Чланци поређани по датуму: nedelja, 31 mart 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Zdrava ishrana oduvek je bila preporučljiva i važna, ali čini se da nikada u svojoj istoriji čovek nije toliko vodio računa šta jede kao danas. Hraniti se zdravo postao je trend, saveti pljušte sa svih strana, pa je teško snaći se u moru takvih informacija kojima smo zatrpani svakodnevno. Šta je zapravo zdrava ishrana? Odgovor na ovo, ali i brojna druga pitanja potražili smo od Milke Raičević, koja je jedna od naših najuvaženijih nutricionista i aromaterapeuta. Ona radi u Domu zdravlja Palilula i DZ Jedro, a ujedno je i predsednik Udruženja „Svi na vagu“.
Zašto su naši preci bili zdraviji?
Nutricionista Raičević se zalaže da se više hranimo onako kako su to činili naši preci koji su bili mnogo zdraviji i vitalni od nas.
„Dete već u utrobi majke dobija informacije o namirnicama koje su jeli preci, o hrani s našeg podneblja, kao o novim namirnicama koje u trudnoći jede majka. Novorođenče upoznaje hranu putem majčinog mleka – dojenjem. Majkama se savetuje da kod šestomesečnih beba nove namirnice uvode postepeno uz dodatak majčinog mleka. Svaka nova namirnica se unosi samostalno da se dete navikne na novi ukus, otprilike po jedna na četiri-pet dana“- kaže za Agrobiznis magazin Milka Raičević. Ona smatra da su se naši preci hranili mnogo zdravije nego mi danas i objašnjava koja su prednosti domaće
kuhinje.
„U srednjovekovnoj Srbiji ljudi su jeli žitarice, orašaste plodove, povrće a sladili se medom, voćem, suvim voćem. Meso je bilo retko na trpezi uglavnom za praznike, jeo se pasulj, geršla, kuvani kukuruz i radilo se mnogo. Pilo se mleko od krava, ovaca, koza. Životinje su pasle travu, živele na pašnjacima, sve je bilo okrenuto proizvodnji svakog domaćinstva ponaosob, a prodavalo se samo ono što je bilo višak ili trampilo za namirnice koje su nedostajale. Mleko, sir, kajmak, kiselo mleko i surutka su bili obavezan deo ishrane, nisu se dodavali začini osim soli. Suve proizvode, zimnicu, kiseo kupus osušeno voće su jeli
zimi, a pršuta se obavezno ostavljala i za leto kada se kosilo, jer to zahteva teži fizički rad. Kada pogledate sve je imalo svoju logiku“, objašnjava Raičević i dodaje:

"Danas ne može da prođe ni jedan obrok bez suhomesnatih proizvoda, mesa, slatkiša, instant proizvoda, gotove hrane, pomfrita i pljeskavica. Cele godine imamo povrće i voće iz plastenika ili drugih krajeva sveta – sve je dostupno.“
Međutim, iako nam je danas sve na dohvat ruke u hrani se sve manje uživa, sve je postalo instant i brzo, pa i ishrana. Šta zapravo znači zdrava ishrana danas?
„Zdrava hrana je celovita u izvornom obliku. Ako se namirnice termički obrađuju treba znati šta tom prilikom gubi od vitamina i minerala. Zdrava hrana je povrće, voće je desert, a što je voće kiselije to je zdravije. Prilikom pripreme hrane treba koristiti prirodne začine, jer njihovim unosom poboljšavamo varenje, smanjujemo unos soli i masnoća. Zdrava su biljna mleka, kiselo mleko, kefir, kozje mleko, surutka sa 3,2 ili 2,8 odsto masnoće, organska hrana. Svaka namirnica bi trebalo da ima dekleraciju na kojoj jasno piše sastav, pa tako sami možemo da odlučimo da li tu hranu, odnosno proizvod, uopšte treba
jesti i u kojoj meri“, kaže nutricionista Raičević i ističe:
„Ako želite da se hranite zdravo zaboravite na brzu hranu, bela peciva, instant napitke, plastične posude, pijenje vode iz plastičnih čaša, a flašu posle ispijenog sadržaja obavezno baciti. Nije preporučljiva ni zapakovana ili podgrejana hrana, a ono što se ne pojede treba zamrznuti odmah a ne posle tri dana.“
Izbaciti određene namirnice ili ne?
Danas se mnogi nutricionisti u svetu pa i kod nas zalažu da se iz ishrane izbace određene namirnice kao što su hleb i crveno meso. Međutim, Raičević smatra
da treba ispoštovati piramidu ishrane unosom svih namirnica u dozvoljenoj količini.
„Treba imati svest o hrani, a ukoliko ste vegeterijanac ili vegan pa jedete samo sirovu hranu ili ste na posebnom režimu ishrane kontrolišite se redovno kod lekara, edukujte se. Hleb treba jesti ali od celog ili proklijalog zrna i koristiti sve žitarice. Ako jedete beli hleb onda je to tri kriške dnevno, istostiranog i izrezanog na kockice da bi imali više parčića koje ćete što duže žvakati, jesti hleb od juče ili praviti svoj hleb od integralnih brašna s kombinacijom zrnevlja. Što se tiče crvenog mesa dovoljno ga je jesti jednom nedeljno, ali nikako pohovano ili prženo. Treba dati prednost konjskom mesu, divljači kao i nojevom i ćurećem mesu“.
Stručnjaci upozoravaju da su so, beli šećer i belo brašno „tri bele smrti“ koje treba izbaciti iz ishrane. Nutricionista Raičević smatra da je beli šećer „tihi ubica“ koji nema ništa hranljivo u sebi.
„Svinjska mast je zdravija, pa umesto da pojedete čokoladu namažete svinjsku mast na krišku integralnog hleba stavite odozgo papriku i dodajte sitno iseckan
luk. Ista je kalorijska vrednost Milka čokolade i kriške hleba namazane sa svinjskom mašću samo što je ovaj namaz zdraviji. So je veliko zlo kao i šećeri, a moja preporuka je što manje soli više zdravlja“- kaže Raičević i ističe da je u ishrani najvažnija umerenost i uobročenost kako bi organizam pravilno funkcionisao. Jelovnik treba uskladiti prema potrebama, zdravstvenom stanju, godišnjem dobu i fizičkoj aktivnosti tokom dana.
„Tri glavna obroka i dve do tri užine su zakon. Ne preskačite doručak jer morate dati gorivo organizmu na početku dana. Automobil neće da krene ako nema gorivo, dok je kod čoveka obrnuto, on radi i bez hrane i bez vode sve do jednog dana.
I za kraj pitali smo Milku Raičević kako se ona hrani:

„Pijem dosta vode, ne brojim kalorije već korake, šetam, uživam u svakom danu i to mi daje smisao u životu. Volim da kuvam, postim sredom i petkom. Salate i povrće su moj adut zdravlja, suhomesnate proizvode izbegavam osim kada mi to organizam traži, a ribu jedem jednom nedeljno, kao i druge vrste mesa. Obožavam divljač i konjsko meso, volim pikantne mirisne začin. Trudim se da svaki obrok lepo aranžiram, da „jedem očima“, obožavam lep stolnjak, servis, volim da popijem čašu vina. Dan počinjem sa salatom od kupusa a završavam sa zelenom salatom. Volim za doručak da ponesem na posao proju i to onu pravu, domaću. Umesto jaja dodam čia semenke koje prethodno potopim u vodu da puste sluz. Kajmak ili sir ponesem uz to, pa kombinujem.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Agroekonomija

Prilikom posete uzornom domaćinstvu poljoprivrednika Gorana Tucakovića u salaškom naselju Rančevo u somborskom ataru, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović je najavio dalju pomoć srpskom agraru, i posebno stočarstvu, pošto ono, uz voćarstvo i povrtarstvo, po njegovim rečima „nosi državu“.
– Jedna od dobrih stvari je da ćemo od 2020. godine omogućiti davanje poljoprivrednog zemljišta u dugoročni zakup od minimum osam godina, naravno, uz obavezu zakupaca tih površina da poštuju vođenje evidencije, takozvane knjige polja, kao i obavezu setve određenih kultura koje služe za proizvodnju stočne hrane, dok će sve ostalo biti sankcionisano – rekao je ministar Nedimović, koji se tokom posete gazdinstvu Tucakovića, praćen od somborske gradonačelnice Dušanke Golubović, odgovarajući na njihova pitanja zadržao u dužem razgovoru sa okupljenim poljoprivrednicima tog salaškog naselja, poznatog po stočarskoj proizvodnji i proizvodnji mleka. – Mi smo u proteklom periodu dosta radili na otvaranju tržišta za izvoz goveđeg mesa i kao rezultat toga smo prošle godine imali dobru cenu žive vage za ona grla koja smo izvozili u Tursku, što ćemo imati i u narednim mesecima.

On je za četvrtak najavio posetu turskog ministra poljoprivrede i šumarstva Bekira Pakdemirlija Srbiji, ali i plan da srpski agrar ove godine u tu zemlju izveze između 7.000 i 8.000 tona goveđeg mesa, što će podstaći potražnju, a samim tim i povećati otkupnu cenu.
– Od sledeće sedmice krenućemo u promociju projekta za poljoprivrednike do 40 godina, kojima će biti pružena mogućnost kupovine poljoprivrednog zemljišta uz plaćanje na 20 godina i uz dinarsku kamatnu stopu od 1,95 odsto, s tim što mladi poljoprivrednici neće morati da imaju sredstva obezbeđenja, nego će moći da stave hipoteku na tu kupljenu zemlju. Ove godine će biti moguća kupovina samo privatnog poljoprivrednog zemljišta, dok će od sledeće biti omogućena i kupovina zemljišta u državnom vlasništvu – najavio je ministar Nedimović, i naglasio da će, između ostalog i zbog toga, biti izmenjen aktuelni Zakon o državnom poljoprivrednom zemljištu, koji je, doduše, i do sada omogućavao takav model kupovine zemlje, ali s rokom otplate od svega deset godina, što je, po njemu, nedovoljno.Članovi domaćinstva Tucaković obrađuju, što u vlasništvu, što u zakupu državne i privatne zemlje, oko 100 hektara, a bave se i proizvodnjom mleka na farmi s 50 muznih krava, zahvaljujući kojima u proseku dnevno isporuče obližnjoj mlekari 1.000 litara mleka. Osim toga, Tucaković sa svojom porodicom godišnje utovi i plasira na tržište oko 50 bikova, koji su bez izuzetka iz vlastitog uzgoja.Svestan problema koji, zbog prisustva i rada jednog od ukupno dva srpska postrojenja za preradu animalnog otpada, imaju Sombor i njegovi stanovnici, Nedimović je najavio skoro rešenje i tog pitanja nakon okončane međunarodne arbitraže između države Srbije i preduzeća „Energozelena“ u Inđiji.

– Donećemo novu strategiju upravljanja sporednim proizvodima životinjskog porekla, a više o tome ću vam moći reći u narednih mesec – mesec i po, pošto trenutno regulišemo odnose s „Energozelenom“, tako da će, posle dužeg niza godina, država prvi put i moći da upravlja celokupnim prostorom na najkvalitetniji način, čime će biti rešeni i problemi na prostoru Sombora, odnosno s ovdašnjom Veterinarskom ustanovom za sakupljanje, preradu i uništavanje sporednih proizvoda životinjskog porekla „Proteinka“ – najavio je srpski ministar poljoprivrede.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/ekonomija/poljoprivreda/duzi-zakup-drzavnih-oranica-od-2020-godine-29-03-2019

Објављено у Agroekonomija

Ovo društvo iz Lazareva osnovano je 2010. godine, kada je brojalo 16 članova, dok danas, kako je rekla predsednica društva Anica Batinić, ima 59 članova.

vucic22
Tanjug (Predsedništvo Srbije)

Batinić je za Tanjug kazala da društvo koristi podsticajna sredstva države, te da su u tom smislu prošle godine dobili 350.000 dinara budžetskih sredstava. Na nivou udruženja "Cvet Banata" ima 2.700 košnica, a godišnje proizvedu između 20 i 30 tona meda.

Batinić je navela da planiraju da naprave pogon u Lazarevu u kojem će se med pakovati u malim pakovanjima manjim od kilograma, a koji će posle moći da plasiraju na elitna inostrana tržišta. Prema njenim rečima, planira se i da se zaštiti geografsko poreklo suncokretovog meda, posebno banatskog, jer je, kako kaže, glavna proizvodnja upravo te vrste meda. Navela je i da suncokretov med trenutno ima izuzetno nisku cenu, te da bi zaštita geografskog porekla pomogla da cena bude viša i da ljudi koji ga proizvode mogu od toga pristojno da žive, a ne da preživljavaju, kao što je slučaj sada.

Med je naša velika šansa, nastavljamo sa podrškom

Med je naša velika šansa, a od njegove proizvodnje posredno i neposredno može da se zaradi čak 150 miliona evra, izjavio je Aleksandar Vučić i najavio dalju podršku države pčelarima.

vucic221
Tanjug (Predsedništvo Srbije)

Proizvodnja meda je ogromna korist za našu zemlju i dodaje da je država spremna da sagleda kako još može da pomogne. "Ovde sam da mi vi kažete šta je to što država još treba da uradi da biste vi mogli lakše da poslujete i više da zarađujete i proizvodite u budućnosti", rekao je Vučić. Za izložbu meda koju su danas priredili rekao je da je veličanstvena, te naveo da je danas naučio nešto o medu. Vučić kaže da je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović hvalio Savez pčelara kao jednu od najboljih i najuspešnijih organizacija u Srbiji. Nedimović je naveo da se ljudi često odnose prema pčelarstvu kao prema hobiju, a da je zapravo u pčelarstvu neverovatna potencijal.

vucic022
Tanjug (Predsedništvo Srbije)

"Ubeđen sam da je Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) kao krovna organizacija ubedljivo najbolja organizacija u oblasti poljoprivredne proizvodnje", rekao je Nedimović.

Najavio je nastavak subvencija za pčelarstvo koje iznose 720 dinara po registrovanoj košnici, ali i pomoć od 50 odsto sredstava za nabavku opreme.

Izvor: www.rtv.rs 

Објављено у Pčelarstvo

Borba između proizvođača i hladnjačara za otkupnu cenu maline ove godine  već je počela. Najveći nude akontnu cenu od 120 do 137 dinara za prvu klasu, što je za proizvođače nedovoljno da se, kako kažu, pokriju troškovi proizvodnje i traže da cena ne bude ispod 1,45 evra po kilogramu. Ova cena usaglašena je najnovijem sastanku radne grupe za malinu, formirane pod okriljem države, a proizvođači veruju da će ove godine zbog povoljnih vremenskih uslova njihovi stavovi biti uvaženi, kako od strane institucijea tako i od strane hladnjačara.

Od Moravičkog i Zlatiborskog okruga, gde je malinarima ponuđena otkupna cena od 110,9 dinara po kilogramu, do Prijepolja i Brusa, gde hladnjačari nude 139,3 dinara, proizvođači nisu zadovoljni. Smatraju da ove godine cena ne sme biti ispod 1,45 evra po kilogramu i nadaju se da će povoljni vremenski uslovi uticati na kvalitet i kvantitet proizvoda, ali i da će država stati iza njih, rekao je Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije proizvođača nakon poslednjeg sastanka radne grupe za malinu.

Činjenica je da je slobodno tržište često nemilosrdno prema odgajivačima, ali je isto tako bitno da oni, kao i država, uvide nedostajuće karike u lancu proizvodnje našeg najvrednijeg voćarskog dobra, kaže da Telemaster agroekonomista Milan Prostran. „Kod nas je, po meni, najslabija tačka prerađivački deo i ako uključi prehrambena industrije, gde bi morala da bude značajan segment prerada maline u najfinije proizvode, možda bi se našla neka dugoročnija, bolja rešenja i neka veća sigurnost proizvođačima da se tom proizvodnjom bave.

Prostran, kao primer dobrog poslovanja navodi male proizvođače koji otkupljuju domaće maline i prerađuju ih u najkvalitetnije voćne sokove i prehrambene proizvode, ostvariti pri tom veliku dobit. “ Dosta je značajno da se sami proizvođači, da sad ja ne budem propagator, ali preko određenih asocijacija ili pre svega zadruga, kao pravnog lica, bolje organizuju i svoju da kažem konkurentnost, konkurentsku sposobnost učine značajnijom i da se na ovom surovom tržištu, pa i kad je u pitanju malina, uspešno bore. Konkurencija sve više se oko nas u okruženju javlja. Ja bih sigurno preporučio da ljudi nadležni u državi, dakle i trgovina, i industrija, naravno i Ministarstvo poljoprivrede, da sednu i naprave jedan strateški plan. Malina je naš, ja bih rekao, praktično najvredniji proizvod kad je u pitanju voćarska proizvodnja, ne po količini, ali po vrednosti. To je naš nacionalni brend i on mora da zaslužuje određenu pažnju.

Uoči početka ovogodišnje sezone maline Ministarstvo poljoprivrede navodi da je plan da se u narednom periodu napravi rejonizacija voćarske proizvodnje u Srbiji, koja će tačno odrediti najpogodnije oblasti za uzgoj određenih kultura i da se u skladu s tim nastavi politika podsticaja proizvođača samo za ona područja na kojima postoji ekonomska isplativost proizvodnje.

Borba između proizvođača i hladnjačara za otkupnu cenu maline ove godine  već je počela. Najveći nude akontnu cenu od 120 do 137 dinara za prvu klasu, što je za proizvođače nedovoljno da se, kako kažu, pokriju troškovi proizvodnje i traže da cena ne bude ispod 1,45 evra po kilogramu. Ova cena usaglašena je najnovijem sastanku radne grupe za malinu, formirane pod okriljem države, a proizvođači veruju da će ove godine zbog povoljnih vremenskih uslova njihovi stavovi biti uvaženi, kako od strane institucijea tako i od strane hladnjačara.

Od Moravičkog i Zlatiborskog okruga, gde je malinarima ponuđena otkupna cena od 110,9 dinara po kilogramu, do Prijepolja i Brusa, gde hladnjačari nude 139,3 dinara, proizvođači nisu zadovoljni. Smatraju da ove godine cena ne sme biti ispod 1,45 evra po kilogramu i nadaju se da će povoljni vremenski uslovi uticati na kvalitet i kvantitet proizvoda, ali i da će država stati iza njih, rekao je Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije proizvođača nakon poslednjeg sastanka radne grupe za malinu.

Činjenica je da je slobodno tržište često nemilosrdno prema odgajivačima, ali je isto tako bitno da oni, kao i država, uvide nedostajuće karike u lancu proizvodnje našeg najvrednijeg voćarskog dobra, kaže da Telemaster agroekonomista Milan Prostran. „Kod nas je, po meni, najslabija tačka prerađivački deo i ako uključi prehrambena industrije, gde bi morala da bude značajan segment prerada maline u najfinije proizvode, možda bi se našla neka dugoročnija, bolja rešenja i neka veća sigurnost proizvođačima da se tom proizvodnjom bave.

Prostran, kao primer dobrog poslovanja navodi male proizvođače koji otkupljuju domaće maline i prerađuju ih u najkvalitetnije voćne sokove i prehrambene proizvode, ostvariti pri tom veliku dobit. “ Dosta je značajno da se sami proizvođači, da sad ja ne budem propagator, ali preko određenih asocijacija ili pre svega zadruga, kao pravnog lica, bolje organizuju i svoju da kažem konkurentnost, konkurentsku sposobnost učine značajnijom i da se na ovom surovom tržištu, pa i kad je u pitanju malina, uspešno bore. Konkurencija sve više se oko nas u okruženju javlja. Ja bih sigurno preporučio da ljudi nadležni u državi, dakle i trgovina, i industrija, naravno i Ministarstvo poljoprivrede, da sednu i naprave jedan strateški plan. Malina je naš, ja bih rekao, praktično najvredniji proizvod kad je u pitanju voćarska proizvodnja, ne po količini, ali po vrednosti. To je naš nacionalni brend i on mora da zaslužuje određenu pažnju.

Uoči početka ovogodišnje sezone maline Ministarstvo poljoprivrede navodi da je plan da se u narednom periodu napravi rejonizacija voćarske proizvodnje u Srbiji, koja će tačno odrediti najpogodnije oblasti za uzgoj određenih kultura i da se u skladu s tim nastavi politika podsticaja proizvođača samo za ona područja na kojima postoji ekonomska isplativost proizvodnje.

Izvor Happy TV, emisija Telemaster 

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31