Чланци поређани по датуму: utorak, 07 maj 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Kiša je dobrodošla usevima poput pšenice i ječma. Međutim, nedostatak vlage u zemljištu predugo je pratio proizvodnju žita, pa sadašnje padavine tek delimično mogu oporaviti hlebno zrno. Sa druge strane, povrtari koji su u Banatu navodnjavali parcele, zbog obilnih padavina imaju novi problem. To su vodoleži, koji mogu da naškode grašku. 
Usev pšenice predugo je čekao kišu, žali se direktor zadruge „Veljko Lukić Kurjak" u Lukićevu, Čedomir Spasojević.

"Pšenicu gajimo u suvom ratarenju, pa nismo sigurni kakav će biti ishod ovogodišnje proizvodnje. U svakom slučaju, prinosi će biti mnogo manji nego što su bili prošle godine", ocenjuje Spasojević.Kada je reč o ječmu, navodnjavanje parcela pod tom kulturom daje dobre rezultate, tvrdi Spasojević.

"Gajimo ječam na 50 hektara. Ta proizvodnja je pod sistemom za navodnjavanje, pa sa ječmom nemamo problema. Navodnjavanje na tim parcelama je još od setve, odnosno jesenas. Ove godine, dva puta smo iz naših sistema distribuirali vodu na usev koji dobro napreduje", ističe Spasojević.

Zbog nedostatka vlage, kod proizvodnje graška navodnjavanje je od setve, pa je sada više vlage nego što treba usevu, objašnjava Spasojević.

"Imamo problem ovog trenutka. Grašak navodnjavamo od setve i do sada smo potrošili za to zemljište 27 hiljada litara nafte. S obzirom na to da je palo približno 100 litara kiše po kvadratu, sada je došlo do prevlaživanja zemljišta. Pojavljuju se vodoleži u ataru i postoji opasnost da dođe do propadanja graška kao što se desilo i lane", podseća Spasojević.

Uz klimu, za prihod ratarima ključno je i tržište, odnosno cene. Naši proizvodi prodaju se poznatom kupcu uz ugovor, zaključuje Čedomir Spasojević, uz konstataciju da im je zarada u tom smislu obezbeđena.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/psenica-zedna-a-grasak-se-davi_1014536.html

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Zadrugari i poljoprivredna gazdinstva u Srbiji kao i njihovi kooperanti moći će da dobiju povoljan kredit za obrtna sredstva od Banke "Poštanska štedionica", a kamatu na kredit vraćaće lokalne samouprave iz dela svog budžeta namenjenog za agrar.
Na ovaj dogovor danas su svoj potpis stavili ministar zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić i predsednik Izvršnog odbora Banke "Poštanska štedionica" Bojan Kekić.Cilj je, prema rečima ministra Krkobabića, da se dalje razvija zadrugarstva i ojača srpsko selo kroz ovakvo povoljno kreditiranje, a instrument obezbeđenja će se zasnivati na osiguranju čija će se premija, kako se planira, takođe subvencionisati iz agrarnih budžeta.

"Ideja je da zadrugarstvo, da poljoprivredna gazdinstva u Srbiji zažive. Svesni smo da postoji potreba i za obrtnim sredstvima i upravo tu Poštanska štedionica nalazi svoje mesto", kaže Krkobabić.

Kredit će u celosti plaćati lokalne samouprave iz budžeta namenjenog za razvoj poljoprivrede, a novac koji će zadrugari moći da dobiju, namenjen je pre svega za kupovinu repromaterijala i drugo.

Jedina obaveza zadrugara je da otvore račun u "Poštanskoj štedionici".

Lokalne samouprave u zavisnosti od veličine svog budžeta imaju na raspolaganju dva do šest procenata novca namenjenih za investiranje u razvoj poljoprivrede, pa im, kaže Krkobabić, subvencionisanje kamate neće biti problem kada je reč o visini troškova.

"To nisu velika sredstava koja opterećuju lokalni budžet ali su dragocena za zadruge".

Podseća da se za razvoj zadruga daju sredstva u iznosu od 7,5 miliona dinara za nove dok za je za postojeće taj iznos dvostruko veći.

Predsednik Izvršnog odbora Banke "Poštanska štedionica" Bojan Kekić kaže da ta banka ovim dogovorom ulazi u oblast agrara gde do sada nije bila zastupljena.

Visina kamate po kojoj će se davati obrtna sredstva još uvek nije definisana, ali Kekić kaže da neće preći četiri procenta.

"Ali, mislim da ćemo izaći sa još povoljnijim uslovima. Bitno je da će trošak tih kamata ići na opštine pa je to ustvari subvencija za kamate", kaže Kekić.

Objašnjava da će zadrugarima, njihovim članovima kao i kooperantima biti dat "grejs period", odnosno period mirovanja otplate od najmanje šest meseci kako bi se olakšalo poslovanje, pogotovo novoformiranih zadruga u prvoj godini poslovanja.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/zadrugama-povoljni-krediti-opstine-subvencionisu-kamatu_1014858.html

Објављено у Agroekonomija

Lazar Jandrić i njegova supruga Svetlana su u „Sintelonu“ (sada „Tarket“), nekada industrijskom gigantu Bačke Palanke, stekli penzije, ali nisu hteli da potom zasluženo planduju. Imali su nešto svoje zemlje u obližnjem Obrovcu, krenuli s dve-tri krave, vremenom su uvećevali stado i uzimali državnu zemlju u zakup.

Krenuli smo zaista skromno, računao sam da nam to bude tek uzgredna zanimancija, ali mleko se tražilo, zapatismo pet-šest, pa deset grla, a danas imamo 15 krava i isto toliko junica i teladi, ponosi se Lazar blagom svoje štale.

Kako kaže, lane je prodao šest starijih krava i sad ima isto toliko junica, koje stižu za mužu.

Ali malo ko zna koliko je to veliki posao, prosečno svaki dan oko 300 litara mleka. Već 12 godina na palanačkoj pijaci supruga dnevno proda po 100 litara, a ostalo se pretvori u sir i kajmak. Nabavio sam kompletnu opremu, sa suprugom savladao i tehnologiju pa bismo mogli da otkupljujemo i preradimo dnevno i 1.200 litara, ali to je za nas dvoje previše. Naročito jer se patimo s radnom snagom. Ma, neće niko, kao da smo Norveška i nikom ne treba posao. S jednim komšijom sam se dogovorio da pomaže dvokratno, manje od osam sati, a povremeno angažujem još ponekog, veli Jandrić.

Umesto da znatne godine troše za letovanja i zimovanja, Jandrići ne znaju za odmor. Lazar, po obrazovanju električar, u šali veli da je prevario suprugu, koja nije znala da će na kraju završiti s običnim paorom. Bio je majstor u velikoj fabrici punih 35 godina, otišao u penziju 2009. i među prvima oseća kaznene mere zbog toga jer tada je uslov bio 60 godina života, a on je rođen 1954. Izračunao je da mu je ček umanjen gotovo trećinu.

Neću, ipak, da se mnogo žalim, pošto imam troje zlatne dece, hvali potomke Lazar.

Pomogao sam im, dodaje, koliko sam mogao pa je jedan sin na četvrtoj godini Bogoslovije, stariji je diplomirao na fakultetu šumarstvo, ali se manuo struke i drži pekaru u Bačkoj Palanci, ćerka je inženjer i radi u novosadskom Zavodu za transfuziju krvi, zet je tehonolog, radio je u Beču, a sada u šećerani u Vrbasu.

Pomognu kad god stignu, ali imaju oni i svoje obaveze. Jedan od naslednika mora svaki dan raditi u svojoj pekarskoj radnji, zet i snaja smatraju da su prevazišli ovdašnji posao pa mi se sve čini da možda planiraju otići u svet. Žena i ja guraćemo dokle možemo. U fabrici smo bili u „žici“, morao sam da gledam i koga sam hteo i za koga baš nisam mario, ovde jeste fizički teže, ali sam u svom dvorištu, viđam samo one koje ja hoću i pričam s njima! Osećam da mi ovakav život produžava vek, veli naš sagovornik.

Ipak, nije mu baš sve potaman. S dobrim razlogom.

Po prioritetu, mi, stočari, koji nemamo sveca ni odmora jer krava i na crveno slovo kad je gladna ili nije pomužena muče, treba da dobijamo u zakup državnu zemlju, vajka se Jandrić.

"Meni je sledovalo 35 hektara, a dobio sam 20. Ili, 75 hektara crkvene zemlje u obrovačkom ataru, sva od prve do treće klase, ali su se na licitaciji za nju izborili ljudi iz mnogo daljih sela. Davali čak i do 81.000 dinara po hektaru, što ja i drugi moji sapatnici nismo mogli. Dobra je to vajda onome ko daje u arendu, ali tu zemlju ne rade ovdašnji meštani i parohijani, kaže Jandrić.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/vojvodina/reka-mleka-tece-s-farme-elektricara-iz-obrovca-07-05-2019

Објављено у Govedarstvo

Pokrajinska vlada obezbedila je 380 miliona dinara za sufinansiranje opreme i sistema za navodnjavanje, kao i opreme za poboljšanje vodnog, vazdušnog i toplotnog režima biljaka.

Novac je namenjen korisnicima 716 poljoprivrednih gazdinstava, a ukupna vrednost investicije računajući i učešće poljoprivrednih gazdinstava je 663,5 miliona dinara.Cilj konkursa na kojem taj novac dodeljen je da se povećaju obradive površine koje su opremljene sistemima za navodnjavanje kao i se obezbedi zašštita zemljišta sprečavanjem razvoja korova. Uz sve to cilj je da se poboljšaju vodni, vazdušni i toplotni režim biljaka, kazao je predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović, koji je danas uručio ugovore o sufinansiranju.

On je podsetio da su 2013. planirana sredstva za investicije za navodnjavanje bila 315 miliona dinara, dok danas sa ponosom možemo reći da smo za tu namenu u 2018. obezbedili oko 820 miliona dinara, dok je pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević konstatovao da agrarni budžet nikada nije bio veći."Našše mere kreiramo i prilagođavamo prema potrebama poljoprivrednika, i u tom maniru nastavljamo i u godinama koje dolaze", poručio je Radojević.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/drzava-za-opremu-za-navodnjavanje-vojvodine-daje-380-miliona-dinara/20swy7e

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31