Чланци поређани по датуму: subota, 15 jun 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Poplave, gromovi, zatim vrućine sve to snašlo je svakog od nas koji radimo u poljoprivredi na bilo kom poslu. Ipak, nastavljamo ovaj, pre svega plemeniti posao jer stvaramo hranu i nove vrednosti. Isto to smo mi radili sa vama prethodnih 10 godina u 100 izdanja. Svakako vreme koje treba poštovati i broj izdanja koji vredi obeležiti – kako i svaki drugi posao u poljoprivredi, RADNO. Po stoti put smo vam pripremili savete za bolju proizvodnju, iskustva onih koji već rade u našem sektoru. Bez preterane hvale i kritički sa razlogom osvrnuli smo se na nekoliko tema. Predlažem svakako da pročitate i kako je bilo na 86. Međunarodnom
sajmu poljoprivrede u Novom Sadu. Ako ste propustili, šteta, bilo je lepo videti brojne kolege, poljoprivrednike, mlade i one i iskusnije, ali i goste iz inostranstva, kojih je sve više. Vodimo vas i u Gružu gde je organizovano veliko savetovanje voćara na poljima GRUŽA AGRAR-a. Više od 1.000 proizvođača
učestvovalo je u događaju, kakav se retko viđa i u mnogo bogatijim državama. U šumi izložba poljoprivredne mehanizacije, kroz zasade smo se vozili na zapregama i u traktorskim prikolicama.
U svakom zasadu stručnjak iz oblasti koja vas zanima. Sve to u ambijentu Gruže i kod domaćina kakvog retko možete sresti u Srbiji. Kod Miroslava Nikolića voćara – poljoprivrednika i predsednika opštine. Da nam je takvih 100 bili bismo na konju! Nemamo ih, ali ćemo raditi na tome da ih bude. Nema odustajanja samo napred i hrabro u nove radne pobede, stvaraćemo nove vrednosti, prenositi i dobra i loša iskustva, jer samo tako možemo biti pametniji i uspešniji.
Hvala na poverenju i dalje ostaje ona naša: Nema dobrog domaćina bez Agrobiznis magazina!

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Agroekonomija

Poslednjih godina država kroz razne subvencije i olakšice omogućava poljoprivrednicima da unaprede svoju proizvodnju. Pored beneficija koje nudi država srpski poljoprivrednici od decembra 2017. imaju pravo i na IPARD sredstva iz pretpristupnih fondova Evropske unije. Međutim, prema dosadašnjim rezultatima iskorišćen je samo manji deo ovih sredstava.Čini se da srpski poljoprivrednici ne znaju dovoljno o ovom programu, kako mogu da konkurišu i dobiju ova sredstava.
„Prema podacima Uprave za agrarna plaćanja Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu prvi javni poziv za IPARD podsticaje objavljen je u decembra 2017. godine. Do sada je objavljeno i zatvoreno pet javnih poziva. Pristiglo je ukupno 736 zahteva. Gledano sa te strane možemo da budemo zadovoljni odličnim odzivom potencijalnih korisnika. IPARD je prepoznat kao instrument za jačanje konkurentnosti na tržištu proizvodnje hrane “ – kaže za Agrobiznis magazin Biljana Petrović, direktor Uprave za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Ona ističe
da su do kraja godine planirana još tri javna poziva za 2019.
Kada su u pitanju dodeljena sredstva i isplata novca tu je situacija nešto drugačija. Početkom marta novac je legao na račun prvih deset IPARD korisnika u Srbiji. Uplaćeno je ukupno 285.732 evra, a dobijena sredstva mahom su namenjena za kupovinu poljoprivredne mehanizacije. Ako se uzme u obzir podatak da srpski poljoprivrednici do 2020. godine imaju na raspolaganju 175 miliona evra iz pretpristupnih fondova EU za ruralni razvoj, onda je ova cifra kap u moru. U čemu je problem?
„ Većina zahteva za odobravanje projekata i plaćanje je administrativno nepotpuna-100 odsto.. Mnogi projekti su poslati na doradu, a većina dopuna se odnosi na poslovne planove i ponude. Međutim, mnogi su odustajali ili tražene dopune nisu ni poslali. Glavni razlog za odbijanje je neispunjavanje nacionalnih i EU standarda, kao i neispunjavanje opštih i specifičnih kriterijuma prihvatljivosti“ – kaže naša sagovornica.
Bilo je i onih koji su odustali i to iz dva razloga: neispunjavanje nacionalnih i EU standarda i nezadovoljstvo visinom podsticaja utvrđenim Rešenjem o odobravanju projekta. Treba napomenuti da je bilo i 33 posto „kvazi zahteva“ koji su poslati zbog boljeg pozicioniranja u slučaju rangiranja i bodovanja. Ovakav slučaj smo imali u drugom pozivu za meru 3. Odbijeni su jer tražena dopuna nije dostavljena, nisu ispunili neophodne uslove ili su imali
neprihvatljive investicije i troškove. IPARD, odnosno Instrument za Pretpristupnu pomoć u oblasti ruralnog razvoja (Instrument for Pre-Accession in Rural Development) su bespovratna sredstva koja treba da omoguće podizanje konkurentnosti srpskih poljoprivrednih proizvoda i dostizanje standarda EU. Po
pravilu, program donacija se realizuje preko Ministarstava poljoprivrede i zaštite životne sredine putem javnih poziva. Sredstva iz IPARD fondova su prvenstveno namenjena poljoprivrednim proizvođačima koji su prerasli nacionalni agrarni budžet, ali su istovremeno još nedovoljno veliki za komercijalne bankarske kredite. To konkretno znači da, recimo, stočar koji ima 20 krava i želi da investira u objekte ili opremu može da konkuriše za IPARD jer je to minimum grla za proizvodnju mlekaIPARD fondovi funkcionišu po principu refundacije. Korisnik najpre treba da uloži sopstvena ili kreditna sredstva u sprovođenje projekta koji je odobrila IPARD komisija, a tek nakon njegovog završetka dobija povraćaj dela novca – bespovratnih sredstava najčešće u iznosu od 50 do 70 odsto ukupne vrednosti projekta.
Povraćaj novca je veći ukoliko se projekti bave smanjenjem zagađenja životne sredine ili sporednim produktima poljoprivredne proizvodnje. Posebno se stimulišu poljoprivrednici mlađi od 40 godina, žene nosioci gazdinstva, proizvođači koji rade u otežanim uslovima ili u planinskim područjima. Ukoliko poljoprivrednik ispunjava uslove IPARD programa u pogledu površina koju obrađujete ili broja grla određene vrste stoke i konkuriše za isti, ne možete koristiti nacionalna podsticajna sredstva za ruralni razvoj. Važno je napomenuti da svi imovinsko-pravni odnosi moraju biti uredni, a to se posebno
odnosi na investicije za izgradnju objekata. Parcele na kojima se gradi moraju biti u vlasništvu podnosioca zahteva ili mora postojati ugovor o dugoročnom zakupu od najmanje deset od momenta dobijanja podsticaja u okviru IPARD-a. Sprovođenje programa podrazumeva i kontrolu na licu mesta u nekoliko navrata kako bi se proverilo da li se sredstva koriste tačno onako kako su navedena u projektu. Ukoliko kontrola ustanovi da investicija odstupa
od predviđene projektom ili da nisu zadovoljeni propisani standardi, zahtev za plaćanje će biti odbijen. Kontrola se vrši i nakon isplate novca, odnosno proverava se da li se sredstva namenski koriste i to u narednih pet godina. Ukoliko se otuđi ili promeni namena predmeta investicije, može se zahtevati da se podsticajna sredstava vrate uz pripadajuće zatezne kamate.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у IPARD

Izmenama zakona stočari u Srbiji mogli bi od jeseni da imaju pravo prečeg zakupa poljoprivrednog zemljišta, najavio je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. Poljoprivrednici koji imaju stoku tako će pre ostalih moći da zakupe zemljište na duži vremenski period, koji, kako je rečeno, neće biti kraći od osam, a duži od 10 godina. Za ovakvu meru, koja je postojala pre nekoliko godina, država se odlučila zbog teške situacije u kojoj se domaće stočarstvo nalazi.

A situacija je na nezavidnom nivou, ili kako to za Danas objašnjava agrarni analitičar Branislav Gulan, Srbija je u ovoj oblasti na nivou slabije razvijenih afričkih zemalja.

– U poljoprivrednom BDP-u stočarstvo učestvuje sa 38 odsto, što je na nivou slabije razvijenih afričkih zemalja. Malo je takvih kao što smo mi. Stočarstvo nam je kao što je bilo 1910, po broju svinja smo 1862. bili ispred SAD, pre dve decenije imali smo 5,5 miliona svinja, a sada ih imamo svega 2,7 miliona – ističe Gulan.

Kako kaže, da bismo bili na nekoj sredini, treba da imamo makar jednu svinju po glavi stanovnika, od čega smo daleko.

– Proizvodimo godišnje 400.000 tona mesa, sve ukupno, nekih 300.000 tona svinjskog i svega 76.000 tona junećeg. Trošimo svega tri do četiri kilograma junećeg mesa po stanovniku godišnje, svinjskog 17 kilograma. Nemamo ni za nas, a kamoli za izvoz – napominje naš sagovornik i kaže da smo samo prošle godine uvezli mesa u vrednosti od 650.000 živih svinja. Samo za uvoz svinjskog mesa u 2018. je potrošen 71 milion dolara. S druge strane, Gulan ističe kako smo pre 20 godina od izvoza mesa imali prihod od 762 miliona dolara.

– Zato je ova mera dobra, svako ko ima stoku imaće pravo da zakupi zemljište u državnoj svojini. Stočari bez svoje zemlje ne mogu da opstanu, zato je dobro omogućiti im ovo, jer nam je stočarstvo zaista na najnižem nivou – kaže Branislav Gulan.

Poljoprivrednici, s druge strane, nisu sigurni koliko će i kakve rezultate dati ovakva mera. Predsednik Nacionalne asocijacije poljoprivrednika Srbije Jovica Jakšić kaže za naš list da se kroz praksu ranijih godina pokazalo da dobar deo onih koji uzima u zakup državno zemljište to ne obrađuje nego daje drugima u zakup.

– Na taj način se ne oporavlja stočni fond, što je nama neophodno. Svake godine se ispostavi da oni koji imaju pravo prečeg zakupa tu zemlju dalje daju u zakup. Čast onima koji zaista obrađuju zemlju. Ali pokazalo se da država ranijih godina nije uspela da nađe rešenje za ove mahinacije i zbog toga ova mera nije dobra, već bi stočarima pre pomoglo da dobiju veće subvencije – ističe Jovica Jakšić.Trenutno, maksimalni iznosi podsticaja za nabavku junice je 140.000 dinara, za nabavku koze i ovce 20.000 dinara, za nazimicu 18.000 dinara, za nabavku suprasne nazimice i nerasta 24.000 dinara. Najviši ukupni iznos podsticaja koji neko može da ostvari tokom jedne godine ne može da bude veći od tri miliona dinara.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/stocari-bi-od-jeseni-mogli-da-imaju-pravo-preceg-zakupa-zemljista/

Објављено у Stočarstvo

Zbog natprosečno visokih temperatura ovih dana, poljoprivredni proizvođači očekuju da bi žetva pšenice, kojom je u Srbiji prethodne jeseni zasejano 550 do 600 hektara, mogla početi desetak dana pre uobičajenog roka, dok žetva ječma na severu Vojvodine već sredinom naredne nedelje.

Dušan Pilipović, poljoprivredni proizvođač iz Krajišnika, prethodne jeseni pšenicu je zasejao na površini od deset hektara, ali zbog brojnih problema tokom vegetacije ove proizvodne godine ne očekuje visok prinos.

"Zasejao sam deset hektara, ali ne očekujemo ništa, rod će biti jako loš zato što je napala bolest, pa je pšenica kasno nikla i retko", objašnjava Pilipović i dodaje da neće moći da pokrije uloženo.

"Teško da ćemo moći da pokrijemo uloženo, cenu nećemo dobiti, jer tek kad otkupe žito cena raste, a kada se kosi cena je najmanja", objašnjava Pilipović.

Dug sušan period tokom jeseni i zime produžio se sve do sredine aprila, a tada je za manje od mesec dana palo između 250 i 300 litara kiše po kvadratnom metru što nije zabeleženo u proteklih pola veka, da bi na kraju tropske vrućine koje ovih dana prelaze trideset stepeni pogoršale ionako tešku situaciju."Što se tiče temperature one već ne pogoduju pšenici, skraćuju period nalivanja, ubrzavaju sazrevanje i dalje zavisi od tih temperatura kada će početi žetva i koliko će sve biti ubrzano. Svakako da će se sve to odraziti sve i na smanjenje prinosa", ističe Zorica Rajačić iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.

Ovogodišnja žetva ječma na severu Srbije mogla bi krenuti već krajem naredne nedelje, a prvi otkosi pšenice za petnaestak dana.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/zetva-psenice-pocinje-pre-roka-niski-prinosi-niska-i-otkupna-cena/m3lxz7k

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Udruženje proizvođača grožđa i vina s oznakom geografskog porekla „Srem – Fruška gora” dobilo je krajem maja od Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i poljoprivrede priznanje da njihova vina mogu nositi oznaku geografskog porekla za Sremski vinogradarski rejon.Pre toga, udruženje je tri godine radilo na Elaboratu o proizvodnji vina s geografskim poreklom i pre dve sedmice, rešenjem Ministarstva, dobilo je pravo da u narednoj berbi grožđa na njihovim vinima stoji oznaka „Sremski rejon / Srem”.

Oznaka geografskog porekla predstavlja veliki uspeh, od kojeg će koristi imati vinari, potrošači i država. Istovremeno promoviše destinacije Srema u svrhu razvoja turizma, podstiče proizvođače grožđa, a potrošačima daje sigurnost da su vina kontrolisana i kvalitetna.

– Elaboratom se štiti poreklo 147 etiketa vina iz 34 vinarije-članice udruženja – kaže predsednik Udruženje proizvođača grožđa i vina s oznakom geografskog porekla „Srem – Fruška gora” Gordan Bašić. – Tu je 17 tipova belih, suvih i polusuvih vina, sedam roze suvih i polusuvih vina, 16 crvenih suvih i polusuvih vina, jedna vrsta polusuvog slatkog vina, jedna vrsta belog kvalitetnog penušavog vina i jedan tip roze kvalitetnog penušavog vina.

Naredni korak, kaže predsednik udruženja, biće zašita geografskog porekla za uže područje Fruške gore, da bi i ta vina dobijena od grožđa s Fruške gore dobila oznaku „Fruškogorsko vinogorje – Fruška gora”.– Uspeli smo u elaboratu da dokažemo da postoji uzročno-posledična veza između specifičnosti Sremskog rejona u pogledu klime i zemljišta, tradicije i znanja, s jedne strane, i kvaliteta grožđa i vina, s druge. Tako smo nastavili slavnu vinogradarsku i vinarsku tradiciju Srema i Fruške gore, koja datira još od rimskog cara Probusa.

Na području naše zemlje sada, uz „Sremski rejon / Srem”, postoji šest vinogradarskih rejona s oznakom geografskog porekla s ukupno 64 vinarije, od kojih su, skreće pažnju Bašić, čak 34 iz Srema, što najbolje oslikava koliki je uspeh ostvaren dobijanjem oznake geografskog porekla „Sremski rejon / Srem”.

– Imamo vina sa zaštićenim geografskim poreklom s područja Knjaževca, Negotinske krajine, Šumadije, Subotičko-horgoške peščare i Toplice – Topličkog rejona – kaže on. – Naša vina su dobra i kvalitetna, a oznake su garancija za to, i bez sumnje prate korak drugih proizvedenih u inovinarijama.Sekretar Udruženja Slobodan Spasovski navodi da je na području Srema pod vinskim grožđem 1.882 hektara, a na 333 hektara se gaje stone sorte.

– Vinograda je sve više, obnavljaju se zapušteni i podižu novi – kazao je Spasovski.

Koliko se u Sremu vina proizvede udruženje nema podatak. Te podatke nemaju ni u drugim udruženjima.

–Tek od prošle godine ministarstvo je počelo da vodi evidenciju o tome –naglašava Spasovski.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/vina-iz-srema-dobila-oznaku-geografskog-porekla-15-06-2019

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30