Чланци поређани по датуму: sreda, 24 april 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
sreda, 24 april 2019 07:37

Etno turizam po meri gosta

"VAJATI“ su kompleks savremeno opremljenih apartmana sa 4 zvezdice… Nesvakidašnji spoj modernog i tradicionalnog, svakom gostu pruža utočište i daje priliku za istinski odmor. Na samo osam kilometara od Guče, u dragačevskom selu Gornja Kravarica, smešteni su „Vajati” – kompleks savremeno opremljenih apartmana sa četiri zvezdice, koji svakom gostu pružaju utočište i daju priliku za istinski odmor.
Svaki gost ponese nezaboravne utiske o gostoprimstvu domaćina, ali i o nenadmašnim ukusima tradicionalne srpske kuhinje. Prema receptima baka i pra-baka se u „Vajatima“ pripremaju pite, supe, hlepčici, slatko, palenta, popara , jelo od starog hleba sa sirom i kajmakom. Ovde se priprema hleb na starinski način i proja,
kao i čuvena srpska sarma , jelo od mlevenog mesa zavijenog u listove kiselog kupusa, srpski “svadbarski kupus”, izvanredno ukusan ajvar, razne vrste kuvanog
povrća, kolači sa orasima, tradicionalne sprske „vanilice“, kremaste torte i druge vrste slatkiša. Međutim, domaći sir i kajmak, dimljeno goveđe i svinjsko meso,
jagnjeće i praseće pečenje i druge vrste mesa, uz raznovrsne sveže salate ili turšije su jednostavno jela kojima ne možete odoleti.

Do vajata helikopterom!
Iz bilo kog kraja zemlje do „Vajata“ možete doći i helikopterom Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije, što je svakako poseban doživljaj za svakog turistu. Domaćini „Vajata“ će svakom gostu rado izaći u susret i u njegovo ime organizovati ovu avanturu.
Iznajmljivanje helikoptera iznosi između 54.000 i 168.000 dinara po satu u zavisnosti od tipa, ali i posebnih želja ili potreba putnika – ako se izvode posebni manervi ili prevozi teret onda je usluga skuplja za 50 odsto. Ako se iznajmljuju helikopteri BELL 206B i SA-341G ta usluga se naplaćuje 54.000 dinara za sat vožnje, a jednočasovni zakup helikoptera BEL 206L potrebno je 60.000 dinara, dok je za AB-212 i SA-345N potrebno izdvojiti 120.000 dinara. Najskuplja vožnja je helikopterom tipa MI-17 i iznosi 168.000 dinara za jedan sat.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Seoski turizam i ruralni razvoj

Beogradska kancelarija Italijanske agencije za spoljnu trgovinu (ITA) predstavila je program zajedničkog učešća oko 30 italijanskih kompanija na 86. Sajmu poljoprivrede u Novom Sadu. Italija će, kao i 2016. biti zemlja partner, a predstaviće se renomirani proizvođači poljoprivredne opreme i mehanizacije, opreme za navodnjavanje, mašina za prehrambenu industriju i materijala za baštovanstvo. Ambasador Italije u Beogradu Karlo Lo Kašo izrazio je zadovoljstvo zbog učešća velikog broja preduzeća iz te zemlje, koja su spremna da sa srpskim preduzećima i privrednicima razmenjuju znanje i iskustvo.

"Italija je Srbiji ekonomsko strateški partner i to nije samo slogan. Prošle godine je Italija Srbiji bila drugi po veličini partner, a ekonomsko trgovinska razmena između dve zemlje premašila je četiri milijarde evra. Najnoviji podaci govore da preko 600 kompanija sa italijanskim kapitalom u Srbiji zapošljava između 25 i 30 hiljada ljudi", kaže.

Ministarstvo poljoprivrede pruža značajnu podršku sajmu i smatra ga veoma korisnim za stočare i poljoprivrednike, ističe Željko Radošević, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

"Smatramo da je novosadski sajam odlična prilika da poljoprivrednici na jednom mestu upoznaju i vide sva ona najnovija svetska dostignuća u oblasti agrara", navodi.

"Preko 1.500 kompanija, koje će posredstvom učešća 32 države i čak 61 državnog predstavništva, od 11. do 17. maja učestvovati na sajmu, sjajan su most između istoka i zapada", kaže direktor Novosadskog sajma, Slobodan Cvetković.

"Dolaze iz Austrije, Hrvatske, Indije, Nemačke, Turske, Severne Makedonije, Španije i po prvi put imamo nastup proizvođača mašina i delova poljoprivrednih mašina iz Rusije", navodi.

Zemlja prijatelj sajma je Tunis. Ove godine premijerno izlažu Belorusija, Egipat i Tajvan.

Cena pojedinačne ulaznice je 600, kolektivne 400, a a za najmlađe 200 dinara.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/veliki-broj-italijanskih-preduzeca-na-poljoprivrednom-sajmu_1011613.html

Објављено у Agroekonomija

Srbija ni ove, ni prošle godine nije izvezla nijedno jaje, ali je zato uvezla više od 12 miliona komada.

Za prva dva meseca ove godine u Srbiju je uvezeno 1,2 miliona jaja. To je ukupno 90,6 tona (jedno jaje ima 75 grama) ili vrednosno 292.800 američkih dolara, navode u Privrdenoj komori za "Blic". Prošle godine uvezli smo 11 miliona jaja u vrednosti od 1,4 milion dolara. Još interesantnije je to da su na srpske trpeze stizala jaja sa svih strana, najviše iz Bosne i Hercegovine, Mađarske, Češke, Hrvatske, Nemačke, Poljske i Slovačke, pokazuju zvanični podaci. Srbija istovremeno na farmama proizvede blizu 1,5 milijardi komada jaja godišnje.Agroekonomski analitičar Milan Prostran tvrdi da podaci o uvozu nikako ne treba da brinu jer je tržište Srbije otvoreno potpisivanjem mnogih sporazuma o trgovini, pa je, kako kaže, logično da će poveća i uvoz hrane.

"Većina stranih trgovinskih lanaca koji su došli u Srbiju imaju svoje dobavljače koji su im možda povoljniji, pa nabavljaju jaja iz drugih zemalja, ali nije to ništa strašno. Mnogi drugi uvozi bi trebalo da nas brinu", kaže Prostran.Kako ističe, inače se ne troši mnogo jaja u Srbiji i potrošnja je uglavnom veća oko praznika.

"Srbija može da proizvede dovoljno jaja za naše tržište, ima i kapacitete i proizvodnju. To što se toliko uvozi je sudbina male zemlje koja je potpisala mnogo sporazuma o spoljnoj trgovini i nema mogućnosti da zatvara tržište, već jedino da povećava produktivnost i da postane konkurentnija", ocenjuje Prostran.

Kako je naveo, Srbija godišnje uveze više od dve milijarde dolara vrednosti hrane, što je više od milijardu dolara nego pre deset godina, a to je rezultat otvorenog tržišta. Izvoz jaja iz Hrvatske porastao je u prošloj godini za gotovo 133 odsto u odnosu na 2017, dok je uvoz bio manji za 28 odsto nego 2017. godine. Hrvatska je, naime, u 2017. izvezla 13,6 miliona jaja čija je vrednost 900.000 evra, a u prošloj godini izvezla je 24,4 miliona jaja za 2,1 milion evra.Srbija bi, kako navodi, protiv te količine uvoza jedino "mogla da se bori nekim sistemima monitoringa i kvaliteta koji bi sama odredila".

Prostran ističe da treba promovisati kupovinu domaćih proizvoda iz različitih razloga.

"Najpre možete da kontrolišete kvalitet do detalja, jer kada se nešto uveze iz EU, ne može se previše kontrolisati. Takođe, na taj način ćete i podržati domaće proizvode i hranićete se zdravije", objašnjava Prostran.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/srbija-uvezla-12-miliona-jaja-na-uskrsnje-trpeze-nam-stizu-iz-cak-sedam-zemalja-sveta/80e3mbg

Објављено у Živinarstvo

Direktor Uprave za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede Nebojša Milosavljević izjavio je za Sputnjik da je Srbija nadomak da joj se ukine zabrana izvoza koštunjavog voća u Rusiju, kao i da su sve mere preduzete da se takva zabrana više ne uvede domaćim proizvođačima i izvoznicima.Kako je pojasnio, na poslednjem sastanku sa predstavnicima Ruske službe za fitosanitarni nadzor „Roseljhoznadzor“ predstavljen je program upravljanja štetnim organizmom „monilinija frutikola“, zbog koje je zabrana i uvedena, te se u narednih nekoliko dana očekuje poseta ruskih inspektora Srbiji, kako bi se uverili da su te mere zaista uvedene.

Milosavljević je precizirao da se poseta ruskih fitosanitarnih inspektora očekuje od 24. do 26. aprila, nakon čega bi trebalo da stigne i zvanično odobrenje za izvoz koštunjavog voća u Rusiju i to najkasnije početkom maja, odnosno nakon praznika.

Tokom njihovog boravka se očekuje da će obići srpske izvozne kapacitete, kao i pojedine proizvođače koštunjavog voća, a najpre nektarina i bresaka i trešanja, pojašnjava Milosavljević.

On kaže i da ovde nije reč o nekoj standardnoj regulativi obnove dozvole na određeni period, već da se radi o pojedinačnom slučaju do kojeg je došlo jer je „Roseljhoznadzor“ uočio ogroman broj pošiljki iz Srbije zaraženih ovim štetnim organizmom.

„Ovde nije reč ni o čemu neuobičajenom. Međutim, s obzirom da je štetni organizam uočen u većem broju pošiljki iz Srbije, Rusija je pri kraju izvozne sezone donela tu meru kako bi Srbija preduzela sve što je potrebno da se tako nešto ne ponovi. Na Rusiji je sada da napravi uvid u to da je Srbija sve to sprovela u delo“, zaključio je Milosavljević.

Izvor:https://rs-lat.sputniknews.com/ekonomija/201904231119555418-srbija-nadomak-ukidanja-zabrane-izvoza-kostunjavog-voca-u-rusiju/

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Otkako je posle Nove godine počela isplata sredstava iz Evropskog IPARD fonda koji je namenjen poljoprivredi, svega deset poljoprivrednih proizvođača dobilo je novac. Do kraja godine najavljuju četiri nova poziva za konkurisanje.Jon Suru iz okoline Vršca, višnje će ubuduće više da trese, nego da bere. Kupuje tresač vredan 31.000 evra, zahvaljujući IPARD-u."Čekao sam oko devet meseci da dobijem rešenje, i sad sam u zakonskoj obavezi da za deset dana ostvarim investiciju, to jest da kupim mašinu. Tražio sam kredit od banke jer ne mogu od sopstvenih sredstava to da pokrijem", kaže Jon Suru i ističe da taj tresač za višnje na dnevnom nivou zameni 100 radnika.

Procedura je komplikovana, još se država i poljoprivrednici uhodavaju, ali strpljen-spasen, savetuje resorno Ministarstvo.

"Mi i dalje imamo 100 odsto nepotpunih podnetih zahteva. Dakle moraju da se vraćaju na dopunu i to dodatno opet usporava proces obrade", istakla je šefica IPARD-ovog upravljačkog tela Jasmina Miljković.

U prvoj godini korišćenja sredstava iz Ipard fondova 738 poljoprivrednika je konkurisalo, 180 zahteva je odobreno, njih 35 spremno je za isplatu, a 10 korisnika dobilo je novac.

IPARD pokriva i usluge konsultantskih kuća, čiju pomoć poljoprivredni proizvođači sve češće traže.

"Utisak je da nisu dovoljno informisani i da su, mogu da kažem čak i uplašeni malo, plaše se cele te procedure, plaše se da je to jako komplikovano, da oni to ne mogu. IPARD nije bauk, to je jednostavna procedura i što je najvažnije to je transparentna procedura", objašnjava direktorka Smart IPARD-a Slađana Gluščević.

I dalje je najviše zahteva za nov traktor, iako novac iz IPARDa može i bolje da se potroši. Proizvođači vina i jaja tražili su da koriste ovaj fond.

"Mi ubrzano radimo i komuniciramo sada sa Evropskom komisijom na tome kako i na koji način da uvedemo ova dva sektora u IPARD 2 program i pod kojim uslovima, i ja se nadam da ćemo 14. maja kada budemo imali IPARD Odbor za praćenje, usvojiti te izmene", rekla je Jasmina Miljković.

Korist od IPARD-a uskoro bi mogli da osete i oni koji se bave seoskim turizmom. U pripremi su akreditacije za dve nove mere kako bi poljoprivrednici uz posao na njivi, mogli da iznajmljuju i smeštaj. Povraćaj je 65 odsto.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3500230/poljoprivrednike-plasi-ipard-procedura.html

Објављено у IPARD
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30