Чланци поређани по датуму: sreda, 17 april 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
sreda, 17 april 2019 06:46

Kakav je kvalitet sokova koje pijemo?

Bezbednost i kvalitet hrane koju kupujemo i jedemo sve češće je tema brojnih polemika kako među stručnjacima, tako i među običnim ljudima, odnosno potrošačima. Na predlog Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, sredinom marta u Skupštini Srbije usvojene su izmene i dopune Zakona o bezbednosti hrane. Novim zakonskim aktima trebalo bi da budu otklonjene sumnje potrošača o kvalitetu određenih proizvoda, jer će se preko nadležnih inspekcijskih službi ministarstva poljoprivrede i zdravlja pratiti nastanak proizvoda u svim fazama proizvodnje.

Polemike oko sokova
To se odnosi i na proizvodnju sokova u Srbiji koji su godinama na spisku najčešćih pritužbi potrošača. Ministarstvo poljoprivrede rešilo je da u ovu oblast uvede red, pa je početkom januara usvojen Novi pravilnik o voćnim sokovima i srodnim proizvodima. Ovaj pravilnik nameće nove, rigoroznije propise za ovu industriju. Ipak, proizvođačima je ostavljen rok do 1. jula. 2020. da prilagode proizvodnju sokova novim pravilima. Kakve sokove zapravo pijemo? Šta se nalazi u ambalaži i koliko sadržaj odgovara onome što je napisano na deklaraciji? I dok su jedni skeptični po pitanju kvaliteta, drugi naglašavaju da se ovi napici pripremaju od dobre sirovinske baze po kojoj je Srbija poznata. Laboratorijske analize su pokazale da pojedini sokovi u sebi imaju najmanje voća
koje je naznačeno na ambalaži. Puni su šećera, limunske kiseline, dok se u guste sokove dodaju mlevene tikvice i bundeve. To ne utiče na zdravlje ljudi, ali…
„Ko kupuje onaj najjeftiniji sok, dve litre za sto dinara ne može očekivati da je to čisti voćni sok ili voćni nektar koji zadovoljava bar minimum pravilnika. Nije
lepo reći, ali je tačno da u industriji proizvodnje sokova važi načelo: „Koliko para, toliko muzike“. Zato od najjeftinijeg soka ne možete očekivati da imaju sto odsto voća, to ipak košta mnogo više“ – kaže Jasna Mastilović iz Naučnog instituta za prehrambene tehnologije u Novom Sadu.
Međutim, sve ovo trebalo da se promeni za nešto više od godinu dana, kada Novi pravilnik u potpunosti bude počeo da se promenjuje prilikom proizvodnje sokova. Osim toga, potrošači danas teško mogu da prepoznaju razliku između voćnog soka i voćnog nektara. Osim ukoliko nisu stručni za ovu oblast, za obične ljude sok je – sok.
„Pravilnik koji reguliše kvalitet voćnih sokova razlikuje voćni sok, koncentrisani voćni sok, voćni sok dobijen od koncentrisanog voćnog soka, voćni sok dobijen
ekstrakcijom, vodenom ekstrakcijom, i voćni nektar. Interesantno je i napraviti razliku između voćnih sokova i osvežavajućih bezalkoholnih pića, pošto je to kod potrošača nejasno, a i nemamo naviku da pažljivo čitamo šta piše na ambalaži“, objašnjava Aleksandra Tepić Horecki sa novosadskog Tehnološkog fakulteta. Sokovi koji se budu proizvodili od 1. jula. 2020. moraće da budu usklađeni sa Novim pravilnikom koji precizira da voćni sok pored izvornog šećera iz voća neće smeti da sadrži dodati šećer. Voćni nektar i po starom i po novom pravilniku može da sadrži od 25 do 50 odsto voća i do 20 odsto dodatih šećera uz prisustvo soka limuna ili limete za korekciju kiselosti.

„Kada neko kaže da voćni sok ne sadrži šećer, to je zapravo netačna informacija, jer u soku postoje šećeri koji su poreklom od samog voća. Dakle, kad kažemo šećer, mislimo uglavnom na saharozu. Šećera u voćnom soku može biti u zavisnosti od toga koja vrsta voćnog soka je u pitanju. Sok od jabuke, recimo, može imati 10, 11 ili 11, 2 odsto voćnog šećera, dok sok od grožđa ima i 16 posto voćnog šećera – dodaje Aleksandra Tepić Horecki.
Jasna Mastilović, podseća da je ranije bilo drugačije i da je bilo dozvoljeno dodavati i do 15 grama šećera po litru, da bi se korigovala kiselost ili čak 150 grama šećera po litru da bi se korigovala slast.
„Sada voćnim sokom može da se zove samo onaj napitak u kome postoji isključivo šećer iz voća. Ako proizvođač želi da napravi proizvod kome će dodati šećer, taj proizvod će morati da nosi naziv - voćni nektar.“
U cilju poboljšanja zdravlja stanovništva ova oblast u Evropskoj uniji regulisana je još pre sedam godina, jer sokovi čine deset odsto svih bezalkoholnih pića koja se prodaju na tržištu Evropske unije.

„Zbog rastućeg trenda gojaznosti posebno kod dece, Svetska zdravstvena organizacija dala je preporuke o ograničenju unosa prostih šećera u ishranu ljudi. Po tom ograničenju šećer bi trebalo da bude deset odsto od ukupnog energetskog unosa“, kaže Milka Popović iz Institut za javno zdravlje Vojvodine i ističe:
„To znači, ako je u pitanju odrasla osoba koja se bave sedećim načinom i stilom života ukupan preporučeni dnevni energetski unos je oko 2.000 kilo kalorija. Tih deset posto ograničenja iznosi 200 kilo kalorija. Prosto rečeno takva osoba ne bi trebalo dnevno da u organizam unese više od dvadesetak grama prostih šećera. Upravo toliko ima u jednoj čaši voćnog soka koji je napravljen od 100 posto voća“- dodaje Milka Popović.

Šta sme da piše na ambalaži?
Novim pravilnikom o proizvodnji sokova obuhvaćena je i ambalaža, odnosno šta može da piše na samom pakovanju. U tom smislu potrošači se ne smeju dovoditi u zabludu.
„Pošto Novi pravilnik jasno definiše da u voćne sokove više neće smeti da se dodaje šećer, natpis „bez dodatog šećera“ više neće više imati smisla“, kaže Branislav Raketić iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Osim toga menjaće se i samo ime na ambalaži. Umesto natpisa „voćni sok jabuke“,
trebalo bi da piše „sok jabuke“. Nepravilnosti u deklarisanju i dalje postoje, što potvrđuju inspekcije. U 2017. i 2018. obavljeno je gotovo sto kontrola, što je
opet nedovoljno ako se uzme u obzir veliko tržište i zloupotrebe proizvođača.
„Ono što nas kao potrošače interesuje jeste da li je voćni sastav koji piše na deklaraciji tačan. Da bi smo to zasigurno znali potrebno je da se urade laboratorijske analize koje mi nismo u mogućnosti da radimo. Potrošače zanima i kvalitet aroma, da li ima štetnih materija i slično, kaže Lela Tasić iz Asocijacija potrošača Srbije.
Novi pravilnik, kako objašnjava Zdravko Šumić sa Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu, donosi i novinu o zdravstvenim natpisima na ambalaži što ranije nismo imali u našim propisima. To je preuzeto iz Evropske unije, a cilj je da se spreče zloupotrebe.
„Hrana nije lek i ne sme se reklamirati na takav način. Pravilnik to jasno definiše i tačno je navodno šta sme da piše na deklaraciji i ambalaži, a na osnovu preporuka Evropske agencije za bezbednost hrane. Ukoliko proizvođač baš želi da istakne zdravstvenu komponentu svog proizvoda, on mora laboratorijskom
analizom da dokaže da u proizvodu ima komponentu i u dovoljnoj količini koja dokazano ima neki zdravstveni efekat. Dakle, natpisi se neće pisati po sopstvenom nahođenju, već će proizvođači morati da iskoriste tačno onu rečenicu koja je navedena u pravilniku“, pojasnio je Šumić.
Za veće proizvođače koji sokove izvoze u inostranstvo Novi pravilnik neće predstavljati problem jer ga oni uveliko primenjuju da bi svoje proizvode uopšte
mogli da plasiraju na evropsko tržište. A, šta je sa manjim proizvođačima?
Goran Gabrić vlasnik fabrike sokova kaže da je on rešio problem tako što sokove proizvodi po receptu naših baka i to od voća iz svog voćnjaka.
„Proizvodnjom voća, uglavnom jabuka, bavimo se već 25 godina. Pre sedam godina došli smo na ideju da počnemo da prerađujemo jabuke i proizvodimo sokove. Proverili smo kako se sve to radi na tržištu, koji su uslovi i počeli smo sa proizvodnjom matičnog soka od jabuke. Pošto kod nas na salašu već postoji tradicijapravljenja sokova i zimnice ideja je bila da se naše u sokove ne dodaju konzervansi, ni bilo koji drugi sastojci“ - kaže Gabirć i objašnjava kako izgleda pravljenje soka na njegovom salašu.
„Stvar je vrlo jednostavna, tačno znamo gde je i na kojoj plantaži zasađena koja vrsta jabuka, čime je prskana jer o tome vodimo dokumentaciju. Ta jabuka se opere, ocedi, ispresuje, pasterizuje i pakuje se u dve vrste ambalaže. Sok je potpuno prirodan bez dodatog šećera, vode, konzervansa… Sladljivost zavisi od same jabuke, redovno radimo analize i tek posle toga proizvod stavljamo u promet“ – objašnjava Gabrić.
Sličnom proizvođačkom filozofijom vodi se i Milenko Kapuran, takođe vlasnik fabrike sokova.
„Naši sokovi su zdravi, čisti i potpuno prirodni. Znači 100 posto isceđen sok, bez vode, konzervansa, šećera i bilo kakvih dodataka. Naš sok od cvekle je izvanrednog ukusa i pravi se od posebne sorte kako bi se izbegao onaj za cveklu karakterističan „ukus zemlje“. Zahvaljujući posebnoj sorti cvekle koju koristimo već godinama, vrlo je ukusan i odličnog kvaliteta. Pravimo i takozvane miks sokove od cvekle, jabuke, šargarepe, bundeve, dok za miks jabuke i
šargarepe koristimo posebnu slatku vrstu jabuka koja daje slatkoću soku, pa mnogi ne mogu da veruju da u njemu nema ni trunke dodatnog šećera“- kaže Kapuran.

Uticaj na zdravlje
Stručnjaci upozoravaju da prekomerno konzumiranje voćnih napitaka može imati štetne posledice po zdravlje ljudi.
„Činjenica je da sokovi koji se nalaze na našem tržištu sadrže preveliku koncentraciju šećera, a istovremeno su siromašni drugim hranljivim materijama poput enzima, minerala, određenih vitamin i dijetnim vlaknima. Kroz takve sokove u organizam unosimo veliki broj kalorija a da toga nismo svesni. Upravo te skrivene kalorije dovode do pojave određenih zdravstvenih problema kao što su gojaznost, nagli skok šećera u krvi, što može da dovede do insulinske rezistencije i šećerne bolesti. Kada pijemo takve sokove imamo pogrešan osećaj da unosimo voće što nije tačno. Zato treba naglasiti da voćni sokovi nisu sveže voće i nikada ne mogu biti zamena za voće“ - ističe nutricionista Dragan Ivanov.
Milka Popović iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine upozorava da unošenje prekomerne doze šećera može da predstavlja opterećenje za organizam i dovede doproblema čak i kod dece.
„Razna istraživanja koja su sprovedena u svetu pokazala su da unos prevelike količine šećera doprinosi porastu gojaznosti, ali i pojave karijesa naročito kod dece“, ističe Popović.
To potvrđuje i stomatolog Tijana Depić Đorđević koja kaže da je uticaj ishrane veoma bitan za nastanak karijesa, najčešćeg oboljenja zuba.
„Uticaj hrane može biti fizički i hemijski, a najveći uticaj na nastanak karijesa ima beli šećer. Volela bih da pojasnim da nije toliko bitna količina i vrsta šećera, već koliko ga često unosimo u organizam. Naime, kada unesemo šećer kiseline u plaku dovode do pada pH vrednosti ispod dozvoljene granice koja iznosi 5,5 što za posledicu ima demineralizaciju, odnosno otpuštanje kalcijuma i fosfata sa površine gleđi zuba. Potrebno je da prođe između 20 minuta i dva sata da ponovo dođe do podizanja vrednosti pH, odnosno do procesa remineralizacije i apsorpcije izgubljenog kalcijuma i fosfata iz depoa pljuvačke. Usled čestog unosa šećera površina zuba je duže izložena štetnom dejstvu kiselina što utiče na nastanak karijesa“, pojasnila je stomatolog Tijana Depić Đorđević.
Zato nutricionista Dragan Ivanov preporučuje najidealniji voćni sok na svetu.

„Uzmemo voće, ubacimo ga u naša usta, uključimo mikser koji se zove žvakanje, zubi krenu da melju voće, luči se pljuvačka, enzimi… Nema boljeg aparata za
pravljenje voćnih sokova od našeg sistema organa za varenje“ – kaže Ivanov.
Sve u svemu, stručnjaci zaključuju da ishrana treba da bude raznovrsna, jedna čaša voćnog soka dnevno može da zameni jednu voćku ili voćni obrok, sve više od toga je višak.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Agroekonomija

Na inicijativu ministarstva poljoprivrede, opštinu Arilje je posetila japanska privredna delegacija. Prvi bilateralni sastanak održan je u zgradi opštinske uprave, gde je došlo do upoznavanja sa srpskim crvenim zlatom – malinom, kao i sa proizvodima od ovog voća.

Japanska delegacija je izrazila interesovanje za održavanje još jednog sastanka na kojem će se konkretizovati dogovor u vezi sa izvozom maline na daleki istok.

– Japanci su bili oduševljeni proizvodima naših privrednika koji se bave preradom maline u džemove, slatka, rakije, likere, jogurte, a posebno su oduševljeni cenom – kazao je za RINU Vlade Stanković iz udruženja Vilamet, a prenosi portal Morava info.

Prema njegovim rečima, Japanci su ih obavestili da na njihovo tržište malina uglavnom dolazi iz Amerike i da je mnogo skupa.

– U budućem vremenu mi vidimo šansu da sa njima napravimo dogovor oko izvoza, na taj način srpsko tržište bi rasteretili robom koju nije moguće prodavati kao konzumnu, bilo da je u svežem ili u zamrznutom stanju – tvrdi Stanković.

On je naglasio da bi takva malina išla u preradu, a obezbeđeno tržište bi bilo garancija za njen plasman.

Stanković je istakao da su Japanci bili oduševljeni mirisom, ukusom i bojom naše maline.

– Objasnili smo im da naše voće raste na zdravom terenu u okruženju bukovih i borovih šuma na nadmorskoj visini od 500 do 1.000 metara i da je uzgajanje ovog voća kod nas tradicionalno.

Prema njegovim rečima, Japanci su narod koji izuzetno ceni tradiciju, pa je i četvrtina sastanka bila posvećena toj temi.

Podsetimo, Ministarstvo poljoprivrede ranije je najavilo da će delegacija japanske Privredne komore posetiti Srbiju krajem marta i u Arilju i drugim gradovima zapadne Srbije intenzivirati dogovore o uvozu smrznute maline i borovnice, za šta su iskazali veliko interesovanje. Takođe je najavljena i mogućnost gradnje fabrike za preradu malina i drugog voća.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2474017/japanci-posetili-arilje-odusevljeni-srpskom-malinom-najvise-im-se-svidja-cena

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Srbija neće praviti kompromise kada je hrana u pitanju, pre svega zbog građana, kaže premijerka Ana Brnabić. Država nastavlja digitalizaciju agrara, a najavljuje i elektrifikaciju poljoprivrednog zemljišta. Kvalitet hrane kontrolisaće veći broj inspektora.Akreditacijom nacionalne laboratorije za bezbednost hrane i izmenama zakona u toj oblasti konačno su se stekli uslovi za poboljšanje kvaliteta prehrambenih proizvoda, kažu nadležni.Njihovo sprovođenje na terenu garantovaće veći broj fitosanitarnih i veterinarskih inspektora. Kontrolisaće uvoz na granici, ali i domaću proizvodnju.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović kaže da će inspektori biti obučeni u skladu sa svim direktivama EU o bezbednosti hrane. To je naš zalog za 20 godina, poručuje ministar Nedimović.

Nove inspektore sačekaće nova softverska rešenja. Podatke o bezbednosti hrane i sertifikatima za izvoz, razmenjivaće elektronski.

Efikasnost agrara unaprediće digitalizacija, kaže premijerka. Do kraja mandata vlade najavljuje oko devet odsto zemljišta pod sistemima za navodnjavanje.

"Nadam se da ćemo krajem ovog ili početkom sledećeg meseca ići u postavljanje sistema za elektrifikaciju polja tako da kad imamo sisteme za navodnjavanje, onda mogu i poljoprivredni proizvođači lako da ih iskoriste, pa da idemo u implementaciju sistema automatske protivgradne zaštite", istakla je premijerka BrnabićUz kvalitet poljoprivrednih proizvoda mora da raste i prerađivačka industrija. Uslov je da država garantuje sprovođenje strogih pravila, ali i da ukida administrativne barijere za proizvodnju hrane.

Da se srpska veterinarska i fito-sanitarna politika sve više uređuje u duhu evropskih pravila, smatra i šef evropske delegacije u Srbiji Sem Fabrici.

"Proteklih devet godina izvoz prehrambenih proizvoda iz Srbije u EU se utrostručio. Samo u 2018. iznosio je 1,3 milijarde evra", rekao je Sem Fabrici.

Akreditacija laboratorija za kontrolu aflatoksina, sadržaja mesnih prerađevina i pesticida, najavljuje se za kraj avgusta.

Plaćanje mleka po kvalitetu sačekaće kraj godine. Resorni ministar kaže da država dosledno sprovodi propise o nultoj toleranciji na uzgoj i uvoz genetski modifikovane hrane.

Ne krije da svetska trgovinska organizacija zahteva njihovu izmenu. Na pitanje hoće li se i u kom pravcu menjati zakon o GMO, odgovara: o tom – potom.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3492398/sa-hranom-nema-kompromisa.html

Објављено у Agroekonomija

Podsticaji za organsku biljnu proizvodnju koji su prema prethodnom pravilniku iznosili 70 odsto više u odnosu na osnovne, povećani su i biće 120 odsto veći od iznosa za podsticaje u konvencionalnoj proizvodnji, zbog čega je ovaj biznis i te kako postao isplativ.

Izmenjenim pravilnikom Ministarstva poljoprivrede omogućeno je da ukupni maksimalni iznos koji poljoprivrednik organskog bilja može da ostvari bude 228.800 dinara umesto dosadašnjih 136.000 dinara.

Organska poljoprivreda u Srbiji prostire se na tek oko 13.500 hektara (0,40 odsto ukupno obradivih površina), a čak 99 odsto proizvodnje se izvozi, dok tražnja za pojedinim proizvodima prevazilazi ponudu. Kad se podvuče konačna računica, to iznosi oko 24 miliona evra izvoza godišnje. Najviše se izvoze malina, višnja, borovnica, jagoda, kupina i jabuka.Familija Vozar iz Kisaća već se više od 30 godina bavi proizvodnjom organskog bilja, počeli su sa pola hektara, a danas imaju skoro 15 hektara. Kako kaže Vladimir Vozar, od povrća može najviše da se zaradi, ulaganja za pola hektara, odnosno 50 ari, nisu mala, oko 3.000 evra, ali ako se sve uradi kako treba, prinos sa te površine može da donese čak 10.000 evra.

- Povećane subvencije su veliki pomak za proizvođače, a da li će to ojačati našu ukupnu organsku proizvodnju, ne znam. Ovakav vid poljoprivrede zahteva puno ručnog rada i najviše se mučimo da nađemo radnike. Uvek kažem da jedna porodica može živeti od hektara organskog povrća, ali ne sme praviti propuste u proizvodnji - rekao je Vozar.Dodaje da poslednjih godina gledaju da budu niži sa cenama, kilogram njihovog spanaća je 300 dinara, a isti takav u Beogradu je već 600 dinara. Vozar smatra da bi se cena mogla i dodatno spustiti kada bi proizvođači više sarađivali sa prerađivačima kojima bi mogli da plasiraju višak proizvoda.

Vođena identičnom idejom, Nacionalna asocijacija za organsku proizvodnju "Serbia organika" formirala je prvu javnu bazu organskih proizvođača i prerađivača. U Srbiji je 6.500 proizvođača organske hrane, a najveći broj njih rade u okviru grupnih sertifikata kao kooperanti.Ivana Simić iz "Serbia organike" kaže da su u odnosu na 2016. površine pod organskim proizvodima pale za 1.500 hektara, dok je broj proizvođača uključenih u organsku proizvodnju porastao za par hiljada.

- Težnja je da se za narednih par godina dođe do 50.000 hektara pod organskom proizvodnjom. Izvoz intenzivno raste, za pet, šest godina je upetostručen. Ideja je da dovedemo do bolje saradnje primarnih proizvođača i prerađivača da se ne bi dešavalo da uvoze ono što mogu i ovde da kupe, ali nisu znali da ima - rekla je Simićeva.Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo raspisao je trenutno dva konkursa na kojima se dodeljuju bespovratna sredstva organskim proizvođačima. Prvi je za dodelu novca za sufinansiranje troškova kontrole i sertifikacije organske proizvodnje, a drugi za nabavku priključne mehanizacije za organsku proizvodnju u Vojvodini u 2019. Maksimalni iznos novca po jednoj prijavi je milion dinara.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/ova-grana-poljoprivrede-u-srbiji-je-malo-zastupljena-a-prinos-moze-da-donese-zaradu/5g2ksd8

Објављено у Organska proizvodnja
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30