Чланци поређани по датуму: ponedeljak, 29 april 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
ponedeljak, 29 april 2019 14:43

Angelika – začinska biljka i slatkiš

Među brojnim idejama šta započeti na imanju ukoliko imate slobodnu površinu, većina će vas savetovati da se opredelite za voćarstvo, oni iskusniji idu u stočarstvo, a za početak, ili možda veći biznis interesantno je i lekovito bilje. Ovom prilikom predložićemo vam Angleiku, ili kako je u nekim mestima
poznatija kao Anđeosko drvo, Kadlinac, Siriš, Kravogaz... Kako god da je zovete, radi se o veoma staroj kulturi. Tragovi o njenom lekovitom svojstvu i gajenju datiraju još iz perioda Shing-nonga, kineskog Cara koja je živeo 3.600. godni pre nove ere. Ova biljka je bila i sastavni deo tajanstveno sredstvo
protivotrova pod nazivom terijak. U srednjem veku su koren Angelike mnogi nazivali anđeoskim korenom, jer je korišćen kao sredstvo protiv kuge i kolere, navode brojni domaći i strani autori. Danas Angeliku možete videti samoniklu pored obala reka srednje Evrope, na vlažnim livadama, a ima je i gajena kao glavni usev u nordijskim državama (Švedska, Finska, Danska i Norveška).Vrlo krupna, visine do 2 metra. Ima rizom koji je kratak i mesnat, ali krupan obrastao
dugim korenjem. Stabljika je debljine ruke, iznutra šuplja inače prava. Listovi su u donjem delu značajno krupniji nego u gornjem, dvostruko ili trostruko nazubljeni, a u gornjem delu duguljasti i jednostruko nazubljeni. Cveta u julu i avgustu. Plod je 7 mm dug, a širok 5 mm. Zbog osobine za brz gubitak klijavosti treba je što pre posejati nakon sazrevanja semena. Od dobijenog rasada formira se zasad početkom jeseni i to u razmak u 80 x 80 cm. Trebaće dve do tri godine da ova biljka procveta. Do tada je morate redovno okopavati i zalivati, jer voli vlažna zemljišta, čak i močvarna.
Počinjemo berbu tokom maja i sve do septembra, već u prvoj godini nakon sadnje. Tokom ovog perioda imamo 5 do 6 berbi. Seku se stabljike i drške koje na
sebi u to vreme nemaju cvetove. Vezuju se u snopiće i prodaju. Sa jednog hektara može se očekivati prinos oko 25 t stabljika i drški. Ono što je posebno zanimljivo, ove sirovine se koriste u poslastičarskoj industriji. Ukoliko koristimo i rizom u proizvodnji, potrebno ga je izvaditi pre opadanja lišća, zatim dobro prati, iseći na 4 dela i sušiti na promaji. Osušem rizom se pakuje u vreće. Rizom se vadi u prvoj godini nakon rasađivanja. Zašto je rizom Angelike
značajan? Odgovor je u tome što sadrži 0,3% do 1% etarskog ulja oko 6% smole, pektin, vosak, kumarinorganske kiseline.
Plod angelike sadržo nešto vise etarskog ulja 0,5 - 1,5%, 16 masnog ulja, kumarin i druge sastojke. Ova lekovita biljka, svakako niti je otrovna niti ima bojazni od stvaraja zavisnosti. Zbog njenih osobenosti preoručuje se kod bolesti stomaka kao što su gastritis, kolitis, enteritis, kod početnog stadijuma čira na dvanaestopalačnom crevu, kod nadimanja, meteorizma odnosno gasova u stomaku.
Čaj za varenje
2 g angelike na 100 grama vode. Ključalom vodom prelikte čajnu masu i ostavite 4 fo 5 minuta. Ovakav čaj deluje stimulativno na organe za varenje.
Sličan čaj u srazmeri 20 g na jedan litar ključale vode koji treba da odstoji 10 minuta se preporučuje porodiljama.

Angelika u ishrani
Mladi listovi ove biljke koriste se kao začin za pripremu supe i različitog povrća. Od mladih biljaka pripremaju se kompoti slatko i ušećerene stabljike. Eterična ulja koriste u industriji ribe u konzervama kao i prilikom proizvodnje likera. Međutim, ne treba je uzimati pre spavanja jer može izazvati nesanicu.

Kandirana angelika – specijalitet koji vam otkrivamo
Operete i isečete delove stabljike na 5 cm, kuvate 30 minuta. Ocedite, skinite vlakna i ponovo kuvajte dok ne omekša. Zatim isperite hladnom vodom i u šećerni sirup, pa kuvajte 30 minuta. Sirup treba da bude napravljen tako da na čašu vode ide ista količina koliko imate angelike. Prosto rečeno na 100 grama angelike, ide 100 grama šećera. Oceite stabljike angelike, a sirup neka vri još 5 minuta. Ovo se ponavlja naredna dva dana ( tri dana usatopno). Na kraju se rasprostru stabljike u pleh, pospu šećerom i u rerni suše na 100 stepeni.
Iskustva iz prakse
Prema iskustvu dipl. inž Jovana Lazarevića Angeliku treba u našim uslovima saditi na međurednom rastojanju 70 cm, a rastojanje u redu da bude 30 cm. “Cveta u drugoj godini, ali to zavisi od nadmorske visine. U nižim predelima retko će cvetati” naglašava Lazarević. Međutim ako se posadi sadnica čiji je koren deblji od 30mm, cvetaće odmah u prvoj godini. On napominje da treba biti oprezan sa lekovitim biljem pa i sa angelikom jer ulje može izazvati ozbiljne alergijske reakcije i opekotine kod ljudi sa osetljivom kožom. Lazarević kaže da je biljka izuzetno osetljiva na sušu, a dolazi i do pojave rdje, ukoliko je leto jako toplo, bez padavina, jer se smanjuje otpornost biljke, te je ona podložnija napadu gljivca, ali i nekih insekata poput biljnih vaši ili stenica.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Začinsko i lekovito bilje

Nakon decenija propadanja srpske industrije hmelja, ova zelena "šišarka", neizostavni sastojak svakog kvalitetnog piva, sve više raste na vojvođanskim njivama zahvaljujući odluci pojedinih pivara da otkupljuju domaći hmelj, da kvalitet piva stave ispred kvantiteta i posvete se zanatskoj proizvodnji ovog omiljenog pića na svim meridijanima planete. Pivari kažu da je duša svakog piva upravo hmelj, a ukoliko je domaći, od autohtonih sorti, to mu daje aromu kakvu ne može da ima ni jedno pivo brzo proizvedeno, napravljeno "preko noći".

Srpski hmelj, čija tradicija uzgoja na ovim prostorima traje 250 godina, i dalje se najviše gaji u Bačkoj, u okolini Bačkog Petrovca, a nekada se izvozio širom sveta, od Nemačke, Engleske, do Amerike, a zabeleženo je da je stigao i do Japana.

U okolini Bačkog Petrovca bilo je pre jednog veka više od osam hiljada hektara pod ovom kulturom, kaže direktor "Petrovec" d. o. o. Rastislav Struhar, koji je jedan od najvećih uzgajivača hmelja u našoj zemlji.

"Tokom 250 godina duge tradicije, bilo je raznih uspona i padova kada je reč o hmeljarstvu", kaže Struhar, ali ističe, ipak, da je na srpskim njivama, zahvaljujući uzgajivačima i stručnjacima, sačuvana čuvena autohtona sorta "Bačka".

Devedesete godine u Srbiji, gotovo potpuno su uništile nadu da će na našim njivama, ova biljka penjačica, nastaviti da raste te je postojala bojazan da će hmelj zauvek nestati sa naših polja.

Međutim, proteklih godina, kaže Struhar, rastom potražnje i proizvodnje u malim zanatskim pivarama kao i pivarama koje imaju dugu tradiciju proizvodnje kvalitetnog piva, sve je više i površina pod hmeljom.

"Ove godine, berbu ćemo imati na oko osam hektara".

Još su to, dodaje, počeci u obnavljanju nekada velikih površina u Srbiji pod ovom kulturom, a želja Struhara je da se hmelj "vijori" na njegovim njivama na još 20, 30...i više hektara.

Inače, duga biografija gajenja ove biljke govori da ju je grof Andraš Hadik, austrijski feldmaršal i predsednik dvorskog ratnog saveta u Beču, doneo u Futog 1770. godine, a u to vreme, na svega 15 kilomatara u Bačkom Petrovcu, već je postojala mala pivara.

Akademik Jan Kišgeci, vodeći strucnjaka za hmeljarstvo, podseća da je oduvek sudbina piva vezana sudbinu hmelja, bez koga nije moguće napraviti ovaj napitak.

Danas, sav hmelj uvozimo, osim onog koji se proizvodi već četvrt milenijuma u Bačkom Petrovcu.

"Upravo je ta tradicija doprinela da naučimo da stvaramo nove sorte, a srećom, sačuvan je sadni materijal, genetika", kaže Kišgeci.

Profesor navodi da je reč o sortama hmelja namenjenim za proizvodnju visoko kvalitetnog piva, a kvalitet, kaže, danas nauka lako meri, a kupci ga prepoznaju.

Bitno je, napominje, da se obnovi tradicionalno hmeljarstvo u Srbiji jer postoje pivare koje zanima isključivo kvalitet.

Stručnjak za proizvodnju piva, dr Dimitrije Aranđelović, konsultant u kompaniju "M6 Eden", preduzeću koje je zakupilo i oživelo proizvodnju u čuvenoj Beogradskoj industriji piva (BIP), objašnjava da je pivo jedinstven proizvod u svetu jer ni jedan drugi prehrambeni proizvod na svetu ne sadrži hmelj.

A hmelj je, kaže, prestao da postoji na našim njivama dolaskom na tržište velikih multinacionalnih kompanija koje se snabdevaju ovom biljkom iz svojih centrala.

"Preuzimanjem poslovanja BIP-a, od strane makedonske firme M6 Eden, došlo se na ideju da se napravi domaće ''Naše pivo'' sa isključivo domaćim sirovinama", kaže Aranđelović.

I upravo tada, kaže, logičan korak je bio da se kontaktira uzgajivač iz Bačkog Petrovca kao i preduzeće za proizvodnju slada iz Bačke Palanke, a kako bi se napravilo prvo domaće pivo proizvedeno isključivo od sirovina sa srpskih polja.

U eri kada se proces proizvodnje piva sve više skraćuje na uštrb kvaliteta a zarad profita, kada hektolitri piva svakog minuta izlaze iz fabrika velikih međunarodnih "igrača", Aranđelović navodi da je "Naše pivo" iz BIP-a, nastalo tradicionalnim metodama izrade, ali uz korišćenje savremenih naučnih saznanja u proizvodnji piva.

U proizvodnji se, kaže, koriste niske temperature kako bi se očuvao kvalitet sirovina, pivo "leži" dugo, prirodno se bistri.

"Sve to traje dosta dugo, ali bez toga, nema kvaliteta, a kvalite se sastoji u dobrom balansu nusproizvoda", kojih, kaže, u pivu ima nekoliko stotina pa i hiljada.

Koliko je hmelj važan u proizvodnji piva možda najbolje govori podatak da se na 100 litara dodaje svega stotinjak grama ove zelene "šišarke", kaže šef službe za kontrolu kvaliteta u BIP-u Tanja Nikić.

Voda, ječmeni slad i kvasac, kao i tri vrste aromatičnog hmelja iz Bačkog Petrovca, domaći su sastojci bez kojih, ističe, ne bi bilo moguće napraviti prvo srpsko domaće pivo od 100 odsto sirovina iz naše zemlje.

Zaljubljenici u ovo penušavo piće, čiji se koreni ispijanja vezuju za period od pre 6. 000 godina i stari Egipat, mogu "Naše pivo" izrađeno po domaćoj recepturi naći na rafovima marketa "Maksi" i "Tempo".

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/nase-pivo-od-srpskog-hmela-novi-temel-domaceg-pivarstva-29-04-2019

Објављено у Biljna proizvodnja

Obzirom na učestalost požara na otvorenom prostoru i obim nastalih posledica, Gradski štab za vanredne situacije u Čačku - Stručno-operativni tim za zaštitu od požara i komunalna policija grada Čačka, apeluje na preduzeća u oblasti poljoprivrede, poljoprivredne proizvođače i građane, da za vreme izvođenja poljoprivrednih i drugih radova kojima mogu izazvati požar, iste obavljaju uz maksimalnu opreznost i preuzimaju sve neophodne mere zaštite kako bi se izbegao nastanak i širenje požara.

Zakonom o zaštiti od požara, zabranjeno loženje vatre u šumi i na udaljenosti od 200 metara od šume, kao i spaljivanje ostataka strnih useva, spaljivanje smeća na otvorenom prostoru i spaljivanje biljnih ostataka. U ovim slučajevima, predviđena i nadoknada troškova intervecija vatrogasno-spasilačkih jedinica, podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv lica koja vrše spaljivanje.

Takođe, Odlukom o održavanju čistoće i komunalnom redu, zabranjeno je u dvorištima zgrada, baštama, voćnacima, neizgrađenom građevinskom zemljištu i na drugim sličnim površinama, paliti smeće, travu, korov i drugi otpad. Za postupanje suprotno ovoj odredbi, komunalna policija izdaje prekršajni nalog u skladu sa zakonom, i to za fizička lica u iznosu od 10.000, za preduzetnika 30.000, za pravno lice 60.000 i za odgovorno lice u pravnom licu u iznosu od 10.000 dinara.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/vest471128.html#lat

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30