Чланци поређани по датуму: četvrtak, 16 maj 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Banca Intesa je pokrenula sedmi po redu konkurs Intesa Farmer u okviru kojeg nagrađuje najbolje poljoprivredne proizvođače. Nagradni fond takmičenja iznosi 2,4 miliona dinara, a nagrade će biti dodeljene u kategorijama Intesa farmer godine, Intesa farmer inovator i Intesa mladi farmer.

Takmičenje je pokrenuto u okviru panel diskusije na temu „Budućnost poljoprivrede u Srbiji“ koju je Banca Intesa organizovala na marginama Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu. Na panelu su, pored visokih predstavnika banke, učestvovali: Nenad Katanić, zamenik ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Veljko Jovanović, direktor Sektora poljoprivrede u Privrednoj komori Srbije (PKS), Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije, kao i Alpar Kišimre, poljoprivrednik, klijent Banca Intesa.

„Uvažavajući značaj poljoprivrede za privredni rast naše zemlje, protekle godine smo podržali registrovana poljoprivredna gazdinstva sa preko 10.000 kredita u ukupnoj vrednosti od oko 57 miliona evra, uz rast obima kreditiranja od oko 6% u poređenju sa godinom ranije. Ovaj uspeh je rezultat veoma povoljne cenovne politike, kvalitetne ponude, kao i brojnih inicijativa koje smo preduzeli, uključujući specijalnu ponudu za sezonska ulaganja, učešće u programu subvencionisanog kreditiranja, ali i unapređenje servisnog modela kroz uvođenje koncepta Intesa Farmer centra za rad sa velikim klijentima. Takođe, dodatno bih istakao da smo nakon odličnih rezultata u 2018.godini gde smo bili banka broj jedan u isplati subvencionisanih kredita sa Ministarstvom poljoprivrede, nastavili projekat i u ovoj godini. Za svega 3 radna dana, imamo već preko 50 zahteva za kredit u iznosu od preko 50 miliona dinara“, izjavio je na konferenciji Darko Popović, član Izvršnog odbora i direktor Divizije za poslovanje sa fizičkim licima i malim biznisom Banca Intesa.

O pobednicima konkursa Intesa Farmer 2019 će odlučivati stručni žiri na osnovu niza utvrđenih kriterijuma koji uključuju ostvarene godišnje rezultate, realizovane investicije, upotrebu inovativnih rešenja u proizvodnji i plasmanu, kao i preradu i plasman proizvoda sa geografskim poreklom.
Svi registrovani poljoprivredni proizvođači klijenti Banca Intesa mogu da se prijave na takmičenje u periodu od 21.05. do 20.09. u svim ekspoziturama banke širom zemlje, putem imejl adrese Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. i sajta www.bancaintesa.rs.

 

Izvor: Agrobiznis magazin i Banca Intesa

Објављено у Agroekonomija
četvrtak, 16 maj 2019 09:07

Spoj šipurka i meda je vitaminska bomba

Kada osetite da vam gradska gužva smeta i da vam je potreban mir, poželite bar na kratko da pobegnete i potražite mir. Tako je Igor Đurđević, sa suprugom Snežanom, sinom Nemanjom i ćerkom Irinom svoj mir potražio u selu Markova Crkva kod Valjeva. Zasadili su plantažu šipurka i tako priča počinje. Mnogi bi se zapitali odakle ideja poznatom frizeru da krene u priču koja je vezana za poljoprivredu i lekovito bilje.
Po Igorovoj priči sve je počelo kao vikend pčelarenje, sa 13 košnica, a ima nameru i da proširi broj košnica. Pre sedam godina zasadio je 700 stabala šipurka i kupio tri košnice. Prvobitno hobi, ljubav i zadovoljstvo, zatim inspiracija čudesnim svetom pčela i na kraju ideja, stvorili su formulu koja spaja, med, propolis i šipurak. Kao potpuno prirodan za jačenje imuniteta, bolje varenje, lepši izgled kože i detoksikaciju, ističe Igor.
Immuniser je rođen iz lične potrebe da se brine o ličnom zdravlju na prirodan način. Posle nekoliko godina traženja prave formule i stručnih i stručnih konsultacija
na Poljoprivrednom fakultetu i sa nutricionistom, usavršavanje proizvoda, i pronalaženja savršene teksture, ukusa i gustine, uz prioritet da se sačuva lekovitost, postala je mala misija gazdinstva.
Igor Đurđević, sa ponosom predstavlja Immuniser. To je jedinstvena imunoformula koja svojim kvalitetom, sirovinama i izuzetnim nutritivnim sastavom predstavlja potpuno prirodan proizvod za jačanje imuniteta, bolje varenje, lepši izgled kože i detoksikaciju kod dece i odraslih. Zbog izuzetnog sadržaja vitamina C, osim što deluje na jačanje imunog sistema, utiče i na jačanje i elastičnost krvnih sudova, istovremeno podstičući metaboličke procese, ističe Ana Todorović, nutricionista i dodaje: moćan antioksidans, što je od velikog značaja u borbi kod sveprisutnih kancerogenih oboljenja. Vitamin C takođe ima značajnu ulogu i kod pušača, čije su potrebe za ovim vitaminom višestruko pojačane. U Immunoseru se takođe nalazi i značajna količina gvožđa i folata iz grupe vitamina B koji svojim sinergetskim dejstvom povoljno utiču na krvnu sliku, prevenciju i suzbijanje anemije, takođe na lakše podnošenje obilnih menstrualnih ciklusa. Usled sjajnog mineralnog sastava i visokog glikemijskog indexa Immunizer utiče na brzo i efikasno podizanje energije kod intezivnih fizičkih napora, sportista i kod naglih padova šećera u krvi.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Začinsko i lekovito bilje

Ostatak imovine Industrije mesa i konzervi „29. novembar“ u stečaju prodata je danas subotičkoj firmi „Agro Silver“ DOO sa Aleksandrovih salaša za 59,5 miliona dinara, objavila je Agencija za licenciranje stečajnih upravnika. Preduzeće je prodato kao pravno lice, a novog vlasnika dobilo je zemljište i silosi u Malim Pijacama i nekoliko maloprodajnih objekata u Čantaviru, na Bajskom putu, Mlečnoj pijaci... Ukratko, sve što je preostalo od imovine nekadašnjeg „carstva dobre hrane“.

- Od prodaje imovine naplatiće se porezi i doprinosi, odnosno dugovanja prema PIO fondu za 2008. i 2009. godinu za svih 230 ljudi koji su tada radili – objašnjava Marija Novkov, u ime inicijalnog odbora koji zastupa prava radnika.

– To je veoma značajno jer su ljudi imali velikih problema prilikom odlaska u penziju. Drago nam je da će bar taj deo problema biti rešen.

Radnici "29. novembra" podneli su tužbe za naknadu nematerijalne štete, a sudski sporovi se rešavaju i nekima je već isplaćena naknada od 500 evra. Sada su na redu tužbe za materijalnu odštetu, i one su predate, ali se na njihov sudski epilog još uvek čeka.

Izvor:https://www.subotica.com/vesti/prodata-preostala-imovina-29.-novembra-id35036.html

Објављено у Agroekonomija

Međunarodni dan voćara, koji je juče održan prvi put, u okviru ovogodišnjeg Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu, okupio je voćare iz cele Srbije, predstavnike voćarskih zadruga, nauke i struke, domaće stručnjake i svetske eksperte u proizvodnji voća iz Italije.Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo dr Vuk Radojević je u ime organizatora, istakao da je namera da ovaj dan preraste u tradicionalan događaj u narednom periodu, jer voćarska proizvodnja koja je u usponu kod nas to zaslužuje.

“Voćarska proizvodnja kod nas ima tendenciju rasta i razvoja, jer se mnogi mladi poljoprivrednici odlučuju za ovu proizvodnu granu. Za njen uspon zaslužna je i primena moderne informacione tehnologije, kao i savremene opreme”, istakao je Radojević i naglasio da je resorni sekretarijat čvrsto opredeljen, da kroz mere agrarne politike na pokrajinskom nivou, u narednom periodu podrži intenzivne linije poljoprivredne proizvodnje gde spada i voćarstvo.

Radojević je, govoreći o merama podrške Sekretarijata, kojim se dodatno podržava voćarstvo, podsetio da je za nepune tri godine Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu subvencionisao i, zajedno sa poljoprivrednicima, investirao u protivgradnu zaštitu preko 1,3 milijarde dinara,što je doprinelo da sada pod protivgradnim mrežama imamo novih preko 900 hektara zasada, dok je u sisteme za navodnjavnje investirano 2,7 milijardi dinara, te sada pod sistemima za navodnjavanje imamo novih preko 16.000 hektara.

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu je ukazao i na značaj startap programa, kao izuzetno značajnu meru, u okviru koje su se mnogi mladi poljoprivrednici odlučili za započinjanje voćarske proizvodnje koja, kako je resorni sekretar naglasio, ima prioritet u odnosu na one manje intenzivne linije poljoprivredne proizvodnje.

Radojević je poručio da današnji skup voćara u Novom Sadu treba iskoristiti na najbolji način za razmenu informacija i iskustava, jer su se na jednom mestu okupili i proizvođači, voćarske zadruge i predstavnici nauke i struke iz zemlje i inostranstva, kao i predstavnici državnih organa.

Organizatori ove značajne manifestacije su Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, revija „Dobro jutro“, koja izlazi u okviru „Dnevnika“ AD i Novosadski sajam. Povod da organizuju Dan voćara, kako su danas još jednom potvrdili, jeste želja da se doprinese razvoju voćarske proizvodnje, koja u našoj zemlji beleži ozbiljan uspon, ali i kako bi na osnovu razgovora sa proizvođačima voća došlo do najboljih rešenja za unapređivanje ovog proizvodnog sektora u našoj državi.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/ekonomija/poljoprivreda/odrzan-prvi-medunarodni-dan-vocara-15-05-2019

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Poljoprivrednik iz Bačkog Petrovca Rastislav Struhar koji se bavi proizvodnjom hmelja kaže da je sve veća tražnja za ovom biljkom, jer su i najveći svetski trgovci počeli da ih konktaktiraju zbog zahteva ovdašnjih pivara za hmeljom.Ove godine je petrovački hmeljar konkurisao kod Pokrajinske vlade za stubove za podizanje novih zasada, a plan mu je da sa sadašnjih osam hektara, proširi proizvodnju na 20 hektara.

- Cena hmelja zavisi od količine i sorte i kreće se od 10 do 25 evra po kilogramu - kaže Struhar. - Kada je reč o malim pivarima oni stavljaju od 0,5 do 1 odsto hmelja, u kom slučaju jedan posto je jako začinjeno, dok je 0,5 neki prosek. Poređenja radi, velike industrijske pivare na količinu od sto flaša stavljaju 0,1 odsto hmelja. Da bi mali kućni pivar napravio 50 litara, njemu je potrebno 350 grama, i on od toga napravi sto flaša, ali to je jako malo za nas proizvođače.

Struhar je ove godine sklopio trogodišnju saradnju sa Beogradskom industrijom piva, koja će od čistog domaćeg hmelja iz Bačkog Petrovca začiniti 6.000 hektolitara, odnosno 600.000 litara piva.

- Moguće je da će sorte domaćeg hmelja BIP stavljati i u druga svoja piva, ali to je već njihova tajna receptura koji odnos sirovina stavljaju u svoje proizvode- kaže Struhar i pojašnjava da su velike pivare danas kod nas deo velikih svetskih lanaca i imaju centrale u Švajcarskoj, Amsterdamu, NJujorku i tamo se odvijaju nabavke od velikih trgovačkih firmi hmelja, koje su ove godine kontaktirale i Struhara.

- Iako mnogi smatraju da je „Zaječarsko pivo” domaće, ustvari je to „Hajneken” i kada pričamo o lager pivima apatinsko i čelarevsko su po meni lakša piva i više su za letnje vreme, dok će novo BIP-ovo pivo pod nazivom „Naše domaće pivo” biti malo teže, jače i ima 5,2 odsto alkohola, dok je neki prosek 4,5 odsto. Kada poredimo kraft piva ona imaju sedam procenata alkohola, i to je belgijski stil proizvodnje- kaže Struhar, koji pažljivo prati gde završava njegov hmelj.

Malih pivara je sve više, a pošto je Struharova firma „Petrovec” jedina u Srbiji koja gaji i prodaje hmelj, oni nabavku obavljaju baš u Bačkom Petrovcu.- Naši kupci su godinama kraft pivara „Razbibriga” iz Bukovca, zatim pivara „Zbir” , ali je veliku količinu hmelja od nas kupila i Osječka pivara, koja je takođe napravila novu vrstu piva, iako velike pivare ne vole da menjaju recepturu koja je proveren recept i imaju stalne mušterije- kaže Struhar i dodaje da njihov hmelj uglavnom završi u novim recepturama i pivima.

Izvesnu količinu su prodali i mađarskim kraft pivarama, ali pazarile su i tri pivare iz Slovačke, a manja količina otišla je u Italiju. Osim pivare iz Osijeka, hrvatske kraft pivare dolaze po hmelj u Bački Petrovac, kao i najveća među njima „Medvedgrad” iz Zagreba.

- To su tek počeci, najviše nas je ohrabrila saradnja sa Beogradskom pivarom, jer će ipak od nove berbe kupiti veći deo, ali i Osječka pivara koja je ipak industrijska, velika pivara, a počeli smo razgovore i sa velikim svetskim dobavljačima kao što sam napomenuo, od kojih i nabavljaju „Apatinska pivara”, „Karlsberg Srbija” Čelarevo i „Hajneken”- kaže Rastislav.

Od 200 američkih sadnica koje je uvezao, danas na njegovoj zemlji može se videti 30.000 ovih biljaka. Po hektaru ima 6.000 sadnica, te Struhar danas ima nešto manje od 50.000 sadnica.

-Hmelj je najlepši u avgustu, stubovi imaju po sedam metara, on izraste više od šest, te imate utisak kao da ste ušli u šumu- kaže Rastislav Struhar i dodaje da mu pivari koji prave pivo sa njegovim hmeljom često donesu pivo na probu i degustaciju.

Rastislav se osim hmelja ozbiljno bavi poljoprivredom, a hmelj mu je tek mali deo gazdinstva.

- Kada je reč o ratarstvu gajimo soju, kukuruz i pšenicu, dok od intenzivnih kultura gajimo krompir, malo jabuka, i hmelj. Imamo dugododišnju saradnju sa institutima u Novom Sadu i Zemunu, s kojima radimo osnovno, prvo seme, kojem je potrebna i izolacija- kaže Struhar i dodaje da imaju i silose za skladištenje, ali i dobru saradnju sa kooperantima u Bačkom Petrovcu, Kisaču i Pivnicama, a kao nastavak lanca i pšenični mlin, u kom se pravi brašno iz kog se snabdeva dosta pekara iz okoline, kao i peletaru.

Struhar koji vodi firmu sa suprugom ima i pekaru, maloprodajne objekte, dve poljoprivredne apoteke u Bačkom Petrovcu i Pivnicama, kao i televiziju „Petrovec”, ali napominje da je poljoprivreda ovoj porodici ipak osnovna delatnost.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/vojvodina/prica-o-nasem-hmelu-sve-zanimlivija-i-strancima-15-05-2019

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Cene povrća u aprilu bile su za 37,5 odsto veće u odnosu na isti mesec prošle godine, što je najveće poskupljenje ne samo kada se radi o hrani, već uopšte. S druge strane, za tih godinu dana voće je zabeležilo najveće pojeftinjenje od nekih sedam odsto, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Neznatno jeftiniji ovog proleća su i kafa, čaj, ulje, mast, mleko, sir i jaja.

Predsednik Nacionalne asocijacije poljoprivrednika Srbije Jovica Jakšić kaže za Danas da je više razloga zbog kog je povrće sve skuplje.

– Sve manje se poljoprivrednici odlučuju na proizvodnju povrća jer nema ko da radi. Veliki je nedostatak radne snage samim tim se i manje seje. Konkretno, najviše se to oseća na crnom luku i krompiru. Na primer, ja sam sejao crni luk i cena mu je prošle godine bila duplo manja nego pretprošle – kaže Jakšić i naglašava da nije zanemarljiv ni uticaj uvozno-izvozničkih lobija.

Cena za kilogram belog krompira je u prodavnicama u Srbiji od 70 do 80 dinara, crveni krompir košta od 80 do 180 dinara, dok je kilogram crnog luka od 115 do 140 dinara.

Agrarni analitičar Žarko Galetin kaže da je povrće jedna od poljoprivrednih kultura koja ima najkraći tržišni lanac i da se tu može pronaći razlog ovakvom poskupljenju.

– Naše povrće najčešće završi na pijaci, tek manji deo u hipermarketima, koji su uglavnom rezervisani za povrće koje uzgajaju veliki proizvođači i za ono koje dolazi iz inostranstva. S obzirom na to da ima kratak vek, odnosno kratko se zadržava na tržištu, svaki podbačaj prinosa najviše se oseti upravo na ceni – napominje Galetin.

On kaže da veruje da je poljoprivednicima postalo nerentabilno da uzgajaju pojedine vrste povrća jer, pogotovo oni koji rade na manjim parcelama, nemaju dovoljno radne snage.

Veliki troškovi proizvodnje su i za predsednika Republičke unije potrošača Denisa Perinčića jedan od glavnih razloga zbog kog je povrće poskupelo.

– Troškovi proizvodnje su porasli, cena goriva takođe, pesticidi za održavanje, onda i nedostatak regresa za poljoprivrednike, sve to utiče. Osim toga, ne smemo zaboraviti i na konkurenciju, a to su proizvodi koji dolaze iz inostranstva, koji su skuplji – ističe Perinčić.

Prema podacima RZS, hrana i bezalkoholna pića poskupela su za godinu dana 5,5 odsto, a osim povrća za nijansu skuplji nego prošlog aprila su hleb, meso i bezalkoholna pića, voda i sokovi. U zdravstvu, ali i kategoriji nameštaja, kao i telefonskih i poštanskih usluga nije bilo većih oscilacija cena. Zato su, na primer, novine i časopisi kao i turistički paket aranžmani od aprila prošle do aprila ove godine poskupeli za 12,5 odsto.Potrošačke cene su u aprilu 2019. bile za 3,1 odsto veće nego u aprilu 2018, dok je povećanje u aprilu u odnosu na prethodni mesec 0,7 odsto. Republički zavod za statistiku objavio je i podatke o cenama ugostiteljskih usluga, hrana i piće su u restoranima i kafićima u Srbiji za godinu dana poskupeli za dva, najviše tri odsto, a jedino što je pojeftinilo i to za nekih šest odsto su prenoćišta.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/hrana-poskupela-55-procenata-povrce-cak-za-37-odsto/

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina u Srbiji Dobrivoje Radović kazao da je sneg koji je pre neki dan padao u Moravičkom i Zlatiborskom okrugu smrzao i polomio stabla malina i pitanje je da li će biti roda.

"Malinu su napale neke biljne bolesti i stručnjaci su na terenu pa je pre snega procena bila da će rod biti manji za 50 do 70 odsto, a posle snega pitanje je da li će išta ostati", rekao je Radović.

On je istakao je da su poljoprivrednici "očajni i ne znaju kako će preživeti tu katastrofu".Sneg, koji je iznenada pao u planinskim predelima opštine Ivanjica, napravio je veliku štetu u malinjacima, saopštila je danas opštinska uprava.

Zamenik predsednika Opštine Ivanjica Momčilo Mitrović rekao je novinarima da su meštani iz ivanjičkih sela u podnožju planina Golija, Javor i Mučanj opštinskoj upravi prijavili štete na malinjacima od snega.

On je dodao da je obišao sela Bratljevo, Erčege, Rzinje, Osonica u kojima je prema prvim procenam šteta velika, da su malinjaci polomljeni od težine snega i da je pored malina sneg oštetio i zasade kupina.

Prema njegovim rečima, Opština Ivanjica će od Vlade Srbije zatražiti pomoć i ukoliko ona bude odobrena formiraće komisije za procenu štete od snega.

Poljoprivrendi proizvođači rekli su novinarima da su malinjake osigurali od grada, ali da ih nisu osigurali od snega, jer nisu imali iskustvo da sneg padne polovinom maja.

Posebno su zabrinuti proizvođači malina u planinskim krajevima oko Užica, Arilja, Požege, Bajine Bašte, Ivanjice, Priboja, Prijepolja, Nove Varoši i drugih mesta odakle dolazi oko 90 odsto ukupne domaće berbe "crvenog zlata".

Iako se temperatura nije spuštala u veliki minus, manja količina vlažnog snega visine do 10 centimetara, polomila je rodne grane u mnogim zasadima maline, u desetinama sela iznad 600 metara nadmorske visine, a primena dodatnih agrotehničkih mera mogla bi ublažiti posledice u narednim danima.

- Do juče smo imali problem sušenja zasada, zbog čega je rod prepolovljen, naročito u nižim predelima. Sada je i u brdskim krajevima sneg načinio istu štetu i izvesno je da ćemo u ukupnom zbiru imati daleko niže prinose od očekivanih - kaže Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije malinara Srbije.

- Proizvođači koji su osigurali zasade će delimično naplatiti štetu, ali ima mnogo onih koji nisu osigurani od ove nepogode ili su zakasnili sa potpisivanjem polise...

Brojni malinari su snežnu majsku noć proveli u zasadima, stresajući sneg sa lastara, kako bi sprečili veću štetu u malinjacima.

 

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:794706-Sneg-unistio-maline-u-Moravickom-i-Zlatiborskom-okrugu-stete-ima-i-u-Ivanjici

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:794830-SNEG-OBRAO-MALINE-Kolika-je-steta-u-zasadima-voca-Zapadne-Srbije

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31