Чланци поређани по датуму: ponedeljak, 22 april 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Italijanska agencija za spoljnu trgovinu održaće konferenciju za medije u utorak, 23. aprila 2019.g. u 11.00 sati u Palati Italije, Kneza Miloša 56, povodom organizovanja, sada već sedme uzastopne Zvanične italijanske kolektivne izložbe i druge u svojstvu zamlje Partnera u hali 1 na 86. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu koji se od 11. do 17. maja 2019.g. održava u Novom Sadu.
Na konferenciji za medije, osim italijanskog Ambasadora u Srbiji, Nj.E. Karla Lo Kaša (Carlo Lo Cascio) i direktorke Kancelarije Agencije ITA u Beogradu Marine Skonjamiljo (Scognamiglio), skupu će se obratiti i ambasador Tunisa, zemlje Prijatelja ovogodišnjeg Poljoprivrednog sajma, Nj.E. Seyf - Allah Rejeb, Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, G.din Branislav Nedimović i direktor Novosadskog sajma, G.din Slobodan Cvetković.
Na italijanskoj kolektivnoj izložbi predstaviće se proizvođači poljoprivredne mehanizacije i rezervnih delova, sadnica voća, opreme za orezivanje i berbu, opreme za selekciju i pakovanje voća i povrća, opreme za navodnjavanje, sredstava za zaštitu i prehranu poljoprivrednih kultura kao i proizvođači stočne hrane. Pored toga, u okviru italijanskog kolektivnog štanda biće prisutni i predstavnici Agencije za promociju regije Veneto (NUOVO CENTRO ESTERO VENETO), kao i predstavnici sajma u Veroni (VERONAFIERE). Više informacija o firmama možete naći u dokumentu u prilogu.
Prvog dana Sajma, nakon svečanog otvaranja, na programu je seminar, koji tradicionalno organizuje zemlja Partner, na temu: "Inovativne tehnologije u poljoprivredi", na kojem će biće reči o najnovijim italijanskim dostignućima u poljoprivrednoj proizvodnji i tehnologiji. Radove će otvoriti i voditi Marina Skonjamiljo (Marina Scognamiglio), direktor beogradske kancelarije Italijanske agencije za spoljnu trgovinu ITA, a učešće su najavili predstavnici svetski poznatih i relevantnih kompanija i institucija (FERRERO, FAO). Ovaj seminar će se održati u Kongresnom centru Master,11. maja 2019. sa početkom u 12:00 časova i ulaz će biti slobodan.
Ujedno, za 14. maj u 11:00 časova je predviđen seminar i radionica pod pokroviteljstvom italijanskog Nacionalnog centra za istraživanja (CNR) posvećena pitanjima ekologije i održivosti pod naslovom “Sustainable, Green & Circular Economy”, dok će prezentacija
jedne od najznačajnijih međunarodnih izložbi mašina, opreme i tehnologije za poljoprivredu AGRILEVANTE biti održana 15. maja u 14:00 časova u saradnji sa italijanskom asocijacijom proizvođača poljoprivrednih mašina FEDERUNACOMA. Tokom trajanja Poljoprivrednog sajma u Novom Sadu biće takođe održan jedan seminar u organizaciji kompanije FERRERO.

 

Izvor:Agrobiznis magazin

Објављено у Agroekonomija
ponedeljak, 22 april 2019 07:59

Evo kako sami da napravite plastenik!

Za početak postavljanja vašeg plastenika potrebno je da savijete cevi u lukove tako da im krajevi budu udaljeni 5 m. Ovakvi lukovi kasnije se postavljaju na
1,5 m jedan od drugog. Ukoliko za primer uzmemo da pravite plastenik dužine 30 m, treba da savijete 20 istih lukova. Kako bi smo fiksirali lukove potrebno
je da pobijemo kočiće koji su ukopani u zemlju najmanje pola metra. Za ovo vam mogu poslužiti i cevi koje su nešto većeg promera od lukova. Na ovaj način povećavamo zapreminu tunela i imamo bolje korišćenje sunčeve energije,. Ako ste se odlučili za stubiće - čelo stubića probušite burgijom i zavucite cevi. Kod ovog modela vrh stuba pritegnite debljom gvozdenom žicom da ne bi drvo vremenom puklo.Postoji i treći model a to je da se cevi i stubići mogu spajati tako što se izbuše rupe širine 12 mm i dubine 10 cm, zatim zavučemo parče gvozdene šipke od 15-20 cm na čiji se gornji kraj navlači cev.
Da bi smo pokrili tunel potrebno nam je 8 metara najlona ako imamo u vidu da su cevi duge 6 metara. U slučaju da su cevi duge 8 m onda je za pokrivanje potrebna folija širine 10 m. Treba imati u vidu da koristimo i stubiće koji su iznad površine 65-70 cm tako da treba da nam ostane i po 30 cm folije za zatrpavanje zemljom sa strane. Ako nemate foliju određene veličine spojite više folija dok ne dobijete potrebnu površinu za pokrivanje plastenika. Varenje
folija može da se uradi peglom. Najlakše ćete zavariti dve folije ako ih spajate na nekoj drvenoj površini koja nije farbana a koja je ravna. Dve rolne folije stave se jedna pored druge iza stola na kome će se "peglati" ivice. Za „varenje“ su potrebne tri osobe jer jedan treba da odmotava, drugi zateže folije na drugom kraju stola, a treći postavlja traku čvršćeg papira iznad folije i proverava zategnutost i preklapanje uz sve to vrelom peglom pritiska po papiru iznad folije. Treba paziti da peglom ne izgorite foliju. Zavarene folije polako odlepiti od stola jer mekana i još topla može lako da se cepa. Skinite papir i proverite da li je gornja ivica stopljena sa masom tako da je površina bude glatka, bez „džepova“. Dalji postupak varenja sastoji se u pomeranju folija napred, postepenom slepljivanju čitavom dužinom. Ipak ako vam se ovaj posao čini teškim i nepotrebnim potražite na internet željenu veličinu folije danas postoji veliki broj dobavljača i vrsta folija pa i veličine.
Pre nego što se folija postavi, treba napraviti vrata i zatvoriti čela plastenika, na ovaj način obezbedićete da vam se ne desi da se folija digne vetrom. Folija smotana na već opisani način se donese na vrh konstrukcije, zategne po dužini koliko je to moguće i krajevi se opruže niz obe strane do zemlje. Odmah se pristupa zatezanju, uspravljanju i vezivanju spolja, kanapom, na nekoliko mesta, kako bi se sprečilo neko naglo nadimanje i cepanje. Potom se zatvara čelo. Folija treba da štrči preko čeonih lukova da bi mogla za njih da se fiksira rasečenim plastičnim prstenovima.
Dužinu folije treba planirati tako da bude 3-4 m duža sa obe strane, jer će se njome zatvarati sa čela. Nećete pogrešiti da folija bude i metar ili dva duža, svakako je lakše odseći višak nego nadomestiti nedostatak. Jedan deo će biti isečen za izgradnju vrata, a drugi će zatvarati šupljine između lukova, vrata i površine zemljišta. Kada je plastenik gotov, treba pristupiti pripremi zemljišta za setvu i rasađivanje biljaka, jer se priliko izgradnje zemlja ugazi i sabije. Pre
podizanja plastenika obavezno uradite osnovnu obradu i dezinfekciju zemljišta.
Kako popraviti rupu na plasteniku? Ako imate rupe na plastičnoj foliji možete ih zakrpiti vrelom peglom tako što odsečete komad folije veći od oštećenja,
stavite preko oštećene folije, pokrijete papirom i pregledate pažljivo. Kada se folije sastave, opruže se po dužini i smotaju sa oba kraja prema sredini do pola širine sa obe strane.
Svakako da izbor folije zavisi od sredstava koje ulažete ali i od kulture koju proizvodite u zatvorenom prostoru tipa plastenika. Ovu su samo neke od brojnih koje možete nabaviti na našem tržištu. PATILUX folija je providna debljine 200mic, dok PATILITE folija ima 210 mic i u svom sastavu sadrži mehuriće ispunjene gasom čime se uspostavlja vrlo efikasna kontrola klime u plasteniku. Stvara difuzno svetlo, ne pravi senku, omogućava ravnomeran rast biljaka i sprečava njihovo pregorevanje. Proizvodi veći efekat plastenika, zadržavajući toplotu i do 85% čime se skraćuje vreme gajenih biljaka. Ne tamne tokom vremena za razliku od obične PE folije. Dimenzije: 8, 8,5 zatim, 9, 10 i 12m (širina) Grancija na foliju je 5godina a 1kg ima 4,5 m2.
Prilikom postavljanja, izuzetno je bitno pravilno okrenuti foliju. Folija je napravljena od nekoliko slojeva i sloj koji treba okrenuti ka unutrašnjosti plastenika sadrži u sebi aditive koji sprečavaju kapanje (AD) i smanjuju zamagljenost (AF). Na folijama praksa jeste da se prilikom postavljanja folija okrene tako da se slova mogu pravilno čitati iz plastenika. KRITIS folije od 130 mic. mogu biti u širinama 6m, 8,5m, 13m, dužine su proizvoljne. Neke od osnovnih karakteristika folija su: 3-slojna termička folija; Kombinacija 2 polimera: mLLDPE, EVA kao i prisustvo metalocina daju ovoj foliji izuzetnu mehaničku otpornost, UV stabilisana, sa anti-kapajućim efektom, anti-maglenim efektom-važan u proizvodnji povrća, cveća i začinskog bilja posebno u prelaznim godišnjim dobima. Folija je i sa termičkim efektom smanjuje gubitke toplote tokom noći karakteriše je povećana difuzija svetlosti - totalna i uniformna distribucija svetlosti u plasteniku, ne pravi se senka i sprečavaju se ožegotine na biljkama. Otporna na stvaranje algi i gljivica. takođe je važno koju stranu okrećete prilikom postavljanja.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Biljna proizvodnja

Za ovogodišnje podsticaje u poljoprivrednoj proizvodnji, koje obuhvataju regres za đubrivo i gorivo, podneto je 267.291 zahteva i treba da bude isplaćeno više od 7,5 milijardi dinara.

Do sada je realizovan 263.291 zahtev, a podnošenje zahteva traje do kraja aprila.

Poljoprivrednici dobijaju 4.000 dinara po hektaru i 1.200 dinara za gorivo.

"Svaki novac poljoprivrednicima znači, bilo da su oni zadovoljni ili ne", kaže predsednik Fonda "Žito Srbije". On dodaje da se podsticaji u principu dobijaju na 20 hektara i ko obrađuje toliko zemlje njemu to dođe kao neka vrtsa pomoći za naftu i đubre, da bi mogli da završe setvu.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/ratarima-4000-dinara-po-hektaru-300000-zahteva-za-subvencije/43bc6b8

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
ponedeljak, 22 april 2019 07:38

Ponovo krenuo izvoz srpskih jabuka u Rusiju

Uredbom o evidenciji izvoznika voća i povrća u Rusku Federaciju, ponovo je krenuo izvoz jabuke iz Srbije. Ta dobra vest obradovala je voćare, ali s obzirom na izmrzavanja tokom marta i aprila, domaće voćarstvo nije u najboljoj poziciji, kažu voćari.
Činjenica je da situacija u domaćem voćarstvu nije najsjajnija. Ulaganja po hektaru su jako velika, dosta jabuke odlazi u treću klasu što značajno ugrožava opstanak voćnjaka.
"Sadašnja situacija u prošloj i ovoj godini i to što se desilo oko izvoza u Rusiju, ako tako bude tako i u narednom periodu to će biti ogroman problem" - kaže Vaso Lješković uzgajivač jabuka iz Vrbasa.
Prema nekim podacima Rusija je trenutno na devetom mestu u svetu po proizvodnji jabuka, uz očekivanje da će u narednim godinama dospeti na neko od prva tri mesta kada je reč o proizvodnji, ali i izvozu. Upravo zbog toga srpski voćari će morati da potraže neka nova tržišta gde će moći da plasiraju svoju robu.
"Jedno od rešenja su sigurno nova tržišta, a druga stvar je borba za stalno poboljšanje kvaliteta jabuke. Jedino ko bude imao ekstra kvalitet jabuke moći će da izađe na tržište, bilo evropsko, rusko ili neko treće" - ističe Lješković.
Osim toga svedoci smo i da poslednjih desetak godina imamo veliko izmrzavanje voćnih vrsta što je slučaj i ove agronomske godine. Voćke treba uzgajati u odgovarajućim agro - ekološkim uslovima i na odgovarajućim terenima.
"I ove godine imamo veliko izmrzavanje kod jabuke, pogotovo kod sorti koje ranije cvetaju kao što je ajdared. Reonizacija je neophodna kako bi se dala preporuka u kojim agro - ekološkim uslovima te voćne vrste daju najbolje rezultate. Jer ako smo u dest godina u ravničarskom delu Vojvodine imali oko šest godina kada se desilo izmrzavanje, ne možete ni da zamislite kolike su štete. Zato je šteta što reonizacija nije ranije urađena. Mi smo izradili analizu zemljišta i klimatskih promena, a sada radimo analizu izmrzavanja pojedinih voćnih vrsta i sorti, jer ova godina je pokazala da u ravničarskim delovima ne bi trebalo saditi određene sorte jabuka koje su sklone izmrzavanju kao što je ajdared, jonagold i crveni delišes, nego na većim nadmorskim visinama" - kaže profesor dr Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
Prema očekivanjima reonizacija bi trebalo da bude gotova tokom 2020. godine kako bi svi voćari imali tačan pregled koje voćne vrste treba gajiti na određenom području, što će u značajnoj meri doprineti razvoju voćarstva u Srbiji.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/ponovo-krenuo-izvoz-jabuke-u-rusiju_1011109.html

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Na zelenim pijacama širom Srbije trgovci spremno dočekuju veliki hrišćanski praznik - Vaskrs. Cena kokošijih jaja kreće se od 10 do 20 dinara. A, na tezgama mogu da se pronađu i ona obojena.

Lepo složena na tezgama mame kupce, koji uglavnom kupuju od deset do 50 jaja, a ima i onih s većim porodicama koji kupuju i do sto, rekli su Tanjugu prodavci.

Kupci kažu da su "jajca poskupela, od tri do pet dinara", a jedna starija gospodja tvrdi da su "državna jaja jeftinija" i objasnila da je mislila na prozvode koji se prodaju u supermarketima.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=04&dd=21&nav_id=1533282

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30