Чланци поређани по датуму: nedelja, 05 maj 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Tržište poljoprivredne mehanizacije postepeno oživljava zahvaljujući povoljnijim uslovima prodaje i uprkos nevoljama koje godinama unazad profitabilnost poljoprivrede čine upitnom. Uvoznici ističu da se menjaju i navike kupaca, s obzirom na to da je nekada kupovina dostizala vrhunac posle isplate roda ili zbog sajamskih popusta za vreme Poljoprivrednog sajma.Danas kupci računaju na subvencije, prekogranične i ovdašnje sa svih nivoa, a potom se opredeljuju za mašinu ili priključak. Ipak, izvršni direktor kompanije "Kite-Srbija" Đorđe Mišković procenjuje da će konačni bilans uvoza poljomehanizacije i u 2019. godini iznositi oko 2000 traktora i stotinak žitnih kombajna, čija će ukupna vrednost biti 100 miliona evra.

On je istakao da je uvoz priključnih mašina u zastoju jer još nisu stupile nacionalne mere podrške, koje se očekuju pre ili tokom Poljoprivrednog sajma, a važiće do jeseni.

Kada je pitanje kako oživeti domaću proizvodnju poljomehanizacije, priključnih mašina i opreme, generalni sekretar poslovnog udruženja uvoznika i izvoznika poljoprivredne mehanizacije Marko Stojanović podseća da se trenutno kod nas sklapanjem traktora i proizvodnjom poljomehanizacije bave "Agropanonka", "Agrovojvodina" i fabrika u Boljevcu "Agrotek- Bačkopalanačka Majevica"."Postoje pogoni koji vraćaju imidž kvalitetne proizvodnje, ali trenutno nismo u stanju da proizvedemo kompletan traktor jer su troškovi razvoja i proizvodnje veliki, te stoga sarađujemo sa inostranim dobavljačima", kaže Stojanović.

Aleksandar Švonja direktor prodaje u "Agropanonci" smatra da je put oporavka proizvodnje poljomehanizacije u stvaranju većeg obima proizvodnje, što je moguće izvozom u zemlje regiona.

Direktor kompanije "Kite-Srbija" Đorđe Mišković veruje da bi adut u oživljavanju domaće proizvodnje mogli da budu povoljni uslovi koje država nudi investitorima, o čemu svedoči indijski "Tafe" koji je sadašnji vlasnik "IMT-a".

On je dodao da punu podršku zaslužuju i mali proizvođači poljomehanizacije, priključnih mašina i opreme.

Generalni sekretar poslovnog udruženja Marko Stojanović je optimista kada je reč o pitanju da li IT sektor i softverska industrija mogu da budu osnova za reindustrijalizaciju poljoprivrede u delu poljomehanizacije.

"Spoj modernih tehnologija i proizvodnje je sigurno nešto o čemu treba razgovarati jer ako proizvodimo softver za audi i mercedes što ne bismo proizvodili i za jedan traktor", kaže Stojanović i dodaje da bi državni organi trebali da rade na podsticajima koji će to omogućiti.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/proizvodnja-poljoprivredne-mehanizacije-i-prikljucnih-masina-sansa-za-domacu-industriju-(audio)_1013979.html

Објављено у Poljoprivredna mehanizacija

Poljoprivredno gazdinstvo Čabe Boršoša iz Adorjana kod Kanjiže ima najbrojnije stado ovaca rase virtemberg u Srbiji sa skoro 3.000 grla!Čaba ima ovaca od svoje sedme godine i već 37 godina ih ima, a brojno stanje stada postepeno se uvećavalo, pa je pre deceniju u njemu bilo 600 i poslednjih godina se broj ovaca skoro upetostručio.

- Genetski potencijal stada sam popravio uvozom iz Nemačke već u tri navrata, a i sada imam dozvolu za uvoz za poboljšanje genetike. Pri­plodna grla mogu lako da se prodaju i sada je dosta velika potražnja u celoj Srbiji. Dosta lepe pare se ostvaruju i od subvencija iz državne kase, pa smo tako dogurali da imamo farmu u ovom obimu - ističe Boršoš.

Orijentacije Boršoša da se na farmi većim delom posvete proizvodnji priplodnih grla, a ono što nije za priplod isporučuje se domaćim klaničarima, ali najveći deo jagnjadi se izvozi za Izrael i Palestinu.

- U ovčarstvu računica zavisi ko kako drži stado i koliko se u njega ulaže. Ako čovek uloži malo više para i bavi se intenzivno kvalitetnom proizvodnjom, onda se to posle godinama vraća. Međutim, oni koji drže ovce neumatičene, uskraćeni su za subvencije koje ne mogu da dobiju, pa računica nije baš povoljna. Interes je da u stadima imamo što bolju genetiku i da su ovce umatičene, jer se godišnje po ovci ostvaruje subvencija od 7.000 dinara - napominje Boršoš.Pored toga država za jagnjad isporučenu klanicama ili ukoliko se izvoze, daje subvenciju od 2.000 dinara.

Boršoš smatra da je stimulacija od strane države dosta podsticajna za razvoj ovčarstva, a podsticajnim sredstvima pridružuje se i lo­kalna samouprava opštine Kanjiža koja izdvaja sredstva za nabavku priplodnih ovnova. Za držanje ovaca Čaba Boršoš koristi kobinovani sistem, i u zatvorenom prostoru i na ispaši, što doprinosi boljem učinku na farmi. Ovce koje su sjagnjene svaki dan izlaze na ispašu, a one koje se ojagnje drže se na farmi na jaslama.

- Pošto nam je stado dosta veliko nemamo dovoljno pašnjaka, tako da i ovce koje idu na ispašu uveče dobijaju dodatni obrok. Pašnjak kojim raspolažemo bio bi dovoljan samo za polovinu stada - saznajemo od Boršoša.

Ovčari su mahom orijentisani na proizvodnju jagnjadi, čija cena je prethodnih dana pala na malo više od 200 dinara za kilogram žive vage, u januaru se kretala od 300 do 320 dinara. Prema rečima Boršoša, sadašnja cena od 270 dinara nije ekstra, ali još uvek je rentabilna.

Striženje ovaca na ovoj farmi obavlja se u sopstvenoj režiji, pa vunu otkupljuje Boršošova firma. Za vunu je lane bilo kupca na inostranom tržištu, a i ove godine se očekuje izvozni aranžman, međutim, Boršoš ukazuje da je ove sezone vuna na tržištu mnogo jeftinija.

Kilogram vune trenutno u otkupu staje oko 70 dinara, koliko plaća i Boršošova firma, dok je prošle godine cena bila 100 dinara, ali ovčari pamte i lošija vremena kada jedno vreme vuna nije nikome trebala.

- Ove sezone je oko 20 evro centi pala cena na inostranom tržištu. Mi smo vunu izvozili za Mađarsku, a Mađari je izvoze za Kinu, jer se ponovo sve više traži kao prirodni materijal. Sadašnja cena je prilično nepovoljna, jer ljudi koji drže ovce jedva mogu da dobiju za vunu koliko im košta striženje ovaca. Trošak za striženje po ovci je oko 200 dinara, od svake ovce ima oko tri kilograma runa, tako da vuna jedva pokriva rad strigača, već ono što strigači pojedu i popiju dok obave posao je minus, ali bez toga se ne može. Mi naše strižemo mašinski, jer za to imamo obučenog radnika, tako da nema problema - zaključuje Čaba Boršoš.

Sa farme Čabe Boršoša kolekcije ovaca prikazuju se na izložbama i osvajaju priznanja, pa je tako bilo i na prošlonedeljnom 17. Festivalu ovčarstva u Senti, a priznanja su do sada osvajana i na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/ekonomija/poljoprivreda/kotrlane-ravnicom-kad-zapeva-tri-hilade-grla-05-05-2019

Објављено у Ovčarstvo

Vremenske prilike ove godine ne idu baš naruku organizatorima, izlagačima i posetiocima Prolećnog festivala vina u Sremskim Karlovcima, koji je počeo u petak, a završava se danas.Za razliku od prošle godine, kada je u vreme održavanja manifstacije bilo toliko toplo da su pampuri izletali iz flaša i vinari bili prinuđeni da koriste led da bi rashladili vino, ovog puta promenljivi maj pokazao je svu svoju ćudljivost i kišom i niskom temperaturom prve večeri rasterao posetioce.

Jučerašnje sunce tokom veće polovine dana malo je popravilo situaciju, pa tako plato na centralnom trgu gde su locirani proizvođači vina, i nije bio tako pust kao prve večeri, te su vinari dobili priliku da ponude ljubiteljima božanskog pića i onima koji to nisu, paletu svojih proizvoda.Na centralnom trgu vinari su dobili priliku da ponude ljubiteljima božanskog pića i onima koji to nisu, paletu svojih proizvoda
Da kišno vreme ne može svima da pokvari raspoloženje i osujeti zacrtane planove primer je avioinženjer iz Beograda Vladimir Smajević. On kaže da redovno posećuje jesenji Grožđebal i da rado svraća u Sremske Karlovce, kako zbog njih tako i zbog vina. Vino je i ovog puta bilo razlog njegovog dolaska, a koliki je ono motiv za dolazak, ilustruje tvrdnjom da mu klimatske prilike ne predstavljaju nikakvu prepreku.

- Već dovoljno dobro poznajem ovdašnju vinsku produkciju, i kada bi trebalo da nekoga istaknem među vinarima, onda su to vinarije Mrđanin, Vinum i Đurđić – kaže Vladimir Smajević. – Ovo mi je prvi dolazak na Prolećni festival, i kada završim obliazak svih, moći ću da sumiram utiske.Rame uz rame sa vinarima na ovoj i jesenjoj svetkovini posvećenoj grožđu i vinu na centralnom trgu su i proizvođači kuglofa, koji takođe nisu mogli da se pohvale prodajom prvog dana, osim ako nisu bili u prepodnevnim časovima za svojim štandovima. I za njih je juče bila povoljnija situacija. Ali, ako je juče neko mogao da se pohvali posetom, onda je to proizvođač pečenog sira sa slaninom, tehnolog Milan Miletić iz mesta Laćisled iz okoline Aleksandrovca. NJegov proizvod sa kojim je na tržište izašao prošle godine, privukao je pažnju posetilaca.

- Organizatori su hteli da me smeste daleko od vinara, ali sam im objasnio da sir i vino ne mogu jedno bez drugog – kaže sa smeškom Miletić i dodaje da ga je obilazeći vinske manifestacije put naneo i u Sremske Karlovce. – Svuda nailazim na dobar prijem. Ovde je reč o porodičnoj recepturi i siru koji je moja majka osmislila dok sam bio student i redovno ga slala meni i kolegama dok sam se školovao. Na ideju da od toga napravimo biznis navela su me pitanja mojih drugara kada će moći da kupe sir koji pamte iz studentskih dana.

Osmišljen po ugledu na Grožđebal, ni ovogodišnji Prolećni festival vina nije proteklo bez vatrometa. Manifestaciju je otvorio državni sekretar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave Ivan Bošnjak, a u ime domaćina posetioce i učesnike je pozdravio predsednik opštine Nenad Milenković.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/novi-sad/prolecni-festival-u-sremskim-karlovcima-05-05-2019

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Veruje se da Srbija zahvaljujući svom geografskom položaju i povoljnoj klimi, ima izuzetne mogućnosti za razvoj poljoprivrede i da bi mogla da hrani pola Evrope, međutim na pijacama i u trgovinama sve više je povrća iz uvoza.

Količine zeleniša koje uvozimo iz godine u godinu sve su veće i nadmašuju isporuke koje šaljemo u svet. U 2018. godini Srbija je izvezla 87, 5 hiljada tona povrća a u istom periodu uvoz svežeg povrća premašio je 100 hiljada tona. Građani Srbije sve više jedu uvozno povrće i pored značajnih količina koje se ovde proizvode. Proizvođači kažu da su se navike potrošača promenile i da oni sada očekuju sveže povrće tokom cele godine a to jednostavno nije moguće.
“Nemoguće je da stigne krompir u decembru, to može da bude krompir samo iz uvoza iz Turske, Holandije ili bilo koje druge države, jednostavno je objašnjenje, ljudi misle da jedu sveže povrće čitave godine a zna se kad stiže povrće na našem podneblju”, rekao je za RINU povrtar iz Gornje Gorevnice Miroslav Milojević.

Međutim, potrošače očigledno ne zanima u koje doba godine stiže naše povrće, jer žele svežu salatu i u januaru i u julu a trebalo bi paziti na to.

“Naša zemlja Srbija ima najkvalitetniju zemlju i vodu i kada bi o tome krajnji kupac malo bolje razmislio, ne bi mnogo jurio za proizvodima iz uvoza, nego bi sačekao domaće”, ističe Milojević.

On ističe da se nekada znalo da se zimi jeo kiseli kupus i turšija a tek u junu i julu stizao je prvi paradajz i krastavac.

“Sada se kupuje uvozno povrće, skupo, neukusno i verovatno prilično tretirano pesticidima, a onda kada domaće stigne na rod, potrošači su već prezasićeni uvoznim”, kaže Milojević koji u svojim plastenicima proizvodi mladi krompir, papriku i spanać.

U naše trgovine stiže povrće sa svih kontinenata. Velike količine krastavaca i paradajza stižu iz Albanije a krompir iz Rusije, Belorusije i Litvanije.

“U ovo doba godine jedemo dosta hrane iz uvoza i to je normalno. Paradajz, mladi kupus, krastavci, tikvice, to je povrće koje još uvek nije stiglo na našim terenima. Naš geografski položaj i broj sunčanih dana određuju vreme zrenja, a kod nas je to polovina maja, odnosnosno početak juna i to ako govorimo o plasteničkoj proizvodnji”, ističe Snežana Marković Đurović iz Centra za razvoj sela u Zablaću.

Činjenica je da su zasadi krompira u Srbiji zauzimali i do 90 hiljada hektara a danas se on gaji na oko 45 hiljada hektara, dakle upola manje. Uz krompir najviše uvozimo paradajz, pasulj, kupus i kelerabu. Međutim, u narednim godinama ovaj trend mogao bi da se promeni, jer su domaći proizvođači uložili dosta novca da bi bili konkurentni strancima.

“Naši poljoprivrednici uložili su dosta sredstava za podizanje plastenika i staklenika, uvoza će sigurno biti i narednih godina, ali možda nešto manje s obzirom na uvećane domaće kapacitete”, kaže agroekonomski analitičar Milan Prostran.

Činjenica da pojedine vrste povrća proizvodimo znatno više nego što su potrebe Srbije velike količine šargarepe, crnog luka i paprike idu u izvoz a eksperti savetuju da bi bilo korisno da se proizvođači udružuju jer se na taj način stiže i do boljeg plasmana i do više cene.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/vest474400.html

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31