Чланци поређани по датуму: nedelja, 17 mart 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Fitohormoni, su mali organski molekuli, koji nemaju hranljivu vrednost, a koji u malim količinama utiču na rast i razvitak biljke. Oni se još nazivaju i „regulatori rasta”. To su u stvari posrednici u prenošenju signala između spoljašne sredine i ćelija, ili između samih ćelija. Teško je zamisliti savremenu poljoprivrednu proizvodnju bez primene biljnih regulatora rasta i razvića, odnosno fitohormona. Oni predstavljaju moćan alat u intenzivnoj biljnoj proizvodnji, gde mogu
poboljšati prinos, kao i kvalitet i dugotrajnost plodova. Da bi dejstvo bilo stimulativno, mora postojati receptor na ćeliji za koji se vezuje hormon. Vezivanjem fitohormona za receptor na ćeliji, pokreće se signalna kaskada koja dovodi do aktiviranja očitavanja DNK, zatim sinteze proteina, koji zatim postaju funkcinalni enzimi čijom aktivnošću dobijamo efekat hormona, rast i razviće biljke.
Osnovna podela hitohormona se vrši prema njihovoj hemijskoj strukturi na: auksine, gibereline, citokinine, abscisinska kiselina, etilen, jasmonati, brasinosteroidi, strigolaktoni, poliamini, oligosaharidi, mali peptiidi... Neki od njih su osnovni i nalaze se u svim biljkama zavisno od perioda razvića, kao što su auksini, citokinini, giberelini. U auksine spadaju NAA alfa-naftil sirćetna kiselina, IAA indol-3-sirćetna kiselina , IBA indol buterna kiselina, 2,4D 2,4-dihlorfenoksi sirćetna kiselina, 2,3,6 trihlorbenzoeva kiselina, 2,3,5 trijodbenzoeva kiselina, dok u gibereline spadaju GA1, GA2, GA3, GA20 koji se smatra prekursorom u biosintezi prethodnih.Auksini. Prisutni su svim ispitivanim biljkama, prvi put su izolovani iz ljudske mokraće 1934 godine. Njihova uloga se
ogleda u regulaciji ćelijske deobe, stimulaciji izduživanja ćelija, indukciji stvaranja bočnih korenova, reakcijama i pokretima biljaka prema svetlosti, apikalnoj dominaciji. Deluju u opsegu koncentracija od 0,001 do 10 mg/ml. Citokinini. Ovde spadaju zeatin, kinetin, 6 benzilaminopurin. Njihova glavna uloga je u deobi ćelija odnosno citogenezi. Zajedno sa auksinima stimulišu ćelijsku deobu, zatim utiču na formiranje pupoljaka u uslovima kulture tkiva, imaju inhibitorno delovanje na rast i grananje korena, i inhibitorno delovanje na apikalnu dominaciju nasuprot auksinima, utiču na stimulaciju cvetanja i regulaciju polova cvetova. Zajedno sa auksinima prirodno ih luče neke fitopatogene gljive i bakterije, pa kao posledicu imamao izrasline i deformaciju zaraženih biljnih delova, kao na primer pojava guke na korenu inficiranom bakterijom agrobacterium sp. Giberelini. Njihova uloga se ogleda u izduživanju ćelija, zametanju plodova bez
oplodnje, regulisanju cvetanja. Efekat hormona se ogleda u:
1. vrsti signala, hormona
2. intenzitet signala, koncentracija hormona
3. vreme primene
4. kombinacija hormona
Šta ovo znači? To znači da jedna grupa hormona istovremeno reguliše više fizioloških procesa, gde može imati inhibitoran ili stimulativni efekat zavisno
od fiziološkog procesa, vremena primene i koncentracije hormona. Pored ovoga jedan isti fiziološki proces reguliše istovremeno više različitih hormona. Tako na primer, aktivna supstanca 2,4D, poznati herbicid, pripada grupi auksina, koristi se za suzbijanje širokolisnih korova u uskolisnim usevima, pri preporučenim herbicidnim koncentracijama ima fitotoksično dejstvo, ukoliko bi ga dovoljno razblažili njegovo fitotoksično i herbicidno delovanje prestaje, a u uskom opsegu između herbicidnog delovanja i prestanka bilo kakvog uticaja postoji uzak opseg koncentracija, gde ima pozitivno delovanje na ožiljavanje reznica. Prema iskustvu autora teksta u razblaženju 1x10exp-5, imalo je uspeha u blagom povećanju broja ožiljenih reznica limuna u odnosu na kontrolu. Drugi primer su giberelini koji se koriste kod partenokarpnog zametanja plodova, odnosno zametanje plodova bez oplodnju, u narodu poznata „crevena tableta za oplodnju paradajza”, dok isti ti giberelini usled njihovog stvaranja kod preobilnog zametanja plodova blokiraju diferencijaciju cvetova za narednu godinu a kao posledicu imamao smanjen rod ili čak izostanak roda sledeće godine.
Rasadničarstvo i proizvodnja sadnog materijala, kako voćarskih tako i ukrasnih četinarskih i željastih biljaka predstavlja ozbiljnu i finansijski zavidnu delatnost
koju je nemoguće zamisliti bez primene hormona. Svaki rasadničar želi da ima veći uspeh u razmnožavanju i da dobije veći broj kvalitetnih sadnica za sto kraće vreme, a da pritom ispuni zahteve tržišta. Tako su auksini našli svoju primenu u ožiljavanju reznica. Navešćemo primer primene auksina kod ožiljavanja reznica, ukoliko smo kupilipreparat po sastavu NAA, treba da imamo koncentraciju oko 0,75 g/100g nosača u prahu za drvenaste biljke dok za zeljaste biljke oko 0,5g/100g nosača u prahu. Uzmemo pripremljenu reznicu i predhodno malo nakvašenu, kako bi se hormone zalepio, uronimo u hormonalni prah, zatim višak praha otresemo i stavimo u supstrat na ožiljavanje i dalje razvijanje. Kao druga uloga hormona kod proizvodnje sadnica pojavila se je sa ciljem da
se obuzda preveliki rast sadnica i usmeri ka stvaranju bočnih grana u prvoj godine i dobijanje takozvanih knip sadnica koje već u prvoj godine imaju prevremene grane i izgledaju kao dvogodišnje. Ovde su citokinini i giberelini našli svoje mesto u savladavanju apikalne dominacije i stimulisanje razvoja bočnih grana. Preparat koji se koristi za te svrhe zove se Promalin, a po sastavu je mešavina giberelina i 6-benziladenina, njegov uspeh zavisi umnogome od voćne vrste.
Kako se zahtevi tržišta u pogledu kvaliteta plodova povećavaju i menjaju neophodno je i da proizvođači primenom agrotehnike izlaze u susret zahtevima tržišta. Danas kada bi hteli da opišemo kvalitet plodova sa aspekta tržišta, glavnu reč bi vodili veličina , oblik i boja plodova, a zatim njegov ukus i aroma. Hormoni su ovde odigrali svoju ulogu u proređivanju cvetova i plodova, kao i zametanju plodova. Danas NAA predstavlja vodeće sredstvo za proređivanje, koristi se u koncentraciji između 35 i 50 mg/l u periodu opadanja kruničnih listića, zavisno od voćne vrste i broja zametnutih plodova. Prema nekim
autorima NAA daje dobre rezultate ukoliko se primeni oko 15 dana posle cvetanja, kada su plodovi 10 mm do 15 mm u koncentracijama 2 do 20mg/l. Kod proređivanja cvetova se koristi i Etefon, i daje veoma šarenolike rezultate koji zavise od vrste, sorte, uslova i vremena primene i koncentracije. Kod jabuke Etefon je aktivan je na početku junskog opadanja plodova. Prema nekim istraživanjima Etefon u koncentraciji od 400 ml/l uspešno proređuje plodove sorte Zlatni delišes u fazi veličine ploda 20mm.
Pored brojnih preparata za proređivanje i izazivanje opadanja plodova fitohormoni se koriste i za sprečavanje opadanja plodova, kao i za indukciju cvetanja, povećanje krupnoće plodova.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, u okviru posete Borskom okrugu, obišao je kompleks vinskih podruma Rogljevačke pimnice. Dočekali su ga ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, rukovodstvo opštine Negotin i meštani Rogljeva, među kojima i jedanaestogodišnja Marija obučena u narodnu nošnju koja ga je, kako običaj nalaže, poslužila pogačom i solju. Predsednik je razgovarao sa meštanima Rogljeva i vinarima.

Tom prilikom predsednik je najavio da će pet do sedam miliona evra uskoro biti uloženo u taj kraj kako bi se podstakao razvoj vinske industrije i unapredila turistička ponuda. 

"Dogovorili smo da uložimo između pet i sedam miliona evra. Deo novca će biti obezbeđen za 10 dana, a nešto za dva 2 meseca", kazao je Vučić u razgovoru sa vinarima. Kako je rekao, to je ogroman novac koji će biti uložen u kraj između Rajačkih i Rogljevskih pimnica, kako bi se mesta spojila putem u dužini od osam kolimetara, uredila odmorišta, napravio vinski i vinogradarski muzej. 

"Da napravimo ovaj deo specijalnom turističkom tačkom i da uložimo ogroman novac kako bismo sačuvali ljude, jer je to najveći problem", ukazao je predsednik. 

Kako je rekao, ljudi odlaze, a niko se ne vraća, iako u tom kraju zemlje ima mnogo potencijala. "Ali, džaba nam je to, kad nemamo nikoga. Zato ćemo brzo da ubacimo veliki novac", rekao je Vučić. 

Istakao je da u Srbiji ima četiri ili pet krajeva sa dobrom zemljom i pogodnim klimatskim uslovima, a da je kraj oko Negotina jedan od tih. 

Vučić je ukazao i da vinska industrija konstantno raste. "Dok proizvodnja piva i viskija pada, svuda u svetu pa i u Srbiji, vinska industrija konstantno raste", rekao je Vučić. 

U razgovoru sa vinarima tog kraja, rekao je da je upoznat sa tim da su ranije imali male površine za sadnju i da je, uz uloženih 60 miliona dinara, sprovedena komasacija, odnosno ukrupnjavanje poljoprivrednih parcela na četiri dela opštine, kako bi se omogćilo da rade, imaju više vinograda i, samim tim, veću proizvodnju. 

Rogljevačke pimnice su kompleks kamenih vinskih podruma gde posetioci mogu da uživaju u degustaciji raznih vrsta vina i domaćim specijalitetima. Od nekadanjih 400 pimnica veliki broj njih je urušen tako da sada kompleks čini 150 pimnica, od čega su 22 aktivne. U njima se proizvode razne vrste vina: župljanka, smederevka, crna i bela tamjanika, šardone... Neke od njih su preuređenje za smeštaj posetilaca. 

Rogljevačke pimnice, uz Rajačke, Štubičke i Smedovačke, deo su Negotinskih pimnica. Nema pouzdanih podataka o tome kada su prve pimnice izgrađene, na nekima od njih je uklesana godina gradnje, dok se za druge pretpostavlja da su izgrađene u drugoj polovini 19. i prvoj polovini 20. veka.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=03&dd=16&nav_id=1518494

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović najavio je juče da će sledeće nedelje biti održana sednica Saveta za maline, na kojoj će između ostalog biti izneti i podaci o troškovima proizvodnje.

"Nisam čarobnjak iz Oza da mogu da obećam cenu koja će sve zadovoljiti. Moj posao je da razgovaram i sa hladnjačarima i sa malinarima, da pokušam da te prirodno suprotstavljene stavove nekako približim", rekao je Nedimović.

Dodao je da prethodne dve godine za malinare nisu bile dobre, za razliku od ranijih godina.

"Činjenica je da smo 2011. godine imali 11.900 hektara maline, prošle godine 23.000 hektara maline, a tržišta su ista", rekao je Nedimović, napominjući da je trenutno situacija takva da je ponuda veća od potražnje.

On je dodao da je posao države da otvara tržišta za malinare i istakao da će uskoro razgovarati sa predstavnicima japanske privredne komore, te da je juče razgovarao sa delegacijom iz Egipta u kojoj su i vlasnici lanaca hotela, kako bi kupili neku količinu maline za svoje potrebe.

Nedimović je najavio da će sledeće nedelje biti održan Savet za malinu, na kojem će se izaći sa konkretnim pokazateljima koliko košta kilogram maline u proizvodnji, na plantažama do jednog hektara, kao i sa konkretnim merama.

"Mi imamo 59.000 gazdinstava koji imaju do jednog hektara maline, to je jako važan sociološki problem, sa aspekta populacione politike", rekao je Nedimović.

On kaže da je porast cene radne snage veliki problem jer proizvodnja kilograma maline košta 100 dinara.

"Ako ne rade samo članovi domaćinstva, ako tražite radnike sa strane, onda tu nema biznisa", rekao je Nedimović.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/vest370055.html

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Izvoz goveđeg mesa iz Srbije u poslednje četiri godine beleži stalni rast, a prošle godine je dvostruko veći nego 2017. godine.U Ministarstvu poljoprivrede kažu da je za srpsko stočarstvo izuzetno važan produžetak važenja ugovora o slobodnoj trgovini s Turskom, kao i povećanje kvote za izvoz junećeg mesa u tu zemlju.

Osim u Tursku, Srbija goveđe meso izvozi u EU, najviše u Italiju, ali i na kinesko tržiste.

Značajna sredstva i subvencije država je izdvojila za tovno govedarstvo, uvela nove mere i uvećala njihov iznos, pa su tako kod krava za uzgoj teladi za tov povećane sa 10.000 na 20.000 dinara po grlu, a za krave dojilje sa 20.000 na 30.000 dinara po grlu.

Stručnjaci u govedarstvu vide potencijal za razvoj s obzirom na veliku tražnju goveđeg mesa u inostranstvu i smatraju da država mora ozbiljno da investira u stočarstvo.

U Privrednoj komori Srbije navode za Tanjug da su prihodi od prodaje goveđeg mesa na stranim tržištima u 2018. bili nešto veći od 29 miliona evra, u 2017. godini bili su 13,13 miliona evra, 2016. iznosili su 7,77 miliona evra, dok su u 2015. prihodi od izvoza goveđeg mesa bili pet miliona evra.

Prošle godine izvezeno je ukupno 6.474 tona goveđeg mesa, dok je 2017. godini na strana trzišta plasirano 3.580 tona goveđeg mesa iz Srbije.

U 2016. godini Srbija je izvezla 2.068 tona goveđeg mesa, a 2015. godine 1.351 tona. 

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, broj grla goveda u Srbiji 1. decembra 2018. manji je za 2,3 odsto nego 1. decembra 2017. godine, a za 1,6 odsto u odnosu na 1. decembar 2016.

Kada je reč o maloprodajnim cenama junećeg mesa u Srbiji, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, one su u januaru 2019. godine u odnosu na jul 2018. u proseku povećane za 3,9 odsto.

Tako je prosečna maloprodajna cena junećeg mesa sa koskom u avgustu 2018. godine iznosila 633,13 dinara po kilogramu, a u januaru 2019. godine 659,21 dinara po kilogramu.

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:783288-Srbija-prosle-godine-duplirala-izvoz-govedjeg-mesa

Објављено у Stočarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31