Чланци поређани по датуму: sreda, 19 jun 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Italija i Srbija tradicionalno imaju prijateljske, ali i jake ekonomske veze, posebno imajući u vidu da je ova zemlja jedan od najznačajnijih spoljnotrgovinskih partnera Srbije. Zato ne čudi što Italija, sedmu godinu za redom učestvuje na Međunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu, a drugu godinu su i Zemlja
partner. Ovu ulogu shvatili su vrlo ozbiljno, pa je za dolazak u Srbiju vladalo veliko interesovanje italijanskih kompanija.
Na najvećem poljoprivrednom sajmu u regionu posetioci su imali priliku da vide ponudu čak 27 kompanija iz Italije, kolektivnu izložbu najmodernijih poljoprivrednih mašina, sadni materijal voća, koji slovi za najbolji na svetu, sredstava za zaštitu poljoprivrednih kultura, hrane i suplemenata za životinja. I ne samo to, Italijani su rado podelili iskustva sa svojim srpskim kolegama, održali brojna predavanja i stručne seminare, dogovarali se o unapređenju postojeće, ili ugovarali buduću saradnju. Italijanski paviljon na 86. Međunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu, bio je najimpozantniji. Smešten na 440
kvadrata sav u belom dominirao je halom 1 i ostavljao posetioce bez daha. U skladu sa svojom tradicionalnom gostoljubivošću i dobro poznatim šarom, Italijani su imali i kutak za predah, gde ste mogli da se odmorite i uživate u ukusu prave italijanske kafe.
Srbija je zemlja poljoprivrednika, i to veoma dobrih, Italija je to prepoznala i želi da saradnju u ovoj oblasti iz godine u godinu sve više ojača i intenzivira i to na više nivoa.
„I za Italiju i za Srbiju poljoprivreda je jedan od ključnih sektora razvoja. Kao posebno značajno istakla bih to što između naše dve zemlje postoji velika komplementarnost. Naime, srpsku poljoprivredu karakterišu mala ili srednja poljoprivredna gazdinstva, prilično rascepkana, usitnjena zemljišta i znatno zastarela mehanizacija. Ovo su aspekti o kojim treba voditi računa i na kojima treba raditi, imajući u vidu predstojeći pristup Srbije EU. Italija je vodeći svetski proizvođač poljoprivrednih mašina i specijalizovanih alata upravo za te manje površine kakve su najčešće u Srbiji, to je naša šansa za saradnju i oblast
u kojima se mi međusobno dopunjujemo“– rekla je za Agrobiznis magazin Marina Skonjamiljo, direktor Italijanske agencije za spoljnu trgovinu i istakla:
„Osim ovoga može da pomognemo da se u Srbiji dodatno razvije i dostigne zavidan nivo proizvodnje poljoprivredno – prehrambenih proizvoda viskog kvaliteta. A svi znamo da Italija ima ogromno iskustvo u ovom domenu.“

Kao dobar primer saradnje dve zemlje je ulaganje čuvene italijanske kompanije „Ferrero“ u proizvodnju lešnika. Naime, kao ogroman potrošač lešnika za svoje
konditorske proizvode ova kompanija ima zasade u šest zemalja, a ovo koštičavo voće uzgajaju na 10.000 hektara. U Srbiji imaju poljoprivredno gazdinstvo od 600 hektara, a započeli su saradnju sa srpskim uzgajivačima lešnika jer imaju nameru da šire zasade. Ali, mnogo interesantnije od toga je što će u svojim voćnjacima koristiti najsavremeniju tehnologiju, kao što su razne aplikacije i dronovi, a rado će ta iskustva podeliti i sa srpskim poljoprivrednicima.
„Pored dosadašnjih ulaganja koje je imala u Srbiju, kompanija „Ferrero“ planira donošenje inovativnih tehnologija koje će unaprediti samu proizvodnji što će biti korak dalje u saradnji, ali i naš doprinos napretku vaše poljoprivrede. To nije samo ekonomsko, već ulaganje u budućnost i digitalne tehnologije u poljoprivredi. Cilj je da se uzgoju lešnika pristupi na jedan tehnološki drugačiji način što će biti dobro i za nas i za vas“ – objasnila je Marina
Skonjamiljo. Kada je u pitanju organska proizvodnja koja beleži rast svuda u svetu, Italijani su u tome daleko odmakli u odnosu na nas, ali su spremni da i u ovoj oblasti podele iskustva sa svojim srpskim partnerima. Srbija ima izuzetno povoljan geografsko – klimatski položaj za organsku proizvodnju, a to što se ljudi poljoprivredom mahom bave na tradicionalan način može da se pretvori u veliku prednost.
„Prvi, ključni korak u Srbiji učinjen je kada je usvojen zakon o organskoj proizvodnji. Ono što se do sada posmatralo kao nedostatak srpske poljoprivrede, a to
je tradicionalan način gajenja, upravo sada ako se tome pristupi na pravilan način, može da postane glavni adut srpske poljoprivrede i time napravi značajan iskorak u pravcu organske proizvodnje. U Italiji se vrlo intenzivno radi na očuvaju autentičnih autohtonih sorti, a to bi trebalo da bude i jedan od prioriteta Srbije“ – smatra naša sagovornica.
Uporedo sa očuvanje tradicionalnih srpskih proizvoda nastalih od autohtonih vrsta specifičnih za naše podneblje, treba raditi i na brendiraju i zaštiti oznake
geografskog porekla, kako bi ti proizvodi imali veću vrednost na tržištu.
„Praktično to se radi paralelno sa približavanjem ulaska Srbije u EU gde su propisi vrlo jasni i strogi prilikom dobijanja sertifikata i zaštite proizvoda na osnovu
geografskog porekla, jer je to garancija kvaliteta tog proizvoda“ – istakla je Marina Skonjamiljo za Agrobiznis magazin.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Agroekonomija

Pregovori su urodili plodom i to u korist malinara - hladnjačari su izašli s prvom akontnom cenom malina i to 150 dinara za kilogram crvenog zlata.

Iako se na početku berbe među malinarima pronela vest da otkupljivači nude svega 100 do 120 dinara za kilogram, proizvođači će moći da odahnu. Kako nezvanično saznajemo iz Ministarsta poljoprivrede, tri hladnjačara iz Zlatiborskog okruga će izaći sa akontnom cenom od 150 dinara.

- Vođeni su razgovori i sa jednom i drugom stranom i trenutni uslovi na tržištu su uticali da hladnjačari izađu sa akontnom cenom maline od 150 dinara, dok je prošle godine početna cena bila 60,80 dinara - objašnjava naš izvor.

I sam ministar Branislav Nedimović razgovarao je juče sa otkupljivačima i proizvođačima, istakavši da cena maline od 100 dinara za kilogram ne bi bila realna.

- Ministarstvo ne može da utiče na otkupnu cenu maline. Jako je loše što se pojavljuje samo jedna tačka, na kojoj se pojavila otkupna cena 100 dinara, i to nije pravilo u Srbiji. Ta jedna tačka, koja je uzeta za primer, u stvari je iz jedne hladnjače u Loznici koja je dala akutnu cenu i ta priča od 100 dinara ne stoji u ovom trenutku - kazao je on nakon sastanka.On je takođe dodao da je još rano govoriti o otkupnoj ceni, zbog toga što berba malina još nije počela i ne zna se kolika će količina tog voća biti ponuđena na prodaju.

Naime, malinari iz valjevskog kraja bili su neprijatno iznenađeni kada je jedan lokalna hladnjača ponudila 120 dinara. Vest se proširila i do drugih, koji su se uzdali u rezultat sastanka u Vladi održan pre dva meseca. Tada je bila potvrđena proizvođačka cena malina od 139,3 dinara po kilogramu za područja u kojima je prinos oko osam tona po hektaru, dok je cena za prinos od 10 do 12 tona po hektaru potvrđena cena od 110,9 dinara.

Struka je, kako su nam rekli iz Udruženja malinara "Vilamet", izračunala da proizvodnja jednog kilograma malinare košta nešto manje od 140 dinara.

- Iz Udruženja malinara u Arilju su tražili da otkupna cena bude 170 dinara, sa kojom bismo nešto mogli i da zaradimo, jer treba platiti i berače, čija je dnevnica 2.500 dinara uz tri obroka i smeštaj – istakao je za naš list Milovan Nikolić, jedan od najvećih podgorskih malinara.Ovogodišnji rod maline u Srbiji desetkovan je kako zbog vremenskih nepogoda, tako i zbog bolesti, ističu proizvođači. Takođe, ovo je i treća godina zaredom, a pojedini stručnjaci procenjuju da je i najmanji za poslednjih tridesetak godina. Kod nas se očekuje prinos od oko 30.000 tona, međutim ove loše prognoze ne važe samo za Srbiju. Poznavaoci prilika na ovom tržištu kažu da je u Čileu prva berba iznela svega 34.000 tona, dok su poljski malinari doživeli krah. Malina je u deficitu, pa su i proizvođači koji su uspeli da sačuvaju svoje plodove očekivali i višu otkupnu cenu.

Inače, najzastupljenija voćna vrsta u Srbiji je šljiva s učešćem od 39 odsto u ukupnim površinama pod voćnjacima i površinom od 72.024 hektara. Po proizvodnji šljiva, Srbija se nalazi na trećem mestu u svetu. Slede jabuke i maline sa 14 odsto učešća u ukupnim površinama pod voćnjacima. Ukupne površine pod jabukama su 25.134 hektara, a pod malinama 21.861 hektara. Višnje učestvuju sa 10 odsto u ukupnim površinama pod voćnjacima s ukupno 17.566 hektara.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/pregovori-u-korist-malinara-hladnjacari-za-kilogram-maline-ponudili-150-dinara/7h1e18l

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Zbog propisa i zakona koji su zastupljeni u Evropskoj uniji, stočari u Srbiji moraće da se prilagode novim tehnologijama u živinarstvu.

- U živinarstvu su se ranije kokoši nosilje uzgajale u klasičnim konvencionalnim kavezima. To su bili mali kavezi u kojima se uzgajalo pet koka nosilja. Međutim, oni su sada zabranjeni u Evropskoj uniji. Od 1. januara 2021. biće zabranjeni i kod nas. Naši proizvođači se već sada polako prilagođavaju i kupuju nove kavezne sisteme - kaže Mirjana Đukić Stojčić, profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Prelazak na nove sisteme uslovljava i kupovinu nove opreme i prilagođavanje novim tehnologijama. Reč je o posebnim hranilicama, pojilicama i svemu onom što nemaju klasični konvencionalni kavezi. Đukić Stojčić objašnjava i da je vaoma važan IT sektor u stočarstvu, kao način bržeg i boljeg razvoja ove grane poljoprivrede.

- Danas se preko telefona može pratiti cela proizvodnja, od vlažnosti vazduha temperature, ugljen-dioksida do posmatranja životinja preko kamera, što je već i dostupno - dodala je Mirjana Đukić Stojčić.

Kao veliku prednost navodi to što se kroz ovakav sistem praćenja proizvodnje, i kroz senzore koji se postavljaju u objekte, mogu pratiti ambijentalni uslovi i ponašanje životinja i njihovo zdravlje.

Komunikacija stručnjaka i stočara, po njenom mišljenju, izuzetno je važna za razvoj stočarstva, jer proizvođači mogu da dobiju korisne savete.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2542947/zivinari-ce-morati-da-se-prilagode-pravilima-eu-tradicionalni-kavezi-bice-zabranjeni

Објављено у Živinarstvo

Srpsko plavo zlato, kako zovu borovnice, sve više postaje popularni, ali i najtraženji srpski proizvod, pa njihova proizvodnja može da bude vrlo unosan posao.U Srbiji je uveliko počela berba borovnica. Porodica Đorđević iz Beograda podigla je prve zasade pre četiri godine, a danas imaju više od dva hektara borovnica, koje uglavnom plasiraju na inostrano tržište.

Veselin Đorđević je ekonomista. Nikada se ranije nije bavio poljoprivredom. A onda je pre četiri godine ušao u posao s borovnicama, sa idejom da se pomeri iz grada i sebi i svojoj porodici omogući boravak u zdravom okruženju i prirodi. U njegovom slučaju, zadovoljstvo i posao odlično su se uklopili."U tom trenutku smo procenili da bi borovnica mogla da bude izbor i da je borovnica nešto što će biti budućnost i budući srpski brend. U narednih desetak-petnaest godina, pošto smo po nekim procenama, na svega 1000 hektara borovnica u Srbiji, mislim da imamo veliki prostor za rast", kaže Veselin.

Borovnica je poslednjih godina doživela pravi bum u Srbiji. Iako ulaganja nisu mala, zbog dobre cene i sigurnog plasmana, sve više ljudi odlučuje se da zasadi ovo voće.

Veselin kaže da ima velikog interesovanja.

"Mislim da će se to u budućnosti još više od Srbije zahtevati, pošto mi nismo prepoznati kao zemlja koja ima borovnicu. Tako da treba raditi na toj promociji da Srbija bude sinonim za dobru borovnicu", priča on.

Sada već iskusni proizvođač borovnice poručuje da je u ovom poslu imperativ vrhunski kvalitet, za koji je potrebna maksimalna posvećenost. Samo u tom slučaju, plasman je zagarantovan. A o ukusu da ne govorimo.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=06&dd=18&nav_id=1556159

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Suve šljive, namaz od malina, hladno ceđeno ulje od semena bundeve, sirovi med sa šljivom u prahu i ajvar iz Srbije dobili su nagrade za prvoklasni ukus.To je objavio International Taste Institut, koji i dodeljuje te nagrade. Gotovo 200 svetskih kuvara i somelijera okupilo se u Briselu kako bi proizvođačima dali objektivne i profesionalne ocene o ukusu i kvalitetu njihovih proizvoda, rekao je Loren van Vašenhov, direktor Međunarodnog instituta za ukus.

"Glavni kuvari čuvenih restorana, veliki majstori odlikovani mišelinovim zvezdicama, nosioci titula najboljih somelijera probali su naslepo najraznovrsnije proizvode iz celog sveta: oni koji su ostavili najjači utisak na žiri dobili su nagradu Superior Taste Award", objasnio je on.Predstavnici domaćih nagrađenih kompanija - Agranela iz Valjeva, Real Red Raspberry iz Bečeja, Ecovital iz Bikić Dola, Happy Honey iz Beograda/Kučeva i Strela iz Leskovca, prisustvovaće ceremoniji dodele nagrada 24. juna u Briselu.

Tamo će biti u prilici da promovišu srpsku industriju visokokvalitetne hrane kao i da istraže nove poslovne mogućnosti sa kuvarima, somelijerima, predstavnicima evropskih maloprodajnih lanaca i distributerima.

Projekat za konkurentnu privredu USAID-a podržao je srpske proizvođače visokokvalitetne hrane u trci za ovu nagradu sa hiljadama drugih proizvođača hrane i pića iz skoro stotinu zemalja.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=06&dd=18&nav_id=1556100

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30