Чланци поређани по датуму: nedelja, 26 maj 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Na nedavno zavrešenom Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu bilo je zanimljivo slušati stručni seminar na temu „Razvoj sektora proizvodnje lešnika u Srbiji – nova prilika za srpsku poljoprivredu”.

Zasada lešnika kod nas je sve više: recimo, na prodručju Bača procenjuje se da leske ima na oko 50 hektara. Ali i u drugim opštinama lešnik je zauzeo površine na kojima su se tradicionalo gajile ratarske poljoprivredne kulture. Zato je seminar bio od koristi, posebno u delu koji se odnosi na plasman roda.

Seminar je upriličila preduzeće „Agriser”, deo kompanije „Ferero”, koje u kontinuitetu edukuje proizvođače, stručne službe i savetodavce o proizvodnji lešnika u našoj zemlji.

To preduzeće ima plantažu lešnika na 600 hektara u Aleksi Šantiću na području grada Sombora, i ta plantaža predstavlja primer i model za savremen i inovativan uzgoj lešnika u Srbiji.

Zapravo, rasadnik u Aleksi Šantiću podignut je da se lokalnim proizvođačima obezbede sertifikovane sadnice vrhunskog kvaliteta

Proizvođačima je skrenuta pažnja na to da ne treba da čekaju da lešnik stigne za prodaju već da „Agriser” planski ima srednjoročne i dugoročne ugovore za kupovinu proizvedenih lešnika, s predefinisanim mehanizmom za određivanje cene u zavisnosti od standarda kvaliteta proizvoda. Ima organizacioni okvir za sakupljanje lešnika i „post-harvest” aktivnosti (nakon sakupljanja), koje su važne za očuvanje kvaliteta proizvedenog lešnika.

Inače, naša zemlja ima Program razvoja proizvodnje lešnika započet 2015. godine pa se tako čuo podatak da je do kraja ovogodišnje sezone sadnje oko 400 proizvođača zasnovalo zasade leske na ukupno 1.600 hektara.

Preduzeće „Agriser” kao deo „Ferrero Hazelnut Company” i u proizvodnji lešnika obuhvata ceo lanac, od sadnica do plasmana roda, držeći se upravo Projekta razvoja lešnika u Srbiji.Do kraja ovogodišnje sezone sadnje oko 400 proizvođača zasnovalo zasade leske na ukupno 1.600 hektara
Pomenuti projekat je pokrenut 2014. godine i osoben je po tome što važnost daje razvoju moderne industrije lešnika u Srbiji. Nije usmeren samo na proizvodnju i izvoz lešnika već i na pozicioniranje Srbije kao važnog proizvođača lešnika visokog kvaliteta, usvajanjem inovativnih tehnologija i oslanjanjem na svaki segment lanca vrednosti. Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Željko Radošević kazao je da Ministarstvo novčano podržava proizvođače zainteresovane za lešnike.

– Ministarstvo je formiralo radnu grupu koja će u narednom periodu raditi na definisanju strategije razvoja sektora lešnika u Srbiji – kazao je on.

Ali i Radošević i predstavnici iz „Feraro grupe” skrenuli su proizvođačima pažnju na to da je potrebno da se udružuju u lanac. Ne treba da samostalno nastupaju na tržištu već zajednički, tako će bolje proći u pogledu zarade i, uopšte, plasmana roda.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/ekonomija/u-plantazama-lesnika-cuci-nova-sansa-za-zaradu-25-05-2019

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
nedelja, 26 maj 2019 09:04

Festival trešnje u Ritopeku

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić posetio je danas festival „Trešnje” u Ritopeku i tom prilikom obišao voćnjake trešnje poljoprivrednika Dušana Milosavljevića iz tog dela opštine Grocka.

Događaju je prisustvovao državni sekretar u Ministarstvu unutrašnjih poslova Milosav Miličković, ambasador Švedske Jan Lundin, sekretar za privredu Beograda Milinko Veličković...

Vesić je rekao da su trešnje zaštitni znak Ritopeka i da su najbolji proizvod opštine Grocka.– Danas smo ovde kako bismo zajedno podržali ljude koji se bave gajenjem trešanja. Poljoprivreda je za Beograd veoma važna, Beograd je drugi poljoprivredni region u Srbiji, posle Vojvodine. Imamo 242.000 hektara obradive površine, od čega se 150.000 hektara obrađuje, a mi za obrađivanje izdajemo između 20.000 i 25.000 hektara. Mislim da je vreme da se mnogo više pozabavimo ulaganjem u poljoprivredu, jer osim turizma poljoprivreda je za nas najbolja razvojna šansa – istakao je Vesić.

Prema njegovim rečima, Grad Beograd je ove godine izdvojio oko 200 miliona dinara za poljoprivredu i to se izdvaja nezavisno od onoga što izdvaja država.– Svega nekoliko desetina miliona dinara je bilo izdvojeno za ovu namenu 2011. godine, 2014. godine iznos je bio 40 miliona dinara, da bi danas došli do 200 miliona dinara. Sledeće godine će taj iznos biti veći – naveo je Vesić.

Kako je rekao zamenik gradonačelnika, izmenama i dopunama Zakona o glavnom gradu, Beograd je dobio poljoprivrednu inspekciju.

- Velike površine poljoprivrednog zemljišta na teritoriji Beograda se obrađuje nelegalno, u smislu da ga ljudi obrađuju, a za to ne plaćaju državi. Sada ćemo moći to da kontrolišemo, što znači da ćemo imati veće prihode od izdavnja poljoprivrednog zemljišta. Taj novac onda ide za atarske puteve, protivgradnu zaštitu, poljočuvare, za ono što je važno kako bi se poljoprivreda razvijala – kazao je Vesić.

Prihod od izdavanja poljoprivrednog zemljišta je već bitno veći, naveo je Vesić i dodao, da će rebalansom moći da se izdvoji još 50 miliona dinara za opštine.

– Grocka je, neki kažu, jedna od siromašnijih opština, a ja mislim da je jedna od najlepših. Ona svoj razvoj treba da bazira na turizmu, zdravoj hrani, poljoprivredi, naročito voćarstvu. U Grockoj imamo “Voćarske plantaže”, to je preduzeće u stečaju, i sa Vladom Republike Srbije ćemo uraditi sve kako bismo našli partnera koji bi ih preuzeo. To bi omogućilo da voćarstvo dobije novi zamah – naglasio je Vesić.Kako je rekao, plan je da svaka prigradska opština dobije barem jednu investiciju i na tome se radi zajedno sa Vladom Republike Srbije.

– Počelo je sa Obrenovcem i “Meitom”, a na red su došle Grocka, Mladenovac, Sopot, Barajevo, Lazarevac u kome već ima nekih investicija. To je neophodno kako bi se prigradske opštine u Beogradu razvijale sa svim svojim specifičnostima koje imaju – zaključio je Vesić.

Izvor:https://www.blic.rs/vesti/beograd/vesic-pored-turizma-najveca-razvojna-sansa-beograda-je-poljoprivreda/scks6z5

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Početkom ove godine na snagu su stupila nova pravila za proizvodnju i promet jaja. Domaći proizvođači nisu u mogućnosti da se, u tako kratkom periodu, prilagode ovakvom načinu poslovanja. Zbog toga je prvobitni rok – 1. juli ove godine, odlukom Ministarstva poljoprivrede sada produžen za još šest meseci, na 1. januar 2020. Šta se od proizvođača očekuje?

Usvojeni propisi bi trebalo da donesu dosta novina pre svega u načinu obeležavanja ovih živinskih proizvoda. Svako jaje će morati da ima neku vrstu „pečata” ali propisani su i: drugačija klasifikacija, uslovi koji se tiču izgleda, dimenzija i pakovanja…

– Kada nešto traje 30 godina, a tačno toliko traje prethodni pravilnik, i naučite proizvođače da rade po određenom sistemu onda je njima teško da sve to izmene u kratkom vremenskom roku. Nije reč o usaglašavanju deset velikih proizvođača već oko 800 farmera – kaže Rade Škorić iz Udruženja „Zajednica živinara”.

Podsećamo, umesto dosadašnjih sedam klasa u prodavnicama bi trebalo da se nađu samo sveža jaja „A” klase. Takozvana „B” klasa biće namenjena prehrambenoj industriji. Oznaka „A” godinama je bila težinska kategorija a sada postaje kvalitativna, ističe naš sagovornik. Što se tiče obeležavanja, do sada su postojale težinske kategorije (A, B, C, D… S) i razlika između njih bila je po pet grama. Sada se usaglašavamo da te težinske razlike budu 10 grama i biće četiri oznake. Najkrupnije jaje, teže od 73 grama, biće obeleženo oznakom XL. Potom slede nešto sitnija razvrstana na kategorije: L, M i S – što će biti sinonim za jaje čija je težina manja od 53 grama.

– To su značajne razlike koje mogu da stvore konfuziju kod kupaca. Smatram da je potrebno vreme za usaglašavanje tumačenja i da svi treba da radimo na tome – kaže naš sagovornik. Međutim, za proizvođače jedno od možda najznačajnijih pitanja je šta od podataka treba da bude utisnuto na jajetu. Kako kaže, od toga zavisi ne samo cena uređaja, koje će sada proizvođači morati da nabave, već i dodatni troškovi koje će imati prilikom štampanja.

– Pravilnik definiše da je potrebno da se na jaje otisne veliki broj karaktera. Mi smo tražili da ne bude tako. Jer, ako dobijete kutiju na kojoj postoji datum proizvodnje zašto bi tu istu informaciju štampali na svakom proizvodu? Uz to treba da bude obeležena i država u kojoj je proizvedeno jaje, kao i broj farme, koji se sastoji iz 12 karaktera. Smatramo da je to previše, da je takav sistem komplikovan i da ga treba uprostiti – ističe Škorić i dodaje da proizvođači iz više razloga traže da se datum ne štampa na svakom pojedinačnom komadu.

Kako kaže, ne samo da je to skuplje i da se neće dobro videti na jajetu već i zbog toga što u većini evropskih država to nije obaveza. Smatra da bismo u tom slučaju imali diskriminaciju domaćih proizvođača jer samo dve države – Rumunija i Švajcarska imaju obavezu da ističu i datum na svakom komadu u ambalaži.

Škorić smatra da posle odlaganje primene pravilnika postoji dovoljno vremena da se utroše zalihe ambalaže, unesu neke izmene, proizvođači nabave opremu ali i da se potrošači i trgovci dobro informišu o tome šta ih čeka.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/430338/Jaja-s-pecatom-na-cekanju

 

Објављено у Živinarstvo

Novosadski institut BioSense predstavio je na nedavno održanoj konferenciji WorldMinds u Beogradu uređaj za brzo merenje azota na poljoprivrednom zemljištu, kakav trenutno ne postoji nigde na svetu.

Ovakva inovacija mogla bi da pomogne globalnoj poljoprivredi. Sa jedne strane, da se smanji nepotrebno rasipanje đubriva, a sa druge, da svaka biljka na parceli dobije tačno određenu količinu potrebnog đubriva i da na taj način prinos bude veći.

- Razvijamo uređaj koji će moći da izvrši skeniranje zemljišta i da poljoprivrednicima kaže kakva im je percela od metra do metra - rekla je profesorka Vesna Bengin iz Instituta.

Podsetimo, BioSense je prošlog meseca osvojio treću nagradu na prestižnom takmičenju za primenu veštačke inteligencije u poljoprivredi "Izazov za useve".

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2516128/biosense-predstavio-prvi-uredjaj-na-svetu-za-brzo-merenje-azota-na-poljoprivrednom



Објављено у Biljna proizvodnja

Glavno tržište jagoda iz Srbije i ove godine je Rusija. Samo iz Pocerine svakog dana u sezoni isporuči se oko 50 tona prvog voća, pa je po nekoliko šlepera parkirano na placevima za utovar sveže robe, odakle kreću put moskovskih pijaca.

Uglavnom su to nakupci iz Srbije, a koliko je potražnja za ovom robom govori podatak da se ove godine pojavljuju direktno kupci iz Rusije, koji otkupljuju srpske jagode.

Zbog velike potražnje, cena se menja iz sata u sat, a kreće se od 120 do 150 dinara.

- Moskva voli srpske jagode! Cela Rusija voli jagode iz Srbije – kaže Rasim Rahmanov, koji je iz Moskve stigao u Pocerinu da kupuje jagode.

Međutim, on nije jedini. Na platou u selu Rumska podno Cera više je otkupljivača nego proizvođača. Od ranog jutra čekaju da berači napune gajbice, koje vlasnici svojim automobilima dovoze na otkupno mesto. Na tom potezu ima na desetine otkupnih mesta, tako da ne može da se dogodi da roba ostane neprodata. Pitanje je samo cene.

- Mi danas plaćamo 150 dinara, a pre nekoliko dana jagodu smo plaćali 250 dinara za kilogram. Cena je pala jer je bilo loše vreme, a i sada kreće sezona, pa jagoda ima više. Mi se nadamo da će cena ponovo skočiti. Ono što ljudi ne razumeju, i nama, iako smo nakupci, odgovara veća cena jer je tada veća i zarada. Nama Rusi plaćaju dva dolara po kilogramu, a mi danas jagodu plaćamo 150 dinara. Međutim, ovde ima još jedan problem, a to je da proizvođači na vrh stavljaju krupnije plodove, a na dno gajbice sitne, pa nam Rusi slikaju i pošalju, onda ni oni neće da plate po toj ceni – priča Dragan Jovanović iz Subotice.

Iako su, kako i sami kažu, uvek nezadovoljni cenom, sve što je iznad 130 dinara, smatraju dobrom zaradom.

- Cena je realna. Nama je najvažnije da se prodaje, da ne stoji roba, da nema truljenja. Ima dosta otkupnih mesta, dosta hladnjača, tako da se sve proda. Jedino što nam je problem, što nikada ne znamo po kojoj ceni ćemo prodati, jer se cena menja iz sata u sat - kaže Dejan Jovanović iz Metlića, koji pod jagodom ima 40 ari.Da na ovoj robi svi zarađuju potvrđuju i proizvođači, kojih je svake godine sve više, i nakupci, koji ceo maj i prvu polovinu juna provedu u Pocerini. Niko ne otkriva kolika je zarada, ali prodaja govori da ova roba ima kupce.

- Dosad je bila dobra cena, sad već pada. Ja sam prodavao od 200 do 150 dinara. Sinoć sam dao po 130 dinara. Kad padne ispod 150, loša je računica jer su skupe nadnice i sredstva za prehranu – kaže Dragan Živković.U prilog tome da je otkupljivačima zagarantovana cena ide činjenica da mogu u hladnjačama da drže robu koju otkupe i po nižoj ceni dok se na tržištu ne postigne vrednost koja njima odgovara.

Međutim, cena će, kako prognoziraju otkupljivači, ponovo da se poveća kada bude lepše vreme i kada jagoda bude zrelija i sočnija, a onda će i zarada biti veća.

Što se tiče maloprodajne cene u piljarnicama i na pijacama, i ona varira. Pre nekoliko dana kilogram jagoda bio je 250 dinara, a sada od 150 do 180 dinara.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/rusi-traze-srpske-jagode-otkupna-cena-se-menja-iz-sata-u-sat-a-dostigla-je-150-dinara/q0n38ds

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31