Чланци поређани по датуму: petak, 22 februar 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Januar je otpočeo niskim temperaturama, padavinama, sa dosta snega. Kasnije temperature su se stabilizovale oko nule. Padavine, kiša, sneg, susnežica sve je to što karakteriše januar. Valjda će se nadoknaditi nedostatak padavina tokom jeseni. Ulaska u parcele u januaru nije bilo, ili vrlo retko.
„Prva nedelja kada se može raditi u parceli” je rečenica koja se vezuje za mesec februar, retko početak marta i setvu jarih kultura kao što je stočni grašak, stočna grahorica, a i ovas. Šta nam to govori. Pa da smo osnovnu obradu morali uraditi ranije tokom jeseni i početkom zime. U toj nedelji kada se može ući u parcelu mi radimo predsetvenu pripremu i izvodimo ako je moguće setvu jare kulture.
Tačno vreme setve u tom periodu niko ne može unapred po datumu reći, pošto može biti mraza, snega, leda ili nekih drugih padavina koji sprečavaju izvođenje poljoprivrednih radova. Ova rečenica takođe sprečava čuveno pitanje „kako sejati stočni grašak u drugoj polovini februara ako je napolju -5°C“. Najznačajnije ratarske krmne kulture koje naši stočari trebaju da seju su lucerka, crvena detelina, sudanska trava, krmni sirak, stočni grašak i grahorica. Sve one zauzimaju oko 8% obradivog zemljišta, što je zaista malo. Takođe njihovim uvođenjem mi uvodimo i neophodni plodored sa više
kultura.Ove krmne kulture se koriste kao sveže seno, silaža ili senaža. Pored tih malih površina veliki problem je neodgovarajuće zemljišta po svom kvalitetu, a naročito po svom pH koji je nizak na većini parcela ispod Save i Dunava i što ograničava setvu lucerke i crvene dateline. Zbog toga treba sejati veće površine pod stočnim graškom koji podnosi niže vrednosti pH i to naročito za dobijanje zelene krme. Lucerku ne treba sejati na parcelama koje nisu plodne, koje su plitke i sa niskim pH. Sve ovo važi i za crvenu detelinu samo malo blaže. Stočni grašak je jednogodišnja biljka koju treba sejati kako zbog dobijanja velike količine zelene mase, a ona je od 30-50t/ha tako i što ga stoka rado jede. Koristi se kao zelena krma ili kroz silažu i senažu. Imavisok sadržaj vitamina,mineral i proteina.
Rano se skida pa ako je godina povoljna (ima dosta padavina), ili postoji navodnjavanje postoji i mogućnost druge žetve na istoj parceli. Na istu parcelu ga sejati posle 3-4 god, dolazi posle suncokreta, strnih žita. Dobar je predusev za strnine i okopavine. Osnovna obrada se obavlja na dubinu od 22-25 cm, što je pre moguće kako bi se sačuvala vlaga koja je došla padavinama u kasno jesenjem i zimskom periodu. Savremena poljoprivredna proizvodnja zahteva da uradimo agrohemijsku analizu zemljišta i na osnovu dobijene preporuke primenimo kompleksna mineralna i azotna đubriva. I to je jedino ispravno, ali pošto mnogi naši poljoprivredni proizvođači to ne rade iako je besplatno ako su registrovana poljoprivredna gazdinstva evo okvirne preporuke.
Istovremeno sa osnovnom obradom uneti 60-80 kg/ha fosfora (P₂O₅) i 70-90kg/ ha kalijuma (K₂O). Predsetveno uneti do 30kg/ha azota(N) .Ponavljam ovo je samo okvirno.  Najraniji rok za setvu jarog stočnog graška je 20 februar. Pre toga ne bi trebalo izvoditi setvu. Retke su godine kada vredni poljorivredni proizvođači ne uspeju da poseju stočni grašak do kraja februara ili početkom marta. Treba se potruditi da se stočni grašak poseje u prvoj nedelji poljoprivrednih radova kako bi se izbegao eventualno poguban uticaj kasnijih visokih temperatura i mogući period bez padavina.
Setva se obavlja na međuredni razmak od 12,5cm, na dubinu od 4-5 cm. Količina semena je ona koju je preporučio proizvođač. Za većinu sorata koje se gaje za proizvodnju krme količina semena je oko
150-160 kg/ha, a ako se koristi potporni usev on čini 15-20 % količine semena i kod nas je to najčešće ovas, ređe ječam. Kosi se za zelenu krmu pri kraju cvetanja, početak formiranja mahuna, za silažu
ga kosimo u fazi mlečno voštane zrelosti odnosno kada je procenat suve materije 25-28 %. Naši stočari trebaju da seju veće površine pod stočnim graškom ne na uštrb drugih krmnih kultura. Moja je preporuka da to budu površine pod žitaricama u koje će ući i stočni grašak. Može se gajiti i na kiselim zemljištima koja nisu plodna, koja nisu duboka, koja nisu strukturna, ukratko koja su kao većina naših zemljišta.Na taj način će dobiti zelenu krmu sa površina koje za to nisu ranije korišćena i čija proizvodnja nije skupa.
Jara grahorica se može sejati i na manje plodnim zemljištima. Setva jare grahorice se istovremeno obavlja kada i stočni grašak, sa količinom semena od oko 120 kg/ha u smeši sa potpornim usevom, na
dubinu od 3-4 cm. Međuredni razmak je 12,5 cm preporuka je da se posle setve obavi valjanje lakim valjcima. Odlično podnosi kasne mrazeve. Prinos zelene mase je od 40-50 t/ha. Eto,poštujmo termin „prva nedelja radova“ i preporučenu agrotehniku i imaćemo koliko toliko siguran prinos ranih jarih kultura.

Izvor:Agrobiznis magazin

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Uz mnoštvo zastarelih propisa i papirologije koje smo već zaboravili, došao je red da elektronska uprava uđe i u sektor poljoprivrednih subvencija. Prema rečima ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije, Branislava Nedimovića, u ovoj godini će se raditi na uspostavljanju sistema E-agrar, koji bi trebalo da olakša komunikaciju poljoprivrednika sa resornim ministarstvom.
„Uz pomoć ovog sistema poljoprivredna gazdinstva, preduzetnici i kompanije moći će da se registruju ili obnove status u elektonskom obliku, kao i da dobijaju direktna plaćanja elektonskim putem“, kazao je on na predstavljanju „Sive knjige“ Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) u kojoj su preporuke za pojednostavljenje uslova poslovanja i smanjenje sive ekonomije u Srbiji.
Kako je istakao, uvođenjem novog elektronskog sistema poljoprivrednici će sve što je za njih važno moći da urade bez odlaska na šalter i prikupljanja papira. „Pilot mera u okviru ovog projekta počeće
već u aprilu u delu koji se odnosi na stočarsku proizvodnju, kako bi sistem bio testiran“, kazao je Nedimović. On je istakao značaj zakona koji omogućava elektronsko prijavljivanje sezonskih radnika, a koji je u primeni od ove godine. Naveo je da su izdata prva rešenja i da se potvrdilo da sistem funkcioniše.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede objavilo je novi Pravilnik o uslovima i načinu ostvarivanja prava na podsticaje u stočarstvu za tov junadi, tov svinja, tov jagnjadi i tov jaradi („Službeni glasnik RS“ broj 104/2018 od 28.12.2018 godine). Ovim pravilnikom bliže se propisuju uslovi i način ostvarivanja prava na podsticaje u stočarstvu za tov junadi, tov svinja, tov jagnjadi i tov jaradi, kao i obrasci zahteva za ostvarivanje tih podsticaja. Pravno lice, preduzetnik i fizičko lice – nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, koje ispunjava uslove propisane zakonom kojim se uređuju podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju, podsticaje u stočarstvu za tov junadi, tov svinja, tov jagnjadi i tov jaradi ostvaruje na osnovu zahteva koji podnosi Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede –Upravi za agrarna plaćanja na adresu Bulevar kralja Aleksandra 84, 11050 Beograd. Uz zahtev za podsticaje u stočarstvu za tov junadi, tov svinja, tov jagnjadi i tov jaradi za grla predata klanici podnosi se prijemnica za otkupljena grla sa specifikacijom grla za koje se podnosi zahtev overena od strane klanice i nadležnog veterinarskog inspektora.
Lice koje podnosi zahtev ostvaruje pravo za na podsticaje u stočarstvu za tov junadi za najmanje tri grla tovne junadi po podnetom zahtevu, dok se pravo na podsticaje u stočarstvu za tov svinja ostvaruje za najviše 5.000 grla tovnih svinja po registrovanom pljoprivrednom gazdinstvu u toku jedne kalendarske godine. Podsticaji za tov stoke mogu da se ostvare ako se podnese zahtev za ostvarivanje prava na podsticaje za tov junadi, tov svinja,tov jagnjadi i tov jaradi za svaku godinu od 1. februara do 31. jula tekuće kalendarske godine i ako su grla predata klanici ili izvezena
u periodu od 1. jula prethodne kalendarske godine do 30. septembra tekuće kalendarske godine.
U 2019. godini zahtev za podsticaje podnosi se u propisanom roku ako su grla predata klanici ili izvezena u periodu od 01. oktobra 2018. godine do 30.juna 2019. godine. Zahtev za podsticaje podnosi se posebno za svaku vrstu tovnih grla, s tim da se za istu vrstu tovnih grla podnosi najviše do tri zahteva u gorenavedenom periodu, a za isto grlo zahtev za podsticaje može da se podnese jednom za jednu kalendarsku godinu, po završetku tova. Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestao je da važi Pravilnik o uslovima i načinu ostvarivanja prava na podsticaje u stočarstvu za tov junadi, tov svinja, tov
jagnjadi i tov jaradi („Službeni glasnik RS”, br. 111/15, 9/16, 110/16 i 44/18 – dr. zakon).

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Agroekonomija

Smanjenje populacije divljih svinja najvažnija je mera u sprečavanju pojave zarazne bolesti afričke kuge kažu stručnjaci i nadležni i napominju da bi naročito manji farmeri trebalo da vode računa o biosigurnosnim merama, odnosno podignu ih na viši nivo.Takođe je važno da se na vreme i pravilno odreaguje na prvu sumnju na ovu bolest kod životinja i da lovovi ne budu grupni.

Na teritoriji Srbije za sada nije registrovana pojava afričke kuge svinja, ali su ipak na snazi preventivne mere budući da za to postoji opasnost jer se radi o vrlo zaraznoj bolesti. Naime, Ministarstvo poljoprivrede donelo je naredbu o odstrelu divljih svinja kako bi se sprečila pojava bolesti, a ministar poljoprivrede Branislav Nedimović kaže da je plan da se u naredna dva do četiri meseca populacija divljih svinja redukuje za čak 70 odsto.

Nedimović je za Tanjug rekao da higijensko-zdravstveni odstrel neće ugroziti opstanak populacije divljih svinja, te da je ta mera neophodna kako bi se što više redukovao broj eventualnih prenosilaca virusa afričke kuge.

"Nema leka za afričku kugu svinja, takav lek na svetu ne postoji. Gde god se pojavi bolest mora doći do eutanazije", rekao je Nedimović.

Sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije Nenad Budimović rekao je za Tanjug da je jedna od mera da se ova bolest suzbije smanjenje populacije divljih svinja gde se virus održava i brzo mutira.

"Ne postoji vakcina protiv ove bolesti koja je opasna za domaće i divlje svinje, i nanosi veliku ekonomsku štetu, dok po ljude srećom, nije opasna" rekao je Budimović.

Kako kaže, u graničnim područjima, naročito kod zemalja kod kojih je registrovana pojava bolesti, Rumuniji, Mađarskoj, Bugarskoj može da se smanji populacija domaćih svinja otkupom žive stoke, i samim tim i mogućnost da se unese virus.

Kretanje divljih svinja, kaže, ne može da se kontroliše i jedino što ih zaustavlja u daljem kretanju su prirodne prepreke - šume, reke. Za ovu bolest, navodi, specifično je i to da nema pravila gde će se pojaviti.

"Naši farmeri treba da znaju da je bitno da biosigurnosne podignu na viši nivo, da nema kretanja i da se ne dozvoljava da neko uđe u objekte", objašnjava Budimović.

Kako kaže, više su ugrožena manja domaćinstva gde su te mere manje zastupljene, dok je za očekivati da velike farme sigurno sprovode te mere.

"Odstrel divljih svinja jeste možda drastična, ali jedna je od dobrih metoda jer mora da se smanji populacija divljih životinja koji su nosilac i faktor prenosa bolesti", kaže Budimović.

Šef Katedre za zarazne bolesti životinja Veterinarskog fakulteta u Beogradu Miroslav Valčić napominje da je veoma važno kako će se reagovati kad se pojavi prva sumnja i da je bitno da se uzorak što pre odnose do nadležnog instituta kako bi se utvrdilo da li je reč o bolesti afričke kuge ili nekoj drugoj.

"Važna je prva sumnja ali i brzina dijagnostike kako bi se sprovele dalje mere", rekao je profesor Valčić.

Predsednik Lovačkog saveza Srbije Bratislav Ćirković rekao je da se afrička kuga svinja pojavila u svim okolnim zemljama, a da posebno brine pojava u Rumuniji, u graničnim delovima sa Srbijom.

Budući da je najvažnija i najefektivnija mera smanjenje fonda divljih svinja, to ne treba da brine jer, objašnjava, postoje reprocentri za proizvodnju divljih svinja pa da neće biti problema da se matični fondovi kasnije vrate na staro stanje.

"Nije pitanje da li će biti pojave ove bolesti, već kada", kaže Ćirković za Tanjug i dodaje da su se Uprava za veterinu, Uprava za šume, Lovački savez na vreme pripremali za to i lovce edukovali kako da postupe u slučaju da primete uginule jedinke, i da o tome obaveste veterinarske institute.

Lovački savez međutim, preporučuje i da se ne obavljaju grupni odstreli jer može doći do migracije divljih svinja, već da se organizuju pojedinačni lovovi naročito na području Vojvodine.

"Pored toga važna je i edukacija ljudi koji žive na selu i imaju manje ili veće farme svinja", rekao je sagovornik Tanjuga. Takođe dodaje da i oni koji se bave nomadskim čuvanjem posebnih sorti svinja, poput mangulice, treba da obustave to jer i domaće svinje mogu da budu veliki prenosioci ove bolesti.

U cilju suzbijanja i sprečavanja širenja zarazne afričke kuge svinja u Srbiju, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede izdalo je pre dvadesetak dana naredbu o preduzimanju mera koje se prevashodno odnose na strogu kontrolu prometa i uvoza živih svinja i proizvoda svinjskog porekla u zemlji. Među merama je sprečavanje prodora mesa, prerađevina i svega ostalog iz zemalja koje imaju taj problem, a što može ugroziti životinjski svet.

Prema naredbi koju je izdalo resorno ministarstvo, uvozna dozvola može da se izda ako ne postoji rizik po zdravlje životinja što se utvrđuje u skladu sa Zakonom o veterinarstvu i Direktivom Uprave za veterinu kojom je jasno precizirano postupanje po svakom zahtevu.

Naredbom se zabranjuje slobodan uvoz i provoz pošiljaka poreklom iz zemalja ili područja zahvaćenim afričkom kugom svinja, a za svaki konkretan slučaj izdaje se uvozna dozvola.

Afrička kuga svinja je zarazna virusna bolest domaćih i divljih svinja koja se prenosi kontaktom zaraženih sa zdravim svinjama, kontaminiranom hranom i vodom, odećom i obućom, inficiranim predmetima i opremom, prevoznim sredstvima, stajnjakom, glodarima, insektima.

Izvor: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/208571/Nije-pitanje-da-li-ce-se-pojaviti-africka-kuga-svinja-vec-kada.html

Објављено у Svinjarstvo

Srbija je rešila da se obračuna sa voćarskom mafijom, koja zbog svojih mutnih radnji šteti ugledu Srbije zloupotrebljavajući sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom!Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da je sa Ministarstvom unutrašnjih poslova i drugim nadležnim službama sprovelo opsežnu akciju u kojoj je uhapšeno 59 osoba, što je, kako ističu, nastavak totalne i beskompromisne borbe protiv svih koji ugrožavaju nacionalne interese i privilegovan položaj Srbije na najznačajnijim svetskim tržištima, među kojima je i tržište Ruske Federacije.
- Policija je uhapsila pet osoba osumnjičenih da su uvozile voće iz Grčke, izrađivali za njega lažnu dokumentaciju i potom ga, kao proizvode srpskog porekla, prodavali na tržištu Rusije. Zbog sumnje da su počinili krivično delo pranje novca time što su pomogli u sačinjavanju lažne dokumentacije, nadležnom tužilaštvu privedena su i 54 poljoprivredna proizvođača sa teritorije Beograda, Kragujevca, Smedereva, Smederevske Palanke, Topole - saopštio je MUP.Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović je za Kurir rekao da će ovakve akcije "imati stalno, dok god se neko pravi pametan" i podsetio na onu od pre nekoliko meseci, kada je privedeno više od 80 osoba zbog krijumčarenja voća na tržište Carinskog saveza.
- Mi smo to presekli, tako da nema štete u tom smislu po sporazum, zato to i radimo da ne bi nastala šteta. Da ne radimo ovo, bio bi narušen ugled Srbije, mi na ovaj način poboljšavamo ugled tako što sprečavamo ljude da krijumčare. Voćarskoj mafiji se mora stati na put! Sporazum sa Rusima povodom izvoza voća i povrća od strateške je važnosti za našu državu, tu imamo najbolje tržište - istakao je Nedimović.

Kako je naveo MUP, u poslednjoj akciji uhapšeni su odgovorno lice preduzeća "Coja promet" A. C. (63) i zastupnik tog preduzeća A. C. (36), odgovorna lica preduzeća "Citrum AKZ" N. C. (37) i Z. C. (62), kao i odgovorno lice firme "D&B trans" B. K. (42), i navedeno da je "Coja promet" pribavio protivpravnu imovinska korist od oko 105 miliona dinara.Profesor Poljoprivrednog fakulteta Miladin Ševarlić kaže za Kurir da se zbog minorne zarade pojedinih firmi koje se bave ilegalnim radnjama uništava srpski sektor voća:
- Ovde se radi o poverenju i mogućnosti uvođenja embarga na korišćenje bescarinskog izvoza, što bi bila ukupna nacionalna šteta koja bi pogodila sve naše proizvođače i izvoznike. Sve zbog reeksporta proizvoda iz drugih zemalja preko srpskih firmi na rusko tržište. Poverenje može biti poljuljano i praktično mogu da uvedu moratorijum na izvoz pojedinih proizvoda u određenom vremenskom periodu za bescarinski izvoz.

Izvor:https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/3208863/akcija-mup-i-ministarstva-poljoprivrede-pohapsena-vocarska-mafija

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28