Чланци поређани по датуму: sreda, 20 februar 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Brend je jedna od najčešće korišćenih reči poslednjih decenija i označava marku, zaštitni znak, vrstu ili tip proizvoda čije je samo ime prepoznatljivo kod potrošača. Ekonomisti, ali i obični ljudi koriste termine brend i brendiranje kao deo poslovnog i svakodnevnog govora, a da se retko ko zapita šta ovi termini zapravo znače i otkad su u upotrebi. Brand (žig), je engleska reč koju su koristili američki kauboji na divljem zapadu koji su žigosali svoje krave, kako bi ih
razlikovali od ostalih krava u preriji. Sa poslovne tačke gledišta branding je veoma sličan ovome, a cilj je da se određeni proizvod izdvoji od svih ostalih ili sličnih artikala na tržištu.
Mnoge zemlje odavno su shvatile značaj brendiranja, a posebno zaštite oznake geografskog porekla, kako bi sačuvali svoje tradicionalne proizvode. Italijani su, recimo, decenijama vodili bitke i sudske sporove kako bi zaštitili ime Parmiđano ređano (parmezan), i danas ovo ime sme da nosi samo sir proizvoden u provincijama Parma, Ređo Emilija, Modena, Bolonja i Mantova. U Srbiji, koja je bogata proizvodima koji se vekovima pripremaju na tradicionalan način, tek poslednjih godina počelo se ozbiljnije razmišljati i raditi na zaštiti određenih brendova i zaštiti oznake geografskog porekla. Pre nekoliko meseci stupio je na snagu, a odnedavno počeo i da se primenjuje, novi Zakon o oznakama geografskog porekla. Kako kaže slovo zakona oznake geografskog porekla upotrebljavaju se za obeležavanje prirodnih, poljoprivrednih, prehrambenih i industrijskih proizvoda, proizvoda domaće radinosti i usluga. Ime porekla je geografski naziv zemlje, regiona, ili lokaliteta, kojim se označava proizvod koji odatle potiče, čiji su kvalitet i posebna svojstva isključivo ili bitno uslovljeni geografskom sredinom, uključujući prirodne i ljudske faktore i čija se proizvodnja, prerada i priprema u celini odvijaju na određenom ograničenom području.
Nažalost izgubili smo priliku da pojedine tradicionalno srpske proizvode na vreme zaštitimo na ovaj način. Česi su pre nas zaštitili šljivovicu kao svoj brend,
dok su nam Nemci „oteli“ prepečenicu„Manastirku“ i zaštitli kao svoju, iako je rakija odvajkada bila poznata kao srpsko nacionalno piće. Oko ajvara se vodila
teška bitka kada su Slovenci 1996. godine u Nemačkoj ovo ime zaštitili kao svoj brend, iako Slovenija nikada nije bila poznata po proizvodnji paprike, a još manje po pravljenju ajvara. Na sreću, godinu i po dana kasnije taj žig je poništen, a ime leskovačkog ajvara je danas zaštićeno kao srpski brend. Može li se ovome stati na put i kako? Kada se priča o značaju brendiranja određenih artikala obično se razmišlja o ekonomskom značaju, ali postoji i emotivni deo koji je tesno povezan sa pozitivnim iskustvom samog potrošača. Ovo se posebno odnosi na proizvode koji u svom nazivu imaju geografsku odrednicukao što je, recimo, Pirotski ćilim koji je duboko ukorenjen u svest potrošača. Na tu kartu treba igrati, i tu se pokazuje koliko je važna zaštita proizvoda na osnovu
geografskog porekla. Šta zapravo znači oznaka geografskog porekla i zašto je toliko važna?
Zaštita oznake geografskog porekla ima za cilj da se zaštiti kvalitet i karakteristike proizvoda sa specifičnog geografskog podneblja. Proizvođači koji vekovima
proizvode ove artikle po tradicionalnoj recepturi čuvaju ih od zaborava. Osim toga, roba sa oznakom geografskog porekla garantuje kupcu provereni kvalitetom čime se ostvaruje čitav niz pogodnosti na tržištu. Zaštita i očuvanje ovih proizvoda je od nacionalnog značaja. Uticaj specifičnog podneblja i tradicionalni način proizvodnje, čine ih drugačijim od drugih. Stručnjaci ističu da prilikom zaštite geografskog porekla određenog artikla akcenat treba da bude na regionu iz koga proizvod potiče, a ne na državi. To omogućava proizvođačima bolju prepoznatljivost i pozicioniranje na tržištu, pa samim tim i višu cenu po kojoj će robu prodati. Osim toga, ovim je omogućena zaštita od kopiranja, jer su ovi artikli najčešće na meti plagijatora, a ime se koristi kao mamac za kupce.
Treba naglasiti da se putem zaštite geografskog porekla stvaraju potencijali za razvoj turizma, jer se čuvaju naši stari običaji i pamte načini na koje su ljudi
nekada stvarali. To je direktno povezano i sa razvojem sela i podsticanjem ljudi da ostaju u njima i privređuju na tradicionalne načine koji su se prenosili sa kolena nakoleno. Pored prednosti za proizvođače, zaštita geografskog porekla donosi i brojne garancije za potrošače. Naime, ukoliko proizvod nosi ovu oznaku potrošač je siguran da on potiče baš sa tog područja i da su njegove karakteristike vezane za način života i rada ljudi iz tog regiona. Takođe, kupcu se garantuje i da proizvod poseduje izuzetan kvalitet, koji kontrolišu nezavisne organizacije. Zaštita geografskog porekla donosi mnoge prednosti proizvođačima
i samom geografskom području sa koga potiču. Proizvodi se bolje vrednuju, jer se razlikuju od drugih sličnih artikala na tržištu, pa se potražnja za njima povećava.Jedan od primera koliko je važna zaštitita geografsko poreklo je Ariljska malina, koja je postala prepoznatljiv srpski brend širom sveta, pa ne čudi što je dobila ime i „crveno zlato“. Arilje ima kombinaciju raznolikih karakteristika reljefa, klimatskih obeležja i guste mreže voda, čime su stvoreni uslovi u kojima plod maline dobija specifičan kvalitet i svojstva priznata odkupaca sa domaćeg i svetskog tržišta.
Istoričari su zabeležili da su prvi žbunovimaline u Srbiji zasađeni 1880. godine kao ukrasne biljke po okućnicama i baštama imućnih ljudi. Robna proizvodnja maline počinje tek 1920. godine, a od nekada ukrasnih žbunova danas je malina postala prepoznatljiv srpski brend.Procedura za zaštitu proizvoda sa oznakom geografskog porekla nije preterano komplikovana. Postupak se pokreće u Zavodu za intelektualnu svojinu Republike Srbije. Ovaj postupak može da pokrene
svako domaće fizičko i pravno lice, njihova udruženja, privredne komore, opštine...
Prvo moraju da se definišu svojstva proizvoda koji potiče sa određenog područja, a onda se podnosi prijava u kojoj se opisuje područje, ljudski faktor i znanja koja doprinose da taj artikal ima poseban kvalitet. Prijava može da se podnese i elektronskim putem, a sve je detaljno objašnjeno na samom sajtu Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije. Zatim se pravi elaborat. To je dokument koji uspostavlja pravila za korišćenje oznake geografskog porekla i definiše korake i postupke za proizvođače koji žele da proizvod plasiraju na tržište. Procedura za dobijanje oznake geografskog porekla traje od godinu dana, do dve
godine. Kada se jednom zaštiti geografsko poreklo proizvoda traje neograničeno, a svake treće godine se produžava uz kontrolu kvaliteta. Roba sa zaštićenim
geografskim poreklom velika su šansa za male, kvalitetne proizvođače, jer oni time postižu konkurentnost svojih proizvoda.
Srbija je zemlja sa velikim potencijalom kada su ovakvi proizvodi u pitanju. To je odlična mogućnost da se razviju male, ruralne sredine i stvore brendovi koji će biti prepoznatljivi u svetu. Na spisku Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije nalazi se 57 proizvoda, ali je licenca ograničena samo na
našu zemlju. Na spisku su: Futoški kupus, Rtanjski čaj, Pirotski ćilim, Sirogojno, Užička goveđa pršuta, Leskovački domaći ajvar, Petrovska klobasa, Ariljska malina, Valjevski duvan čvarci, Bezdanski damast, Homoljski med, Sjenički sir, Pirotski kačkavalj...
Nažalost osim Ariljske maline samo još tri proizvoda iz Srbije dobila su u sertifikat od međunarodnih organizacija i priznata su kao sprski brend širom sveta, a to su Leskovački ajvar, bermet iz Sremskih Karlovaca i med sa Fruške gore. Možda će neko reći da to i nije važno... Međutim, treba istaći da roba koja ima
oznaku zaštićenog geografskog porekla, prema Lisabonskoj konvenciji, ne podleže carinskim barijerama, nema propisanih kvota za njen izvoz na tržište Evropske unije, a na domaćem i inostranom tržištu prodaje se skuplje od proizvoda koji nemaju to obeležje.

Izvor:Agrobiznis magazin

Објављено у Agroekonomija

Pčelarstvo je već duži niz godina u usponu, a na to ima uticaj niz faktora, pre svega priroda koja omogućava bavljenje ovim poslom, a sa druge strane država koja kroz subvencije daje podsticaje. Savez pčelarskih organizacija Srbije, je jedna od retkih organizacija koja svojim članovima i aktivnostima obezbeđuje napredak struke. Ali da se vratimo na početak.
Šta pčelar treba da ima kada započinje svoju karijeru. Pored alata, košnica i naravno pčelinjeg društva, obavezno sebi priuštite jednu lepu svesku koja će vam
poslužiti kao pčelarski dnevnik, odnosno podsetnik šta ste uradili, videli ili planirali da uradite. Možda će u početku biti lako, kada imate dve ili tri košnice, ali ako ste pravi pčelar, vrlo brzo če te imati barem dvadeset društava, a to već predstavlja ozbiljan izazov i za najinteligentnije. Zato smo ovoj priči i dali naslov „pametan piše a glup pamti“. Neki pčelari vole da sebi ostave poruke na košnicama, papirićima, ali to je na duge staze pogrešno, jer poruke na košnicama blede i brišu se, papirići se gube, a sveska koju ćete koristiti na kraju će uvek biti lepa uspomena na dan kad ste postali pčelar.
Svaki pregled košnice treba da ima neki svoj razlog. Recimo, prvi se radi što ranije kada temperature budu oko 15 °C. Sa sobom poneti sve što je potrebno od
opreme i dimilicom najpre kroz donje leto ubaciti nekoliko mlazeva dima. Zatim, kada podignemo poklopnu dasku, takođe uduvati dim, pa početi pregled. Prvi
pregled treba da je letimičan i kratkotrajan, proveriti da li društvo ima maticu, koliko ima meda i opšte stanje. Društvo koje ima maticu, prema iskustvu pčelara, odmah zabruji po otvaranju poklopca i brzo se smiri dok ono koje nema maticu bruji i dalje. Takođe, ako izvadite okvir iz ovakve košnice možete videti kako pčele podrhtavaju sa krilima. Ukoliko nedostaje hrane treba dodati rezervni okvir sa medom, a ako ga nemate uzmite iz neke druge košnice koja je jača i prihranite sa jednim litrom toplog sirupa. Kod malog pregleda proverite i da li ima plesnivog saća i odmah ga odstranite, očistite leto i u dnevnik obavezno unesite zapažanja.
Nakon malog pregleda obično za sedam do deset dana radi se veliki pregled. Ovim pregledom ponavljamo sve iz malog pregleda ali detaljno proveravamo maticu koja ako je leglo dobro imamo pravilno raspoređene krugove. U slučaju da je nema ili loše zalaže jaja bez odlaganja treba pristupiti popravci ili likvidaciji. Obično se savetuje pripajanje društvima srednje jačine. Ukoliko se primeti da društvo ima dosta pčela, dobru maticu a malo meda, treba ga prihraniti. Ukoliko nemamo med u saću do samog legla sa obe strane staviti okvir ispunjen gustim šećernim sirupom. Kad spoljašnja temperatura poraste, pčele prihranjivati šećernim sirupom koji treba sipati u hranilicu. Ukoliko ipak bude hladnijih dana prihranjivanje nastaviti šećernim pogačamaKod ocenjivanja jačine društva treba imati u vidu i broj ulica saća koje pčele zaposedaju. Kod slabog društva one zauzimaju četiri do pet ulica, šest do sedam u srednje jakom društvu, a ako ih ima preko sedam tada kažemo da je društvo jako. Kvalitet saća takođe ukazuje na kvalitet pčelinjeg gnezda. Saće treba da bude od
radiličkih ćelija i da nije previše staro, da nije polomljeno, iskrivljeno i buđavo. Treba imati u vidu i činjenicu da se nekada dogodi da pčele same zamenjuju iscrpljene i stare matice, ali imajući u vidu da te matice uglavnom stradaju jer je vreme loše i ima malo trutova, ovakvom društvu treba pomoći dodavanjem dva okvira legla sa pčelama i maticama. Matica treba da bude zatvorena u žičani kavez koji se prekriva novinskim papirom. Dok pčele budu progrizle papir i pustile maticu doći će i do prihvatanja matice. Ako je došlo do pojave ušećerenog meda u saću, takvo saće otklopiti i ostaviti u mlakoj vodi najmanje tri sata, izvaditi i dobro ocediti i predveče staviti u košnice. Za dan ili dva pčele će preraditi i ponovo ćemo imati tečni med.
O zdravlju legla možemo steći utisak na osnovu boje legla. Ako je boja promenjena ili crvići ne zauzimaju pravilan položa, poklopčići su ugnuti, probušeni ili pegavi, budite sigurni da je leglo bolesno. Ako imate ovakvu situaciju hitno započnite lečenje ili likvidaciju društva. Pronalaženje matice je izuzetno važan
posao i ponekad iziskuje dosta vremena. Da bi se pronašla brzo, kroz donje leto ubacite nekoliko malzeva dima i ona će krenuti naviše. Dakle, odmah po nadimljavanju sa donje strane otvorite košnicu i izvadite krajnji okvir. Po vađenju okvira, razmaći okvire da bi se izbeglo gnječenje. Prema iskustvu matica do podne obično bude u sredini legla a drugom delu dana na krajnjim okvirima ili okvirima sa medom. Važan deo posla velikog pregleda čini i čišćenje podnjača od mrtvih pčela. Ovaj posao je lak kod košnica koje imaju pokretnu podnjaču jednostavnom zamenom sa rezervnom i tako redom dok ne očistite sve. Ako su podnjače nepokretne koristimo rezervnu košnicu sa kakvim inače pčelarimo. Košnicu dobro opaliti novinskim papirom a potom u nju prebaciti jedno društvo, zatim tu košnicu očistiti pa nju koristiti i tako redom dok ne očistimo sve košnice. Prilikom velikog pregleda sav vosak i propolis koji stoji tamo gde
ne treba ukloniti a ostrugani vosak prvom prilikom pretopiti. Da bi izbegli situaciju da pčele po košnici izgrađuju saće ili lepe propolisom premažite takva mesta vazelinom ili rastopljenim parafinom. Radi uvećanja prolećne nosivosti potrebno je pregraditi maticu pomoću pregradne daske sa leglom na pet do šest okvira. Sa početkom sezone odnosno paše, pčelama treba obezbediti vodu.

Izvor:Agrobiznis magazin

Објављено у Pčelarstvo

Najnovije globalne podatke o organskoj poljoprivredi širom sveta predstavio je  Institut za organsku poljoprivredu (FiBL) na vodećem svetskom sajmu organske hrane u Nirnbergu, u Nemačkoj. Statistički godišnjak „Svijrt organske poljoprivrede“ konstatuje da je bila još jedna rekordna godina za organsku poljoprivredu. Prema najnovijem istraživanju FiBL-a o organskoj poljoprivredi širom sveta, organska poljoprivredna proizvodnja se značajno povećala, a broj organskih proizvođača i organske maloprodaje je takođe nastavio da raste, dostigavši još jedan najviši nivo, kako pokazuju podaci iz 181 zemlje (podaci od kraja 2017).

Kompanija za istraživanje tržišta Ecovia Intelligence procenjuje da je globalno tržište za organsku hranu dostiglo 97 milijardi dolara u 2017. godini (oko 90 milijardi evra). Sjedinjene Države su vodeće tržište sa 40 milijardi evra, a slede ih Nemačka (10 milijardi evra), Francuska (7,9 milijardi evra) i Kina (7,6 milijardi evra). U 2017. godini, mnoga velika tržišta su nastavila da pokazuju dvocifrene stope rasta, a francusko organsko tržište poraslo je za 18 posto. Švajcarci su najviše potrošili na organsku hranu (288 evra po stanovniku u 2017. godini). Danska je imala najveći udeo organskog tržišta (13,3 posto ukupnog tržišta hrane).

Skoro tri miliona proizvođača širom sveta

U 2017. godini prijavljeno je 2,9 miliona organskih proizvođača, što je 5 posto više nego u 2016. godini. Indija je i dalje zemlja s najvećim brojem proizvođača (835.200), a slede Uganda (210.352) i Meksiko (210.000).

Na kraju 2017. godine organski je rađeno 69,8 miliona hektara, što predstavlja rast od 20 posto ili 11,7 miliona hektara u odnosu na 2016. godinu, to je najveći rast ikada zabeležen. Australija ima najveću organsku poljoprivrednu površinu (35,6 miliona hektara), zatim Argentina (3,4 miliona hektara) i Kina (3 miliona hektara). Zbog velikog porasta područja u Australiji, polovina globalnog organskog poljoprivrednog zemljišta je sada u Okeaniji (35,9 miliona hektara). Evropa ima drugo po veličini područje (21 procenat; 14,6 miliona hektara), zatim Latinska Amerika (11,5 odsto; 8 miliona hektara). Organska poljoprivreda se povećala na svim kontinentima. Deset ili više odsto poljoprivrednog zemljišta je organsko u četrnaest zemalja. Međutim, mnoge zemlje imaju daleko veće udele. Zemlje sa najvećim organskim učešćem u ukupnim poljoprivrednim zemljištima su Lihtenštajn (37,9%), Samoa (37,6%) i Austrija (24%). U četrnaest zemalja od ukupne površine 10 posto ili više poljoprivrednog zemljišta je organsko. Globalne organske statistike pokazuju doprinos organske poljoprivrede ciljevima održivog razvoja. Prema dr. Monici Rubiolo iz SECO-a i Josephu Vozniaku iz ITC-a “globalni podaci o organskoj proizvodnji i tržištima su od velike važnosti za kreatore politike i doprinose razumevanju važnosti organske poljoprivrede u različitim zemljama”. „Ova publikacija pokazuje naše stalno angažovanje u oblasti transparentnosti u organskom sektoru“, kaže profesor Urs Niggli, direktor FiBL-a i Louise Luttikholt, izvršni direktor IFOAM-a. I dodaju: “Ova publikacija takođe pokazuje doprinos organske poljoprivrede ciljevima održivog razvoja. Sve u svemu, godišnjak pokazuje potencijal organske poljoprivrede koja treba da doprinese održivoj budućnosti! ”

Veoma dobra posećenost Nacionalnog štanda Srbije prvog dana Međunarodnog sajma organske hrane Biofach 2019, koji se održava u Nirnbergu, obećava kvalitetan nastup srpskih kompanija i ove godine, prve, u organizaciji Privredne komore Srbije (PKS) i Razvojne agencije Srbije (RAS), uz podršku Nacionalne asocijacije Serbia Orgaica i GIZ-a.

U okviru Nacionalnog štanda Srbije, površine 63 m2, devet domaćih kompanija predstavljalo je širok asortiman proiz­voda -  od svežeg, sušenog, liofiliziranog i zamrz­nutog voća i povrća, preko proizvoda od žitarica i uljarica do sirća i snekova. Na sajmu Biofach 2019 izlagali su: Ecoagri Serbia, Bela Crkva, Suncokret, Hajdukovo, Drenovac, Arilje, Zadrugar, Ljubovija, All Natural Foods, Nova Pazova, Den Juro Organic, Beograd, Jovanjica, Beograd, Mondi Lamex, Kraljevo i Menex, Kruševac.

 

Објављено у Organska proizvodnja

 

SAOPŠTENJE: Predstavnici Udruženja "Sačuvajmo pčele" imali su sastanak sa predstavnicima fitosanitarne inspekcije Republike Srbije. Ovom prilikomprimio ih je načelnik fitosanitarne inspekcije Nenad Milojević, a sastanku su prisustvovali i ostali šefovi svih regiona.

Krijumčarena sredstva za zaštitu bilja, neretko i falsifikovana, proizvedena na dalekom istoku, pronašla su put do naše zemlje i naših poljoprivrednika. U uputstvima za upotrebu i načinom korišćenja iskazanim uputstvima samih krijumčara ovih opasnih materija,  naši poljoprivrednici ovim sredstvima rade tretman semena uljane repice i suncokreta.Prodaja se odvijala preko društvenih mreža i foruma koji se bave poljoprivrednim temama.

Aktivisti Udruženja "Sačuvajmo pčele" su ovakve slučajeve prijavljivali Upravi za visoko tehnološki kriminal. Međutim u poslednje vreme krijumčari su svoju trgovinu organizovali na drugačiji način koristeći aplikaciju VIBER na Android telefonima, praveći grupe koje se lako šire i imaju više hiljada članova iz svih krajeva zemlje.Nauka je dokazala i prihvaćene su naučne činjenice da su neonikotinoidi glavni krivac za nestanak mnogobrojnih insekata čime je ozbiljno narušen biodiverzitet. Potpuno je istrebljeno oko deset hiljada vrsta insekata, solitarnih pčela, evropskog bumbara na našim prostorima skoro da više i nema. Najznačajnija među njima je medonosna pčela, nama najvažnija,koja  trpi ozbiljne posledice nastale upotrebom tih sredstava u tretmanu semena suncokreta i uljane repice.Svakogodišnje trovanje pčela upravo na tim pašama industrijskih bilja, pokazuje nemar srpskog poljoprivrednika prema ovom najznačajnijem oprašivaču, koji nema alternativu.

 Udruženje "Sačuvajmo pčele" je članica "Save the bees" koalicije Evropske Unije. Razmenom informacija i materijala sa članicama potpisnicama koalicije dobijamo potpunu podršku da delujemo ozbiljno po ovom problemu i da moramo tražiti pomoć od svih nadležnih ministarstava i uprava. Sačuvajmo pčele je u 2018.godini izadalo svoj "Manifest" sa šest tačaka predloga izmene i dopune zakona. Trgovina opasnim materijama u ovom slučaju pesticidima je krivično delo, njihova kupoprodaja takođe, iz tih razloga potrebna nam je potpuna saradnja i sa MUP-om RS kao i promena zakona u vezi samovoljnog tretmana semena u improvizovanim mašinamam,sa nepoznatom dozom upotrebe ovih sredstava koje mogu ozbiljnije da ugroze i zdravlje ljudi! Takvo delo zahteva preinačenje iz prekršajnog u krivično, jer po sledu događaja šverca i trgovine kojim se uzgred oštećuje i budžet RS, tretman semena opasnim materijama i zabranjenim sredstvima u improvizavanim alatima je po prirodi stvari krivično delo.

Fitosanitarna inspekcija  Uprave za zaštitu bilja ministrastva poljoprivrede je rešena da u 2019.godini napravi preventivne akcije provere zasada uljane repice i suncokreta širom zemlje na prisustvo neonikotinoida.Kao partner u organizaciji celokupne akcije, koja će trajati tokom čitave pčelarsko-pašne sezone uključeno je Udruženje "Sačuvajmo pčele" čiji je zadatak da Fitosanitarnoj inspekciji dostavi tačno određene lokacije sa kojih će biti uzeti uzorci i poslati u laboratoriju na analizu. Aktivisti, saradnici i prijatelji "Sačuvajmo pčele" udruženja već nekoliko godina unazad dostavljaju podatke sa teritorija Opština gde su pčele stradale na paši uljane repice i suncokreta, te će tako te teritorije imati prednost u ovoj akciji preventivne kontrole.Sve troškove analiza uzoraka obezbeđena su iz budzeta Uprave za zaštitu bilja, Fitosanitarne inspekcije. Ukoliko se analizom pokaže da je seme suncokreta ili uljane repice tretirano neonikotinoidima kazne će biti ogromne i u okviru zakona, a potencijalno stradanje pčela će pasti na teret vlasnika-korisnika parcele sa koje je ustanovljeno da je koristio nedozvoljene neonikotinoide u tretmanu semena.

Ovakvih akcija nije bilo i ona je sada posledica u zaštiti medonosne pčele.Iako je teritorija velika, neće biti nikakvih prepreka da se uzorkuje sa mnogobrojnih parcela. Značajno je da se uključi što više ljudi, pčelara i savesnih poljoprivrednika kako bi odredili tačne lokacije sa kojih bi se potencijalno uzeli uzorci za laboratorijsku analizu.

 

Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Dejan Marković

predsednik "Sačuvajmo pčele"

 

Објављено у Pčelarstvo

U Kuršumliji je počela podela besplatnog veštačkog đubriva registrovanim poljoprivrednicima. Uz pomoć i subvencije iz republičkog budžeta, proizvođači hrane će i ove godine moći da računaju na dvadeset miliona dinara iz opštinske kase. Domaćinstvo Nenada Simića iz kuršumlijskog sela Mačkovca jedno je od najuspešnijih u voćarskoj proizvodnji na ovom području. Kažu da je ovo period godine kada su velika ulaganja u zaštitna sredstva, gorivo, đubrivo i zato je svaka pomoć dobrodošla.

U svakom slučaju znači za ovo čim se mi bavimo, ovo nam jednim delom pomaže za finansiranje  voćarstske proizvodnje, naročito sad tokom zime”, kaže Nenad Simić.

Na javni poziv za podelu đubriva prijavilo se blizu hiljadu registrovanih poljoprivrednika, kojima će biti podeljeno sto tona đubriva, u zavisnosti od prijavljenih površina pod voćem.

„Na vreme je dato, mnogo znači, sad je i vreme da se rastura po voću”, navodi Radovan Jevđić, voćar iz Vlajne.

 „Poznato nam je da je prošle godine Kuršumlija u nekoliko navrata imala velike poplave i naravno da su poljoprivrednici najviše štete pretrpeli i ovo je jedan vid pomoći”, kaže Jovica Đinović, pomoćnik predsednika Opštine Kuršumlija.

Opština Kuršumlija jedna je od prvih lokalnih samouprava u Srbiji, koja je u svom skromnom budžetu planirala sredstva za subvencionisanje poljoprivrednika. Rezultati ove višegodišnje prakse već su vidljivi, pre svega u novim zasadima voća, ali i u stočarskoj proizvodnji, kao i u novim mašinama i sistemima za zalivanje.

„Planiramo od ove godine da ulažemo, odnosno da sufinansiramo i preradne kapacitete, odnosno, recimo možda neke mini sušare, mini hladnjače, rashladne komore”, ističe Jovica Đinović. „Svakom poljoprivredniku je najlakše da proizvede, kad dođe pitanje plasmana, onda dođe do problema, da li su to hladnjače, izvoznici, šta je u pitanju, mi to već ne znamo”, kaže Nenad Simić.

Poljoprivrednici se nadaju da je ovo samo prelazna faza, do jednog sistemskog rešenja i izgradnje većih smeštajnih i preradnih kapaciteta, od kojih će direktno zavisiti i budućnost ove proizvodnje, ali i egzistencija hiljadu domaćinstava.

Izvor: www.rts.rs 

Објављено у Ostali fondovi
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28