Чланци поређани по датуму: petak, 03 maj 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Za domaće uzgajivače jabuke 2019. dolazi kao konačno otrežnjenje jer Rusija za njih više nije obećana zemlja odakle su godinama ubirali milionske prihode.

Cena jabuka najniža je u poslednjih 13 godina, a uz to će nažalost i velike količine ovog voća završiti u industriji za oko četiri dinara – što je jeftinije od plastične kese u supermarketima. Šta je uzrok ovakve krize koja je mnoge proizvođače naterala da krče voćnjake u cvatu jer od prodaje ne mogu da izvuku ni za troškove proizvodnje?

– Dosta je niska cena za industrijsku klasu. Proizvođači su uplašeni. Uredba o izvozu voća i povrća na rusko tržište takođe je dosta doprinela tome jer sada imamo značajno manji broj izvoznika. Možda treba razmišljati o suspendovanju tog propisa. Sa druge strane, ni proizvođači nisu vodili računa o strukturi sortimenta i kvalitetu jabuka – kaže profesor Zoran Keserović, s Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Još prošle godine se moglo naslutiti da dolaze promene u trgovanju sa Rusijom. U odnosu na 2017. izvoz svežih jabuka pao je sa 166.522 tone na 124.371 tonu. Prihod od 103 miliona evra oboren je na oko 78 miliona. Negde u to vreme zbog sumnji u reeksport ruska strana zahtevala je da Srbija jasnije definiše pravila i revidira spisak izvoznika.

Istovremeno, Rusija je rešila da smanji zavisnost od uvoznih jabuka tako što će podizati sopstvene zasade u Krasnodarskoj oblasti. Iako postoje i mišljenja da zbog klimatskih uslova ne mogu da dostignu najviši kvalitet jabuke, njihova prednost su niska cena zemljišta i energenata tako da svoj cilj polako ostvaruju i uvoz je već gotovo prepolovljen.

– I pored toga što se tako nešto naslućivalo niko nije očekivao da će se ovo dogoditi. Moramo da otvaramo nova tržišta, naše institucije moraju ozbiljno da rade na tome – ističe naš sagovornik.

Ova godina još je karakterističnija jer smo u januaru izvezli više jabuka u Rusiju nego u istom mesecu prošle godine. Problem je što je ostvareni prihod bio značajno niži. Rusko tržište je godinama bilo jedini cilj domaćih proizvođača gde je naša jabuka postizala cenu i 60 do 70 evrocenti, a sada je od 22 do 25 evrocenti u proseku. Sortiment će, kaže Keserović, biti ključan u budućnosti ali i ispunjavanje standarda kvaliteta država Evropske unije.

– Sorta gala i dalje se visoko kotira kao i „crveni” i „zlatni delišes”. Treba da se skoncentrišemo i na klupske sorte, kao što je „pink lejdi”. Problem je što kod pojedinih proizvođača i 50 odsto roda odlazi u industrijsku proizvodnju, a tu su cene izuzetno niske – smatra on.

Sada se pokazalo da je problem što je proteklih godina svega petina ukupnog izvoza plasirano u regionu i pojedine zemlje Evropske unije. Do 2017. najveći kupci srpskih jabuka na evropskom tržištu bili su: Mađarska, Nemačka i Italija ali prošle godine i ovde smo imali pad prodaje. Izvoz u Nemačku je sa 6.918 tona pao na 538 tona. Interesantno je da smo manje količine jabuka izvozili i van evropskog tržišta (Maldivi, Malezija, Kuvajt, Katar, Saudijska Arabija, Kina). Jasno je da je favorizovanje isključivo ruskog tržišta bila greška koju su svojevremeno skupo platili i Poljaci. Kada su, zbog embarga, iznenada ostali bez šanse da svoj najvredniji poljoprivredni proizvod prodaju Moskvi. Sorte jabuka koje su namenski gajili za rusko tržište nisu imale prođu u Evropskoj uniji. Među stručnjacima nema ni malo optimizma da će u narednim godinama biti bolje. Profesor Zoran Keserović već neko vreme zastupa stav da bi marokansko tržište za nas moglo da bude dobra prilika. Ističe da je došlo vreme i da se prilagođavamo evropskom tržištu i da s konvencionalne prelazimo na integralnu, organsku proizvodnju kao što radi cela Evropa.Nikola Kotarac, iz zemljoradničke zadruge „Voćar” iz Slankamena, kaže da su domaći proizvođači jabuka u ogromnom problemu i da se ova sezona može smatrati propalom zbog drastičnog pada cena ovog voća i slabijeg izvoza za Rusiju.

– Uredba je uvedena za izvoznike a ne i za uvoznike, čime je napravljena velika greška. Oko 70 odsto izvoznika je eliminisano, a oni koji sada imaju dozvolu za izvoz u Rusiju fizički ne mogu da postignu. Cene su drastično pale u odnosu na prošlu godinu tako da je ova sezona upropaštena za proizvođače jabuka – kaže Kotarac i ističe da sada imamo apsurd da se u našim radnjama prodaju jabuke iz Poljske i drugih država dok naša jabuka, koja je prošle godine išla za Rusiju po ceni od 50 ili 60 evrocenti za prvu klasu, nema plasman.

– Prvu klasu nakupci sada plaćaju 30 do 40 dinara. Izvoznici su se udružili i plaćaju na 90 do 120 dana. U velikim smo problemima. Država je proteklih godina uložila u subvencije, navodnjavanje, mehanizaciju i mreže i sada se postavlja pitanje zašto je to rađeno – ističe naš sagovornik i dodaje da su voćari, koji su se zadužili, izvukli najdeblji kraj.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/428644/Ko-ce-kupovati-srpske-jabuke

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Nad Topolom i okolinom u utorak je ispaljeno 12 protivgradnih raketa, a sistem protivgradne zaštite bio je spreman za rad, tvrdi direktor Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) Jugoslav Nikolić, i dodaje da država ima dovoljno raketa, kao i da u ovoj godini utrošeno 250.000 dinara za njihovu nabavku za 13 radarskih centara.Nikolić je kao nekorektnu i politizovanu ocenio je izjavu predsednika opštine Topola Dragana Jovanovića da su voćke u tom kraju uništene jer, kako je rekao, sistem protivgradne zaštite ne funkciniše na pravi način i rakete se ne ispaljuju na vreme.

''To je nekorektna i netačna izjava. Strelci su bili u stanicama sat vremena ranije i bili su spremni da dejstvuju'', rekao je Nikolić u Jutarnjem programu TV Prva.

Na pitanje zašto su onda uništene voćke u Topoli, rekao je da pojedini predstavnici lokalnih samouprava nemaju adekvatno znanje o sistemu i da komentarišu visoko stručnu medotologiju politizujući događaje iz oblasti koju ne razumeju.

''Radarski centar ''Bukulja'' ispalio je 45 raketa, a nad opštiinom Topola je ispaljeno 12 raketa. Cilj protivgradne zaštite je da se stvore sitna zrna grada i ona jesu bila sitna, ali je vreme bilo hladno, tako da zrna grada nisu stigla da se dovoljno istope padajući na zemlju'', pojasnio je Nikolić i dodao su efekti odbrane u skladu s dometima struke i nauke u svetu.

Na konstataciju voditelja da samo Srbija i Hrvatska u Evropi koriste rakete kao zastareli sistem borbe sa oblacima, te da je u svetu osiguranje najbolja odbrana od grada, kao i da se koriste mreže za natkrivanje useva i reagensi koji se ispuštaju iz vazduha, Nikolić je naveo da je raketni sistem efikasniji od najsavremenijih tehnologija koje se, recimo, koriste u SAD.

''U SAD se takvim tehnologijama ostvaruje efikasnost od 35 do 50 odsto, a raketnim sistemom čak do 70 odsto. Prednost raketnog sistema je što se direktno gađa cilj, dok se iz aviona, recimo, izbacuje određena vrsta reagensa na okolinu'', pojasnio je direktor RHMZ-a.

Kako je rekao, država pomaže poljoprivrednicima u borbi protiv grada na tri načina: subvencioniše osiguranje, koje u opštinama kao što je Topola dostiže do 70 odsto, kao i da subvencioniše protivgradne mreže i finansira sistem zaštite.

Na pitanje zašto strelci nisu bolje plaćeni, budući da su im primanja oko 4.000 dinara a da obavljaju važan posao, Nikolić je kazao da je sistem uspostavljen tako što su strelci u početku štitili svoje njive i da su radili besplatno, a da je država kasnije počela da ih plaća u skladu s mogućnostima.

Naveo je da na šestomesečnom nivou strelci koštaju državu oko milion evra, kao i da ima osmatrača koji danonoćno rade cele godine rizičnije poslove koji se odnose na druge vremenske nepogode, a koji su, kaže, manje plaćeni od strelaca.

Istakao je i da su lokalne samouprave subjekti sistema i da imaju mogućnost i pravo da učestvuju u sufinanisranju strelaca na svojoj teritoriji i da kupuju dodatne količine raketa.

''One to uglavnom i rade, ali to ne radi opština Topola. Koliko se sećam, prošle godine su kupili simboličnih 15 raketa koje se ispale u jednom dejstvu. Ove godine nijednu raketu nisu nabavili'', rekao je Nikolić.

Predsednik opštine Topola Dragan Jovanović izjavio je juče da je u utorak Topolu i okolinu zadesio jak grad, usled čega su skoro potpuno uništeni rani zasadi trešnje i višnje.

Područje Topole prošle je godine u više navrata zahvatilo jako nevreme, a grad je naneo velike štete poljoprivredi.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/u-topoli-ispaleno-12-raketa-sistem-bio-spreman-za-rad-03-05-2019

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Kompanija "Sunoko" u vlasništvu "MK Grupe" Miodraga Kostića zasejala je ove godine 22.000 hektara pod šećernom repom, što je 30 odsto manje nego prethodne godine. Kako ističu u ovoj kompaniji za "Blic Biznis", problema u biznisu sa šećerom danas je mnogo više nego ranijih godina, ali kako navode, to ne znači da će MK Grupa izaći iz priče i posla sa šećeranama.

- Ove godine je za Sunoko zasejano 22.000 ha što je 30 odsto manje nego prethodne. Razlog tome je razočarenje proizvođača u ovu kulturu zbog niskih prinosa u prethodnoj godini i ozbiljnih problema sa masovnom pojavom truleži korena šećerne repe u svim proizvodnim regionima, a naročito u Banatu I Sremu. Osim toga ponuđena cena je bila niža nego ranijih godina zbog dramatičnog pada cene šećera na svim tržištima - ocenio je direktor kompanije "Sunoko" Ljubiša Radenković.Sve je počelo 2017. godine kada je evropsko tržište šećera liberalizovano. To je značilo ukidanje kvota za proizvodnju, utvrđivanje najnižih cena i ograničenja za uvoz. U takvoj situaciji tamošnje šećerane proizvodile su 30 odsto odsto više šećera od ukupne potrošnje u EU, što je dovelo i do spuštanja cene sa oko 600 evra po toni na oko 300 evra. Srpskim šećeranama izvoz automatski više nije bio isplativ, viškove su počele da čuvaju, a u borbi sa konkurencijom počela je da pada i cena.S druge strane, dodatan pritisak na tržište šećera u Evropi i na Balkanu stvaraju viškovi ove namirnice. Indija je povećala proizvodnju šećera za tri miliona tona godišnje, Tajland za pet miliona. Velika ponuda nadmašila je tražnju i cena je, očekivano, pala. S druge strane, evropske šećerane dobijaju subvencije od države od 400 do 600 evra. Praktično kupuju repu po ceni od 20 do 22 evra, a prodaju šećer po ceni od 300 evra za tonu. Srpske šećerane kupuju repu po ceni od 32 evra po toni.Najveći proizvođač šećera u Srbiji je kompanija u vlasništvu „MK grupe“ - „Sunoko“ u čijem vlasništvu posluju tri šećerane - u Vrbasu, Kovačici i Pećincima, koje drži oko 65 odsto tržišta šećera u Srbiji. Drugi najveći igrač je grčka kompanija „Helenik“ u čijem vlasništvu su šećerane u Crvenki i u Žablju. Kostić je šećerane kupio 2002. godine.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/kostic-je-secerane-kupio-2002-godine-danas-sunoko-ima-mnogo-problema-ali-mk-grupa/ql1t25x

Објављено у Agroekonomija

Čak polovina propisa vezanih za poljoprivredu u Srbiji moraju biti promenjena, a među onima koji su već promenjeni su i izmene i dopune Zakona o bezbednosti hrane.One su 14. marta 2019. godine usvojene u Skupštini Srbije, a počele su da se primenjuju 1. aprila. Njihov cilj je da se obezbedi visok nivo zaštite života i zdravlja potrošača, kao i efikasno funkcionisanje unutrašnjeg i međunarodnog prometa hrane.

Da je pitanje bezbednosti hrane od najvećeg značaja potvrđuju i reči ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića koji je na nedavno održanoj konferenciji "Budućnost hrane - Budućnost zdrave Srbije" rekao da je bilo neophodno izmeniti Zakon o bezbednosti hrane i dodao je da je bezbednost hrane kompleksna stvar koja se tiče i kvaliteta života naših građana, ali i isto tako toga šta možemo da izvezemo iz Srbije."Nama sledi najveća bitka u delu bezbednosti i kvaliteta hrane. Bezbednost ćemo i savladati, ali kvalitet moramo da razvijamo sa celim društvom. Zato je važno učešće svih u ovom poslu - i privrede, i potrošača, i nauke, i institucija", naglasio je Nedimović.

Zbog svega toga ne čudi ni to što je dobijena dozvola za zapošljavanje novog 71 inspektora koji bi trebalo da budu prva linija odbrane u bezbednosti hrane, kao i najava da će posebno biti pojačana kontrola na graničnim prelazima na kojima hrana ulazi u Srbiju.

Izmenama Zakona o bezbednosti hrane i Nacionalna referentna laboratorija za bezbednost hrane dobiće "širi opseg nadležnosti" i biće opremljena tako da može da kontroliše svaku laboratoriju u Srbiji.

Podsetimo i da je pomak u bezbednosti hrane napravljen krajem 2015. godine usvajanjem novog Pravilnika o kvalitetu usitnjenog mesa, poluproizvoda i proizvoda od mesa, kojim je onemogućen uvoz jeftine sirovine. Upravo novim Pravilnikom o kvalitetu usitnjenog mesa, poluproizvoda od mesa i proizvoda od mesa propisan je novi nivo kalcijuma u mehanički separisanom mesu (MSM) od 0,1 odsto na 100 grama mesa.

Mehanički separisano meso (MSM) koje se koristi u proizvodnji mesnih prerađevina dobija se odvajanjem mesa od kostiju nakon procesa otkoštavanja ili sa trupa ili delova trupa živine. MSM se proizvodi u skladu sa posebnim propisom kojim se uređuju veterinarsko-sanitarni uslovi, tj. opšti i posebni uslovi higijene hrane životinjskog porekla.

MSM nije nepoznanica ni u EU gde se godišnje proizvede oko 700.000 tona takvog mesa u vrednosti koja se kreće između 400 i čak 700 miliona evra.

Malo je poznato da u okviru proizvodnje MSM postoje i sirovine dobijene po BAADER tehnologiji koja je jedinstvena jer omogućava da se meso i masnoće slabim pritiskom kroz sitne rupice odvoje od žlica i hrskavica. Na taj način nastaju kvalitetnije sirovine koje se dalje koriste za proizvodnju mesnih prerađevina.

Zahvaljući visokim standardima koje su uspostavile, zemlje EU su vodeće po pitanju bezbednosti hrane i trgovine kvalitetnim proizvodima, a s ozbirom da ide ka članstvu u EU, Srbija se obavezala na to da i sama razvije standarde visokog kvaliteta i da preuzme standarde koji postoje u EU.

Bezbednost i kvalitet hrane važni su i nadležnim organima i potrošačima i proizvođačima hrane. Upravo zato kompanije najveću pažnju poklanjaju ispunjavanju strogih standarda kvaliteta, bezbednosti i sigurnosti hrane, svako u svom domenu proizvodnje. Jer, kvalitetni proizvodi odmah bivaju prepoznati kako na domaćem, tako i na inostranom tržištu. Na kraju krajeva, izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije u EU utrostručio se u poslednjih devet godina, pa je samo u prošloj godini iznosio 1,3 milijardi evra, a to sigurno dosta govori o kvalitetu i bezbednosti naših proizvoda.

Neoplanta je jedna od retkih kompanija u mesnoj industriji koja proizvodnju svoje Pipi salame i viršle zasniva upravo na sirovinama dobijenim po BAADER tehnologiji. Proizvodi dobijeni od sirovina nastalih po BAADER tehnologiji imaju unapređenu i savršeno glatku teksturu.

Izvor:https://www.b92.net/biz/pr/pr.php?nav_category=1244&yyyy=2019&mm=05&dd=03&nav_id=1534451

Објављено у Agroekonomija

Ministarstvo poljoprivrede Srbije obaviće nadzor nad radom Republičkog hidrometeorološkog zavoda i utvrditi da li je bilo propusta u sistemu protivgradne zaštite, nakon što je Topolu i okolinu zadesio jak grad usled kojeg su uništeni usevi, izjavio je danas ministar Branislav Nedimović.On je rekao da su radarski centri u Srbiji osposobljeni i da raketa ima dovoljno, kao i da podaci sa terena pokazuju da je u utorak ispaljeno 45 raketa sa radarskog centra "Bukulja".

"Šteta se desila, mi danas šaljemo ekipe na teren da utvrde činjenice, zamolio bih sve da ne iznose prerane ocene", rekao je Nedimović.

On je podsetio da Ministarstvo poljoprivrede ove godine daje 70 odsto subvencija na premije osiguranja od grada i ranog mraza i apelovao na građane da ih koriste.

Nedimović je rekao i da se na prostoru radarskog centra "Valjevo" radi na automatskoj protivgradnoj zaštiti, koja će biti završena do kraja godine i pomoću koje će se putem softvera pratiti kretanje oblaka i automatski, bez prisustva ljudske posade, slati signal raketnom lanseru.

Pošto bude završen radarski centar u Valjevu, počeće rad na centru na Bukulji, rekao je Nedimović i podsetio da je s Vladom Republike Srpske dogovoreno da se na prostoru između Vlasenice i Gacka izgradi 25 automatskih protivgradnih raketnih lansera koji će braniti prostor Zapadne Srbije.

Izvor:https://www.021.rs/story/Info/Srbija/213603/Nedimovic-Utvrdjuje-se-da-li-je-bilo-propusta-u-protivgradnoj-zastiti.html

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31