Чланци поређани по датуму: petak, 08 februar 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Razvojem modernih tehnologija i interneta mnoge stvari postale su dostupnije. Danas iz topline svog doma možete naručiti i kupiti bilo šta. Isto važi i za poljoprivrednike koji sada putem interneta mogu da kupe seme iz Brazila, ili lukovicu holandske lale, direktno iz Amsterdama. Plaćanje karticama olakšalo je ne samo kupovinu putem interneta već i u inostranstvu. Dovoljno je da sa sobom ponesete to „dragoceno parče plastike“ i bilo gde možete kupiti bilo šta od traktora do priključnih mašina, naravno pod uslovom da na računu imate dovoljno novca. Međutim, mnogi od nas ne znaju na koji način i koje kartice građani Srbije mogu da koriste u inostranstvu, ili prilikom kupovine na internetu. Odgovor na ova i slična pitanja vezana za kupovinu van granica naše zemlje potražili smo u NLB Banci u kojoj su posebno ponosni na uspešnu saradnju sa poljoprivrednicima.

- NLB Banka je svojim klijentima omogućila korišćenje debitnih kartica VISA Electron i VISA Classic za plaćanje robe i usluga u inostranstvu. Kada su van zemlje, naši klijenti mogu da koriste i kreditne kartice VISA Credo i Gold. Kada klijent u inostranstvu koristi debitnu karticu, sredstva se realizuju prioritetno sa njegovog deviznog računa. S obzirom na to da se debitne kartice koriste za plaćanja do iznosa koji klijent poseduje na računu, ukoliko na njemu nedostaje sredstava za realizaciju transakcije, zadužuje se njegov dinarski račun, po prodajnom kursu NLB Banke za transakcije u inostranstvu – kaže za Agrobiznis magazin Biljana M. Petrović, direktor odeljenja za upravljanje prodajom agro biznisu u NLB Banci.

Slično je i sa kupovinom preko interneta, a u ovoj banci posebno vode računa o bezbednosti online kupovine.- Sve veći broj klijenata NLB Banke se opredeljuje za „kupovinu iz fotelje“ i plaćanje preko interneta je sve zastupljenije. U ovom trenutku, u ove svrhe naši klijenti mogu da koriste debitnu VISA Classic karticu, kao i kreditne kartice VISA Credo kreditna i VISA Gold. NLB Banka konstantno unapređuje svoje proizvode i usluge, posebno u sferi digitalnih tehnologija, kako bi se prilagodila potrebama savremenog klijenta, pa ćemo u predstojećem periodu ponuditi dodatne pogodnosti u ovom segmentu – ističe Biljana.

Ljudi se najčešće plaše da će im sa kartice biti skinuto više novca nego što treba. Da li možete da zaštitite svoje klijente od eventualnih zloupotreba i kome mogu da se obrate ukoliko dođe do problema?

- Sa ciljem da svojim klijentima omogućimo što bezbedniju kupovinu preko interneta, predvideli smo dodatni sistem autentikacije korisnika putem jednokratne lozinke. Uvek sugerišemo klijentima da poštuju osnovna pravila za korišćenje platnih kartica, da ne čuvaju karticu i PIN zajedno, da vode računa o bezbednosti kada ukucavaju PIN, bez obzira na to gde koriste svoju karticu. Takođe, preporučujemo klijentima da za kupovinu preko interneta koriste samo sigurne sajtove, čije stranice najčešće imaju adresu koja počinje sa https:// . Nikako ne treba kupovati na sajtovima koji prilikom plaćanja ne zahtevaju popunjavanje CVV2 - to je broj koji je odštampan na poleđini kartice, sa desne strane trake za potpis njenog vlasnika. Nikada ne treba pisati broj kartice u mailovima i tekstualnim fajlovima – savetuje Biljana.

Da li i koliko se naplaćuje kamata, odnosno usluga banke za kupovinu u inostranstvu ili preko interneta?

- Ukoliko se klijent odluči da u inostranstvu koristi našu kreditnu karticu, plaća naknadu u iznosu od 1% transakcije.

Pod kojim uslovima poljoprivrednici mogu da uzmu kartice vaše banke za plaćanje u inostranstvu ili za kupovinu putem interneta?

- Poljoprivrednicima su za plaćanje u inostranstvu i preko interneta na raspolaganju iste platne kartice kao i drugim fizičkim licima. Ukoliko se poljoprivrednik opredeli za korišćenje VISA Classic debitne kartice, potrebno je da prethodno otvori devizni račun u NLB Banci, dok za ostale debitne kartice može da se koristi i dinarski račun – objašnjava Biljana i ističe da se limit po kartici definiše na osnovu prihoda njegovog poljoprivrednog gazdinstva.

- Za VISA Classic debitnu karticu je obavezno otvaranje deviznog EUR računa, a alternativno u zavisnosti od želje klijenta može otvoriti i dinarski tekući račun. Debitne kartice može da koristi do iznosa sredstava koje ima na računu, a za kreditne kartice limit se određuje na osnovu finansijske analize klijentovog poslovanja.

Platne kartice koje se koriste u inostranstvu i za plaćanje preko interneta mogu da se koriste i na prodajnim mestima i bankomatima u Srbiji. Koja je razlika između plaćanja karticama vaše banke u Srbiji i u inostranstvu?
- Plaćanje debitnim karticama u Srbiji obavlja se bez naknade, dok ta naknada za kupovinu u inostranstvu iznosi 1% ukupne transakcije.

Koje kartice za plaćanje u inostranstvu ili za kupovinu putem interneta vi koristite, da li biste ih preporučili poljoprivrednicima i zašto?

- VISA Classic debitna kartica je najbolje rešenje za plaćanje u inostranstvu, jer klijent samostalnom uplatom određuje visinu raspoloživih sredstava koja su mu neophodna dok je na putu – zaključuje Biljana M. Petrović, direktor odeljenja za upravljanje prodajom agro biznisu u NLB Banci.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Agroekonomija

Zahvaljujući Slaninijadi, u Kačarevu veliki broj domaćinstava gaji svinje. Najveću farmu tovljenika ima Predrag Marčetić, dok se Dušan Kondić još pre 20 godina opredelio za uzgoj mangulica. Na tržištu je velika potražnja, pa je i njihova zarada dobra. Predrag Marčetić iz Kačareva je do pre godina držao zlataru, a onda se preorijentisao na stočarstvo, jer je u toj grani poljoprivrede video šansu za dobru zaradu. Sagradio je modernu farmu gde može da smesti 400 tovljenika, koje tri puta godišnje isporučuje poznatom kupcu.

"Ovo je tip farme koji zadovoljava i evropske standarde. Sve je automatizovano unutra, po pitanju hranjenja, pojenja i izđubravanja. Jedan radnik može da opsluži i do 2 500 tovljenika", kaže Marčetić.

Prošle godine je cena prasadi koju kupuje i tovi bila velika, zbog čega Predrag nije zadovoljan, zato planira da proširi svoju farmu.

"Prvo što ću uraditi je prasilište, da napravim objekat sa 100 krmača, da proizvodim svu prasad koju ja utovim. To bi bilo 2 500 do 3 000 tovljenika na godišnjem nivou", kaže Marčetić.

U Kačarevu se gaje i mangulice, a najveći proizvođač je Dušan Kondić, koji je u tom poslu nasledio svoje roditelje. Ove životinje jedu isključivo organsku hranu.

"Hranimo ih sa žitom, ječmom, kukuruzom, zob, ovas, samo sa domaćom hranom", kaže Dušan Kondić, uzgajivač mangulica.

Dušan pravi sve mesne prerađevine, a za predstojeću Slaninijadu pripremio je 300 kilograme kobasica, 400 kilograma slanine i još pečenice, švargle, čvarke i mast. Sve je zdravo i kvalitetno, a dokaz je i nagrada za najbolju slaninu pretprošle godine.

"Sad smo zaklali 20 svinja, osušili smo to, stavili na promaju i još desetak dana treba tako da stoji", kaže Kondić.

Dušan, kao ni ostali uzgajivači, nema problem sa prodajom. Na tržištu je velika potražnja, pa su njegovi planovi da kad ode u penziju za nekoliko godina proširi proizvodnju. Hoće da gaji 50 svinja i napravi pečenjaru, čime će zaokružiti proizvodnju.

Izvor: http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/srbija-danas/3412836/-na-trzistu-je-velika-potraznja-za-mangulicama.html

Објављено у Svinjarstvo
petak, 08 februar 2019 09:25

Obuka za proizvodnju vina i rakije

Sekretarijat za poljoprivredu Gradske uprave grada Niša, u saradnji sa Gradskom opštinom Palilula, organizovao je stručno predavanje za poljoprivrednike iz oblasti voćarstva i vinogradarstva.
Predsednik opštine Palilula Aleksandar Ždrale je pozdravljajući prisustne na predavanju rekao je da opština Palilula na sve načine želi da pomogne građanima sa njihove terotorije koji žive na seoskim područjima a edukacija proizvođača rakije i vina je jedan od njih
Predavanje su držali stručnjaci iz Sekretarijata za poljoprivredu GU Grada Niša i kompanija i firmi koje su zainteresvane za razvoj proizvodnje vina i rakije sa ovog područja. Ovom predavanju prisustvovalo je oko tridesetak meštana sela Palilule koji već imaju manju ili veću proizvodnju rakije.
„Želimo da razvijemo ne smo epicentar Palilule , već i okolna sela jer nam je cilj da mladi naraštaj ostane na selu . Da bi ostali na svojim domaćinstvima moramo obezbediti sve neophodne uslove da bi mladi mogli da nastave da žive na svojim ognjištima”, kazao je Ždrale.

On je dodao da će se ovakva i slična predavanja održavati tokom cele godine, a ona će obuhvatiti sve grane proljoprivrede.

“Ne treba zaboraviti da opština Palilula ima 15 sela u svom sastavu. Najveće je Lalinac oko gravitiraju druga sela, takozvani Moravski kraj poznati po tome što ovi proizvođači hrane grad Niš zelenšom i ostalim poljoprivrednim proizvodinma. Drugi kraj opštine, Berbatovo, Vukmanovo, Novi Gabrovac je većinom stočarska proizvodnja“, ističe Ždrale.

Na stručnom predavanju iz oblasti voćarstva i vinogradarstva, poljoprivrednim proizvođačima je predstavljen osnovni cilj i zadatak zelene rezidbe u voćarstvu i vinogradarstvu, specijalizovana mehanizacija u voćarstvu i vinogradarstvu, kao i ekološka sredstva i materijali i mašine i oprema u proizvodnji vina. Poljoprivrednici će se upoznati sa ovogodišnjom obavezom obnove registracije poljoprivrednih gazdinstava, planovima sufinansiranja programa iz oblasti voćarstva, vinogradarstva, kao i o drugim aktuelnostima u poljoprivredi.

“Želim da deo rada i truda koji su uložili tokom primarne proizvodnje grožđa i ostalog voća mogu kasnije da oplode na tržištu prodajom svojih proizvoda ili da uživaju u blagodetima koje su proizveli”, kaže Radiša Nikolić, diplomirani inženjer tehnologije hrane i pića.

Rajković Žarko iz Donjeg Međurova ne proizvodi vino i rakiju za tržište već za sopstvene potrebe ali je došao da se upozna sa novim tehnologijama i mehanizacijom za proizvodnju vina i rakije.

“Proizvodim vino i rakiju za svoje potrebe jer je moja oblast ratarstvo, ali želim da se upoznam sa novinama i unapredim proizvodnju. Želim da čujem stručna lica šta će nam reći”, kaže Rajkovič.

Na teritoriji opštine Palilula se nalazi 15 sela koja se naslanjaju na uži gradski deo, Lalinac, Krušce, Mramor, Mramorski potok, Novo Selo, Čokot, Donje Međurovo, Gornje Međurovo, Bubanj selo, Pasi Poljana, Donje Vlase, Gabrovac, Berbatovo, Vukmanovo, Suvi Do. Ukupna poljoprivredna površina Opštine Palilula je 7.395 hektara. Od toga 6.648 hektara su obradive površine, a 747 hekatara su pašnjaci.

Izvor: https://niskevesti.rs/obuka-za-prozvodnju-rakije-i-vina/

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28