Чланци поређани по датуму: četvrtak, 23 maj 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Danica Đorđev iz NLB Banke najviše posluje sa poljoprivrednicima iz Pančeva i okoline. Kako kaže, zemljoradnici ovog kraja najčešće uzimaju dugoročne kredite za kupovinu zemljišta ili mehanizacije, a kada su u pitanju kratkoročni krediti najzastupljeniji su oni koji se tiču kupovine repromaterijala posebno u vreme setve.
„Često me ljudi pitaju koliko se naši poljoprivrednici uopšte razumeju u kredite, a ja mogu da kažem da su to mahom ljudi s kojima sarađujemo već godinama i koji dobro znaju kakva su pravila, procedura i propisi u našoj banci. Moram da istaknem da su naši klijenti koji uzimaju kredite za kupovinu zemlje izuzetno
revnosni i da redovno izmiruju sve svoje obaveze prema banci“– kaže Danica i za one koji ne znaju objašnjava kako izgleda procedura uzimanja kredita za poljoprivrednike u NLB Banci.
„Klijentima je potrebna osnovna dokumentacija za apliciranje a to je aktivan status, setvena struktura, poresko uverenje i s tim podnose zahtev za kredit. Kredite za kupovinu zemlje radimo do 15 godina i svi dugoročni krediti moraju da budu pokriveni hipotekom. Otplata može da bude mesečna, tromesečna i šestomesečna. Uglavnom ratarskim proizvođačima koji nemaju mesečna primanja najviše odgovaraju šestomesečne rate“ – objašnjava Danica i dodaje da se klijentima izlazi u susret i plan otplate prilagođava njihovim primanjima. Za sebe voli da kaže da je pre svega savetodavac i da je naučila koliko je važno da slušaju jedni druge – poljoprivrednici kažu šta žele, a banka šta realno mogu da dobiju s obzirom na njihove mogućnosti.

"Mi radimo analizu njihovog poslovanja na osnovu koje znamo koliko klijenti mogu dugoročno ili kratkoročno da se zaduže. Na osnovu toga savetujemo ih na koji način i na koji period da uzmu kredit. I obično nas poslušaju. Zato i imamo toliko zadovoljnih klijenata “ – zaključuje Danica.Sa njenim rečima se u potpunosti slaže Buzdika Rodika iz Banatskog Novog Sela, iz okoline Pančeva. Već je uspešno sarađivala sa NLB Bankom kada su u pitanju subvencionisani krediti ministarstva poljoprivrede i sada im se ponovo obratila.
„Moja porodica i ja bavimo se ratarstvom i na 100 hektara sejemo ječam, žito, suncokret i kukuruz. Pod istim krovom živimo zajedno svekar, svekrva,
muž, ja i dvoje dece. Kao nosilac poljoprivrednog gazdinstva i kao žena iskoristila sam priliku i uzela subvencionisani kredit za nabavku repromaterijala, a sada ću opet uzeti sličan kredit ovog puta za setvu. Već godinama poslujem sa NLB Bankom i mogu da kažem da sam izuzetno zadovoljna“ – rekla je za Agrobiznis magazin, Buzdika Rodika iz Banatskog Novog Sela kod Pančeva.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
četvrtak, 23 maj 2019 08:50

Sve više uzgajivača ovaca u Šumadiji

Udruženje odgajivača goveda simentalske rase Šumadija osnovano je pre 10 godina, a većina od 80 članova je sa teritorije Kragujevca, Rače, Batočine, Knića i Gruže. Imaju i Matičnu službu, pa mogu da umatiče svoje životinje po 30% i 40% nižim cenama. Bave se svim vidovima stočarske proizvodnje - od mlečnog i tovnog govedarstva, do ovčarstva, kozarstva i svinjarstva.

- U Šumadiji je najzastupljenije mlečno govedarstvo. Slede tov junadi, pa uzgoj ovaca i koza. U poslednje tri godine naglo je povećan broj umatičenih ovaca - kaže za list Poljoprivrednik Predrag Đaković, predsednik Udruženja.

Dodao je da više ne važi pravilo da svaka kuća ima dve ili tri krave, jer su se mnogi preorijentisali na pomenuto ovčarstvo, ali i voćarstvo i povrtarstvo.

Cilj udruženja je da animira stočare da unaprede svoje znanje i da to primene u proizvodnji. Posećuju sajmove i učestvuju na konkursu lokalnih samouprava, kako bi obezbedili novac za poboljšanje rasnog sastava stada.

- Na ovaj način smo iz Nemačke, po veoma povoljnim cenama, uvezli 70 grla mlečnih junica simentalske rase. Za njihovu kupovinu koristili smo kredite, za koje je Opština finansirala kamatu, a mi smo plaćali glavnicu - naveo je Đaković.

Dodao je da proizvodnja mleka na dnevnom nivou iznosi 30 litara, a godišnja količina mleka po kravi je udvostručena, i sada iznosi 5.000 do 6.000 litara mleka.

Primarna aktivnost Udruženja je nabavka aparata za tačno određivanje broja somatskih ćelija u mleku. Kako Đaković napominje, od prodaje mleka može solidno da se živi, ako se drži veći broj grla dobre genetike, ako se kvalitetno hrane i ako je isplata mleka i premiije redovna.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2512861/stocari-iz-sumadije-bave-se-mlecnim-govedarstvom-ali-sve-vise-ima-onih

Објављено у Ovčarstvo

Osnivanjem radne grupe u Državnim robnim rezervama otvorena je procedura za interventni otkup junadi, potvrđeno je Politici u Ministarstvu poljoprivrede. Ukoliko mera bude usvojena proizvođačima će biti odobrena razmena junadi za merkantilni kukuruz.

To bi u ovom trenutku bio spas za stotine domaćih proizvođača koji poslednjih meseci imaju problem sa pronalaženjem izvoznih tržišta za plasman junećeg mesa.

- Potreba za intervencijom države nastala je zbog obustave izvoza u Tursku, koji je najavljen i zbog pristiglog većeg broja junadi koji čekaju prodaju. Naša grupacija, koja broji oko dve stotine proizvođača trenutno ima oko 3.000 kvalitetnih utovljenih grla - navodi se u predlogu udruženja Agroprofit, koje okuplja grupu odgajivača tovnih goveda.

Ministarstvo poljoprivrede ranije je saopštilo da aktivno radi na nastavku izvoza u Tursku, ali i u druge države. Kako Politka navodi, tursko tržište bi za proizvođače junećeg mesa iz Srbije ponovo trebalo da bude otvoreno 10. juna.

Zeleno svetlo za interventne mere na tržištu daje Vlada Srbije kroz donošenje posebne odluke. Kako prenosi portal Agroservis, procedura bi mogla da potraje nekoliko dana, tako da bi Vlada o tome mogla da odlučuje na sednici koja će biti održana sledeće nedelje.

Stočari smatraju da bi intervencija države bila ekonomski opravdana za potrebe robnih rezervi i predlažu zamenu junadi za merkantilni kukuruz. Predložena cena je 285,5 dinara za kilogram "žive vage". Za otvaranje tržišta, kako se navodi, neophodan je otkup najmanje 1.500 komada utovljene junadi od 500 kilograma pa naviše svih rasa i to samo sa farmi i porodičnih gazdinstava. U slučaju da njihov predlog bude usvojen, računica pokazuje da bi tovljači mogli da dobiju oko 17 kilograma kukuruza za kilogram junetine.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2513089/drzava-pomaze-domacim-proizvodjacima-junadi-razmena-mesa-za-merkantilni-kururuz

Објављено у Govedarstvo

Organska hrana sve je traženija, a čak 90 odsto takve hrane koju proizvedemo u Srbiji, izvezemo. S druge strane, na zapuštenim imanjima u selima može da se napravi 200 do 300 hiljada biobašta. Najdalje su u ovoj oblasti odmakli u opštini Kanjiža, gde u ekološkoj sekciji ima oko 170 proizvođača koji razvijaju sistem proizvodnje voća i povrća u biobaštama.Na samo 300 kvadratnih metara Kalman Bede je zasnovao biobaštu sa organskom proizvodnjom odakle za svoje potrebe i delom za tržište tokom godine uzgaja 50 vrsta biljaka. Osnov ovakvog načina rada je da se koristi princip kombinacije useva, gde jedna biljka čuva drugu.

"Ovde možete videti luk, kako čuva mrkvu. A mrkva kako čuva luk, crni luk. Zato upravo sadimo jedan red luk, jedan red šargarepe, jedan red luk i tako dalje. Zato što lukova buva ne voli miris šargarepe, a šargarepina miva ne voli miris luka. Pa tako ostane zdravo. Ja godinama ne preduzimam ništa i uvek je zdravo i jedno i drugo", objašnjava Kalman Bede

Ideju o razvoju biobašti pokušavaju da sprovedu u selu Krajišnik kod Zrenjanina, gde ima 146 praznih kuća sa okućnicom. Zemljoradnička zadruga Sloga želi da otkupi neke od njih.

"Da napravimo neke proizvodne anekse, takozvane biobašte i da pokušamo tim mladim ljudima da damo jedne, dve biobašte koje bi radili, praktično da im damo radno mesto", ističe Zoran Jerković iz te zemljoradničke zadruge.

Važan segment biobašte je samostalno pravljenje komposta. Svi biljni ostaci uz kombinaciju sa stajnjakom od zečeva, kao što je slučaj u domaćinstvu Kalmana Bedea, poboljšavaju kvalitet zemlje.

"Dobije se jedan vrlo kvalitetan kompost, što se vraća u zemljište i ne treba ništa drugo hraniti. Jer mi ustvari ne hranimo biljke, već hranimo mikroorganizme u zemljištu", objašnjava Kalman Bede.

U delovima bašte koje se naizgled ne mogu iskoristiti za tradicionalno povrće, gaji se lekovito bilje ili kopriva od kojih se prave čajevi za biljke, koji se koriste kao prirodno mineralno đubrivo i biozaštita useva.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3531749/luk-cuva-sargarepu.html

Објављено у Organska proizvodnja

Ministarstvo poljoprivrede produžilo je rok preduzećima koja se bave proizvodnjom, sakupljanjem, klasiranjem i pakovanjem jaja do 1. januara 2020. godine, da usklade svoje poslovanje sa novim pravilnikom koji, između ostalog, propisuje da svako jaje na sebi mora imati "pečat".

Ministarstvo poljoprivrede donelo je početkom godine nova pravila za proizvodnju i promet jaja, koja podrazumevaju strože obeležavanje i klasifikaciju jaja kao i nove uslove koji se tiču izgleda, dimenzija i njihovog pakovanja ali i nova pravila za uzgoj i ishranu koka nosilja.

Prvobitni rok proizvođačima da se prilagode novom pravilniku bio je 1. jul ove godine. Novim pravilnikom, između ostalog, određena su drugačija pravila za klasifikaciju.Kada je reč o njihovoj veličini bila su podeljena u sedam klasa - S S, S, A, B, C, D i E (S S su bila najkrupnija - 70 grama, a E najmanja sa 45 grama).

Pravilnik o proizvodnji i prometu jaja deli jaja na A i B klasu, ali će u prometu biti samo klasa A.Takođe, postojaće i jaja "izuzetne svežine" stara najviše 10 dana od nošenja kao i "ekstra sveža" jaja, do četiri dana nakon nošenja.

Kada je reč o jajima klase B, ona će ići u industrijsku proizvodnju ili će se koristiti za životinjsku ishranu.Klasifikacija po veličini jajeta ostaće ista, od jaja S veličine ispod 53 grama do jaja XL veličine preko 73 grama.

Na osnovu toga kako se koke nosilje hrane, postojaće nove oznake i to 0 za organska jaja, 1 za jaja iz slobodnog uzgoja, 2 jaja podnog uzgoja, 3 kavezna jaja i ove oznake će biti deo broja koji će se nalaziti na svakom pojedinačnom jajetu kao i na pakovanju.Po novom pravilniku, jaja koja se prodaju na pijacama nosiće naziv "neupakovana jaja", a na pijacama će moći da se prodaju samo jaja A klase.

I u prodavnicama i na pijacama rok trajanja ne sme da bude duži od 28 dana od dana nošenja jaja.

Izvor:https://www.blic.rs/vesti/drustvo/pecat-za-svako-jaje-proizvodacima-jaja-novi-rok-do-2021-da-usklade-proizvodnju/w1ekgch

Објављено у Živinarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31