Чланци поређани по датуму: petak, 05 april 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

"Samo udruženi u Zadruge, poljoprivrednici, mogu da očekuju bolje dane", rekao je ministar u Vladi Srbije zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić. On je to izjavio prilikom jučerašnje posete Kosjeriću i Zlatiborskom upravnom okrugu. Krkobabić je rekao, da taj stočarski kraj zaslužuje i veću podršku države.

"Seljak je izložen raznim rizicima poslovanja, oscilacijama na tržištu, makazama cena i ćudima prirode. Država i lokalne samouprave moraju da stanu iza njega bila godina uspešna ili ne. Vlada Srbije sa merama koje preduzima pokazuje da je spremna za to"- poručio je u Kosjeriću Milan Krkobabić i posebno se založio za bolji položaj stočara.
"Oni imaju mnogo posla oko stoke - da očiste, nahrane i vode računa o stoci da bi se sada još bavi i cenama, gde je prodati, kako je prodati. To je stočarima uvek bio najveći problem. Zato imamo zadruge i neka se oni sada bave time i da vremenom u toj zadruzi imamo stručne ljude.To je pravac kojim treba da idemo", dodao je Krkobabić.

Ministar je podsetio da je od početka projekta "500 zadruga, 500 sela" formirano čak 370 zadruga. Na sastanku održanom u Kosjeriću on je sa svojim saradnicima predstavio ovogodišnji program sprovođenja mera koje treba da podstaknu ravnomerniji razvoj u Srbiji i to kroz podsticaje za zadrugarstvo.
Ministar je posetio i novoosnovanu zadrugu Brajkovići iz istoimenog sela, kojoj je tokom prošle godine dodeljeno 7,5 miliona dinara i tim sredstvima zadruga je kupila 432 grla umatičene jagnjadi.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/krkobabic-stocari-zasluzuju-vecu-pomoc_1006734.html

Објављено у Stočarstvo

Nekontrolisano prskanje i tretiranje pesticidama u poljoprivredi doprinosi tome da sve više pčelinjih društava izumire, a pčela je sve manje.

Kako navode pčelari za Srpskainfo, rešenju ovog problema mora se pristupiti sistemski i studioznije. Imajući u vidu da je med proizveden na ovom području izuzetnog kvaliteta i da se može plasirati i van granica BiH, pčelarstvo je, tvrde, grana poljoprivrede koja može doneti sigurnu dobit.

Naime, u Semberiji je u tri udruženja registrovano oko 300 pčelara sa oko 12.000 košnica.

Milorad Vasić iz Bijeljine pčelarstvom se bavi već 10 godina. U početku mu je ovo bio hobi, ali kako su godine prolazile povećavao je broj društava, pa sada ima više od 100 košnica. Ove godine suočio se sa velikim gubicima.

- Godišnje sam gubio u proseku košnicu, dve, što se može tolerisati. Ove godine sam, od ukupnog broja, izgubio šest odsto košnica. Razlog je upotreba nedozvoljenih pesticida. Ti pesticidi utiču na orjentaciju pčela, pčele se gube u prirodi pa se ne vraćaju u košnice. Do masovnog pomora pčela dovodi i elektromagnetno zračenje, na koje se ne obraća tolika pažnja - kaže Vasić.

On smatra da bi trebalo da postoji koordinacija s voćarima i ratarima, kako bi imali minimalne ili nikakve gubitke. U nekim zemljama regiona ove stvari su bolje uređene.- Voćari plaćaju pčelarima da im dovezu pčele na oprašivanje, dok kod nas nije praksa. Voćari koji pršću stabla u toku sezone cvetanja, to bi trebalo da rade u ranim jutarnjim ili kasnim večernjim satima, nikako u toku dana - kaže ovaj pčelar.

Semberski pčelari, osim problema sa izumiranjem pčela, upozoravaju i da je neophodno izvršiti brendiranje meda i označavanje geografskog porekla meda sa ovih prostora kako bi se zaštitili od planeload konkurencije i smanjili mogućnost da se na pijacama, marketima, sajmovima prodaje med sumnjivog porekla.

Bosna i Hercegovina ima kvalitetniji med pa se pčelarima preporučuje da se posvete ovoj proizvodnji. Stalne edukacije i praćenje najnovijih dešavanja u ovoj oblasti su potrebni kako bi ojačali i sačuvali pčelinja društva.

U bijeljinskom Resoru za pružanje stručnih usluga u poljoprivredi kažu da na zahtev pčelara organizuju seminare na kojima stručnjaci edukuju voćare i pčelare o aktuelnim temama.

Radinka Mičić iz ovog resora kaže da se pčelarima pružaju i drugi vidovi podrške.

- Ovih dana organizovaćemo prezentaciju novih apiterapija. Nastojimo da uvažimo sugestije pčelara i obradimo teme koje ih najviše zanimaju - pojasnila je Mićićeva.

Pravilnikom o podsticajima Ministarstva poljoprivrede RS ove godine planirano je 640.000 KM, što je za 50.000 maraka više nego u prošloj godini.

Portparol Ministarstva Aleksandar Macanović podseća da pravo na podsticaj mogu ostvariti pčelari koji imaju više od 50 pčelinjih društava.

- Podsticaj po košnici je šest KM. Podsticaj se daje i za proizvodnju matica. On iznosi 15 odsto od cene matice, koja se na tržištu kreće od 10 do 20 KM. Prošle godine sredstva za ove namene su iznosila 15.000 KM, a ove godine su povećana na 40.000 KM - rekao je Macanović.Iz resornog ministarstva apelovali su na pčelare da se u skladu s Pravilnikom o načinu vođenja evidencije pčelara i pčelinjaka u Srpskoj do 31. jula upišu u evidenciju pčelara, jer bez toga ne mogu ostvariti pravo na podsticaj.

Prema evidenciji Ministarstva registrovano je 2.890 pčelara, koji poseduju ukupno 156.696 pčelinjih društava. Ukupni godišnji prinosi meda u Srpskoj procenjuju se na oko 3.000 tona godišnje.

Izvor:https://www.blic.rs/vesti/republika-srpska/sve-manje-pcela-zbog-nekontrolisanog-prskanja-i-upotrebe-pesticida/xlrd13t

Објављено у Pčelarstvo

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević zajedno sa predsednicom Vlade Srbije Anom Brnabić, predsednikom Pokrajinske vlade Igorom Mirovićem i predsednikom Skupštine AP Vojvodine Ištvanom Pastorom, prisustvovao je godišnjoj Antares konferenciji, koju organizuje Institut BioSens na Univerzitetu u Novom Sadu.

Institut BioSens je javni istraživačko-razvojni institut koji je posvećen razvoju i primeni informaciono-komunikacionih tehnologija u biosistemima sa posebnim akcentom na primenama u poljoprivredi, a njegov najznačajniji porjekat je Antares.

Kako javljaju iz Kabineta gradonačelnika Novog Sada, na konferenciji je predstavljen projekat izvođenja izgradnje zgrade Instituta BioSens, a prisutnima su se obratili i direktor Instituta BioSens prof. dr Vladimir Crnojević, prorektor Univerziteta u Novom Sadu, rukovodilac projekta Antares prof. dr Vesna Bengin, kao i ambasador Izraela u Srbiji Alona Fišer Кam. Tom prilikom je obeležen i zvaničan početak rada BioSens biznis akceleratora, čiji je cilj da pomogne domaćem IT sektoru u razvoju sopstvenih proizvoda i usluga u oblasti poljoprivrede kroz konkretne finansijske grantove i programe treninga. BioSens je uspeo da spoji dva važna pojma po kojima su Novi Sad i Vojvodina prepoznatljivi. To su poljoprivreda, koja je tradicionalno oslonac razvoja ovog područja, i informacione tehnologije. Verujem da će poljoprivrednici u Srbiji imati snagu i volju da prihvate inovacije koje im pruža nauka i da što pre počnu da primenjuju nova znanja. Ono što naš grad izdvaja i što je naša šansa za budućnost jesu snažan univerzitet i vrhunski naučno-istraživački centri. I zato, najmanje što možemo da uradimo kao lokalna samouprava, je da im pomognemo da imaju što bolji ambijent i uslove za rad. Gradnja objekta BioSens instituta je jedan od kapitalnih projekata na nivou cele zemlje, čija realizacija počinje ove godine u našem gradu – rekao je gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević i pohvalio veliki trud, rad i posvećenost direktora i zaposlenih Instituta BioSens, kao i rukovodioca projekta Antares prof. dr Vesnu Bengin, javljaju iz Gradske kuće.Predsednica Vlade Ana Brnabić istakla je da je Srbija već pozicionirana kao centar regiona u digitalizaciji i inovacijama, kao i da je poljoprivreda oduvek bila veoma važna za Srbiju.

- Ipak, ova grana privrede mora konstantno da se razvija, mora biti mogo efikasnija i naprednija kako bismo iskoristili sav njen potencijal. Šansa za to upravo leži u korišćenju kapaciteta informacionih tehnologija. BioSens svojim delovanjem oslikava iskorak ka modernoj, digitalnoj poljoprivredi i povezuje starteški dva značajna sektora u Republici Srbiji, a to su poljoprivreda i IT – rekla je predsednica Vlade Ana Brnabić i posebno se zahvalila partnerima iz Evropske unije koji učestvuju u finansiranju nauke u Srbiji.

Izvor:http://www.mojnovisad.com/vesti/brnabic-sansa-za-razvoj-poljoprivrede-lezi-u-koriscenju-kapaciteta-informacionih-tehnologija-id27165.html

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Odbor za poljoprivredu Evropskog parlamenta odobrio je zabranu proizvođačima vegetarijanske hrane da koriste reči kako što su odrezak, kobasice i hamburgeri, prenosi "Gardijan".

Kako se navodi, zaštićeni pojmovi od sada će se koristiti po novim pravilima. O tim merama uskoro će glasati svi članovi Evropskog parlamenta, pre nego što se promena stavi na uvid državama članicama i Evropskoj komisiji.

Prema članu 17 Uredbe EU br. 1169/2011, nazivi koji se trenutno koriste za mesne proizvode biće rezervisani isključivo za proizvode koji sadrže meso, odlučili su poslanici.

- Lobi nije uključen u ovo. Nastala je velika rasprava među političkim grupama i većina je htela da se stvari pojasne. Možete da dobijete odrezak ili hamburger, ali ne možete ga nazvati nečim drugim - rekao je francuski poslanik Erik Andriju.Protiv odluka da se zaštite izrazi i nazivi koji se odnose na meso "isključivo za jestive delove životinja" bili su nevladine organizacije kao što su Grinpis i Brdlajf. Kao jedan od mogućih novih naziva za hamburgere na bazi biljaka pojavio se "veganski disk".Andriju je rekao da su poslanici Evropskog parlamenta glasali u interesu potrošača i da se to treba posmatrati kao prilika da vegetarijanski brendovi budu specifični.

- Smatrali smo da odrezak treba da bude pravi odrezak sa mesom i da je potrebno smisliti novi naziv za nove proizvode. Ima mnogo toga da se uradi po tom pitanju, biće potrebno mnogo kreativnosti. Ljudi moraju da znaju šta jedu. Dakle, ljudi koji žele da jedu manje mesa, znaju šta jedu, odnosno znaju šta je u njihovom tanjiru - dodao je Andriju.Poslanica u Evropskom parlamentu Moli Skot Kato sumnja da iza svega stoji industrija mesa, koja se, kako je rekla, nalazi u panici jer sve više mladih odlučuje da meso izbaci iz ishrane.

- To je jasan pokazatelj da su zabrinuti zbog toga što je njihovo tržište uzdrmano i to je dobar znak. Ljudi se sve više okreću biljnoj ishrani, maldi posebno - rekla je Skot Kato.

Ova odredba možda neće odmah stupiti na snagu, ocenio je "Gardijan".

Evropski sud pravde je 2017. godine presudio da se proizvodi na bazi biljaka kao što su soja i tofu ne smeju prodavati kao mleko ili puter. U saopštenju se navodi da se uslovi za proizvodnju mlečnih proizvoda mogu koristiti samo prilikom reklamiranja određenih proizvoda životinjskog porekla.

Čisto biljni proizvodi ne mogu, u principu, da se prodaju sa oznakama kao što su mleko, krema, puter, sir ili jogurt, saopštio je tada sud. Kokosov maslac, kokosovo mleko i krema za salatu bili su izuzeti po zakonu EU, ali to nije slučaj sa sojom ili tofuom.Zabrinutost se pojavila u prošlosti zbog zdravstvenih implikacija na bebe koje su se hranile sojinim mlekom. Agencija za standarde hrane preporučuje roditeljima da svojoj deci daju sojine proizvod ako im to savetuje lekar, iako su majčino i kravlje mleko najbolji izvor ishrane.

EU prati Francusku, gde su poslanici prošle godine usvojili amandman na zakon o poljoprivredi kojim se zabranjuje da se svaki proizvod koji se uglavnom zasniva na neživotinjskim proizvodima označava kao tradicionalni proizvod životinjskog porekla.

Ukoliko bi Britanski parlament konačno ratifikovao sporazum o Bergzitu, vlada u Londonu bi verovatno morala da usvoji ovu promenu čak i ako u tom trenutku ne bude deo Unije, zaključio je "Gardijan".

Izvor:https://www.blic.rs/slobodno-vreme/vesti/zna-se-sta-je-meso-evropski-parlament-hamburger-vise-nece-moci-da-bude-vegetarijanski/52eegy1

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30