Чланци поређани по датуму: sreda, 20 mart 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Ono štp se u prrodi retko dešava i na čemu rade brojni stručnjaci decenijama desilo se upravo u Donjem Matejevcu pored Niša  gde je pronađena sada već  nova sorta kajsije,  koja je nastala prirodnom mutacijom na imanju u ovom mestu. To se desili na imanju Budimira Rašića, po kome ona i nosi naziv Buda. Kako je na prezentaciji u okviru Zimske škole u Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi u Nišu objasnila Budimirova ćerka Slavica Igić, ova kajsija je zapažena osamdesetih godina prošlog veka. Tada je njen otac primetio da se ona razlikuje od drugih sorti iz njihovog voćnjaka, ali i od drugih koje su postojale u matejevackom ataru. U konsultaciji sa prof. dr Zoranom Keserovićem sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, krenuli su u proces priznavanja sorte 2008. godine, a nova sorta kajsije je konačno priznata krajem decembra prošle godine. Radni naziv sorte bio je DM1 (Donjomatejevčanka, po mestu na kome je primećena).

Prema rečima Tanje Živković, stručne saradnice za voćarstvo i vinogradarstvo u PSSS u Nišu, nove sorte voća uglavnom se stvaraju na Institutima, a vrlo su retki slučajevi da se to desi prirodno, odnosno da ih neko uoči. Ova sorta kajsije se po određenim karakteristikama razlikuje od drugih sorti. “Ima odlican odnos šecera i kiselina, pa je dobra za konzumiranje, a i vrlo lepo izgleda, krupna je. Ima čvrstu peteljku,  tako da je vetrovi ne obaraju lako. Dobra je i za preradu, ali i za sušenje. U odnosu na druge sorte, ona ima duži period cvetanja” objasnila je Tanja Živković.

 

Inače, najveći problem kod proizvodnje kajsije je cvetanje, jer usled prolećnih mrazeva može da dode do izmrzavanja cvetova. Buda duže cveta, pa ako i bude mraza, neki cvetovi će sigurno da ostanu – objašnjavaju stručnjaci. Ova sorta se može kalemiti na više podloga, kao što su džanarika, divlja breskva ili preko posrednika, a to mogu biti Čačanska lepotica, Belošljiva ili Stenlej. Na svim ovim podlogama pokazala se kao izuzetna sorta sa svim svojim osobinama.

Prolećna i letnja rezidba su, prema savetima stručnjaka, obavezne svake godine. Kada je reč o zaštiti ove voćke, preporučuje se plavo prskanje u jesen i na proleće, zatim zaštita od monolije pred cvetanje, u cvetanju i precvetavanju, kao i prskanje insekticidima. Drvo koje je Budimir Rašić primetio pre tridesetak godina, a od kojeg ova sorta i vodi poreklo, i dalje postoji i daje obilan rod, kažu članovi njegove porodice.

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Pčelarstvo je grana poljoprivrede koja je u našoj zemlji poslednjih desetak godina u ekspanziji i usponu. Rad sa pčelama iziskuje znanje, stručnost, predanost
i godine. Biti u svetu pčela iz perspektive jednog 13-ogodišnjaka je svakako retkost. Lazar Pavlović, živi u selu Jošanica u opštini Leposavić. Dete, a u stvari veliki čovek. Svoju nesebičnu ljubav prema pčelama zahvaljuje baka Leni, kućnoj prijateljici njegove porodice, od koje je 2007. godine dobio na poklon jedan roj pčela. Te iste godine Lazar započinje svoje prve korake u svetu pčelarstva, nakon sedam godina, Lazarev pčelinjak se uvećao i broji 30 pčelinjih društava.
Učenik je sedmog razreda Osnovne škole, i svoje slobodno vreme provodi na pčelinjaku nadomak njegove porodične kuće. Svoju ljubav prema pčelama Lazar ispoljava svojim radom na pčelinjaku, marljivo učeći i čitajući literaturu velikih doajena u pčelarstvu. Član je pčelarskog društva „Ibarski Cvet“,iz Leposavića, a od decembra 2018. godine je član Saveza Pčelarskih Organizacija Srbije. U težnji da stekne znanje, Lazar posećuje sva predavanja i skupove pčelarskog
društva „Ibarski Cvet“.
„Došla sam na ideju da pokrenem jednu akciju „Lazaru na Dar“, da malom talentovanom pčelaru pomognemo, tako što opremom za pčelarstvo. Akcija je uspela. Daroviti dečak je dobio svoju vrcaljku, nove košnice, satne osnove, pogače za prihranu pčela, i literaturu. Održano je i pčelarsko predavanje njemu u čast, priča nam Biljana Tomić, pčelarka i predsednik Pokreta Potrošača“ Bitka za med i dodaje:
„Otišla sam na Kosovo, Lazaru predala darove i prenela srdačne pozdrave pčelara Srbije i regiona. Lazar je nakon našeg susreta postao ponosni pčelar SPOS-a. Svim ljudima dobre volje srdačno se zahvalio i ,njegovoj sreći nije bilo kraja. Novu pčelarsku sezonu Lazar dočekuje spreman sa novom opremom naših humanih pčelara.
Kako nam je istakla Biljana, u decembru odlučuje da pokrene akciju povodom Lazarevog dolaska na 11.Državni Pčelarski Sajam u Beogradu. Akcija je proširila
našu grupu humanih ljudi ,čiji broj raste iz dana u dan. Lazaru je obezbeđen topionik, koji mu je nedostajao ,sakupili su i određenu sumu novca, koju će on iskoristiti za kupovinu opreme, a pristižu i pokloni proizvođača pčelarske opreme.
„Ovim gestom se pokazalo da udruženi možemo sve. Usrećili smo jedno dete, budućeg velikog pčelara Lazara Pavlovića“, ističe Biljana.
Lazarev primer služiće budućim pčelarima ,mladim snagama koji su budućnost pčelarstva i ponos naše zemlje. Akciju podrške su između ostalih podržali: Sulejman Alijagić, Rasim Porić, Dafi Lapovo, Igor Ilic Maher, Pčelica Požarevac, Bojan Milenković, SPOS, Radomir Vlaco, pčelinjak Đorđe Đorđević,
Danilo Tasovac, PIP DOO, Zlatomir Tomić, Zeljko Jeverica ,Slobodan Jevtić, Tatjana Rdak, Slavoljub Ristić, Ivan Milosvet, Jelena Danilovic Kuruc, Api Tomic
- Donja Badanja, Vesna Banović Vukašinović, Selver Lekpek, Savo Tadić, Marjan Krstić, Zoran Petrović, Pčelar Bojan Stanković, Fehratovic Mirzet, Dejan Vučić,
Nikola Đurić, Željko Pavlović, Tomić Nenad, Raša Stojanović, Savo Todorović i drugi.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Pčelarstvo

Od 3. aprila prestaje da važi trajna registracija za mopede i traktore. Nakon tog datuma, svi mopedi i traktori moraće da imaju standardnu registraciju i da je obnavljaju svake godine.

Kako se navodi, u aprilu prošle godine stupio je na snagu izmenjen Zakon o bezbednosti saobraćaja, pa je vlasnicima mopeda i traktora sa trajnom registracijom ostavljeno godinu dana da uzmu nove tablice (da obave standardnu registraciju).

Registracija se produžava svake godine, što znači da moped i traktor moraju da prođu tehnički pregled (ista pravila kao za automobile). Sve mora da bude ispravno i bez izmena ili dodataka, kad je reč o svetlima, upravljaču i drugim delovima – isključivo po fabričkim specifikacijama.

Sajt navodi i da su u policiji potvrdili da trajne potvrde o registraciji uskoro prestaju da važe:

„Na osnovu odredbe člana 351, stav devet Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, potvrde o registraciji vozila na motorni pogon izdate za radnu mašinu, motokultivator, bicikl sa motorom i potvrda o registraciji traktora namenjenog za obavljanje poljoprivrednih radova i priključno vozilo koje vuče ovaj traktor prestaju da važe nakon isteka jedne godine od dana stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, odnosno 3. aprila 2019”, navodi se u odgovoru MUP-a.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/425385/Registracija-traktora-i-mopeda-svake-godine

 

Објављено у Poljoprivredna mehanizacija

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske Boris Pašalić rekao je u Banjaluci da isplata podsticaja za poljoprivrednike nikada nije bila bolja otkako je ustanovljen ovaj vid podrške proizvođačima. Prošle godine isplaćeno je oko 62,5 miliona maraka podsticaja od predviđenih 71 milion kovertibilnih maraka. Pašalić je najavio da će u narednih nekoliko dana i to biti intenzivirano, budući da dolazi prolećna setva.

- Potrudićemo se da do kraja marta ažuriramo sve svoje obaveze iz prošle i izvršimo obaveze iz ove godine. Tu, pre svega, mislim na premiju za mleko. Želimo da već u narednim danima isplatimo jednu takvu premiju, rekao je Pašalić novinarima.

On je poručio da će sigurno postojati dobra dinamika isplate podsticaja i u tekućoj godini. - Ministarstvo, osim dugova iz prošle godine i ranijeg perioda, ne duguje nijednu marku poljoprivrednim proizvođačima. Oni znaju da su ta sredstva izvesna i imaju razumevanje za manja kašnjenja u isplati koja se dešavaju u delovima godine kada moraju malo da sačekaju zbog nekih drugih plaćanja, objasnio je Pašalić.

On je, kada je reč o padu prihoda preduzeća "Šume Srpske" sa 5,2 miliona maraka u 2017. godini na 4,7 miliona maraka u prošloj godini, ocenio da se to desilo zbog određenih problema uzrokovanim vremenskim prilikama kada nije mogla da se obavlja eksploatacija.

- Ne možemo govoriti o značajnijem poremećaju. Važno je da „Šume“ posluju pozitivno, što naravno nije dovoljno. Prepoznali smo dosta problema u toj firmi i potpuno smo opredeljeni da ih rešimo u narednom periodu. U skladu sa tim razvijaćemo informacioni sistem, a biće i određenih kadrovskih promena kako bi se gubici smanjili, rekao je Pašalić.

Pašalić je naveo da je broj zaposlenih u "Šumama" dovoljan i da neće biti novog zapošljavanja, izuzev specifičnih kadrova koji budu potrebni tom preduzeću.

On je rekao da je i dalje cilj da se onemogući ili smanji izvoz trupaca, budući da je ovdašnji drvoprerađivački sektor u usponu i treba mu obezbediti dovoljno sirovina.

- Proizvođači, koji imaju viši stepen finalizacije, mogu da proizvode, prodaju i izvoze vani, ali nemaju dovoljno sirovine, rekao je Pašalić.

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/republika_srpska/aktuelno.655.html:783842-MILIONI-ZA-POMOC-POLjOPRIVREDNICIMA-U-najavi-i-premija-za-mleko

Објављено у Govedarstvo

Radna grupa za malinu prvi put održala je sastanak izvan prostorija Ministarstvapoljoprivrede i to u čačanskom Institutu za voćarstvo.

Prema rečima državnog sekretara Velimira Stanojevića, sastanak je na dugoročan način rešio neke od probleme malinara.

“ Konačno smo došli do nekih kalkulativnih proizvođačkih cena vezanih za svežu malinu kao i kalkulaciju smrznute maline. Imali smo dobar sastanak gde smo donosili odluke kako na dugoročan način možemo rešiti probleme u malinarstvu i nastavićemo tako i u narednom periodu”, rekao je za RINU Velimir Stanojević.

On je dodao da očekuje rodnu godinu u kojoj će i proizvođači i prerađivači biti zadovoljni.

“ Nisu uvek na istim talasnim dužinama, ali godina će biti bolja od prošlogodišnje, zbog vremenskih uslova. Siguran sam da smo kao država uradili sve što smo mogli i što se tiče podsticaja i podizanja zasada”, dodao je Stanojević.On je napomenuo da je u završnoj fazi izrada rejonizacije voćarske proizvodnje u koju su uključene institucije poput Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu i Novom Sadu i Instituta za voćarstvo u Čačku, koja će na jedinstven način pokazati koja su područja najbolja između ostalog i za gajenje maline.

Na pitanje može li se utvrditi otkupna cena maline na sastanku Radne grupe, Stanojević kaže da to nije zadatak ove grupe, već stvar tržišta. Razgovora je bilo o kaklulacijama kako sveže tako i smrznute maline, dodao je Stanojević.

Asocijacija malinara Srbije zadovoljna sastankom

Danas, po prvi put , prema ocenama Dobrivoja Radovića, Radna grupa za malinu i Asocijacija malinara Srbije došla je do usaglašavanja cene koštanja kilograma maline.

“Najviše što zanima poljoprivredne proizvođače je to da smo dobili cenu koštanja maline koju su izneli najveći otkupljivači iz Srbije. Oni su izneli pre 20 dana cenu od 80 dinara, a danas su po prvi put Radna grupa i Nacionalni savet došli do usaglašavanja da je cena koštanja kilograma maline na osam tona po hektaru 139,3 dinara. Dve, tri godine su nas zamajavali i smatrali da imamo dobit a to nije tačno. Sa zadovoljstvom mogu da kažem da je država stala iza nas, poljoprivrednih proizvođača i odrađena je cena koštanja koja je prava i istinita. Cena koštanja od 80 dinara bila je lažna i prezentovali su je najveći izvoznici, cena na osam tona po hektaru je nepunih 140 dinara za kilogram maline , tako da cena maline ne sme biti ispod 1,45 evra jer niko neće raditi i to je jedini način da se ostvari dobit,”, kaže
Dobrivoje Radović za RINU.On dodaje da je bilo negodovanja od strane hladnjačara, ali veruje da će i naredni sastanci biti konstruktivni i da će sa ovom cenom koštanja maline u gajbici po kilogramu mnogi zasukati rukave u malinjacima.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/vest414457.html

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31