Чланци поређани по датуму: petak, 26 april 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
petak, 26 april 2019 15:57

Savremena proizvodnja voća na Kosmaju

Pre tri godine na padinama Kosmaja u mestu Ralja kod Beograda započeo je posao podizanja zasada Agrobel Sistema iz Sopota. Od tada do danas uspostavljena je nasavremenija proizvodnja voća. Za sada na 20 hektara prostiru se zasadi maline, kupine, borvnice i lešnika. U planu je proizvodnja povrća i jagode.
Miloš Kljajić, diplomirani inženjer poljoprivrede vodi voćarsku proizvodnju. Njegov zadatak je da unapredi postojeći nivo rada i uspostavi nove vidove proizvodnje. Zatekli smo ga kraj plastenika čija je instalacija u toku a u njima će se proizvoditi paradjz.  Potpuno je opremljen savremenom poljoprivrednom mehanizacijom uz primenu novih tehnologija u svakom pogledu. Miloš je odlučio da vrhove malina poveže tako da sav rod koji se nalazi na njima sačuva povijanjem mladara i njegovnim ponovnim vezivanjem za poslednju žicu. Između redova se održava trava, a između zasada su urađeni nasipi koji se održavaju. Za obilazak zasada, zbog veličine, potrebno je koristiti terensko vozilo. Ono što je posebno interesantno je to da se u samom zasadu nalazi manja hladnjača koja je napravljena od 8 kontejnera. Zahvaljujući ovoj investiciji plodovi voća za kratko vreme, ne duže od 30 minuta od berbe, budu smešteni u hladnjaču.
Ana Bošnjak direktorka „Agrobel Sitem-a“ za Agrobiznis magazin kaže da je strateški cilj firme izvoz svežeg voća i povrća koje imaju dobru cenu na tržištu, a da se što manje izvozi zamrznuto. Naravno izvoz smrznutog voća mora postojati, ali mi osposobljavamo naš sistem proizvodnje da udeo svežeg voća u prodaji bude što veći. Klubske sorte maline su takođe trend kao i kod jabuke. Mi u zasadima imamo zastupljene sorte Tulamin (Tulameen), Tulamedžik (Tulamagic), Versaj (Versailles), Erika, Kwanza su se pokazale kao dobre i nastavićemo da ih širimo. Što se tiče proizvodnje kupine imamo sortu Loch Ness, a od borovnica gajimo Blukrop i Duke.“
Zahvaljujući standardizaciji proizvodnje Agrobel izvozi svoje proizvode a među sertifikatima poseduje GLOBAL GAP. Zadovoljstvo radnika na plantažama je
nešto čemu se takođe teži. Pored kuhinje i prostorije za odmor obezbeđena im je savremena oprema za rad. Ceo kompleks napravljen je tako da bi svako poželeo da njime prošeta. U samom centru imanja nalazi se jezero sa kućom. A pogled koji se pruža sa plantaža ka padinama Kosmaja teško se može uporediti i zaboraviti.
To je jedan od razloga zbog čega je ova investicija realizovana baš tu u Ralji. Na mestu gde su sada plantaže bilo je na stotine tona različitog otpada i krša koji je
očišćen, a trebalo je i dosta vremena da bi se posed dovoljno ukrupnio da postane ono što je danas. Ipak to nije omelo investitora da u saradnji sa stručnjacima Poljoprivrednog fakulteta uspostave jedan vidi savremene proizvodnje, ali može se slobodno reći i jedan od najlepših zasada u Srbiji i regionu.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Srbija svake godine gubi 25.000 hektara plodnog zemljišta zarad infrastrukture i industrije. Ovaj trend zahvatio je čitav svet pa i našu zemlju, ali stručnjaci upozoravaju da je za Srbiju to veliki gubitak, pišu Novosti. Uz prenamenu plodnih oranica, veliki problem je i maksimalno iskorišćavanje humusa i smanjenja plodnosti sa oko četiri - na dva odsto. Usevi nekada mesto ustupaju novim fabrikama, naročito ako su na dobroj lokaciji.

Prema rečima agroekonomskog analitičara Branislava Gulana najviše se gubi državnog zemljišta. U Srbiji je i oko 200.000 hektara državnih oranica koje se ne obrađuju i stoje zaparložene."Postoji inicijativa države da se zemlja koja se ne obrađuje podeli mladim poljoprivrednicima na korišćenje",objašnjava Gulan.

Kako kaže, od ukupno 4,1 milion hektara obradivih površina u Srbiji, obrađuje se 3,4 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta. Gazdinstva prosečno koriste 6,1 hektar zemlje, dok kompanije poseduju 304 hektara u proseku. "Nije normalno da gubimo toliko plodnih oranica svake godine. Kako koja vlast dođe tako daju placeve da se grade naselja, a za to dobijaju glasove. Strašno je i koliko malo zemlje navodnjavamo", ističe Gulan.

Agroekonomistu Milana Prostrana najviše zabrinjava neodgovorno ponašanje prema plodnom poljoprivrednom zemljištu. Zakonom je uređeno da se poljoprivredno zemljište pretvara u industrijsko i građevinsko, ukoliko za to postoje potrebe. Svuda se poljoprivredno zemljište smanjuje zbog infrastrukturnih i drugih objekata. Problem je ukoliko se to dešava najplodnijem zemljištu."Više me brine neodgovoran odnos prema poljoprivrednom zemljištu, jer čak ni država nije uredila da zakupac mora da vrati isti ili bolji kvalitet zemljišta. Eksploatiše ga do te mere da ono postaje neplodno". upozorava Prostran.

Tako, kako kaže, uzmu zemlju u zakup i pet godina zaredom seju pšenicu, a to je, recimo, pogubno. Humusni deo smanjen je sa 4,5 odsto na dva. Potrebno je raditi na opštem odnosu i očuvanju plodnosti obradivog zemljišta.

Država ima oko 500.000 hektara zemlje i mnogo loše gazduje time. Rade po principu plena", upozorava Prostran i ističe da je zbog toga bitno da se novi Zakon o poljoprivrednom zemljištu ili bar njegove izmene, donesu što pre.Idealno bi bilo da novi investitori koriste stare napuštene lokacije i industrijske zone. U Razvojnoj agenciji Srbije, međutim, objašnjavaju da je čitav niz faktora koji utiču na njihovu odluku. Među njima su infrastrukturna opremljenost lokacije i tehničko rešenje samog objekta.

"Neke od prepreka su i te što su postojeći objekti stari i nisu u dobrom stanju, pa su potrebni veliki radovi na adaptaciji i rekonstrukciji. Oni nisu usklađeni ni sa ekološkim standardima, o kojima danas ozbiljan investitor vodi računa. Pri odabiru lokacije, investitor gleda da bude blizu tržištu na kojem će plasirati robu, da bude tu i auto-put, ali vodi i računa o dostupnosti radne snage. Pa tako, ukoliko je reč o visokotehnološkim projektima, gleda se da lokacija bude blizu univerzitetskim centrima", navode.

Među industrijskim zonama koje su trenutno aktuelne jesu one u Subotici, Pančevu, Inđiji, Staroj Pazovi, Novom Sadu i Nišu.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/srbija-gubi-25000-hektara-plodne-zemlje-godisnje/fke24p7

Објављено у Biljna proizvodnja
petak, 26 april 2019 15:43

Optimalni uslovi za završetak setve

Posle poslednjih kiša, njive u Pomoravskom okrugu pune su ratara koji žure da završe setvu kukuruza u optimalnom roku. Sada je ora, kažu, a na pitanje da li je zemlja previše mokra, jedan poljoprivrednik koji seje uz autoput Beograd - Niš, u Kočinom selu, izjavio je da je “sada najbolja”.

U Pomoravskom okrugu, koga uz grad Jagodinu čine opštine Ćuprija, Despotovac, Paraćin, Svilajnac i Rekovac, ratari su planirali setvu kukuruza na oko 50.000 hektara.

Kukuruz je u ovom delu Srbije glavna žitarica, a stručni savedodavalac Poljoprivredne stručne savetodavne službe za Pomoravski okrug u Jagodini Miodrag Simić, ističe da je u ovdašnjom “agroekološkim uslovima kalendarsko vreme setve period između 15. i 25. aprila”.

Temperatura zemljišta treba da bude deset do 12 stepeni Celzujsovih na dubini od pet do sedam centimetara, rekao je Simić.

Na toj temeparturi zemljšta seme brzo klija i ravnomerno, dok u hladnom zemljištu, ako dugo stoji, može doći do truljenja i proređivanja useva, pa se često mora presejavati, objasnio je Simić.

On savetuje da razmak između zrna bude 22 do 24,5 centimetara, 26 do 30 centimetara i 18 do 22 centimetra, zavisno od vrste hibrida i grupe zrenja.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/ratari-jure-optimalni-rok-setve-kukuruza-25-04-2019

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo dr Vuk Radojević, uručio je juče 125 ugovora poljoprivrednicima iz Vojvodine o dodeli bespovratnih sredstava za podizanje i opremanje plastenika.Sekretar Radojević je istakao da je ukupna vrednost ovih ugovora oko 132 miliona dinara, od čega je iz pokrajinskog budžeta izdvojeno nepunih 80 miliona dinara.

„Realizacijom ovih investicija u Vojvodini će pod plastenicima biti novih, blizu 125.000 kvadratnih metara plasteničke proizvodnje. Ja verujem da je to jedini model da mali i srednji poljoprivrednici izbore svoje mesto na tržištu, tako što će intenzivirati poljoprivrednu proizvodnju,pri čemu je povrtarska svakako jedan od načina“, rekao je Radojević.

Radojević je istakao da najveći broj korisnika ovih sredstava čine mladi poljoprivrednici do 40 godina i žene – nosioci poljoprivrednih gazdinstava, koje su se opredelile za intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju.

Radojević je podsetio da je za prethodne tri godine, Pokrajinska vlada izdvojila oko 220 miliona dinara za proizvodnju u zaštićenom prostoru. On je naveo i da od 2017. godine ima 50 odsto više para namenjenih registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima za sve vrste subvencija, i pozvao poljoprivrednike iz naše pokrajine da aktivno prate sve konkursne linije i iskoriste ponuđene mere da investiraju u svoju proizvodnju, te ukazao na nivo subvencija koji je izuzetan i dostiže čak do 70 odsto.

Najveći broj ugovora dodeljen je poljoprivrednicima iz opština: Ruma, Bačka Palanka, Novi Sad i Odžaka, koji su pokazali najveće interesovanje za ovu meru agrarne politike.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/poloprivrednicima-bespovratno-80-miliona-dinara-za-plastenicku-proizvodnu

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30