Чланци поређани по датуму: utorak, 05 mart 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Surutka je odavnina poznata kao hrana i lek koji značajno doprinosi očuvanju ljudskog zdravlja. Hipokrat, otac medicine, smatrao je surutku idealnom prirodnom hranom, jer pojačava odbrambeni mehanizam organizma. Danas se ljudi sve više vraćaju starim, prirodnim i proverenim preparatima kako bi poboljšali svoje zdravlje i ojačali imunitet. Iako se surutka vekovima koristila kao lek za brojne bolesti, tek četrdesetih godina prošlog veka počela je industrijska proizvodnja ovog magičnog napitka koji je sve cenjeniji u svetu.
Šta je surutka?
Surutka je tečnost koja ostaje nakon što se mleko zgruša, nusproizvod koji nastaje kod proizvodnje sira. Verovali ili ne, surutka je po sastavu vrlo slična majčinom mleku, pa se jedan od osnovnih sastojaka kod proizvodnje mleka za bebe. Sadrži proteine koji omogućavaju lakšu i bržu resorpciju vitamina i minerala, esencijalnih aminokiselina, minerala (posebno kalcijuma, fosfora, magnezijuma, kalijuma, natrijuma, cinka i gvožđa) i vitamine iz grupe B, A i E. Proteini surutke spadaju u grupu brzih proteina, pa je lako svarljiva, a proteini brzo ulaze u krvotok. U zavisnosti od načina proizvodnje, surutka može da sadrži glikomakropeptide. Iako se nekada smatrala otpadom i bacala, naučna istraživanja su pokazala da surutka pomaže kod lečenja brojnih bolesti. Zahvaljujući svojim diuretičkim svojstvima značajno poboljšava eliminaciju toksina kroz urin. U našem narodu je oduvek bila poznata kao lek za probleme sa jetrom. Naime, sadrži specifičan protein koji je prirodno prisutan u jetri koji pomaže njenu regenareciju, pa se preporučuje obolelima od ciroze i drugih bolesti jetre koja je glavni prečišćivač u našem organizmu. Bogata je kalicijumom pa je dobra i za prevenciju osteoporoze. Istraživanja su pokazala da pomaže u regulisanju povišenog holesterola i triglicerida, ublažava ili potpuno uklanja probavne probleme, pospešuje izbacivanje viška tečnosti u organizmu, što dovodi do ujednačavanja krvnog pritiska, pomaže kod oporavka mišića posle jakih treninga, pa je rado koriste sportisti, a i odličan je saveznik u borbi protiv viška kilograma. Kao moćan antioksidant, pomaže i kod problema sa štitnom žlezdom, utiče na oporavak creva, posebno debelog creva, pomaže i kod kožnih oboljenja kao što su dermatitis, ekcem, psorijaza, alergije... Istraživači na Univerzitetu Lund u
Švedskoj su zaključili da surutka stimuliše i oslobađanje insulina, pa se kao dodatak ishrane koristi u regulisanju i smanjenju naglih povećanja nivoa šećera u krvi kod ljudi sa dijabetesom tip 2. Osim toga, surtuka ima imunoglobuline i laktoferin, koji igraju značajnu ulogu u sprečavanju upala u celom organizmu što je najčešći uzrok mnogih bolesti.

Kako se koristi surutka?
Surutka je mutna tečnost blagog ukusa. Postoje dve vrste – tečna surutka koja je može kupiti u većini prodavnica mlečnih proizvoda i surutka u prahu. Ukoliko kupite onu u prahu, jednostavno umešajte
jednu do dve kašičice surutke u 250 ml vode. Uvek treba čitati etiketu i unositi je doslovce kako je na njoj napisano. Surutka se pije pola sata pre jela, jer pomaže osobama koje su sklone gorušici, a utiče i na regulisanje želudačne kiseline. Preporučena doza je od 500 ml do jednog litra dnevno ukoliko se radi o tečnoj surutki, i najbolje je da se ova količina podeli i pije više puta u toku dana. Možete
se piti ujutru na prazan stomak, a surutku mogu da koriste svi od dece do starijih osoba. Jedino se ne preporučuje ljudima koji su alergični na mleko ili mlečnu laktozu. Međutim, ukoliko na ambalaži piše: hidrolizovana belančevina iz surutke, to znači da su belančevine razbijene zbog čega se surutka lakše vari i ima vrlo malo laktoze (oko pet odsto), pa je mogu koristiti i osobe koje ne podnose laktozu.Jedini problem koji surutka eventualno može da izazove je dijareja ukoliko se pretera sa količinom. Tečnu surutku treba čuvati od svetlosti, pa se preporučuje da flašu uvijete u foliju ili papir, da je držite u frižideru i koristite najduže deset dana.
Kozja surutka
Osim kravlje sve je popularnija kozja surutka. Prema rečima američkih stručnjaka kozja surutka je gotovo idealna hrana za ljude, jer sadrži velike količine proteina i aminokiselina. Kozja surutka može da
se koristi kao zamena za kravlje mleko, a studija američkih doktora je pokazala da osobe alergične na kravlje mleko u devedeset odsto slučajeva bez problema podnose kozju surutku. Primenu je našla i u homeopatiji gde se preporučuje za tretman kod artritisa. Naime, kozja surutka sadrži natrijum što potpomaže da telo bude savitljivije i smanjuje inflamaciju (upalu) u zglobovima. Za razliku od kravlje surtutke koja telu obezbeđuje proteine, kozja sadrži veće količine aminokiselina, ali i više vitamina A i kalijuma nego kravlja.Na sto grama kozja surutka ima samo 25 kalorija, a bogata je kalijumom, natrijumom, magnezijumom, fosforom, gvožđem, cinkom, bakrom, vitaminima B2,B6, B12, C, K, aminokiselinama i enzimima. Poput kravlje i kozja surutka pozitivno deluje na želudačne probleme, kod pada imuniteta, hroničnog hepatitisa, umora, stresa…
Međutim, naše bake su savetovale da se sveža kozja surutka dva puta skuva, tačnije da jednom provri, ohladi se i ponovo proključa čime se zapravo surutka na neki način steriliše kako bi mogla duže da se
koristi.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Govedarstvo
utorak, 05 mart 2019 09:02

Sorta oraha Čendler u Vlaškom Dolu

Nekoliko naših čitalaca, nas je zvalo i zamolilo da saznamo nešto više o gajenju oraha, posebno sorte ČENDLER, koja se uvozi iz Turske. Otišli smo u Vlaški Do, gde smo upoznali Vladana Anđelkovića, koji je prošle godine zasadio ovu sortu. On je zasad formirao na površini od dva hektara, zemljište je pripremao sam, tako što je izvršio rigolovanje, a sadnja je bila ručna u rupe na dubini 60 cm
i isto toliko širine.
„Za sadnju oraha sam se odlučio nakon što mi je moj ruski partner rekao da neće više dolaziti da kupuje jabuke od mene i da će sve manje interesovanja biti iz Rusije za naše jabuke, što se sada i dešava. Zbog toga, ali i zbog manje primene hemijskih sredstava, odlučio sam se da posadim orah. Želim da naglasim da sam bio jako nezadovoljan sredstvima koji su na našem tržištu i verujem da ona nisu u rangu kvaliteta kao što je to u razvijenim zemljama EU“.
U prvoj godini po sadnji, Vladan je imao tu nezgodu da je grad oštetio sadnice oraha, pa je morao većinu da prekrati i počne proizvodnju praktično ispočetka. Kaže da je bio prezadovoljan stoprocentinim prijemom sadnica. Turski proizvođač sadnog materijala od koga je nabavio sadnice mu je javio da će sve sadnice koje se ne oporave besplatno isporučiti ponovo, to ga je kaže naš domaćin posebno iznenadilo.
„Konsultovao sam se sa još jednim proizvođačem iz Prizrena, kod koga sam išao i video da u četvrtoj godini on ima više od 7 kg oraha u ljusci po jednom stablu“. Kada je u pitanju razmak sadnje, Vladan se odlučio da to bude 7x5 metara, a između redova ove godine zasejao je pšenicu. Za narednu godinu planira setvu deteline. Što se tiče plasmana, razgovarao je sa firmom koja je zastupnik Turske u Srbiji i oni su zainteresovani da od njega otkupe sav rod. Pitali smo Vladana da li je zasad osiguran i iznenadili se koliko on unapred razmišlja i shvatili zbog čega je on jedan od naprednijih voćara:
„Zasad nisam stigao da osiguram jer je prva godina u pitanju. Inače, jabuke koje su bile na ovoj površini 13 godina bile su osiguravane kod kompanije Dunav osiguranje. Jedne godine bio je grad i oni su došli kod mene kada sam im prijavio da sam imao štetu. Zajedno smo ušli u zasad i sa nekoliko stabala u gajbice obrali kompletan rod. Seli smo u kuću, razdvojili oštećene i zdrave jabuke i na osnovu toga izračunat je procenat štete i pošteno isplaćeno osiguranje tako da ja planiram da osiguram moj zasad oraha“.
Ono što je zanimalo brojne čitaoce, jeste da li se orah orezuje i da li je zahtevan u pogledu agrotehnike. Prema rečima gospodina Anđelkovića, rezidba može biti minimalna, agrotehnika je intenzivnija
u prve dve do tri godine, on je postavio sistem za navodnjavanje, a za sadni materijal je dobio 50% povraćaj novca od države.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) pokrenuli su kampanju Mesec zaštite pčela u cilju prikupljanja ideja i predloga za njihovo očuvanje, saopštio je NALED.

Tokom marta svi koji se bave pčelarstvom, poljoprivredom ili zaštitom životne sredine mogu da se uključe u javno-privatni dijalog o zaštiti pčela, kao i da učestvuju na okruglim stolovima u Beogradu, Novom Sadu i ČačkuPredsednik SPOS Rodoljub Živadinović rekao je da bi izumiranje pčela u Srbiji značilo direktan ekonomski gubitak od 148 miliona evra godišnje.

"Pčele su najbolji pokazatelj bezbedne životne sredine za čoveka jer mogu da žive samo u zdravom i čistom okruženju. Bez njih bi sa naše trpeze nestala kvalitetna i zdrava hrana", kazao je Živadinović.

On je objasnio da do trovanja pčela najčešće dolazi usled prakse zaprašivanja krpelja i komaraca iz vazduha ili neodgovorne upotrebe pesticida u poljoprivredi.

Izvršna direktorka NALED Violeta Jovanović kazala je da je pčelarstvo opterećeno i značajnom birokratijom koja onemogućava rešavanje pitanja trovanja jer je za pomeranje košnica iz zone zaprašivanja potrebno pribaviti niz odobrenja.

"Cilj je da kroz unapređenje regulatornog okvira, jačanje kapaciteta inspekcija, kao i putem edukacije poljoprivrednika, privrede i lokalnih samouprava o opasnostima korišćenja pesticida, doprinesemo očuvanju zajednica pčela", rekla je Jovanović.

Navedeno je da je nepravilna upotreba pesticida prethodnih godina dovela do značajnog pada populacije pčela koje oprašuju više od 80% biljaka koje se koriste u ishrani.Proizvodnja meda u Srbiji pala je sa 12.000 tona u 2015. na 7.000 tona u 2017.

Kampanja Mesec zaštite pčela deo je četvorogodišnjeg Projekta javno-privatnog dijaloga za razvoj koji finansira Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), a sprovodi NALED u saradnji sa Republičkim sekretarijatom za javne politike.

U Srbiji posluje oko 20.000 pčelara koji uzgajaju 1,3 miliona pčela, a one godišnje proizvedu 7.000 tona meda.

Izvor:https://novaekonomija.rs/vesti/vesti-iz-zemlje/po%C4%8Dela-kampanja-za-o%C4%8Duvanje-p%C4%8Dela-u-srbiji

Објављено у Pčelarstvo

U Republici Srpskoj ima 40-50 povrtara, voćara, stočara, malinara, čak i ratara koji se bave proizvodnjom organske hrane, rekao je Bojan Kecman iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i najavio da će ove godine ministarstvo podržati organsku proizvodnju hrane i njenu sertifikaciju.On je na predavanju za zvorničke poljoprivrednike o temi "Organska zaštita i proizvodnja hrane" rekao da u Republici Srpskoj postoji i Udruženje sertifikovanih proizvođača organske hrane, ali su to uglavnom proizvođači samoniklih šumskih plodova.

- Osnovni uslov za dobijanje sertifikata je da se kontroliše proizvodnja hrane i da proizvođače organske hrane mora neko da prati, rekao je Kecman i podsetio da u Republici Srpskoj, odnosno u BiH, postoji samo jedna sertifikaciona kuća za kontrolu hrane.

Kecman je naglasio da u zvorničkom kraju sve više ljudi podiže zasade, pa se javila potreba da se govori i o organskoj zaštiti, budući da je organska poljoprivredna proizvodnja sve zastupljenija. - Navažnije je da proizvođači znaju kada, u kom trenutku i sa koliko sredstava treba da tretiraju voće da ne bi došlo do kontaminacije zemljišta i plodova, pojasnio je Kecman.

On je naglasio da ljudi žele da jedu zdravu hranu, da znaju da li je i čime tretirana, a ako jeste, koliko su sredstva za tretiranje opasna po zdravlje.

Navodeći da je proizvođač koji nema sertifikat - tradicionalni proizvođač hrane, Kecman je podsetio da je nekoliko proizvođača malina dobilo sertifikat preko jednog projekta i ocenio da će to biti značajan podstrek za proizvodnju u narednom periodu, jer se na taj način stiče povjerenje kupaca da je hrana kontrolisana.

Predavanju je prisustvovao veliki broj zvorničkih poljoprivrednika.

Izvor: http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/republika_srpska/aktuelno.655.html:780808-Organska-proizvodnja-u-RS-u-usponu-a-ministarstvo-ce-pomoci-sertifikaciju

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31