Чланци поређани по датуму: četvrtak, 18 april 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Manje od mesec dana ostalo je do 86. Poljoprivrednog sajma u Novom Sadu. Organizatori kažu da je ceo izložbeni prostor već rasprodat, posetioce očekuju vrednije nagrade nego prethodnih godina, a cena ulaznica ostala je nepromenjena. Reporter: Više od 1500 izlagača iz 60 zemalja sveta, predstaviće se posetiocima na ovogodišnjem Poljoprivrednom sajmu. Zemlja partner, biće Italija, a zemlja prijatelj Sajma, Tunis. Ove godine voćari će prvi put imati svoj dan, u utorak 14. maja, a kupce, kao i prethodnih godina, očekuju popusti. Interesovanje izlagača je veće nego ranijih godina, a očekuje se i dobra poseta kako iz zemlje tako i inostranstva.

Boris Nadlukač, izvršni direktor za sajamsku delatnost Novosadskog sajma smatra da je važno napomenuti da će članice poslovnog Udruženja odobravati popuste za kupovinu, kako poljoprivredne mehanizacije, tako i priključnih mašina, i očekujemo da će u nekom narednom periodu, Ministarstvo i pokrajinski sekretarijati izaći sa merama koje će omogućiti našim poljoprivrednicima, da pod povoljnijim uslovima kupe poljoprivrednu mehanizaciju.

Aleksandar Švonja, direktor prodaje "Agropanonka": Očekujemo da će i ove godine biti krediti sa rokom do 3-5 godina, dinarski krediti naravno sa kamatom od 0 posto. Mislimo da od toga ne može povoljnije, popusti će biti, od 3 do 5 odsto na traktorima do 5 do 10 na priključnim mašinama.

Cena ulaznica, ostala je nepromenjena - 600 dinara. Za đake, studente, penzionere i decu od 7 do 12 godina, 200 dinara. Porodični dan, ove godine biće u sredu, 15. maja. Za razliku od cena, ovogodišnji pokloni, jesu drugačiji. Za učesnike nagradne igre, koji budu imali najviše sreće, obezbeđena su dva 2 traktora i sejalica. Sajam će trajati od 11. do 17. maja.

Izvor: RTV

Објављено у Poljoprivredna mehanizacija

Bašta Bazar će i ovog proleća napraviti privremenu zelenu oazu na dorćolskom betonu i svim sugrađanima koji žele da oplemene svoj prostor biljkama za dvorište, terasu ili enterijer po nešto, tako da će na jednom mestu biti sve, od kaktusa, sukulenata preko sezonskog cveća do sadnica citrusa.  Proleće je pravo vreme da se probudimo zajedno sa prirodom i skinemo sive boje sa ulica grada a to je najbolje uraditi ozelenjavanjem, negovanjem starih i sadnjom novih biljaka kao i usvajanjem zdravijih navika.

U oba dana posetioci na Bašta Bazaru mogu da obiđu Organski market koji će u okviru Bazara izložiti odabrane organske proizvode. Ako tražite nešto jedinstveno za sebe ili kao poklon na Bašta Bazaru se mogu pronaći i različite rukotvorine koje imaju umetničku i upotrebnu vrednost, izrađene od prirodnih materijala, inspirisane prirodom kao što su: rukotvorine od drveta, zanatski izrađeni sapuni, unikatni nakit, slatkiši po starinskim receptima, ljuti začini i ostale stvari koje se ne prodaju po hipermarketima.

Bašta Bazar će i ovog puta imati dečiji kutak za igru i kreativnost u saradnji sa studiom “Credo Casa Toys” za izradu drvenih igračaka. Posetioce očekuje puno dobrog raspoloženja i prolećnog optimizma naročito jer će moći da uživaju uz zvuke džeza u subotu popodne dok će nedelja biti posvećena hrani i konceptu “pametnije”, ekološki odgovorne ishrane.

Ako niste u mogućnosti da sadite sami a želite da doprinesete ozelenjavanju grada tokom Bazara možete, kupovinom magneta, majca i cegera “Šuma peva”, donirati sredstva za sadnice. Ovo udruženje je do sada posadilo preko 350 sadnica i u saradnji sa građanima i JKP Zelenilo Beograd i Srbijšume realizuje akcije pošumljavanja.

 

Program:

 

Subota 20.04.  

14:00-14:45h

 “Praktični saveti o nezi i uzgajanju ruža“ - proizvođač sadnica ruža i rezanog cveta, Vladan Rađelović iz rasadnika “La Rosa” će zainteresovanoj publici preneti svoje male tajne uspešnog uzgajanja ove prelepe biljke, koja je naročito cenjena zbog svoj mirisnog cveta. 

Gajenje ruža može biti lep hobi ali i izvor prihoda.  Ovo predavanje je namenjeno i onim koji  su zaljubljeni u ovaj cvet iz hobija, početnicima ali i iskusnim baštovanima koji žele da razmene iskustvo i čuju nove savete. Publika će ovo prilikom moći da se fokusirano upozna sa najvažnijim grupama ruža, načinu sadnje, orezivanja, nege, razmnožavanju ali i bolestima i štetočinama koje se mogu pojaviti na ružama. 

15:00 -16:30h 

“Šuma peva” zakuska na donacije – “Šuma peva” je društveni servis za iniciranje i realizovanje akcija koje doprinose i podstiču pošumljavanje. Tokom celog Bašta Bazara posetioci mogu da podrže akcije pošumljavanja tako što će kupiti neke od  “Šuma peva” suvenira a specijalno u subotu uz donaciju dobiti i zakusku koji su spremili članovi ove inicijative za praktično ekološko delovanje.

16:30- 20:00h

 “Jazz Matine na Bašta Bazaru” - Jazz quintet "Round the corner" sastavljen od pet mladih muzičara - Pavle Mihailović: truba, David Gegić: kontrabas, Bojan Cvetković: piano, Nikola Banović: bubanj, Ivan Klačar: saksofon, preneće svoj strast prema Jazz muzici i podići raspoloženje u drugom delu programa.

 

Nedelja 21.04.

14:00 – 14:15 h

“Eat Smart Challenge”  - Milica Čalija, iz "Anđela delicija”,  će nam predstaviti događaj koji je okupio oko 700 ljudi iz 75 zemalja, a više od četvrtine učesnika bili su iz Srbije! Saznačemo više o tome šta smo naučili iz ovog izazova i kako je to promenilo naš odnos prema hrani?

Način na koji uzgajamo, transportujemo, proizvodimo, konzumiramo i bacamo hranu ima ogroman uticaj na našu planetu. Zbog toga je Švedski Institut sa lokalnim partnerima pokrenuo izazov pod nazivom “Eat Smart Challenge” sa ciljem da svakoga od nas inspiriše da razmislimo o hrani kroz sedam izazova.

14:15-15:00h  -  “Prolećni detox”  sa Nevenom Veselinović iz “Celo zrno” ketering, će nam dati praktične savete i otvoriti vrata za prelazak na ishranu koja se bazira na svežem povrću i  voću. Dobićemo odgovore na pitanja kako možemo da savladamo prolećni umor, osvežimo organizam posle zimskog režima ishrane kao i kako da pronađemo pravu ishranu za sebe osluškivanjem svog tela. Biće praktično demonstirano kako izbalansirana ishrana ne znači samo da potiče od zdravih i nezagađenih namirnica već i da je važno da bude ekološki odgovorna.

Nevena Veselinović je stručnjak i sladokusac, specijalizovana za izbalansiranu ishranu celovitim biljnim namirnicama, kreator je Veganluk ( Veganluk.com) koncepta i osnivač pionirskog keteringa zdrave hrane Celo Zrno Ketering (CeloZrnoCatering.com). Njen princip ishrane podrazumeva kreiranje zdravih recepata kroz koje se komzumiraju kvalitetni, nerafinisanih sastojci.

15:00  - 16:00  -  „Pametniji nedeljni ručak“ na donacije – posle predavanja i demonstracije prisutni će moći da uživaju u ukusima hrane napravljene od najkvalitetnijih i pažljivo odabranih sastojaka u kuhinji „Celo Zrno Keteringa“.  Pored toga prisutni će moći da degustiraju kolače iz „Marta's Candy Wish“ -radionice ručno pravljenih kolača po starinskim receptima,  zatim  „Ljuto Ljuto“  - začine za ljubitelje stvarno ljutog kao i proizvode sa Organskog marketa.

 

Radno vreme oba dana Bašta Bazara je od 10-18h, a ulaz je slobodan.

 

Kupovinom proizvoda na Bašta Bazaru direktno podržavate male lokalne rasadnike iz okoline Beograda koji u svojoj ponudi imaju biljke za enterijer i eksterijer, kao i proizvođače unikatnih rukotvorina bilo da su u pitanju umetničke kreacije, zanatske rukotvorine ili organska hrana.

 

O konceptu Bašta Bazara

 

Bašta Bazar je manifestacija koja se dešava dva puta godišnje, ima svoje prolećno i jesenje izdanje, i daje mogućnost afirmacije svima koji inspiraciju traže u prirodi sa ciljem da doprinesu kulturi i kvalitetu života u urbanoj sredini.  Sastoji se od nekoliko tematskih  celina:

 

  1. izložbeno-prodajna: sadni materijal /biljke za enterijer i eksterijer/, dekoracija, aksesor za baštu

i gajenje biljaka, rukotvorine, zanatski proizvodi, zdrava i organska hrana

  1. edukativna: izožbe, predavanja, projekcije, radionice
  2. zabavno-kulturna: muzika, ples, sadržaji za decu, izložbe, performansi
  3. promotivna: predstavljanje proizvoda I usluga koji se uklapaju u koncept manifestacije.

 

Bašta Bazar je osmislilo ekološko udruženje Ekonaut u saradnji sa Beogradskim festivalom cveća i timom Dorćol Platza, početkom 2018. g. sa ciljem da promoviše pretvaranje zapuštenih gradskih prostora u javne bašte, radi povećanja kvantiteta i kvaliteta zelene infrastrukture grada.

Tokom manifestacije se na različite načine građani inspirišu, edukuju i podstiču da budu odgovorni prema svojoj okolini, da je unapređuju kroz negovanje biljaka, zelenih površina u svom okruženju, ne bi li na taj način lokalno  doprineli borbi protiv zagađenja i klimatskih promena..

 

O udruženju Ekonaut

 

UG Ekonaut je osnovano 2016. u Beogradu sa ciljem razvoja organizovanja i realizacije  lokalnih i međunarodnih projekata iz oblasti održivog razvoja, unapređivanja zaštite životne sredine, razvijanja ekološke svesti građana a posebno dece i mladih, promovisanje prava na zdravu životnuj sredinu, projekte razvijanja i uređenja predela i zelenih površina. Kroz delovanje u oblastima: agrokulture, prostornog planiranja, arhitekture i pejzažne arhitekture, socijalnog preduzetništva, zelene ekonomije, ekodizajna i ekoturizma.

 

O Droćol Platzu

 

Osmišljen kao kulturni centar, smešten u restauriranom prostoru nekadašnjeg  preduzeća Mineltransport u Dobračinoj ulici, u ranijem industrijskom delu Dorćola. Prostire se na površini od 1600 kvm, podeljenoj na otvoreni i zatvoreni deo, U blizini se nalaze restorani, kafići, dečija igraionica, Muzej nauke i tehnike, craft pivnica i drugi sadržaji koji su učinili da ovaj kvart Donjeg Dorćola oživi kao novi  centar kulturnog i zabavnog života Beograda. U prostoru su za protekle tri godine rada organizovani mnogobrojni : koncerti, izložbe, konferencije, festivali.

 

 

 

Објављено у Hortikultura

Proteklih decenija naši zemljaci su odlazili „trbuhom za kruhom“ ili kako bi neki rekli „preko bare“ kako bi ostvarili svoj američki san. Ređi primer jeste povratak iz Amerike i život u Srbiji kao u američkom snu. Takav život vode dva brata blizanca Marko i Luka Maksimović, koji su se odrekli života u Los Anđelesu i nastanili sa svojim ocem Časlavom, u Božurnju kod Topole. Na nekoliko lokacija u Božurnji i okolini ovi vredni momci zasnovali su proizvodnju borovnice. Najstariji zasad je u četvrtoj godine a najmlađi tek podižu. Pored proizvodnje Maksimovići se bave i uvozom sadnica i repromaterijala ali i plasmanom borovnica i to uglavnom na holandsko tržište. Za svaki uspešan biznis pa i borovnicu treba imati i ulagati u marketing što će u budućnosti doneti i nova tržišta. Svoj prvi zasad podigli su 2015. godine. Njegova površina je 1,5 h i 3.300 sadnica. Sada imaju dva hektara, a podižu nova tri hektara. Luka Maksimović zajedno sa mladim inženjerima poljoprivrede radi rezidbu na najstarijem zasadu. I sam kaže da je tokom vremena učio i naučio rezidbu borovnice koja nije komplikovana ali zahteva značajno iskustvo:

„Mislim da smo prošle godine zasad opteretili sa previše roda tako da sam za ovu godinu odlučio da rezidbom dostignemo prošlogodišnji nivo tako da
biljci damo vremena da se lepo formira i da imamo plodove dobre krupnoće“.Dok smo razgovarali o stanju na tržištu i aktuelnim radovima, Marko Maksimović
je koordinirao uvoz repromaterijala a po završetku nastaviće da sa bratom orezuje zasad. On smatra da značajnu ulogu u proizvodnji borovnice ima prihrana i zbog toga je odlučio da prihranu nabavi iz Engleske: „Sistem smo programirali tako da se zasad zaliva četiri puta dnevno po petnaest minuta“. Proizvodnja borovnice dobija sve više na značaju tim pre jer je potrošnja ovog voća u Evropi daleko ispod američkog proseka. To daje razloga za optimizam u razvoj
tržišta ali i za dobru zaradu i narednih godina. Pitali smo naše domaćine zašto oni preporučuju borovnicu i dobili zanimljiv odgovor: „Da je sreće imali bismo više ovakvih proizvoda po kojima bismo bili prepoznatljivi kao što nas prepoznaju po Novaku Đokoviću. Mi smatramo da proizvođači borovnice na najbolji način reprezentuju Srbiju i proizvode voćku milenijuma-borovnicu”.
Srbija ima pogodnu klimu za gajenje voća, naročito tamo gde su zemljišta kisela. Imamo dobar geografski položaj, nekoliko stručnih ustanova i otvoreno tržište EU od petsto miliona ljudi kao i sto devedeset dva miliona stanovnika evroazijske unije.
„Sve ovo predstavlja izuzetan potencijal za plasman naših borovnica. Mi smo obezbedili sve što je neophodno za proizvodnju i to ne samo na repromatrerijal već i na iskustvo, logistiku i tržište” zaključuje Marko Maksimović. Da je život u Šumadiji lep to su njih dvojica svakako odavno otkrili a odnedavno
pored zabave na teniskom terenu i bazenu odlučili su se da svoj život obogate i druženjem sa prelepom belom kobilom Leposavom, koja im predstavlja novo
zadovoljstvo i razonodu a od koje mogu i ponešto da nauče: „Lepa je zasada više privržena meni jer provodim nešto više vremena sa njom nego brat, ali se odllično slažemo i ako je manje od mesec dana kod nas uz obaveze oko borovnica ovo je jedna nova, ništa manje zahtevna ali i lepa kao što joj samo ime kaže”.
Prema informacijama koje smo dobili od Maksimovića, samo oni su kroz rad u udruženju ŠUMADIJSKA BOROVNICA i ličnim angažovanjem na tržište Srbije za
godinu dana plasirali sto sedamdeset hiljada sadnica što je više od 55 hektara plavog voća na našim njivama. Ako se ima u vidu da je cena u otkupu već nekoliko godina na nivou oko 5 evra može se računati na značajne prihode u ovom voćarskom sektoru a samim tim i za dalji razvoj proizvodnje borovnice u Srbiji.
Okvirna cena podizanja zasada na površini od jednog hektara je 50.000 evra. Ukoliko vam je lakše da računate, jedno sadno mesto košta 8,5 evra tako da možete sami za svoju površinu da proračunate okvirne troškove koji variraju u zavisnosti od gustine sadnje i sistema uzgoja.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Krompir iz Ivanjice dobio je u Zavodu za intelektualnu svojinu Srbije oznaku geografskog porekla, kao proizvod koji ispunjava zahteve za posebnim odlikama.

Ivanjički krompir, kako ističe portal „Glas zapadne Srbije”, decenijama je na glasu kao krupna krtola koja raste u planinskom području, dalje od polja koja posećuju biljne štetočine. Ali poslednjih godina proizvođači iz ovog kraja suočavaju se sa mnogo problema. Osim što na pijacama nakupci neovlašćeno reklamiraju razne vrste krompira kao „ivanjički” i uvoz raste. Trgovci su, recimo, 2016. godine uvezli krompir u vrednosti od 1,7 miliona dolara. Godinu dana kasnije, uvoz ovog poljoprivrednog proizvoda vredeo je 2,6 miliona dolara.

Profesor dr Zoran Broćić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu kaže da se krompir trenutno mahom uvozi iz Belorusije zbog nižih cena. Ranije su to bile Holandija ili Belgija, ali sada je krompir u ovim evropskim državama jako skup i, uglavnom, nedostupan domaćim potrošačima.

– Uvozni krompir često se nabavlja po nekoliko puta nižoj ceni od domaće proizvođačke. To je doprinelo da su poslednjih desetak godina značajno smanjene površine pod krompirom u Srbiji – kaže naš sagovornik. Za proizvođače kola su krenula nizbrdo pre pet godina kada je uvoz oslobođen carina. Ostali su da se na mahom usitnjenim parcelama sa zastarelom mehanizacijom i minimalnim subvencijama bore sa profesionalcima iz EU.

Naša zemlja ima dugu tradiciju uzgajanja krompira, a trenutno ga najviše izvozimo u Albaniju, druge okolne zemlje i manjim delom u Rusiju. Sada je pitanje hoće li proizvođačima iz Ivanjice oznaka geografskog porekla, koja je na svim evropskim tržištima značajno marketinško sredstvo, doneti neke koristi i prednost u odnosu na konkurenciju.

– Male su šanse da izvozimo krompir sa geografskim poreklom. Jedino u pojedinim, izuzetno rodnim godinama. Ali to može da bude šansa za domaće tržište. Pre svega, da se ivanjički krompir odvoji od krompira iz ravnice u smislu kvaliteta i da se, kao takav, malo bolje pozicionira na tržištu – smatra Broćić. Ističe da bi krompir iz Ivanjice, koji može duže da se čuva, morao da bude skuplji od ostalih. To sada najčešće nije slučaj jer kod nas, za razliku od Evrope, nema te vrste gradacija cena po kvalitetu.

Prednost ivanjičkog krompira je zdravo brdsko-planinsko područje, zemljište koje nije zagađeno od raznih agenasa, sagorevanja izduvnih gasova, fabrika…

Kako objašnjava Broćić, reč je o sortama koje se inače gaje u Srbiji. Međutim, ovo podneblje je zdravo i čisto, a kako krompir traži prohladno leto, sve to skupa daje prednost ovom kraju, odakle dolazi kvalitetan poljoprivredni proizvod.

– Nažalost, sela su nam tamo prazna. Podsticaji su minimalni i daju se linearno svima, što nije dobro. Proizvođači iz brdsko-planinskih područja, gde nema uslova za navodnjavanje, morali bi da imaju mnogo veće subvencije – upozorava naš sagovornik.

Oznakama geografskog porekla obeležavaju se prirodni proizvodi (voda, kamen…), poljoprivredni, prehrambeni, industrijski i proizvodi domaće radinosti. U Srbiji su najbrojniji prehrambeni i poljoprivredni proizvodi koji imaju ovaj sertifikat, koji garantuje kontrolisan i poseban kvalitet proizvoda i njegovo poreklo.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/424313/Ekonomija/Srbija-zastitila-ivanjicki-a-uvozi-beloruski-krompir

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Zlatiborski okrug podržaće program oživljavanja zadrugarstva u tom delu Srbije, rečeno je danas priliko susreta Milana Krkobabića i rukovodstva opštine Priboj, a u okviru projekta "500 zadruga u 500 sela".

Predstavljen je ovogodišnji Program Vlade za oživljavanje zadrugarstva i razmatrani su konkretni podsticaji koje daju i republička i lokalna samouprava. Predsednik opštine Priboj Lazar Rvović rekao je da su oni spremni da iz budžeta opštine godinu dana finansiraju kompletan rad jedne specijalizovane zadruge na teritoriji Priboja, od prostora do direktora i stručnjaka koji će je voditi. Rvović i rekao da je 1196 proizvođača maline spremno da se udružuje u zadruge kako bi opstali, plasirali svoje proizvode i počeli i sa višim fazama prerade proizvoda.

Ministar zadužen za regionalni razvoj govorio je o je značaju udruživanja i zadruge kao privredne okosnice opstanka i razvoja sela i pohvalio inicijativu ove lokalne samouprave da konkretno podrži poljoprivredne proizvođače svoje opštine: "Priboj se pokazao kao pravi domaćin za prave investicije. Očekujem da će ove zadruge zaživeti i to treba da bude pravo ohrabrenje za ljude koji ovde žive da ostanu, vrate se i ponovo vide svoju budućnost ovde". Naglasio je kako je ovo pravi put i konkretna inicijativa jedne opštine koju treba da slede i druge lokalne samouprave u Srbiji.

Akademik Dragan Škorić naveo je kako je SANU iza sebe imala 50 godina neuspelih pokušaja da skrene pažnju javnosti i državi o propadanju srpskog sela, ali da se tek inicijativom ministra Krkobabića pristupilo rešavanju ovog problema: "Napokon smo na pravom smo putu da stručnjake i znanje ujedinimo sa srpskim seljakom na očiglednu dobrobit svih. Ovaj kraj se pokazao pogodnim za malinarstvo, ali i pčelarstvo, gajenje lekovitog bilja... Hajde da stignemo zajedno do finalnih proizvoda i usmerimo se ka izvozu".

Nakon sastanka ministar se sa rukovodstvom opštine Priboj i svojim saradnicima sastao sa poljoprivrednim proizvođačima Priboja i okoline i razgovarao o udruživanju i konkretnim podsticajima koje država i lokalna samouprava nude za sve one koji su spemni da rade i pokažu inicijativu, od stručnih službi i transfera znanja i novih tehnologija, do načina za plasman na tržište i viših faza prerade proizvoda. U saopštenju ministarstva navodi se da je u Srbiji za dve i po godine, koliko traje projekat Vlade, osnovano gotovo četiri stotine zadruga, a ugašenih gotovo da i nema, dok je pre Projekta samo oko stotinu zadruga godišnje nestajalo.

Krkobabić je najavio novih 700 miliona dinara, koje će država ove godine izdvojiti za 70 starih, novoosnovanih i složenih zadruga, a konkurs za dodelu tih sredstava se očekuje u narednih mesec i po dana. Ovo govori da je Vlada Srbije u veoma kratkom periodu opredelila gotovo 1,7 milijardi dinara za zadrugarstvo, čime će, osim vraćanja preko potrebnog duha udruživanja Srbiji, biti konkretno pospešen rad preko 160 zadruga, navedeno je u saopštenju.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/krkobabic-priboj-je-pravi-domacin-za-prave-investicije/f7t97wt

Објављено у Zadrugarstvo

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović kaže da je stočarstvo motor razvoja poljoprivrede i da raste tražnja za goveđim i junećim mesom na svetskom tržištu.Nedimović je za Radio-televiziju Srbije rekao povodom spremanja Srbije za izvoz junećeg mesa u Ujedinjene Arpaske Emirate da je to "jedno od platežno najsposobnijih tržišta i da je to dobro tržište koje Srbija otvorila posle tržišta Turske i Kine".

"Imamo dovoljno novca, obradjujemo zahteve i tamo iza Uskrsa biće doneta rešenja", rekao je Nedimović o subvencijama za tov junadi i dodao da su imali više zahteva za isplatu subvencija nego ranije.On je, govoreći o porastu cena svinja za 50 dinara, kazao da su očekivanja da će se taj trend nastaviti narednih nekoliko meseci jer je "došlo do budjenja tržišta".

Upitan da li će se veći izvoz odraziti i na porast cene na domaćem tržištu, Nedimović je naveo da je to kao "priča o kozi i kupusu" i da je njegov posao da brine o stočarima i poljoprivrednicima.

"Moramo da vodimo računa o potrošačima, ali moramo i ove ljudi koji se svaki dan muče na svojim poljoprivrednim posedima, moraju nekad i oni da zarade novac", rekao je Nedimović.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=04&dd=17&nav_id=1531329

Објављено у Stočarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30