Чланци поређани по датуму: utorak, 11 jun 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

U gradskoj kasi Loznica je ove godine za program mera podrške za sprovođenje poljoprivredne i politike ruralnog razvoja odvojila 20,2 miliona za direktne subvencije.

Uz saglasnost resornog ministarstva usvojen je program poljoprivredne politike na nivu grada, a od danas (10.6) su raspisana tri konkursa, koji traju do utroška predviđenog novca, ili do prvog decembra.Objavljeni su konkursi za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, nabavku priključnih poljoprivrednih mašina, staklenika, plastenika, sadnica voća, protivgradnih i mreža za senčenje, opreme u pčelarstvu kao i sistema za navodnjavanje, drugi je dodela podsticajnih sredstava za veštačko osemenjavanje životinja, a treći je za osiguranje useva, plodova, višegodišnjih zasada, rasadnika i životinja.

 Najveće interesovanje je svake godine za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, za koju je lani bilo izdvojeno 15, a ove 16,8 miliona dinara, dok su dva miliona dinara namenjena za osiguranje, a ostatak za osemenjavanje. Za osobe mlađe od 40 godina i žene kao nosioce poljoprivrednih gazdinstava od ove godine će refundacija na osnovicu biti 60 odsto, deset odsto više nego za ostale zahteve.

Pravo na korišćenje podsticajnih sredstava imaju registrovana poljoprivredna gazdinstva na području Loznice, a jedan od osnovnih uslova je i da su platili porez na imovinu. Prema podacima Odeljenja za privredu ove godine je iz budžeta za ove konkurse izdvojeno oko 15 odsto više novca nego prošle, a poslednjih nekoliko godina traje taj trend povećanja.

 Očekuje se da ove godine bude više od 400 podnetih zahteva. Prošle godine ih je ukupno odobreno 409, 20 više nego prethodne. Inače, Loznica je za ovu godinu odvojila i 3,8 miliona dinara za nabavku 95 protivgradnih raketa.

Izvor:https://www.kurir.rs/vesti/biznis/3266007/podrska-loznickim-poljoprivrednicima-iz-gradske-kase-oko-20-miliona-dinara

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Vina i piva proizvođača sa Kosova i Metohije promovisana su danas (10. jun 2019.) u Novom Sadu na Ribarskom ostrvu. Proizvođači su poručili da im ovakva vrsta podršške mnogo znači, kako bi izašli iz anonimnosti.

Organizatori promocije bili su Kancelarija za Kosovo i Metohiju, Privredna komora Srbije i Udruženje "UGONS 1946". Cilj im je bio da se povežu proizvođači sa KiM i ugostitelji iz Vojvodine, a time poboljša pozicija ovih proizvođača na tržištu.

- Teško nam je da prodamo naša vina koja proizvodimo na Kosovu i Metohiji, jer smo nepoznati. Zato nam ovakva vrsta podrške mnogo znači, da naši proizvodi pronađu svoje mesto na tržištu" - rekao je Ljubomir Brkić, vlasnik vinarije "Brkiće" iz Velike Hoče.

Promovisana su vina "Duša Metohije", "Brkić" i pivo "Pivdžan".

- Ono što karakterišše proizvode sa Kosova i Metohije jesu izuzetan kvalitet i ukus - rekao je pomoćnik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Zoran Bojović.

Dodao je da je ove godine opredeljeno 200 miliona dinara za pomoć poljoprivrednicima sa Kosmeta i kupovinu mehanizacije.

Promocija vina i piva nastavak je akcije, koja je počela pre nekoliko meseci, otvaranjem Kosovskog kutka u centru Novog Sada i plasiranjem proizvoda sa KiM na policama Univereksporta. Državni sekretar u Ministarstvu privrede Branimir Stojanović kaže da su prvi rezultati te akcije već vidljivi.

- Ovo nije samo promocija. Ovde će proizvođači sa Kosova i Metohije ostvariti kontakte sa ugostiteljima sa ovog područja, izgradiće poslovne i prijateljske odnose, a iz toga će se izroditi i uslovi za bolju proizvodnju, samim tim i za bolji plasman njihovih proizvoda - rekao je i dodao da je u uslovima kada je jako teško preživeti vrlo važno da ne nestane nada da je moguće neššto i proizvoditi:

- Naši ljudi na Kosovu i Metohiji su zatvoreni, rade u jako teškim uslovima, ograničeni su poslovno i što se tiče kontakata. Svaki izlazak iz te sredine je jako dragocen.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2534413/promocija-vina-i-piva-sa-kosmeta-nacin-da-se-poboljsa-pozicija-ovih

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Eparhija valjevska započela je rekonstrukciju objekta u selu Poćuta, u kome će biti smeštena sušara i hladnjača, kao i pogon za preradu voća i povrća. Sušiće se šljiva, lekovito bilje, povrće. Planirana je proizvodnja domaće rakije iz planinskih krajeva, sokova, džemova, slatkog. Objekat za preradu voća i povrća imaće 2.000 m2, dok će hladnjača biti kapaciteta 2.700 tona.

Na ideju da se ovaj objekat privede nameni došao je sam episkop Milutin, u vreme kada je postavljen za vladiku u obnovljenoj valjevskoj eparhiji.

- Ovde sam kao učenik dolazio i jeo suve šljive u tadašnjoj sušari, koje su bile mirisne i lepe. To je bila 1956. godina. Kada sam došao decenijama kasnije, i video u kakvom je stanju, rekao sam sebi da se moram potruditi da pomognem da se sve to obnovi, da se pomogne ljudima koji žive na ovom području - rekao je episkop.

U planu je i zadruga, koja bi poslovala takođe u ovom prostoru, i koja bi sarađivala sa poljoprivrednicima ovog kraja.

Episkom Milutin u goste je pozvao i ambasadora Belorusije u Srbiji Valerija Briljova, ali i predstavnike Vlade i institucija da zajedno obiđu pogon. Tom prilikom, Briljov je rekao da je Belorusija potencijalno tržište za srpske proizvode.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2534421/eparhija-valjevska-obnavlja-susaru-hladnjacu-i-pogon-za-preradu-voca-i-povrca

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Pred savremenu poljoprivredu postavljen je veliki izazov – proizvodnja dovoljno hrane, postizanje visokih prinosa i kvaliteta proizvoda, uz optimizaciju inputa i istovremeno smanjenje opeterećenja na životnu sredinu. Dokle smo stigli na tom putu? Neki domaći projekti daju dosta povoda za optimizam…Kada smo bili osnovci, učili su nas da je Vojvodina žitnica Evrope. Tada su naši poljoprivredni instituti vladali genetikom i novim sortama, kanal Dunav‑Tisa‑Dunav funkcionisao u punom kapacitetu, a moji baba i deda iz Kovilja prenosili bostan vozom u Zagreb i tamo ga prodavali. Imao sam priliku da iz prve ruke vidim kako senzor za lubenice radi (mada to tada nisam shvatao) – trčkao sam za dedom po bostanu, dok je on bricom obeležavao lubenice: jedna crta, dve crte, tri… Jedan pogled, prirodna inteligencija i skoro nepogrešivo je znao kada lubenicu treba ubrati da bude crvena, slatka, da onako sočno puca kada je otvarate. Od tada je prošlo mnogo godina, deda „već dugo ore nebeske njive“ (kako bi to naš slavni sugrađanin rekao) i posmatra sve brži i neumitniji dolazak veštačke inteligencije na njive…Pred savremenu poljoprivredu postavljen je veliki izazov – proizvodnja dovoljno hrane, postizanje visokih prinosa i kvaliteta proizvoda, uz optimizaciju inputa i istovremeno smanjenje opeterećenja na životnu sredinu. Da bi odgovorila tom izazovu, neophodna je transformacija tradicionalne u „pametnu poljoprivredu“. Procenjuje se da će tržište te pametne poljoprivrede dostići vrednost od 13,5 milijardi dolara do 2023. godine, uz rast po godišnjoj stopi od 12,4 odsto. Najbrži rast predviđa se na tržištima SAD i Evrope.„Pametna poljoprivreda“ pretpostavlja upotrebu različitih uređaja i senzora (Internet of Things – IoT) koji kontinuirano prate parametre od značaja za proizvodnju, u kombinaciji s naprednim algoritmima, odnosno veštačkom inteligencijom, koji omogućavaju preciziranje vremena za sprovođenje adekvatnih agrotehničkih mera u cilju povećanja prinosa i kvaliteta useva. Na taj način dobijaju se odgovori na pitanja o potrebama useva za vodom, ispunjenju uslova za pojavu bolesti i štetočina, potrebama za odgovarajućim đubrivima, optimalnim količinama hrane za životinje, optimalnim uslovima proizvodnje u zaštićenim objektima i slično.Upotreba precizne mehanizacije (precizna setva, primena varijabilnih doza đubrenja, precizna i varijabilna primena pesticida…), satelitskih snimaka koji pružaju informaciju o stanju useva kroz različite indekse (NDVI, NDWI…), meteostanica i različitih senzora samo su neke od niza mogućnosti koje nove tehnologije pružaju. Optimizovanje inputa na osnovu trenutnog stanja definisanog merenjem dovodi ne samo do povećanja prinosa i kvaliteta proizvoda nego i do očuvanja zemljišta i vode kao prirodnih resursa, kao i manjeg zagađenja životne sredine.Nisam siguran kako bi moj deda komentarisao sve ove novotarije, ali moj komentar jeste da ako smo nekada bili žitnica Evrope, sada smo na putu da budemo digitalna žitnica Evrope i sveta.Koliko juče, stigla je vest da su kolege iz Biosense instituta osvojili treću nagradu na prestižnom takmičenju za primenu veštačke inteligencije u poljoprivredi „Izazov za useve“. Ne tako davno, isti institut pokrenuo je prvu digitalnu farmu u Krivaji, nedaleko od Bačke Topole, gde na delu možete videti niz novih digitalnih tehnologija koje za cilj imaju unapređenje poljoprivredne proizvodnje.U okviru H2020 CHAT/DIATOMIC, na farmi pilića u Inđiji u toku je pilot‑projekat sa ciljem da se pijukanje pretvori u razumljiv govor kako bi znali kada su pilići uplašeni, gladni, žedni ili kada se razbolevaju. Cargill, globalni proizvođač hrane, objavio je da kreće s primenom veštačke inteligencije kako bi razumeo pijukanje, a nekoliko velikih svetskih živinarskih farmi u kontaktu je s kolegama s projekta, u cilju ostvarivanja saradnje u ovom domenu.Kompanija Inosense iz Novog Sada aktivno radi na nekoliko projekata iz oblasti pametne poljoprivede u okviru H2020 programa. U okviru H2020 Gates (www.gates‑game.eu) projekta u toku je kreiranje niza alata koji treba da omoguće edukaciju mladih poljoprivrednika na temu digitalne poljoprivrede na interesantan i efikasan način.U saradnji s Plantažama „13. jul“ i Podgoričkim univerzitetom UDG, pre dve godine realizovana je jedna od prvih instalacija agroNET‑a, platforme za digitalnu poljoprivredu dizajnirane i implementirane u Novom Sadu. Prošle godine sistem je proširen uređajima za praćenje vlažnosti zemljišta i opmitizaciju navodnjavanja, a prešlo se i na korišćenje LoRa komunikacije. Ove godine, u toku je proširenje rešenja postavljanjem klopki za insekte i meteostanicama, čime će se omogućiti prognoza bolesti i preduzimanje pravovremenih aktivnosti u cilju njihovog sprečavanja. Ceo sistem biće repliciran u više vinograda i voćnjaka u Crnoj Gori.U decembru prošle godine završio se H2020 TagItSmart projekat (trajao je tri godine, koordinator novosadska kompanija DunavNET) koji je imao za cilj da proces digitalizacije u domenu hrane proširi s njiva sve do trpeze. Univerexport je pratio isporuku paketa mesa sa farme u Bačkoj Palanci do prodavnica u Novom Sadu, gde su kupci skeniranjem tagova zakačenih na svaki paket mesa mogli da dobiju informacije o poreklu mesa, uslovima transporta, a u određenim situacijama i popust, čime je realizovan pilot‑projekat dinamičke promene cene hrane spram konteksta u kom se prodaja obavlja.Tagovi su bili opremljeni „magičnim“ mastilom sposobnim da izmeri čime je omogućeno praćenje hladnog lanca isporuke na nivou pojedinačnih artikala. U „Plantažama“ je iskorišćeno „magično“ mastilo koje reaguje na svetlost, kako bi se sprečilo falsifikovanje popularnih vrsta vina, kupcima omogućio pristup brojnim informacijama o poreklu vina, a prodavcima i Plantažama uvid u prodaju i konzumaciju. Osim mesa i vina, u pilotima su se našli i med, sladoled, pivo, kao i industrijske mašine.U septembru počinje H2020 Demeter, četvorogodišnji projekat koji je okupio više od 60 partnera iz cele Evrope (tri iz Srbije), sa ciljem da realizuje niz pilot‑projekata kroz koje će se verifikovati i validirati različite tehnologije i pristupi koji čine digitalnu poljoprivredu. Iz Novog Sada će se upravljati instalacijama u nekoliko zemalja, što će nam omogućiti da, u saradnji s brojnim partnerima, osvojimo nova tržišta i nastavimo usavršavanje domaćih rešenja.Da se ne radi samo o pilotima, govore i brojne aktivnosti domaćih poljoprivrednika. Velika poljoprivredna preduzeća idu ka integraciji brojnih izvora podataka (traktori, mašinerija, meteostanice, silosi, razni senzori, ERP itd.) kako bi u svakom trenutku mogli da imaju ne samo sveobuhvatan pogled na trenutne aktivnosti nego i da bi na osnovu bogatog skupa podataka mogli da predvide trendove i usklade planove i zadatke u skladu s tim. Fruškogorski vinari uključili su se u H2020 Demeter projekat kako bi napravili još bolja vina, a vojvođanske živinarske farme da bi omoguće optimalne uslove za uzgoj pilića. U korak ih prate brojne domaće farme goveda koje kroz podešavanje raznih parametara (temperatura vazduha i vode, sastav hrane, aktivnost goveda…) teže povećanju produkcije mleka i efikasnijoj proizvodnji.

Senzora za lubenice, koliko znam, još uvek nema, tako da deda tu i dalje vodi. Međutim, digitalizacija je tu, a s njom će i onaj stari vic o ribizli i paradajzu postati realnost…

Izvor:https://pcpress.rs/digitalizacija-poljoprivrede-u-nasem-ataru/

Објављено у Biljna proizvodnja
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30