Чланци поређани по датуму: subota, 04 maj 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

U proteklih osam meseci u Srbiji je palo prosečno manje od sto litara kiše, a to je tri puta manje od uobičajenih padavina za ovaj period. Dugotrajna suša najviše smeta pšenici pod kojom je više od 500 hiljada hektara. Kiša, koja je padala ovih dana, stigla je u pravom trenutku za prolećne useve. Mladi poljoprivredni proizvođač Ognjen Rackov iz Zrenjenina predhodne jeseni pšenicu je zasejao na sedamdeset hektara, primenio je kompletnu agrotehniku, ali zbog dugotrajne suše očekuje manji prinos od prošlogodišnjeg.

"Pšenica trenutno ne izgleda obećavajuće, bliže je to nekom pragu rentabilnosti, nego što možemo očekivati, bilo kakav veći prinos na pšenici", kaže Ognjen Rackov iz Zrenjanina.

Ratare posebno brinu učestale promene vremena poslednjih desetak dana, što nikako ne pogoduje pšeničnim poljima.

"U ovom momentu je širok spektar bolesti koje prete pšenicama, to je rđa, septorija, pepelnica. Stoga je savet – ko nije uradio zaštitu pšenice do sada, da pregleda polja i krenu u zaštitu", kaže Filip Darijević, inženjer zaštite bilja.

Samo u proteklih petnaestak dana, na području srednjeg Banata u proseku je palo oko sedamdeset litara kiše po metru kvadratnom, ovo je posebno obradovalo proizvođače koji su tek završili sa setvom prolećnih useva.

"Ova kiša, koja je do sada pala, dobro je došla da svi prolećni usevi izniknu, da imamo dobar sklop, očekujemo da u narednom periodu uradimo i zaštitu protiv korova", kaže Vojislav Trkulja, agronom.

Samo na području pet opština srednjeg Banata pod prolećnim usevima nalazi se oko dve stotine hiljada hektara. Od tih površina, gotovo polovina pripada kukuruzu, zatim suncokretu, soji i šećernoj repi.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3508362/kisa-obradovala-ratare-u-srednjem-banatu.html

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Tezge na leskovačkoj pijaci na Niškoj ulici prepune su subotom povrtarskim proizvodima iz domaćih i stranih plastenika, ponuda raznovrsrna dok su cene za ovdašnji džep poprilično visoke, isto kao i prošle godine u ovo vreme, a manje 10 do 15 posto od onih preduskršnjih.

„Jeste ponuda velika, ali ne prodaje se sve u istoj meri. Leskovčani najviše kupuju krastavac, kupus i zelenu salatu, najmanje crni luk i paradajz jer im je cena visika“, priča prodavac Ljubisav Stojanović iz Bratmilovca, koji, ipak, kupcima najviše nudi crveni paradajz, ali ne onaj iz domaćih već iz grčkih plastenika, crveni i posebno ukusni.

Iz plodne Leskovca na tezgama ne da nema samo paradajza uprkos tome što se mnogi plastenike zagrevaju tokom hladnih dana, već ni crnog luka, pa se nudi uvozni. Kilogam crnog luka iz Holandije košta 120, a iz Egipta 160 dinara.

„Nabavna cena mu je 100 dinara, pa dok dođe do naše ruke, cena skoči, tako da nama ostane sitna zarada“, objašnajva Stojanović.

S druge strane kupci se ne žale. Gospođa sa prepunim cegerima kaže da ne „hulimo na boga“. „Pijaca nas je održala i u onim najtežim ratnim vremenima i u vreme inflacije. Njojzi hvala“, kaže sa smeškom dok pakuje novac u novčaniku.

Kilogram paradajza „jabukara“ iz Grčke na leskovačkoj pijaci košta, čak, 250 dinara, a oni drugih sorti od 100, i kilogram holandskog paradajza 120, a onog iz Egipta 160 dinara i za njega kupci kažu da je najukusniji. Kilogram krompira 70 – 80 dinara, crnog luka 120 dinara, veza mladog crnog luka 20 do 30 dinara
papričice 3 za 50 dinara, karfiol 200 dinara, brokoli 250 dinara, veza zelene salate 30 dinara, veza rotkvica 25 dinara, šargarepa 100 – 120 dinara, mladi kupus 80 do 110 dinara,k Kilogram krastavca 80 dinara...

Izvor:https://jugmedia.rs/leskovacka-pijaca-paradajz-iz-grcke-crni-luk-iz-holandije-i-egipta/

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Podaci o organskoj proizvodnji u Srbiji, pa i u Srednjobanatskom okrugu, pokazuju da je manje površina pod organskom proizvodnjom, a da se neznatno povećava broj proizvođača organskih poljoprivrednih proizvoda.

- Ti podaci ne treba da čude nikog. Organska proizvodnja je luksuz koju retki mogu sebi da priušte. Jer, prve dve godine prihoda nema, a ulaganja su velika. Ova proizvodnja zahteva i mnogo fizičkog rada. To su sve otežavajuće okolnosti. A ako se jedan novi proizvođač pojavi, dva nestanu. Mi koji smo krenuli na vreme, i izdržali, sada smo u daleko povoljnijem položaju. Našli smo tržište, pozicionirali se dobro, a cene organskog voća i povrća sada su više nego dobre - kaže Šandor Balanji iz Lukinog Sela.

Balanji je jedan od registrovanih proizvođača organskih poljoprivrednih proizvoda u bazi „Serbia organica“.

On dodaje da, ukoliko država želi da pomogne, upravo to treba da se desi u prve dve godine organske proizvodnje, dok traje konverzija zemljišta i dok proizvođači ne mogu da računaju na bilo kakav prihod. Na poljoprivrednom gazdinstvu Balanjijevih površine pod organskom proizvodnjom se iz godine u godinu povećavaju. I proširuje se ponuda.

- Trenutno vadimo mladi krompir na koji smo vrlo ponosni. To će biti naš favorit na ovogodišnjem izboru za „Najbolje iz Srbije“ - dodaje Balanji.

Prošle godine spanać iz plastenika Balanjijevih osvojio je prestižnu titulu „Najbolje iz Srbije“.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/vojvodina/najbole-raste-u-lukinom-selu-04-05-2019

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Nekada je bilo nezamislivo da se na vojvođanskim poljima, osim pšenice, kukuruza, šećerne repe i suncokreta, seje nešto drugo. Ali novo doba donelo je i novine u poljoprivrednoj proizvodnji pa ratari sve češće na vojvođanskim njivama seju druge kulutre, biljne i voćne, o kojima ranijih decenija nije bilo ni pomena da mogu uspevati u ravnici, poput lešnika, kupina, aronije…

Na to ih podstiču i agroekonomisti, koji sve češće savetuju ratare da krenu s nečim novim pa su tako, sledeći savete stručnjaka, zemljoradnici u opštini Bač podigli zasade lešnika na čak 50 hektara.

Sadnice te voćke pre 13 godina prvi je posadio na malo više od hektara u ataru Bođana Pavle Kovačev, i u tome, uz još jednog poljoprivrednika u susednoj Vajskoj, bio začetnik te voćarske proizvodnje.

Sada su stabla lešnika Pavla Kovačeva u punom rodu.

Voćnjak je u međuvremenu Kovačev proširio na još hektar i smatra, bar za sada, da nije pogrešio.

– Ostao sam bez posle kao poljomehaničar posle 21 godine radnog staža, ali sam se tokom radnog veka bavio i poljoprivredom – priča Kovačev, koji je, razmišnjajući o tome kojim poslom da se bavi u poljoprivredi, poslušao savet supruge Štefanije, učiteljice po profesiji. – Ona je na ideju došla spremajući kolače u kojima lešnici doprinose lepšem ukusu i uvek su bili skuplji od oraha. I sada, recimo, za lešnike treba dati više para nego za orahe. Na novosadskoj najprometnijoj pijaci – Futoškoj, kilogram lešnika na pijačnim tezgama je 900 dinara, a oraha 700.Pre nego što je posadio lešnike, Kovčev kaže da je odneo zemlju na analizu. To čini i sada, svake tri godine, i u tretiranju tla sluša savete struke.

Dosta je, veli, i čitao na internetu o lešnicima pre nego što se odlučio da se njima bavi, a otkada ih je posadio, redovno odlazi na Departman za voćarstvo i vinogradarstvo pri Poljoprivrednom fakutetu u Novom Sadu i sluša uputstva profesora.

– Lešnik voli, sunce, vodu i prostor i ne zahveta mnogo nege ni ulaganja – kaže Pavle Kovačev. – Pre nego što su se stabla razvila, tri godine sam sejao pasulj, da bi prostor bio maksimalno iskorišćen. Imao sam i do 900 kilograma pasulja, koji sam deo prodao na malo od kuće, a deo na Kvantaškoj pijaci u Novom Sadu. Sada su stabla široka i visoka ima mnogo hladovine i ne može se ništa sejati.

Posle pet godina, priča Kovačev, počeo je da pristiže rod, a posle šeste i sedme „baš ih je bilo”.– Odmah sam imao zalivni sistem, za pumpe i creva s obe strane zasada dobio sam podsticaje od Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu. Sada, kada rodi tri pa i tri i po tone lešnika, treba mi skupljačica. Mašina je skupa i zato ću opet pokušati da konkurišem za subvencije kod Pokrajine – ističe Pavle Kovačev.

Kilogram lešnik na veliko staje 550 dinara, a kada bi veletrgovci plaćali šest evra, voćari bi, navodi, bili prezadovoljni

– Samo jedne godine je kilogram lešnika na veliko koštao 1.500 dinara i više ne. Oni koji pričaju da veletrgovci za kilogram lešnika plaćaju deset evra ne govore istinu – naglašava Kovačev.

On svoj rod proda iz druge ruke u veletrgovinu. Gde posle lešnik ide ne zna pouzdano, ali dodaje da se u konditorskoj industriji koristi sitniji. NJegov rod je krupniji, u voćnjaku su sorte istarski dugi, kala feraro, halski yin, rimski.Kovačev savetuje da, pre nego što se otpočne biznis, proizvođači obavezno provere tržište, kakva je ponuda i potražnja.

– Kada sam zasadio lešnike, na njivama ih nije ni bilo. Sada ima dosta voćnjaka lešnika, ne samo u okolini Bača već širom pokrajine i š Srbije. I veletrgovci kažu da lešnika ima dosta u ponudi pa treba biti oprezan. Dug je period dok ne krene pun rod i nije jednostavno okrenuti se drugoj proizvodnji ako se pokaže da lešnici nemaju cenu ni kupaca – ističe Pavle Kovačev.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/lesnici-zamenili-psenicu-i-kukuruz-u-bacu-04-05-2019

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31