Чланци поређани по датуму: ponedeljak, 15 april 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Nova vegetacija donela je puno posla poljoprivrednicima u svim krajevima. Uz brojne obaveze treba i dosta novca za investicije. Značajan deo za većinu poljoprivrednika predstavljaju subvencije. Raspitivali smo se u Upravi za agrarna plaćanja kada će novac biti na računima svih korisnika.
Večita tema i muka voćara su mrazevi koji su i ove godine u pojedinim krajevima oštetili kajsije, breskve, jagode i višnje. Ukoliko ste namerili da gajite kajsiju obavezno pročitajte naš tekst o novoj sorti ovog voća. Nešto bolje vesti obeležavaju početak sezone za malinare. Uz kamen temeljac za novu fabriku koja će prerađivati ariljsko crveno zlato dogovorena je i cena od oko 140 dinara što će zadovoljiti proizvođače. Sa druge strane, ni oni koji su zasadili borovnicu ne moraju da brinu jer se i ove godine očekuje da cena bude oko 5 evra za kilogram.
I ovog puta smo vam obezbedili korisne informacije kako da unapredite svoju proizvodnju, smanjite troškove i poboljšate tehnologiju proizvodnje. I dalje pišemo o značaju hrane za zdravlje, lekovitom bilju, kućnim ljubimcima, gljivama, uspešnim gazdinstvima i pozitivnim iskustvima.

Najavljujemo skori dolazak najboljeg proizvođača plastenika iz Nemačke na srpsko tržište.
Vidimo se od 11. do 17. maja na 86. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Agroekonomija

Toplota je ključna za uspeh u proizvodnji, a evo i saveta za gajenje povrća u zaštićenom prostoru.
Prema potrebama za toplotom vazduha, povrće delimo na tri grupe. U prvu grupu spadaju toploljubive biljke (paradajz, paprika, krastavac i dr.) za čiji je rast optimalna temperatura od 22 do 25 stepeni. Drugoj grupi pripadaju biljke sa srednjim zahtevom za toplotom (cmi i beli luk, praziluk, grašak, spanać, salata i dr.) sa optimalnom temperaturom za rast od 16 do 19 stepeni. U treću grupu se svrstavaju biljke sa manjim potrebama za toplotom (rotkva, rotkvica, repa, ren), sa optimalnom temperaturom za rast od 13 stepeni.
Temperaturna razlika od sedam stepeni, manja ili veća od optimalne, zaustavlja razvoj biljaka, dok razlika od 14 stepeni zaustavlja rast biljaka. Temperatura zemljišta, za najveći broj vrsta, bi trebala da bude za 3-4 stepena niža od temperature vazduha. Potreba biljaka za toplotom diktira vreme setve i ekonomičnost gajenja. Biljke sa manjom potrebom za toplotom uspevaju u svim oblicima zaštićenih prostora (staklenik, plastenik) dok biljke kojima je potrebna viša temperatura zahtevaju gajenje u zaštićenim prostorima sa grejanjem.
Toplotni uslovi u zaštićenom prostom utiču na intenzitet porasta, ranostasnost, prinos, kvalitet povrća kao i na izbor vrsta koje se mogu gajiti. Pri nedostatku toplote i maloj vlažnosti, biljke imaju kratko stablo, manje listove tamnozelene boje i ljubičastu nijansu lisnih drški. Pri niskoj temperaturi i visokoj vlažnosti listovi su nežni, svetlozelene boje. Pri nižim temperaturama biljke kasnije cvetaju, a oplodnja je slabija. Visoka noćna temperatura povećava disimilaciju, odnosno trošenje organske materije biljke. Takve biljke imaju duge intenodije, a listovi su nežni. Dobar odnos temperatura omogućava povoljan bilans fotosinteze i disimilacije (nakupljanja i trošenja organske materije). Noćne temperature kao i temperature oblačnih dana trebalo bi da su za tri do
pet stepeni niže od dnevnih temperatura, odnosno temperatura u toku sunčanih dana.Za povrće je nepovoljno naglo povećanje i naglo sniženje temperature. Optimalno je da se temperatura povećava i smanjuje za dva do tri stepena u toku jednog sata.
Temperatura zemljišta je stabilnija od temperature vazduha i veća je u površinskom sloju. Neusklađenost temperature vazduha i zemljišta jedan je od čestih razloga zaostajanja razvoja biljke. Takve promene se najčešće javljaju pri nagloj promeni temperature i osvetljenosti (prelaz sa nižih ka višim temperaturama pri jakoj osunčanosti). Tada listovi venu jer biljka ne može da usvoji dovoljno vode, zbog niže temperature zemljišta, odnosno usporene aktivnosti korena. Temperatura zemljišta (na dubini od 10 centimetara je za stepen-dva niža nego u sloju do 5 centimetara) zavisi i od mikrobiološke aktivnosti. Zato je u objektima bez grejanja bitno unošenje svežeg ili poluzgorelog stajnjaka kao izvora toplote i hraniva. Ovo su saveti i znanje koje smo preuzeli od kompanije Superior iz Velike Plane koju je osnovao prof. dr Ivo Đinović, naš uvaženi stručnjak u povrtarstvu.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Stefan Avramović ima samo 20 godina ali već ima veliku iskustvo kako u stočarstvu tako i ratarstvu i povrtarstvu. On sa majkom Slađanom obrađuje 14 hektara zemlje, na muži imaju 5 krava a bave se i proizvodnjom rasada. Kako bi rasad na tržište izneli što ranije Stefan se odlučio da jedan plastenik zagreva tokom noći. Kaže da mu se ovo isplati pre svega jer ima sopstvena drva te nema tu vrstu troška u potpunosti jer bi u suprotnom proizvodnja bila značajno skuplja.

“Bavimo se proizvodnjom rasada paradajza, paprike, krastavca, kupusa i ostale rasade samo za sopstvene potrebe. Stavimo u plastenik i neke vrste cveća, šargarepu i luk tako da imamo sve za naše domaćinstvo iz naše proizvodnje. Što se stočarstva tiče krave koje su na muži znače im jer imaju stalne prihode od mleka koje prodaju mlekari a zadovoljavaju i potrebe za stajnjakom na njihovim imanjima. Seju kukuruz i pšenicu kojima hrane životinje.
„Kada je u pitanju rasada sve što proizvedemo prodamo na pijacama u Aranđelovcu, Smederevskoj Palanci i Topoli. Planiramo da podignemo zasad višnje i proširimo proizvodnju jagode. Za sada imamo dva manja plastenika gde proizvodimo ranu jagodu za koju postižemo dobru cenu” objašnjava za Agrobiznis magazin Stefan Avramović.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Uzgoj trešnje je jedan od najzahtevnijih poslova u voćarstvu. Kao i drugi plodovi kao što su kivi, breskva ili šljiva i kod trešnje plodovi mogu pretrpeti značajne negativne efekte od prekomernih padavina, koje se sve češće javljaju u drugoj dekadi maja. Vodeći međunarodni igrač u sektoru tehničkih tekstila za poljoprivredu ARRIGONI, predlaže nova rešenja koja unapređuju prakse uzgoja. Štaviše, on kombinuje mogućnost zaštite useva od napada štetnih insekata kao što je zastrašujuća Drosophila Suzuki i druge vrste, a i ujedno štiti plodove od kiše.
„Do sada štete od kiše na trešnjama bile su sprečavane pomoću plastičnih omotača. U nekoliko slučajeva ovo rešenje daje zadovoljavajuće rezultate. Međutim, to nije 100% efektivno. To je zbog činjenice jer je ovaj materijal potpuno „vodootporan“. Ovakva folija smanjuje prolaz zraka sunca što utiče na povećanu vlagu i izmenjenu mikroklimu voćnjaka“objašnjava Giuseppe Netti, agronom iz Arrigonija i dodaje, da su posledice oštećenje ili smanjenje roda i da takva folija može prouzrokovati ozbiljne štete na konstrukciji u slučaju jakih vetrova. Istraživanje Arrigonija je dovelo do novog inovativnog proizvoda: PROTECTA.
Ovo je novi koncept pokrivenosti koji garantuje višestruke prednosti: smanjenje procenta protoka vode, održavanje dovoljnog protoka vazduha i dobra mikroklima, visoka mehanička čvrstoća, trajnost folije (preko 6 godina u Italiji), grad, vetar, mraz i zaštita od sunca.
PROTECTA je napravljena od visoko otpornog ARLENE HT monofilamenta i sadrži specijalne aditive koji povećavaju njegovu izdržljivost i pogoduju klizanju kiše izvan redova. Nastala mrežasta tkanina je veoma gusta (39 niti po kvadratnom centimetru), što omogućava da se rastvori i smanji prolaz vode za oko
90%. Da bi se kombinovale prednosti bezbedne zaštite od kiše sa prednostima isključivanja najinvazivnijih vrsta insekata iz voćnjaka, Arrigoni je takođe razvio PROTECTA SISTEM. U ovom slučaju, tkanina otporna na kišu je dopunjena bočnom zaštitom koju obezbeđuju BIORETE otvore koji su efikasni u sprečavanju
štetnih insekata da dođu do useva i prouzrokuju štetu u voćnjaku. Sistem zaštite od insekata smanjuje potrebu za pesticidima sa rešenjima koja uspevaju da se suprotstave napadima Drosophila Suzuki i drugih štetnih insekata.

"Ovim visoko tehnološkim predlozima kombinovali smo veliku jednostavnost instalacije i sakupljanja folije“, zaključuje Netti.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Ljubitelji čokolade u Srbiji konačno će moći da uživaju u omiljenoj poslastici bez straha da će im neko podvaliti loš proizvod zahvaljujući novom pravilniku o kakao i čokoladnim proizvodima.

Da bi se neki proizvod mogao nazvati čokoladom, mora da bude napravljen od kakaoa i šećera, mora da ima bar 35 odsto ukupne suve materije kakao delova, uključujući najmanje 18 odsto kakao-maslaca i najmanje 14 odsto bezmasne suve materije kakaoa. Ovo je „amin“ za sve proizvođače čokolada koji žele da je prodaju u Srbiji, a novih pravila moraće da se pridržavaju od 1. jula sledeće godine, 2020.

- Sve je bolje nego što je bilo ranije, ali treba biti obazriv jer uvek postoji pritisak proizvođača, sama praksa će pokazati kako će to da funkcioniše. Same analize, kontrola i sadržaj kakaoa su bili nešto što je najspornije u priči oko kvaliteta čokolade. Pored donošenja novog pravilnika, bojim se da će to ostati i dalje problem - izjavio je Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije za zaštitu potrošača.

Čokoladama se tako ne smeju dodavati životinjske masti i njihove prerađevine koje ne potiču od mleka, kao ni brašno od žitarica i skrob.

Količina dodatih biljnih masti u čokoladi ne sme da bude veća od pet odsto mase gotovog proizvoda.

Stručnjaci kažu će ovaj pravilnik da pomogne i domaćim proizvođačima koji bi sada trebalo da budu konkurentniji velikim stranim firmama koje izvoze te proizvode na naše tržište. Goran Mitrović, direktor firme "Candy D" iz Obrenovca, smatra da bi sada trebalo da jedemo kvalitetniju čokoladu. Dodaje i da građani poslednjih godina sve više paze šta kupuju, čitaju deklaracije i u tim novim navikama domaći kvalitetni proizvođači treba da traže šansu.- Nezavisno od novih propisa, naše čokolade svakako nemaju ispod 40 odsto kakaoa, vodimo računa o šećeru, a biljne masti ne koristimo. Što se tiče biljnih masti, u Evropi postoje dve struje, jedni se zalažu za granicu do pet odsto, drugi da ta granica bude do sedam odsto. Naše tržište je šarenoliko, nisam siguran da su sve deklaracije ispravne. Veliki strani proizvođači koji ovde prodaju bez carina imaju biljnih masti u svojim slatkišima, jer one menjaju najskuplji sastojak u čokoladi, kakao-puter - kaže Mitrović. Pošto su sirovine za proizvodnju čokolada jeftinije u Evropi, a naši proizvođači na njih još plaćaju carine, Mitrović smatra da svakako ne možemo biti konkurentni s cenom.

Po novom pravilniku čokolada je proizvod dobijen od prerađenog kakao-zrna i šećera koji sadrži najmanje 35 odsto ukupne suve materije kakao-delova, uključujući najmanje 18 odsto kakao-maslaca i najmanje 14 odsto suvih nemasnih kakao-delova.

Čokolada za jelo i kuvanje je proizvod dobijen od prerađenog kakao-zrna i šećera i sadrži najmanje 40 odsto ukupne suve materije kakao-delova, od čega najmanje 18 odsto suvih nemasnih kakao-delova i najmanje sedam odsto dodatog kakao-maslaca računato na suvu materiju proizvoda.

Mlečna čokolada je proizvod dobijen od prerađenog kakao-zrna, šećera i mleka ili mlečnih proizvoda, koji sadrži: 1) najmanje 25 odsto ukupne suve materije kakao-delova; 2) najmanje 14 odsto suve materije mleka; 3) najmanje 2,5 odsto suvih nemasnih kakao-delova; 4) najmanje 3,5 odsto mlečne masti računato na suvu materiju gotovog proizvoda; 5) najmanje 25 odsto ukupne masti (kakao-maslac i mlečne masti) računato na suvu materiju gotovog proizvoda.

Novim pravilnikom predviđeno je i kako se definiše punjena čokolada, ali ona donosi razočaranje za ljubitelje čokolade sa keksom. Naime, predviđeno je da unutrašnji deo punjene čokolade ne može da sadrži pekarske proizvode - keks, biskvite ili sladoled. Tako će ti proizvodi morati da dobiju drugačiji naziv.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/recite-zbogom-cokoladi-s-keksom-za-omiljeni-slatkis-u-srbiji-ce-vaziti-nova-pravila/nfw770t

Објављено у Agroekonomija

Udruženje "Sačuvajmo pčele" i Fitosanitarna inspekcija Uprave za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede, uključeni su u akciju zaštite pčela u Srbiji od trovanja opasnim materijama, a traže i pomoć MUP-a i izmenu zakona.

Akcija će trajati tokom čitave pčelarsko pašne sezona, a kazne su ogromne ako se laboratorijskom analizom utvrdi da je bilje tretirano opasnim otrovom, neonikotinoidom.

Ovo je, u vidu upozorenjima poljoprivrednicima i voćarima, sada u vreme cvetanja i prskanja bilja, uputilo Udruženje "Sačuvajmo pčele" iz Jagodine, koga je potpisao predsednik Dejan Marković, uz napomenu da su ova sredstva "neretko falsifikovana".

Neonikotinoidi, u sredstvima za zaštitu bilja, koja stižu krijumčarenjem, uglavnom sa dalekog istoka, ostvaljaju ogromne posledice na medonsonu pčelu u Srbiji, potpuno su uništile preko deset hiljada vrsta insekata a evropskog bumbara na našim prostorima gotvo više i da nema.

U Udruženju, rečeno je Tanjugu, da se "prodaja odvija i preko društvenih mreža i foruma" a krijumčari, u poslednje vreme, su trgovinu organizovali "koristeći aplikacije viber na android telefonima".

Posebno upozoravaju na uljanju repicu, prvu ozbiljniju pašu, na koju pčelari sele pčele.

Udruženje "Sačuvajmo pčele", koje je i članica koalicije Evrposke unije "Save the bees", upozorava poljoprivrednike i voćare, da su pčele veoma važan faktor u oprašivanju biljaka. Njihovim trovanjem znatno se umanjuju prinosi.

Ističu, i da u saradnji sa Ministarsvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, kao i sa Fitosanitarnom inepskecijom, poduzimaju mere kontrole zasada, pre svega industrijskog bilja, uljane repice i suncokreta, i traže pomoć i MUP.

"Trgovina opasnim materijama, u ovom slučaju pesticidima, je krivično delo, njihova kupoprodaja takođe i iz tih razloga potrebna nam je potpuna saradnja sa MUP, kao i promena zakona u vezi samovoljnog tretmana sa nepoznatom dozom upotrebe ovih sredstava koja mogu ozbiljno da ugroze i zdravlje ljudi", objašnjavaju u Udruženju.

Oni navode da je Fitosanitarna inspekcija Uprave za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede rešena da ove godine napravi preventivne akcije provere zasada uljane repice i suncokreta širom Srbije na prisustvo neonikotinoida.

Kao partner akcije, koja će trajati tokom čitave pčelarsko pašne sezone uključeno je Udruženje "Sačuvajmo pčele", čiji je zadatak da inspekciji dostavi tačno određene lokacije sa kojih će biti uzeti uzorci i poslati u laboratoriju na analizu.Svi troškovi analiza uzoraka obezbeđeni su iz budzeta Uprave za zaštitu bilja. Ukoliko se analizom pokaže da je bilje tretirano neonikotinoidima, kazne su ogromne, a stradenje pčela pada na vlasnike parcela, na kojim je korišćen ovaj preparat.

U Udruženju veruju, iako je teritorija velika, da neće biti prepreka da se uzmu uzorci sa mnogih parcela i poživaju upomoć "građane, pčelare i savesne poljoprivrednike".

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:788996-Akcija-zastite-pcela-od-trovanja-bice-velike-kazne

Објављено у Pčelarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30