Чланци поређани по датуму: subota, 20 april 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Dok se domaći proizvođači jagoda tek pripremaju za berbu, na pijacama i u marketima se već nekoliko nedelja prodaju uvozne jagode iz Grčke, a cena zavisi od toga gde se kupuju. Na pijacama kilogram jagoda košta 300 dinara, dok u marketima za tu količinu treba više novca.- U našoj zemlji godišnje se proizvede oko 35.000 tona jagoda - kaže prof. dr Nenad Magazin s Departmana za voćarstvo i vinogradarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. - Svega 15 odsto ukupno proizvedenih količina je iz Vojvodine pošto ovo voće nije dominantno uzgoju na našem području.

Ipak, proizvodnja se povećava, ukazuje Magazin, a iz godine u godinu jagode se sve više sade.

- Pre deset godina proizvodnja jagoda nije bila registrovana u statistici, a još uvek nema preciznih podatka na koliko hektara se uzgajaju jagode. Ipak, danas se od zna da Srbija godišnje od jagoda zaradi oko pet miliona evra i da 40 se odsto ubranih jagoda preradi ili bude zamrznuto - kaže Magazin.

Ukazujući da gajenje jagoda može biti isplativo, Magazin poručuje da je, pre nego što krenu u posao, neophodno da se proizvođači dobro upoznaju sa svim aspektima ovog posla i, što je najvažnije, obezbede tržište jer zrela jagoda ne može dugo da stojiDakle, veoma brzo domaće jagode zameniće one iz uvoza, a to pre svega, kako proizvođači kažu, zavisi od toga koliko će biti sunca. Za sada se ne može reći kakav će biti kvalitet domaćih jagoda, a razlog je to što je u martu i aprilu bilo mraza, a zbog niskih noćnih temperature pretpostavlja se da će prinos biti umanjen za pet do 20 odsto. - Sad je teško precizno reći koliko će jagode koštati jer će se više znati kad krene branje, ali verujem da će kilogram jagoda koštati oko 300 dinara - kaže jedan od većih proizvođača jagoda iz Rumenke Milan Marinković. - Cena, naravno zavisi od više faktora, a sigurno je da će veliki uticaj imati ponuda i potražnja, odnosno to koliko će domaći proizvođači ponuditi tržištu i koliko će domaći izvoznici biti spremni da otkupe jagoda za rusko tržište potrošače.

Prošla godina bila je loša po proizvođače, a oni koji se dugo bave ovom proizvodnjom kažu da ne pamte lošiju godinu pošto su zbog velikih vrućina u aprilu domaća jagoda dospela istovremeno kada i turske i grčke. Tržište je bilo prepuno ovog voća i kupci su za kilogram jagoda plaćali oko stotinu dinara, a za to vreme proizvođači su gomilali gubitke i mnogi zbog toga ove godine nisu obnovili zasade.

–Jagoda će biti dovoljno za pijace, ali onih najkvalitetnijih ne previše jer će se ta klasa jagoda uglavnom izvoziti, najviše na rusko tržište – kaže Marinković, ukazujući da domaći proizvođači jagoda treba da se okrenu i ka tržištima drugih zemalja.
Nenad Magazin podseća da je lane kvalitet jagoda bio loš, a izvoz podbacio zbog uredbe. Naime, bilo je propisano da se izvozom voća mogu baviti samo preduzetnici koji imaju hladnjače zapremine iznad 500 tona.

– Za jagode nisu potrebne hladnjače tolike zapremine, pa se očekuje da ove godine uredba biti povučena, mada, bar za sada, o tome nema nikakvih informacija – ističe Magazin. - Verovatno zato što tek sledi branje pa će plasman ka inotržištu biti aktuelan kada voće bude trebalo prodati.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/gajene-jagoda-isplativo-ako-se-na-vreme-obezbedi-trziste-20-04-2019

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Ministarstvo poljoprivrede nastavlja u 2019. godini sa podrškom i sektoru voćarstva, koje smatra jednom od najvažnijih poljoprivrednih grana. Podsticaji u biljnoj proizvodnji povećani su ove godine i iznose 5.200 dinara po hektaru, pošto se na 4.000 dinara, koliko je bilo ranijih godina, isplaćuje dodatnih 1.200 dinara namenjenih kupovini goriva. Subvencije se dodeljuju i za nove zasade voća, osiguranje plodova i zasada, organsku proizvodnju...

Pravo na subvencije ima svako pravno lice, preduzetnik i fizičko lice koje ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo. Uslov je podnošenje zahteva Upravi za agrarna plaćanja u predviđenom roku, jer su pravilnikom o subvencijama tačno definisani termini u kojima je moguće aplicirati za određena sredstva.

Aktuelne subvencije Ministarstva koje se odnose na primarnu proizvodnju voća dodeljuju se u ukupnom maksimalnom iznosu do 5 miliona dinara, i to:
- za podizanje novih proizvodnih zasada voća do 3,5 miliona dinara

- za postavljanje naslona za zasade voća do milion dinara- za pripremu zemljišta, odnosno nabavku supstrata sa sertifikatom za proizvodne zasade borovnice u saksijama/vrećama - 400.000 dinara

- za analizu zemljišta do 100.000 dinara

Podsticaji se dodeljuju u iznosu od 50 odsto troškova, odnosno 65 odsto za područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi. Minimalna površina zasada za koji se može ostvariti podsticaj je 0,10 hektara za jagodasto i 0,30 hektara za drvenasto voće. Zahtev se podnosi Upravi za agrarna plaćanja, od 1. maja do 31. avgusta, a za jagode do 30. septembra.Podizanje novih matičnih zasada, proizvodnja sadnog materijala, sertifikacija i klonska selekcija podstiču se u cilju unapređenja kompletne rasadničarske proizvodnje kroz tri mere podrške:

- subvencije za podizanje matičnih zasada predosnovne i osnovne kategorije voća do 3 miliona dinara

- podsticaji za proizvodnju sadnica voćaka, vinove loze i hmelja do 700.000 dinara

- podrška programima i projektima sertifikacije i klonske selekcije voćaka- do 10 miliona dinara po korisniku

Pravo na subvencije za biljnu proizvodnju imaju sve biljne kulture, osim prirodnih livada, pašnjaka i neobrađenog zemljišta, a zahtevi se podnose od 1. marta do 30. aprila.Za osiguranje plodova i zasada ostvaruje se regres u iznosu od 40 do 45 odsto plaćene premije, a odnosi se na plodove voća, rasadnike i mlade višegodišnje zasade koji još nisu proprodili. Za regione koji su poslednjih godina najviše pogođeni vremenskim i elementarnim nepogodama - Moravički, Zlatiborski, Kolubarski, Podunavski i Šumadijski od ove godine omogućen je regres u iznosu od 70 odsto.

Podrška investicijama u primarnu poljoprivrednu proizvodnju odnosi se na kupovinu nove opreme i mehanizacije, i to u iznosu od 50 do 65 odsto ulaganja. Maksimalna subvencija koja može da se ostvari po ovom osnovu je 1,5 miliona dinara.Registrovana poljoprivredna gazdinstva mogu da ostvare pravo na podsticaje u organskoj biljnoj proizvodnji u iznosu od 11.440 dinara po hektaru, i oni su 120 odsto uvećani u odnosu na konvencionalnu proizvodnju.

Nacionalne mere u voćarstvu odnose se i na podršku promotivnim aktivnostima, kreditnu podršku, izgradnju i opremanje objekata, uvođenje i sertifikaciju sistema bezbednosti i kvaliteta hrane, organskih proizvoda i proizvoda sa oznakom geografskog porekla. Takođe, podržavaju se i mladi poljoprivrednici, investicije za unapređenje kvaliteta vina i rakije, kao i investicije u preradi i marketingu u sektoru vina, piva i jakih alkoholnih pića.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/nove-subvencije-i-u-vocarstvu-podsticaj-do-35-miliona-dinara-prijave-do-septembra/qwzpff0

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Na inicijativu udruženja pčelara i u saradnji sa Fitosanitarnom inspekcijom u toku je akcija zaštite pčela od trovanja opasnim materijama. Ukoliko se laboratorijskom analizom utvrdi da je bilje (pretežno seme suncokreta) bilo tretirano opasnim neonikotinoidima predviđene su vrlo rigorozne kazne od 700.000 do tri miliona dinara za firme, a za fizička lica od 35.000 do 50.000 dinara. Akcija će trajati tokom čitave pčelarsko pašne sezona, najavili su iz udruženja pčelara. Neonikotinoidi, u sredstvima za zaštitu bilja, zabranjeni su u Evropi, pa i kod nas za upotrebu na otvorenom. Evropska komisija je prošle godine potpuno zabranila upotrebu tri ozloglašena neonikotinoida na otvorenom prostoru (klotijanidin, inidakloprid i tijametoksam), insekticide koji prema Evropskoj agenciji za bezbednost hrane EFSA predstavljaju rizik za pčele. Oni se, međutim, kao i ostali neonikotinoidi mogu upotrebljavati u staklenicima. Problem je što razni poljoprivredni lobiji i dalje pružaju jak otpor potpunoj zabrani ovih insekticida.

Oni na tržište, osim legalno, stižu krijumčarenjem, uglavnom sa Dalekog istoka i njihova upotreba je ostavila ogromne posledice na medonosnu pčelu u Srbiji. Potpuno je uništeno više od deset hiljada vrsta insekata, a evropskog bumbara na našim prostorima gotovo više i da nema. Udruženja upozoravaju da se ovi insekticidi nabavljaju i preko društvenih mreža i foruma.

Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije kaže da je najveći problem sa kojim se Srbija suočava godinama to što poljoprivrednici i dalje tretiraju seme suncokreta neonikotionoidima iako je zabranjeno da to čine na otvorenom.

–U Vojvodini u svakom selu imate po jednu kuću koja ima svoju „poljoprivrednu apoteku”. Zato imamo dva problema. Najpre da poljoprivrednici imaju mogućnost da kupe legalno insekticide i upotrebe ga kako nije predviđeno, a drugi da te preparate kupuju na crno i upotrebljavaju ga onako kako nije dozvoljeno – navodi Živadinović i dodaje da ovaj problem u Srbiji postoji od 2004.Evropska komisija je prošle godine potpuno zabranila upotrebu tri ozloglašena neonikotinoida na otvorenom prostoru (klotijanidin, inidakloprid i tijametoksam), insekticide koji prema Evropskoj agenciji za bezbednost hrane EFSA predstavljaju rizik za pčele
Iako su godinama upozoravali na ovaj problem, zabrana je stigla tek kada je Evropska unija donela takvu odluku.

Upitan kolika je šteta, odnosno o kojim razmerama uginuća pčela govorimo, predsednik SPOS-a odgovara da je to nemoguće utvrditi, jer pčelari koji su imali štetu to ne prijavljuju.

– Pčelari u Banatu su imali najviše problema, ali i to su podaci sa foruma. Mi smo apelovali na pčelare da prijave makar SPOS-u kako bismo imali preciznije podatke – kaže Živadinović i dodaje da kvalitet meda nije ugrožen i da su to pokazale i analize.

Udruženje „Sačuvajmo pčele” saopštilo je da će u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede i Fitosanitarnom inspekcijom kontrolisati zasade, pre svega industrijskog bilja, uljane repice i suncokreta, a zatražili su i pomoć MUP-a.

– Trgovina opasnim materijama, u ovom slučaju pesticidima, je krivično delo, njihova kupoprodaja takođe i iz tih razloga potrebna nam je potpuna saradnja sa MUP-om, kao i promena zakona u vezi sa samovoljnim tretmanom sa nepoznatom dozom upotrebe ovih sredstava koja mogu ozbiljno da ugroze i zdravlje ljudi – objasnili su u ovom udruženju.

Udruženje će tokom kontrola imati zadatak da inspekciji dostavi tačne lokacije sa kojih će biti uzeti uzorci i poslati u laboratoriju na analizu. Svi troškovi analiza uzoraka obezbeđeni su iz budžeta Uprave za zaštitu bilja. U udruženju veruju, iako je teritorija velika, da neće biti prepreka da se uzmu uzorci sa mnogih parcela i pozivaju u pomoć građane, pčelare i savesne poljoprivrednike.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/427850/Pocinje-borba-protiv-trovanja-pcela

Објављено у Pčelarstvo

I onaj delić ogromnog ruskog tržišta koji je podmirivala jabukom Srbija gubi. Nešto svojom krivicom, nešto zbog sve jače konkurencije i domaće proizvodnje kojoj se okreću Rusi, tek najveći ceh svemu plaćaju naši mali proizvođači. I tek će plaćati.

Od posla koji je donosio solidnu zaradu, uglavnom zbog izvoza konzumnih sorti u najveću zemlju sveta, jabučarstvo je za samo nekoliko godina postalo neisplativo do te mere da voćari, na čijim lagerima propada na desetine hiljada tona prošlogodišnjeg roda, zapuštaju svoje zasade. Zbog niske otkupne cene nemaju računicu da ulažu.- Srbija je prošle godine imala hiperprodukciju jabuke, prema nekim procenama proizvedeno je 420.000 tona. Tolika količina ne može da se proda kod nas, mora da se izvozi, a tradicionalno tržište u poslednjoj deceniji bila je Rusija - priča za "Blic" profesor voćarstva dr Tomo Milošević, dekan Agronomskog fakulteta u Čačku.Na ruskom tržištu su se, objašnjava, dogodile promene koje su oborile cenu jabuke u Srbiji. Vladimir Putin je pre nekoliko godina naložio ministarstvima da se podignu ogromni zasadi oko Krasnodara i u Zakavkazju. Belorusi su digli velike zasade, Ukrajinci takođe, Poljaci su prošle godine proizveli 4,2 miliona tona jabuke i tajnim kanalima, uprkos sankcijama, prodaju je Rusima - objašnjava prof. dr Milošević.I mi smo, nastavlja on, dobrim delom krivi što gubimo rusko tržište. U Rusiju su, kaže, pod imenom viljamovke prodavane druge sorte kruške, što je poljuljalo odnose.

- Na sve to treba imati na umu da su ruski standardi za izvoz voća i povrća mnogo stroži nego u EU i da je konkurencija podržana finansijskim injekcijama svojih država. Dalje, industrijska jabuka - padalica se retko izvozi, a mi nemamo dovoljno prerađivačkih kapaciteta. I zato stradaju naši najsitniji proizvođači kojima je jedini spas udruživanje u zadruge, klastere ili korporacije. Do tada mali proizvođači će biti upućeni na velike koji imaju izvozne kanale, ali takođe zbog konkurencije neće imati veliki profit - kaže dekan.Izvesno je da proizvođačima sleduje još jedna loša godina, a šta očekuje potrošače koji su se ovajdili o veliku ponudu? Hoće li se na pijacama od jesenas greni smit, koji je do pre koju godinu na pijacama koštao 50 dinara, ponovo prodavati za 20-30 dinara, nikad jeftinije.- Ako je na ove godine uopšte bude na pijacama domaća jabuka će biti jeftina, ali ne zbog velike ponude, nego zbog lošeg kvaliteta - ocenjuje Dragan Krstonić, proizvođač iz Milićevog Sela kod Požege.

Sve iz razloga, objašnjava on, što su voćari prošle godine ostali u debelom minusu zbog niske otkupne cene i što nemaju račun da zasade tretiraju hemijom.

- Konzumna jabuka koja dođe na pijace biće lošijeg kvaliteta jer narod nema računicu da je prska. Iz istog razloga plemenitije sorte otići će u preradu i dodatno oboriti cenu padalici za čiji kilogram otkupljivači nude tri-četiri dinara. Meni su prekjuče za 10 tona jabuka nudili 28.000 dinara, dakle 2,8 dinara po kilu. A proizvodna cena kilograma nije ispod 15 dinara. Džak u koji spakujem 27-28 kilograma me košta 23 dinara, a gde je hemija, gorivo, rad - žali se Krstonić.Pre nekoliko godina, kaže Dragan Krstonić, proizvođač jabuke iz Milićevog Sela, dok je radila "Budimka", ovoj fabrici je padalicu prodavao za 14,5 dinara, pet puta skuplje nego što sada nude otkupljivači.

- Jesenas mi je istrulilo oko 40 tona industrijske jabuke jer nisam imao računicu da berem. Proizvođači od Požege do Arilja polako čupaju jabuku, dešava se isto kao i sa malinom - kaže Krstonić.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/srpski-proizvodjaci-na-muci-ispastaju-zbog-gubitka-ruskog-trzista/d7bpq2s

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30