Чланци поређани по датуму: ponedeljak, 06 maj 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Povodom navoda predsednika Skupštine Opštine Topola o tome da sam izneo netačne podatke kao inženjer poljoprivrede i novinar specijalizovan za praćenje poljoprivrede obaveštavam javnost da je pomenuti državni funkcioner obmanuo građane i gledaoce TV PRVA jer je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u Topoli bilo 4070 hektara voćanjka i vinograda na kraju 2018. godine. On je u pomenutom gostovanju rekao da je bilo 5000 hetara voćnjaka što je netačno i neodgovrno uprkos činjenici da je gospodin Dragan Jovanović mašinski inženjer i nije stručan za oblast o kojoj je diskutovao. Takođe ovom prilikom tvrdim da nikada nisam rekao da u Topli nije bilo grada, već da niko moj (odnosilo se na ljude koje lično poznajem) nije pretrpeo štetu.

Obaveštavam vas da  je Gospodin Jovanović takođe na svom nalogu na društvenim mrežama objavio  moju fotografiju bez moje saglasnosti  i naveo netačnu informaciju da sam ja rekao da u Topli nije bilo grada što nije istina o čemu se možete obavestiti na stranici Agrobiznis magazina na Facebook-u gde sam objavio ceo intervju.

Zbog svega navedenog i zarad javnosati moliim vas da ovu informaciju prenesete, a gospodina Jovanovića pozivam da dokumentuje svoje tvrdnje i dokaže da li je i kada kontaktirao direktora Republičkog hidrometerološkog zavoda Srbije povodom nastale situacije i demantuje moje podatke ili momentalno podnese ostavku na sve javne funkcije!

 

Goran Đaković, dipl inž poljoprivrede

Predsednik UO AGROPRESS i urednik Agrobiznis magazina

 

Објављено у Agroekonomija

Na Gradskoj tržnici u Jagodini, najvećoj u Pomoravskom okrugu i ovom delu Srbije, danas su, prvi put ove godine, prodavane domaće trešnje i to na "vezicu". Prodavačica kaže da vezica košta 50 dinara, a ne zna koliko je trešnji u njoj, pošto ih, kako je objasnila za Tanjug, "ne broji", već "sa gomile uzme u tri prsta, pa koliko ispadne" i to uveže u vezicu.

Po slobodnoj proceni, ima ih oko 13 komada, što mu dođe da je komad oko četiri dinara.

Kupaca, kaže prodavačica, ima, uglavnom roditelji kupuju deci.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/naslovi/50-dinara-u-jagodini-se-prodaju-tresne-na-vezicu-05-05-2019

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Godišnje se u proseku od proizvodnje vina može zaraditi između 50 i 60 hiljada evra, kažu poznavaoci vinogradarstva. Uprkos dobrom prihodu, početna ulaganja su veoma visoka, a zarada se ne može očekivati prvih nekoliko godina.

Da bi se "sačekao rod" sa jednog hektara, stručnjaci kažu da treba izdvojiti i više od 30.000 evra, a isplativost je dugoročna. Kako ističu, tek treća generacija potomaka dočeka pravu isplativost od vinogradarstva, ukoliko nastave taj posao. U međuvremenu, ceo posao je vrlo zahtevan i čini ga više vrlo važnih poteza.Krenimo redom. Za početak je neophodno prvo pronaći parcelu, a nije samo cena to što je određuje. Parcela treba da ima pogodnu nadmorsku visinu i strukturu zemljišta, kao i da je dovoljno osunčana. O tome je najbolje konsultovati stručnjake, a poznato je da vinograda u Srbiji najviše ima na obroncima Fruške gore, kao i na području Topole kod Aranđelovca.

U okviru sadnje treba računati i na troškove obrade zemljišta, zatim stubova, žice, sadnica. Tu su i troškovi mehanizacije, traktora, prskanja...

"Treća godina je prva rodna, dok se u petoj godini dobija pun rod. Ako u trećoj godini imate grožđa za branje, onda kreće proces proizvodnje, pa bi trebalo da prođe najmanje godinu dana da dobijete kvalitetno vino", kaže vlasnik vinarije u Topoli, ekonomista po struci.Koliko vina se može dobiti od jednog hektara vinograda zavisi i od toga da li se teži kvalitetu ili kvantitetu. Računa se da se sa jednog hektara može napraviti između pet i osam hiljada boca vrhunskog vina.

Uprkos velikim početnim ulaganjima, zarada je visoka. Godišnji prihod u proseku može iznositi između 50 i 60 hiljada evra. Čista zarada je manja i zavisi od dosta faktora.

Rasponi zarade zavise i od proizvodnje, ali i od oglašavanja i brendiranja, a kako tvrde uvek se mora ulagati u novu opremu.

Naš sagovornik kaže da država daje subvencije uglavnom za opremu i za mehanizaciju, ali da je u Evropskoj uniji poljoprivreda "tako dobro zaštićena da im je teško biti konkurentan".Vinski stručnjak Nenad Andrić objašnjava da je oprema za proizvodnju vina veoma važna, kao i da su srpski vinari toga svesni, pa mnogo i investiraju u nju.

Andrić ističe da je pored skupih presa, koje mogu koštati i do 60.000 evra, novac potreban i za muljače, sudove za odležavanje vina, zatim drvene sudove, flaše, etikete, pampure...

"Veoma skup sport koji se isplati dugoročno. Kada se govori o povratu zarade, smatram da se svakom prodatom bocom podiže vrednost brenda i da treba tako posmatrati", kaže Andrić.Naš sagovornik primećuje da u Srbiji vinarije ne ulažu dovoljno u marketing, što je potrebno jer su srpska vina veoma dobra.

"Pre otprilike pet do šest godina, udeo stranih vina je bio 70 odsto na srpskom tržištu, a domaćih 30 odsto. Danas je to obrnuto i domaća vina čine 70 odsto tržišta. Tih 30 odsto uvoza je količinski isto kao što je nekad bilo 70, samo što je skočila potražnja. Tome je pomogla i sve veća promocija domaćeg vina", ističe Andrić i dodaje da Srbija ima sve predispozicije za proizvodnju kvalitetnog vina.Mađarski proizvođač vina u tokajskom regionu poznatom po desertnom vinu prodaje bocu vina za 40.000 dolara. U vulkanskom na severoistoku Mađarske proizvodi se vino sa "plemenitim plesnima" i gljivicama koje dovode do koncentracije šećera.Vinski turizam se u poslednje vreme sve više razvija. Proizvođači mogu da poboljšaju prodaju svojih vina, ali i da zarade od izdavanja smeštaja, prodaje hrane i drugih ugostiteljskih usluga.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/vino-kao-biznis-skup-sport-koji-po-hektaru-donosi-i-do-50000-evra-godisnje-ali-samo/r5jf866

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Jagoda je prvo voće koje dozreva u proleće. U plastenicima berba uveliko traje, a u šabačkom kraju, gde su najveće površine u našoj zemlji pod jagodom, počela je berba i na otvorenom i otkup slatkog ploda.Krupni i slatki plodovi, brzo napune gajbicu. U dva plastnika, sa dve i po hiljade biljaka, Zoran Živanović iz Gornje Vranjske do sada je ubrao oko pola tone jagode."Do sad nismo ovo radili, jako smo zadovoljni, imamo jako kvalitetnu jagodu. Cena je za sad 200 dinara, bila je 250'', kaže Živanović.

Male površine su u plastnicima, a na otvorenom, više je od 1.200 hektara. Posao težak, a zarada prva i najslađa u proleće.

"Jagodom se bavimo trideset godina, u suštini to je prva para za seljaka. Inače, rada ima mnogo oko nje, truda ima dosta. Zarade za sada ima'', kaže Milutin Makević iz Sinoševića.

Bez navodnjavanja, proizvodnja je nezamisliva. Leje u kojima šabački voćari uzgajaju jagodu, duže su od osam hiljada kilometara.

Gotovo svako domaćinstvo u Pocerini uzgaja jagode. U berbi koja traje oko mesec dana, angažovano je nekoliko hiljada sezonaca. Jedan radnik za dan ubere više od stotinu kilograma jagode.''

"Možda bi to bile i veće površine, radnika nema. Uglavnom se snalazimo sami, uz pomoć rođaka, ponekog nađemo, al to je već malo teže. Ide se po radnike daleko", kaže Zdravko Makević iz Sinoševića.

Daleko putuje i jagoda iz Pocerine. Većina roda izvozi se u Rusiju.

"U Srbiji je najkvalitetnija. Sorta Kleri poredi se među dve tri sorte najkvalitentije u svetu. Oni hoće kvalitet, i tržišnu cenu'', Vukašin Perić, otkupljivač jagode.

Na obronicima Cera, u rodnoj godini na jednoj sadnici, ubere se više od pola kilograma jagode. I pored velikih ulaganja i problema sa otkupnom cenom, od proizvodnje niko ne odustaje.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3510828/pocela-berba-jagoda-u-sabackom-kraju.html

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Sve više mladih razmišlja o povratku na selo i o započinjanju poljoprivredne proizvodnje. Kako je za ovako nešto najčešće potrebno dosta novca, budući poljoprivrednici često se pitaju gde mogu da dobiju podršku za započinjanje posla, bilo da je ona u novcu ili olakšicama za nabavku mehanicije.Kako bi podstaklo oživljavanje ruralnih područja, kroz povratak mladih na selo, kao i razvoj novoosnovanih gazdinstava Ministarsvo poljoprivrede je 2017. godine pokrenulo program podsticaja za mlade kroz izvesnu formu start ap podrške.

Pravo na podsticaj imaju punoletni poljoprivrednici koji u godini podnošenja zahteva imaju najviše 40 godina života, a čije je gazdinstvo osnovano posle 1. januara godine koja prethodi godini u kojoj podnosi zahtev.

- Tako će ove godine podsticaj moći da očekuju poljopriverednici koji su upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava u bilo kom svojstvu, kao član ili nosilac gazdinstva, posle 1.1.2018. godine i koji do sada nisu ostvarivali podršku za mlade poljoprivrednike - kažu za Telegraf u Ministarstvu poljoprivrede.

Maksimalni iznos podsticaja po gazdinstvu je 1,5 miliona dinara. Sredstva se isplaćuju u visini od 75 odsto od vrednosti prihvatljive investicije, bez PDV-a, na osnovu predračuna, odmah nakon odobravanja prava na podsticaj. Jedini uslov je da mladi poljoprivredni proizvođači nakon ulaganja opravdaju utrošena sredstva.Pored grantova, mladi poljoprivrednici podržani su i kroz kreditnu podršku uz pomoć koje mogu da nabave mašine i opremu, životinje, ali i ostale stvari neophodne za poljoprivrednu proizvodnju.

- Mladi do 40 godina imaju najpovoljnije uslove, jer je za njih fiksna kamatna stopa sa 3 procenta spuštena na jedan - objašnjavaju u Ministarstvu poljoprivrede.

Mladim poljoprivrednicima je omogućeno da konkurišu za sredstva za investicije koje se odnose na primarnu biljnu i stočarsku proizvodnju. Pored nabavke nove opreme i mehanizacije za obradu zemljišta, setvu, ubiranje plodova, mladi poljoprivrednici su bili u prilici da, između ostalog, dobiju novac i za nabavku stoke, kao i opreme i mehanizacije za pripremanje stočne hrane, pčelarsku opremu...

- Najveće interesovanje je u protekla dva ciklusa sprovođenja programa pokazano za nabavku atomizera, prskalica, sejalica, drljača, sistema za navodnjavanje, opreme za plastenike, rasturivače stajnjaka, cisterne za osoku, plugove i setvospremače, ali i za nabavku kvalitetnih priplodnih grla - kažu u Ministarstvu poljoprivrede.Postupak za ostvarivanje prava na podsticaje pokreće se podnošenjem prijave na Konkurs, koji raspisuje i na svojoj zvaničnoj stranici objavljuju Ministarstvo poljoprivrede i Uprava za agrarna plaćanja za svaku kalendarsku godinu.

- Tekst konkursa, koji uskoro očekujemo, objavljuje se na zvaničnoj internet stranici ministarstva i Uprave. Više informacija mladi poljoprivrednici mogu da pronađu na stranici Uprave za agrarna plaćanja u sekciji Aktuelni podsticaji - objašnjavaju sagovornici Telegrafa.

Interesovanje za meru podrške mladim poljoprivrednicima raste i protekle godine je pristiglo 1.286 uredno podnetih zahteva, što je značajno više u odnosu na 767 zahteva iz 2017. godine.

U 2018. godini su mladi poljoprivrednici podneli i blizu 2300 zahteva (2.260) za kreditnu podršku, a banke su plasirale preko 3,2 milijardi dinara (3.250.000.000).

Izvor:https://www.telegraf.rs/vesti/agro-biz/3056997-vodic-za-buduce-mlade-poljoprivrednike-ako-imate-do-40-godina-i-zelite-da-zapocnete-proizvodnju-ovu-pomoc-mozete-da-dobijete

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31