovanje poljoprivrednika vlada za nabavku poljoprivredne mehanizacije. Pčelarstvo više nije hobi, već postaje ozbiljan posao. Sa podsticajima za razvoj pčelarstva krenuli smo 2015. godine i to sa simboličnih 2 miliona dinara. Svake godine raste interesovanje za bavljenje pčelarstvom, pa je ove godine za pčelare izdvojeno 30 miliona dinara.

Važno je napomenuti da smo ove godine uslove konkursa prilagodili proizvođačima kako bi lakše ostvarili pravo na subvencije. Potrebno je da imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo i minimum 50 ari obradivog zemljišta. Poslednje tri godine posećujemo poljoprivredne proizvođače, pre objavljivanja konkursa i tako iz prve ruke saznamo šta je to što im je potrebno.

*Da li je jedan od ciljeva davanja podsticaja i ostanak ljudi na selu?

- Naravno. Jedan od glavnih ciljeva je da mladi ostanu tamo gde su rođeni i da mogu da žive od svog rada. Po uslovima konkursa, što je nosilac gazdinstva mlađi, to mu sleduje više bodova. Grad daje 80 odsto potrebnog novca za nabavku mehanizacije, plastenika, protivgradne mreže, sistema za navodnjavanje, opreme za pčelare, junice, koze ili ovce, a ostatak novca daje poljoprivredni proizvođač. Novac dodeljujemo isključivo fizičkim licima, registrovanim poljoprivrednim proizvođačima. Na taj način želimo da podstaknemo male proizvođače.

Većina prijavljenih se već ozbiljno bavi poljoprivrednom proizvodnjom. Ima i onih koji su kupili imanje i iz grada otišli na selo. Nagradu koju dodeljujemo svake godine, Nagradu za najbolje domaćinstvo i 200.000 dinara, ove godine dobio je mladi bračni par iz Velike Moštanice, koji ima dva plastenika.

 *Koliko je poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini ove godine predviđeno  za davanje u  zakup?

- U  periodu od 2009. godine Grad Beograd je doneo 10 godišnjih programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini. Interesovanja su sve veća za uzimanje zemlje u zakup na duži vremenski period. Iz tog razloga planiramo povećanje perioda zakupa na 5 i 10 godina. Svakom ko se ozbiljno bavi poljoprivrednom proizvodnjom odgovara duži period zakupa. Ove godine smo raspisali Javni poziv za davanje u zakup 22.000 hektara poljoprivrednog zemljišta. U protekle dve godine, na ime zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini i naknade od promene namene poljoprivrednog zemljišta, Grad je ostvario prihod od oko 96 miliona dinara. Novac se vraća na selo i ulaže u razvoj poljoprivrede, kroz izgradnju atarskih puteva i bunara za vodu. U cilju daljeg unapređenja i podsticanja poljoprivredne proizvodnje na teritoriji grada Beograda, grad je prepoznao potrebu za formiranjem poljoprivredne inspekcije, kao i poljočuvarske službe.

* Bez znanja nema moderne, profitabilne  poljoprivrede. Da li će biti besplatnih obuka i ove godine?

- Grad Beograd već godinama organizuje besplatne obuke - predavanja i radionice, iz oblasti pčelarstva, organske proizvodnje, a ove godine po prvi put i iz oblasti voćarstva, sa akcentom na primenu preparata za prskanje.

Veliko je interesovanje proizvođača za sve tri obuke na kojima su predavači profesori Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Početkom juna održane su tri potpuno besplatne obuke za poljoprivrednike sa teritorije grada, čiji je osnovni cilj stručno osposobljavanje i aktivnosti sticanja veština, kao i podizanje opšteg znanja iz oblasti pčelarstva, voćarstva i organske proizvodnje. Polaznike obuka koji su prošli testiranje stečenog znanja, 24. juna očekuje i svečana dodela sertifikata na Starom dvoru, sa početkom u 9 sati i 30 minuta.

* Popularizaciji poljoprivrede doprinosi i veliki broj manifestacija, koje se tradicionalno organizuju na svim opštinama, da li je predviđeno ulaganje i u te namene?

- Podržavamo sve manifestacije koje doprinose razvoju i promociji privrede. Nedavno su u Grockoj održani „Dani trešanja“, koji su bili jako posećeni. Na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, peti put ovog proleća učestvovali smo kao grad Beograd. Organizovano predstavljanje imalo je 27 izlagača iz 17 gradskih opština. Bilo je tu proizvođača sireva, mesnih prerađevina, meda, kao i proizvoda od voća. Za visok kvalitet svojih proizvoda, njih 17 je dobilo nagrade. Grad pomaže i predstavljanje poljoprivrednih proizvođača na beogradskom sajmu Etno hrane i pića, koji se održava u novembru mesecu. Sekretarijat za privredu uvek je tu da podrži kvalitetne lokalne događaje i manifestacije.

*Udruživanje proizvođača može biti jako korisno, kao i proizvodnja proizvoda sa zaštićenom robnom markom?

- Na teritoriji grada najorganizovaniji su pčelari. Oni imaju vrlo aktivno Udruženje koje organizuje predavanja, sajmove meda i opreme za pčelare. Njihov primer treba da slede i ostali proizvođači, stočari, voćari i povrtari.

Opština Grocka već je poznata po trešnji i kajsiji. Na ovoj opštini živi veliki broj proizvođača voća koji poseduju najmodernije hladnjače i veliki su izvoznici voća za Rusiju i mnoge evropske zemlje. Udruženi  na tržištu bi mogli da se pojave pod jedinstvenom robnom markom. Proizvođači povrća na Paliluli, u Slancima, i Velikom selu, takođe bi mogli da se udruže i pojave na tržištu pod jednom robnom markom. Stočarska proizvodnja je zastupljena na Paliluli, u Barajevu, Mladenovacu, Lazarevacu i Obrenovacu. Među njima je dosta proizvođača sireva i drugih mlečnih proizvoda.

* Kakve su mogućnosti saradnje kompanije Al Dahra Srbije i Grada u razvoju poljoprivredne proizvodnje?

- Mogućnost saradnje postoji pre svega na liniji stočarske proizvodnje. Poznato je da kompanija ima dobar genetski potencijal, pa bi u nekom narednom periodu junice za stočare sa teritorije grada mogli da kupujemo sa farmi Al Dahra Srbije. Raduje me što Al Dahra, kao pravi sledbenik PKB, ulaže u nabavku nove mehanizacije, što govori da će kompanija zadržati osnovnu delatnost, sačuvati stočni fond i biti glavni nosilac razvoja poljoprivrede, ne samo grada, već i Srbije. Prodaja PKB-a je bila jedino rešenje, jer su mu kao državnom preduzeću bile neophodne velike investicije koje je mogao da pruži samo privatan kapital.

 

Објављено у Agrarni budžet

Ovih dana počinje jedan od najvažnijih poljoprivrednih poslova u Topličkom okrugu – berba i otkup višanja. One se u Toplici gaje na više hiljada hektara. Dragan Paunović iz Privredne komore Srbije kaže da se u ovom trenutku završene pripreme i kod otkupljivača i proizvođača.

- Izvoznici budno prate šta se dešava na tržištu. Stanje proizvodnje, bez obzira na vremenske prilike je solidno. Očekujemo da prinos višnje, pre svega u Topličkom okrugu bude na nivou prošlogodišnjeg roda. Otkupna cena je odnos tržišta, ponude i potražnje. Otkupna cena kod nekoliko proizvođača istaknuta na 50 dinara, to je akontna cena. Pretpostavljam da će se oko 50 dinara i kretati otkupna cena - zaključio je Paunović, a prenosi RTS.

Pred sam početak berbe oblačinske višnje, najrasprostranjenije i najpoznatije ratarske kulture u prokupačkim selima, voćari su nezadovoljni početnom cenom od 50 dinara koju najavljuju otkupljivači i kažu da ona ne može da podmiri ni najosnovnije troškove proizvodnje. Iako niska, ne zna se hoće li cena tokom berbe rasti ili padati, a voćari i otkupljivači kažu da to zavisi od tržišta, odnosno od ponude i potražnje.

Iako je ovogodišnji rod oblačinske višnje mnogo kvalitetniji i po oceni poljoprivrednih stručnjaka, mnogo bolji u odnosu na prošlu godinu, voćari smatraju da će i ove godine otkupljivači zaraditi na njihovom znoju, jer tvrde da tržište nije uređeno i dozvoljava monopolistima da ucenjuju proizvođače, a država ništa ne radi da ih zaštiti.

- Ne bi me začudilo da se ponovi prošla godina kada smo sa 50, spali na 25 dinara za kilogram višnje. To je nedovoljno da podmiri i najosnovnije troškove proizvodnje, a ako se uzme u obzir da se godinama urušava selo i poljoprivredna proizvodnja, onda ne znam koga čudi što su sela sve praznija, a mladi odlaze iz ovih sredina – kaže poljoprivrednik iz Stare Božurne Siniša Stanković.

On pojašnjava da je veliki problem naći berače koji svoje usluge naplaćuju po, kako tvrdi, "paprenim cenama", pa su prošle godine za kilogram ubrane višnje tražili 15 do 20 dinara, što je bilo više od pola cene koju oni dobijaju prilikom prodaje. Naglašava da je realno da ove godine cena bude 80 do 100 dinara.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2545461/proizvodjaci-pred-berbu-nezadovoljni-pocetnom-otkupnom-cenom-visnje-otkupljivaci-nude-50-dinara

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Novi, drugi po redu konkurs za dodelu bespovratnih sredstava za investicije u pčelarstvo na teritoriji Vojvodine za Kikindu raspisan je 18. juna.Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo je prepoznao nastali problem i izašao u susret pčelarima, kako bi uspeli da u kratkom roku bar delimično prevaziđu nastalu štetu, navodi se u saopštenju Pokrajinske vlade.

Za ovaj konkurs je izdvojeno više od šest miliona dinara za nabavku novih pčelinjih društava, a pravo da učestvuju imaju svi koji su upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava.

Prednost će imati pčelari koji su pogođeni pomorom pčela.

Konkurs je otvoren do utroška sredstava, zaključno sa 25. junom.

Podsetimo, oko 50 miliona pčela ubijeno je krajem aprila i Kikindi, a pčelari za to krive preterano korišćenje pesticida.

Izvor:https://www.021.rs/story/Info/Vojvodina/217110/Od-Pokrajine-sest-miliona-dinara-pcelarima-u-Kikindi-koji-su-ostali-bez-50-miliona-pcela.html

Објављено у Pčelarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30