Чланци поређани по датуму: subota, 01 jun 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Prošlog avgusta i ovog marta, pozvali smo vas da nam prijavite sumnju na tretman semena suncokreta nekim neonikotinoidom, koji je inače zabranjen kao što je opšte poznato, i do sada nam je stigla sumnja od jednog od naših pčelara. Pokazalo se da je sumnja bila opravdana, u izraslim biljkama suncokreta na 83 hektara nadjen je jedan od, u pčelarstvu, najozloglašenijih neonikotinoida IMIDAKLOPRID.

Naime, shodno našem planu i pozivu da nam prijavljujete sumnje na tretman semena, prijavljenu sumnju da je ZZ „Beška“ tretirala seme suncokreta pre setve nekim zabranjenim sredstvom, prosledili smo ministru poljoprivrede Branislavu Nedimoviću i šefu fitosanitarne inspekcije Nenadu Milojeviću.

Inspekcija je svoj posao odradila ekstremno brzo i profesionalno, i u biljkama suncokreta koje su se nalazile u fazi četiri lista, zasađenim na parceli broj 2248/4 u KO Beška, površine pod suncokretom od 83 hektara, nakon uzimanja dva uzorka (za hibrid P63LL06 i NK Kondi), nađen je nedozvoljeni insekticid, neonikotinoid IMIDAKLOPRID (nekada pčelarima najpoznatiji kao Gaucho).

Imidakloprid je nađen u oba uzorka, u dozama od 0,382 mg/kg i 0,370 mg/kg.

U Upravi za zaštitu bilja održan sastanak predsednika Odbora za zaštitu pčela SPOS-a dipl. ing. zaštite bilja Miloša Bogdanovića, koordinatora stručne službe SPOS-a dipl. pravnika Radivoja Rankovića, predstavnik advokatske kancelarije SPOS-a advokata Dušana Markovića, referenta SPOS-a za razvojne i opšte poslove dipl. pravnika Nenada Portića i šefa fitosanitarne inspekcije dipl. ing. zaštite bilja Nenada Milojevića i šefice fitosanitarne inspekcije Nine Nikolić iz Novog Sada. Na sastanku je ispostavljen zahtev SPOS-a da predmetni usev mora biti uništen, po hitnom postupku, ili će predstavljati ohrabrenje drugima. Istraga će utvrditi ostale detalje, ali ostaje činjenica da se na 83 hektara ovog trenutka nalazi suncokret u kome se nalazi imidakloprid, što je nedopustiva opasnost po pčele i životnu sredinu, kao i druge insekte.

Očekujemo brzu reakciju nadležnih jer postoji osnovana sumnja da se radi o privrednom prestupu, a od ZZ „Beška“ tražimo da pokaže društvenu odgovornost te da momentalno SAMA uništi svoj suncokret na 83 hektara koji predstavlja sigurnu opasnost za pčele, i tako DOKAŽE da joj je stalo do svojih potrošača! Svakako ćemo o ovom slučaju obavestiti i sve medije, i tražiti da slučaj proprate do kraja, kako bi postao primer čak i svima onima koji pomisle da svesno tretiraju seme suncokreta zabranjenim neonikotinoidima.

Na kraju, još jednom molimo pčelare kao i sve savesne građane, da prijave SPOS-u svaku osnovanu sumnju da je neko tretirao seme suncokreta zabranjenim neonikotinoidima  jer sada je prilika za delovanje, pošto kada suncokret procveta svrhe žalbama neće biti…

Zahvaljujemo se svima koji su podržavajući pčelarstvo doveli do toga da dočekamo današnji dan, i da budemo u prilici da utvrđujemo ovako suptilne stvari na našim poljima, te da PREVENIRAMO trovanja, a ne samo da plačemo za mrtvim pčelama. Punu zahvalnost zato upućujemo predsednici Vlade Republike Srbije Ani Brnabić, ministru poljoprivrede Branislavu Nedimoviću, direktoru Uprave za zaštitu bilja Nebojši Milosavljeviću i šefu fitosanitarne inspekcije Nenadu Milojeviću i njegovim najbližim saradnicima, fitosanitarnim inspektorima koji su uradili veliku stvar za budućnost srpskog pčelarstva! Ovo je prvi, ali više nego značajan korak. SPOS će zamoliti ministra poljoprivrede da donese poseban pravilnik koji će urediti proceduru uništavanja ovakvih useva, pošto postoji takva zakonska mogućnost, kako smo saznali na današnjem sastanku, kako po tom pitanju ne bi bilo bilo kakvih nedoumica u budućnosti, kao što ih donekle ima sada.

Inače, Izvršni odbor SPOS-a proglasio je elementarnu nepogodu tokom perioda cvetanja bagrema. Naime, ovogodišnja bagremova paša, koja je i najznačajnija pčelinja paša u Srbiji po količinama meda koje daje, katastrofalno je podbacila u prinosima zbog klimatskih neprilika.

Iako je bagrem na većim nadmorskim visinama pred krajem cvetanja, možemo reći da će bagremova paša podbaciti u masi, za teritoriju cele Srbije, prema podacima SPOS-a, za najmanje 65-70%!

Ovakva elementarna nepogoda predstavlja veoma lošu vest za pčelare Srbije, posebno na severu, zapadu i istoku zemlje, dok su na jugu Srbije zabeleženi uglavnom simbolični prinosi.

Izvor:http://spos.info/otkriven-neonikotinoid-u-suncokretu/

Објављено у Pčelarstvo

Regionalna konferencija "Agroindustrijski centar – temelj privrede Zlatiborskog okruga" organizuje 3. juna 2019. godine u hotelu Tornik na Zlatiboru uz pomoć ambasade Švedske.

Time će se označiti početak realizacije jednog od najvećih projekata Zlatiborskog okruga i opštine Čajetina u narednom periodu. Budući Agroindustrijski centar Zlatibor biće prvi takav centar u Srbiji.

Konferenciju će otvoriti Milan Stamatović, predsednik opštine Čajetina i njegova ekselencija Jan Lundin, ambasador Švedske u Beogradu.

Na celodnevnoj konferenciji će učestvovati profesori Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu: prof. Zorica Vasiljević, dr Miladin Ševarlić, Zoran Rajić, uspešni preduzetnici i predstavnici struke iz Srbije: Vladimir Bojović, direktor Eko Agrara, Slavko Lukić, direktor Regionalne razvojne agencije Zlatibor, Aleksandar Leposavić Institut za voćarstvo Čačak, zatim predstavnici proizvođača iz Republike Srpske i gosti: Katarina Gilblad, ekspert za tržište roba i osnivač konsultantske firme Agronomics Scandinavia AB iz Švedske i Kristos Andrea, osnivač i izvršni direktor agroindustrijskog centra sa Kipra.

Biće organizovane panel diskusije i prezentacije, kojima će se ukazati na nužnost osnivanja ovakvog centra, kao i na adekvatne modele poslovanja, mogućnosti i koristi koji se njegovim radom mogu ostvariti kako u Zlatiborskom okrugu, tako i za privredu cele zemlje.

Cilj konferencije je osnaživanje lokalnih proizvođača, stvaranje povoljnog poslovnog ambijenta za lokalne privrednike, podsticanje preduzetništva, jačanje lokalne i regionalne privrede, zajednički nastup na domaćem i inostranom tržištu, informisanje i edukacija, promocija privrede Zlatiborskog okruga i tradicionalnih zlatiborskih proizvoda.

Formiranje budućeg Agronidustrijskog centra započeto je pilot-projektom izgradnje mini mlekare Naša Zlatka u selu Kriva Reka na Zlatiboru. Ona od septembra 2017. godine otkupljuje mleko isključivo od proizvođača sa područja opštine Čajetina. Danas otkupljuje 20.000 litara mleke dnevno, a na početku je to bilo 2.000 litara.

Osim konferencije, na glavnom zlatiborskom trgu biće održan i bazar na kome će lokalni proizvođači prodavati svoje proizvode. Biće održane i radionice iz oblasti organske proizvodnje, nutricionizma, pčelarstva i drugih oblasti poljoprivrede. Svečano otvaranje bazara predivđeno je u 10 sati, uz prikladan kulturno umetnički program.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2523832/buduci-agroindustrijski-centar-zlatibor-bice-prvi-takav-centar-u-srbiji

Објављено у Agroekonomija

Svetski prvaci u ispijanju piva su Kinezi - logično s obzirom na broj stanovnika te zemlje. Međutim, najviše piva po glavi stanovnika i dalje se pije u evropskim zemljama.

Najnovija istraživanja pokazuju da Česi i uporno drže primat u ispijanju piva i to sa 143 litra godišnje po glavi stanovnika. Srbija se ne nalazi među najvećim pivopijama u Evropi, ali je po ispijanju piva "dobro" pozicionirana u regionu. U našoj zemlji mesečno se popije oko pet litara piva po glavi stanovnika što je godišnje 60 litara. Ispred nas je Hrvatska sa 83 litra godišnje. Prema podacima Udruženja pivara Srbije u našoj zemlji pivare godišnje proizvedu oko 5,5 miliona hektolitara piva, što je na mesečnom nivou oko 460.000 litara u proseku.Na listi najvećih pivopija u Evropi Nemci zauzimaju drugo mesto i ne zaostaju mnogo za Česima. U toj zemlji se po čoveku godišnje popije 110 litara, a godišnja potrošnja u celoj zemlji je čak devet milijardi litara. Interesantno je da se više od polovine te količine popije na čuvenom festivalu tog pića u Minhenu - Oktoberfestu.

U Srbiji postoji šest velikih pivara, međutim tri najveće od njih "drže" 94 odsto udela na tržištu. Pored toga, registrovano je još oko 20 mikro-pivara koje posluju na domaćem tržištu, ali se smatra da ih postoji još oko 40 koje nisu zvanično registrovane."Srbija po otvaranju pivara prati evropski trend, pa se tako male i mikro pivare otvaraju takoreći svakodnevno i u stvarnosti ih ima znatno više od zvanično registrovanih. Kraft pivare su na našem tržištu od 2012. godine kada su imale udeo nešto ispod jedan odsto, ali je trend rastući i za samo četiri godine su duplirale svoje tržišno učešće", kaže za "Blic Biznis" izvršna menadžerka Udruženje pivara Srbije Rebeka Božović.

Najzastupljenije pivo u Srbiji je lager svetlo pivo, koje naši potrošači najviše vole. Takođe, postoje piva u kojima se koristi pšenica, tzv. pšenična piva, piva sa kinoom, raži, kukuruznom krupicom i druga, sve u zavisnosti od ukusa potrošača.

Proces pravljenja piva bio je poznat još u doba vladavine dinastije Nemanjić. Pivo se prvi put zvanično spominje u Srbiji u 15. veku za vreme vladavine despota Stefana Lazarevića, kao novo piće preneto od severnih suseda. Kuvali su ga u domaćinstvima, kafanama, pa i u samoj rezidenciji vladara.Za vreme austrijske okupacije Beograda u periodu od 1718. do 1739. godine, pivarstvo prevazilazi okvire domaće zanatske proizvodnje, a začetak modernog pivarstva u Srbiji datira od 1722. godine. Na Dorćolu su austrijski doseljenici i preduzimači izgradili dve male pivare. Sve velike pivare koje postoje i dan danas, imaju tradiciju skoro tri veka, budući da su izgrađene između 1730. i 1892. godine.Prema poslednjim podacima Svetske zdravstvene organizacije, svaki građanin Srbije stariji od 15 godina godišnje u proseku popije 9,1 litar alkohola.

Iza nas su građani Crne Gore, koji u proseku popiju po 6,6 litara alkohola. Na trećem mestu u regionu po konzumaciji alkohola je Albanija, čiji građani u proseku godišnje popiju 4,5 litara, dok je pola litra manja potrošnja u Bosni i Hercegovini. Najmanje u regionu piju Makedonci, koji godišnje konzumiraju 1,1 litar alkoholnog pića.

Konzumacija alkohola u Srbiji se smanjila, jer su tokom 2017. godine Srbi po glavi stanovnika godišnje pili 12,5 litara alkohola.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/ziveli-srbi-godisnje-popiju-60-litara-piva-i-u-vrhu-su-po-ispijanju-u-regionu/kw0b8eq

Објављено у Agroekonomija

Čini se kupcu kada na pijaci merka kvalitetnu goveđu pršutu iz Mačkata, po ceni od 1.700, 1.800 dinara, da njenom proizvođaču ostane velika zarada od ovog komada sušenog mesa. Nije tako, kažu Mačkaćani, čuveni pršutari.

Dušan Stojanović, jedan od najboljih i najčuvenijih od njih, za "Blic" izvlači računicu.

- Kada isplatiš sve troškove proizvodnje, ukalkulišeš cenu stoke koju si kupio, platiš troškove, proizvođaču ostane 100, 150 dinara. Zarada je ista, bilo da je u pitanju goveđa ili svinjska pršuta, kobasica, slanina ili neki drugi proizvod – kaže on.

Nebrojeno puta je od neupućenih čuo da pršutari zgrću silne pare i da posla imaju 365 dana u godini.

- Možda ne bi tako pričali kada bi znali koliko košta stoka. Kilogram žive vage svinja, koje kupujemo u Vojvodini, košta 150 dinara. Bikovi su dva evra, krave za pršutu 1,6-1,7 evra. Ne znaju da od kilograma sirovog mesa koje se osuši ostane 600 grama suvog. Stoka može da bude i lošijeg kvaliteta i da baci mnogo manji procenat mesa. Za vreme postova nama posao iz razumljivih razloga staje, nema veselja, na parastose se iznosi posna hrana. Na sve to velika su ulaganja u proizvodni proces, oprema i objekti se stalno moraju zanavljati. Ko to ne radi, pregazi ga vreme i izgubi tržište – objašnjava Dušan Stojanović.Komentare da pršutari odlično profitiraju najčešće čuje u vreme mačkatske "Pršutijade".

- Na "Pršutijadi" dobro pazarimo, ali ona traje samo tri dana godišnje - napominje Stojanović.

Priznaje da od suvomesnatih proizvoda može solidno da se živi, ali ovo je posao koji zahteva angažman cele porodice od jutra do sutra. Nezahvalno je, kaže, oceniti koliko novca bi nekome ko bi poželeo da se bavi pršutarstvom trebalo da uloži u biznis.

- Najpre, niko od nas nije počeo od nule. Posao su pokrenuli naši dedovi i pradedovi, generacije pre nas, od kojih smo nasledili zanat ali i objekte za proizvodnju. Sigurno je da početna ulaganja koštaju više desetina hiljada evra. Treba imati u vidu da način na koji se porodične firme iz Mačkata bave pršutarstvom zahtevaju klanice, komore, solare, magacine gotovih proizvoda, velike sušare, sanitarne uslove, standarde. A to mnogo košta. Ulaže se pomalo, ko koliko može, i zato je nemoguće investiciju staviti na papir - priča Dušan.

Svima koji bi se posvetili proizvodnji suvog mesa po originalnoj recepturi do koje drže Mačkaćani, savetuje - ne pomišljajte na to.

- Neće naći mesto pod suncem, makar bili spremni da iskeširaju milione, jer tržište traži tradiciju proizvođača. Mnoge kupce moje robe stekao je za života moj deda Milić i oni su meni verni. Tako je kod svih ostalih proizvođača iz Mačkata. Jednostavno, ovaj poziv traži ime, a ono se stiče decenijama - navodi naš sagovornik.

Opet, pršutarstvo nije zanat kao neki majstorski da se može pokrenuti bilo gde. Traži adekvatno podneblje.

- Idealno područje za sušenje mesa je nadmorska visina od 700, 800 metara, a Mačkat na njoj leži. Ima tu i do temperature i vlažnosti vazduha. Na primer, Zlatibor je odmah iznad Mačkata, ali tu nema velike proizvodnje - kaže Stojanović.

Cenovnik:

Goveđa pršuta

1.800-1.900 dinara

Svinjska pršuta

1.300-1.500 dinara

Slanina

900-1.000 dinara

Kobasica

900-1.000 dinara

Suvi vrat

1.300-1.400 dinara

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/tacna-racunica-koliko-zaraduju-proizvodaci-prsute-u-srbiji/8fr04f2

Објављено у Stočarstvo

Svako domaćinstvo u selu Dušanovo kod Leskovca decenijama gaji jagode i taj porodični biznis čini dobar deo prihoda od poljoprivrede, pa nije ni čudo što se i ove godine, osmi put zaredom, „Dani jagode“ obeležavaju baš u tom selu.

Saša Anđelković, predsednik mesne zajednice, kaže da se svake godine podižu novi zasadi.

 „Primenjuju se nove tehologije u gajenju kao i nove sorte. Dušanovo ima 287 hektara obradive površine a od toga je pod jagodama 45 hektara, na oko 30 hektara su višnje i na 15 hektara šljive“, istako je Anđelković na otvaranju manifestacije, piše Jugmedia.Ova manifestacija održava se uz pomoć grada Leskovca. Gradonačelnik Goran Cvetanović kazao je da se i ove godine slavi jagoda kako bi se promovisao uzgoj i kvalitet roda i kako bi se poljoprivrednici još više približili potrošačima.

 “Nije slučajno to što smo danas baš ovde, u Dušanovu, jer ovo mesto predstavlja značajnu kariku u proizvodnji ovog voća. Jagoda je veoma zastupljena u leskovačkom kraju i čitavom Jablaničkom okrugu. Površina pod zasadom jagode prostire se na oko 100 hektara na teritoriji grada Leskovca, u

Jablaničkom okrugu na 140 hektara”, naglasio je.Ponovio je da se potrošačima nudi kvalitetan rod i da je većina proizvođača zadovoljna otkupnom cenom. Tokom manifestacije održano je takmičenje u brzom skidanju peteljki u kojem je pobedila Biljana Ristić, a nagradu za najbolju jagodu dobio je Aleksandar Donojević.

Izvor:https://www.kurir.rs/vesti/srbija/3260979/nije-leskovac-samo-paprika-ovo-selo-je-vec-decenijama-juznjacka-prestonica-jagoda-tu-se-takmice-u-najbrzem-skidanju-peteljki

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30