Чланци поређани по датуму: subota, 02 februar 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
subota, 02 februar 2019 20:32

Oprezno sa đubrenjem ječma i pšenice

Stručnjaci za ratarstvo i poljoprivredu uglavnom nisu zadovoljni stanjem polja u kojima se ove sezone gaje ozimi usevi. Pšenica i uljana repica prate uobičajeni kalendar vegetacije na svega 10 % zasejanih površina. U selu Medveđa kod Despotovca Radiša Radisavljević se bavi proizvodnjom i osnovnom preradom glavnih ratarskih kultura. Nepovoljne vremenske prilike na početku sezone u vreme jesenje setve i dalje se , kaže , osećaju u poljima.

 „Fali kiše, imali smo 2-3 meseca bez padavina. Automatski imamo mnogo otežano nicanje, stvorila se pokorica. Imam utisak da je narod malo okasnio u početku, a posle je bila suša, pa nije moglo. Imamo otežanu pripremu“ kaže za Radio Beograd iskusni ratar i rekorder u proizvodnji Radiša Radisavljević iz okoline Despotovca.

Utiske slične Radisavljevićevim ima i rukovodilac oglednog polja Instituta Tamiš u Pančevu koji kaže da pšenica koja je nama najinteresantnija je u jako različitoj fazi. Ili nije nikla ili je slabo ponikla ušla u period zime. “Većina polja ima pšenicu sa jednim do tri lista, a svega 10 % pšenice se nalazi u pravoj fazi, tačnije u fazi bokorenja” objašnjava sagovornik Radio Beograda. Prema Živkovićevim rečima, najveći problem naših ratara je to što u zemljištu još nema dovoljno vlage.

Pošto jesenas nije bilo vlage azot je ostao u površinskom sloju i nije došlo do njegovog ispiranja u niže slojeve. Zato je sada najbiitnije ne žuriti sa prihranom. Treba sačekati skidanje snežnog pokrivača, videti koliki je sadržaj azota i do potrebne količine treba ići u dva navrata.

Da je strpljenje je sada najvažniji adut naših poljoprivrednika, poručila je i stručnjak za uljanu repicu Instituta za ratarstvo iz Novog Sada, Ana Marjanović Jeromela. Ona kaže da je potrebno i preoravanje uljane repice koja nije dobro nikla, a za to imamo dovoljno vremena u martu. Međutim, može se desiti da nas usev prijatno iznenadi s obzirom da snega ima dovoljno sada i da omogući brz rast i razvoj u prolećnom periodu s obzirom da će biti dovoljno vlage u zemlji.

Kada su u pitanju ozimi usevi u Srbiji ove sezone se gaje na oko 750 000 hektara. Sa oko 560 000 hektara najveća kultura je pšenica . Pod značajnijim površinama izdvajaju se još ječam sa oko 100 000 i uljana repica sa oko 35 000 hektara.

Izvor: Radio Beograd

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
subota, 02 februar 2019 19:50

Nova zadružna mlekara se bori za mleko

Ministar bez portfelja zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić najavio je u petak (1. februara 2019. godine) tokom posete Vladičinom Hanu da će uskoro biti raspisan novi konkurs za zadrugare, vredan 700 miliona dinara, ali i formiranje Nacionalnog tima za spas srpskog sela. 

U okviru Zemljoradničke zadruge "Green milk", pokrenute sredstvima Programa podrške sprovođenju mera ravnomernog regionalnog razvoja, u petak je započela probna proizvodnja u pogonu mlekare u selu Lepenica, nadomak varošice, pa su tim povodom Vladičin Han posetili Milan Krkobabić i predsednik Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti, Dragan Škorić, sa saradnicima.

Sa predesednikom opštine, Goranom Mladenovićem razgovarali su najpre o problemima poljoprivrednika u hanskoj opštini i na koji način bi država mogla da im pomogne.

- Razgovarali smo o ravnomernom regionalnom razvoju i kako da okupimo proizvođače i da ih ujedinimo i zadrugama. Pravi primer za to je udruživanje pet zadrugara u Vladičinom Hanu. Pored njih, tu je i 70 potencijalnih proizvođača u Lepenici, gde je mlekara, i okolnim selima, koji će imati gde da isporučuju mleko, što je i zamisao – da poljoprivredna gazdinstva i zadruga stignu na tržište. Udruživanje je imperativ vremena, tako funkcionišu sela u razvijenim evropskim zemljama. Želja nam je da u svakom većem mestu imamo zadrugu, onda će i mladi ljudi imati mogućnosti da ostanu da rade i žive na selu - rekao je ministar Krkobabić.

On je najavio da će uskoro biti raspisan novi konkurs za zadrugare, vredan 700 miliona dinara, ali i formiranje Nacionalnog tima za spas srpskog sela.

Akademik Dragan Škorić je istakao da projekat otvaranja zadruga daje rezultate a o tome svedoči podatak da su za dve godine otvorene 320 zadruge.

- U vašem kraju postoje odlični uslovi za razvoj stočarstva, proizvodnju nekih vrsta voća, pčelartsvo, ali i gajenje lekovitog bilja. Želja nam je da za 10 godina svako selo, ili grupa sela ima zadrugu a da onda formiramo korporacije za različite grane poljoprivrede i da, uz pomoć države, sa finanlnim proizvodima izađemo i na inostrano tržište - rekao je Škorić.

Predsednik opštine, Goran Mladenović je podsetio da je država za otvaranje zadruge u Lepenoci izdvojila 6,1 milion dinara.

- Zadrugarstvo kao model podrške našem selu , dao je rezultate u Vladičinom Hanu kroz mlekaru, koja je počela sa probnom proizvodnjom. Tamo ima četiri radnika a nama je svako radno mesto značajno - izjavio je Mladenović.

Goran Ivanov i Miroljub Đokić, ispred mlekare "Green milk" prilikom obilaska mlekare upoznali su goste sa procesom proizvodnje mleka, sireva, jogurta i kisele pavlake. Tom prilikom se čulo da je mlekara dnevno može da preradi pet tona mleka. 
 
Prema rečima Đokića, trenutno se prerađuje tek 1,5 tona sa domaćeg terena, dok ostalo dobijaju iz aleksinačkog kraja, kako bi mogli da podmire potrebe koje na mesečnom nivou iznosi 60 tona mleka. Kako bi prevazišli probleme otkupa sa nakupcima, u "Green milk" je lokalnim proizvođačima ponudili nešto veću cenu. Đokić ističe da će ona biti od 30 do 35 dinara po litru, dok je tržišna od 25 do 27 dinara.


- Ono što je novina za potrošače je da će mleko biti pakovano u staklenu ambalažu i, kao nekada – isporuka do vrata kupaca - kaže Goran Iavnov.

Pored otkupa, računaju i na sosptvene snage. Prema podacima zadrugara, od opštine su dobili finansijsku podršku od 500.000 dinara za kupovinu jaradi, tako da imaju 30 jarića i 60 koza. 
 
Uzgoj koza u hanskoj opštini je nedovoljno razvijen i ima tek nekoliko kozara. Ni govedarstvo nije na visokom nivou. Dok je nekada gotovo svako seosko domaćinstvo imalo barem po par goveda, sada u hanskoj opštini ima svega oko 1.100 krava.
Објављено у Zadrugarstvo

U cilju suzbijanja i sprečavanja širenja zarazne afričke kuge svinja (AKS) u Srbiju, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede izdalo je naredbu o preduzimanju niza mera koje se prevashodno odnose na strogu kontrolu prometa i uvoza živih svinja i proizvoda svinjskog porekla u zemlji. Prema naredbi, uvozna dozvola može da se izda ako ne postoji rizik po zdravlje životinja što se utvrđuje u skladu sa Zakonom o veterinarstvu i Direktivom Uprave za veterinu kojom je jasno precizirano postupanje po svakom zahtevu. Naredbom se zabranjuje slobodan uvoz i provoz pošiljaka poreklom iz zemalja ili područja zahvaćenim afričkom kugom svinja, a za svaki konkretan slučaj izdaje se uvozna dozvola. Takođe, određena su dva područja - područje umerenog rizika i područje visokog rizika i donete mere koje se sprovode na tim teritorijama. Definisane su mere koje se sprovode nakon potvrde prvog slučaja te zarazne bolesti i aktivnosti na zaraženim područjima i periodi trajanja mera zabrane i ograničenja. Kako se navodi, naredba je doneta zbog pogoršanja epizootiološke situacije u regionu (Mađarska, Rumunija, Bugarska), i neposredne opasnosti od pojave ove bolesti u našoj zemlji. ''Neohodno je nalaganje konkretnih mera koje treba da sprovode sve relevantne institucije i organizacije pored Ministarstva, tako i vlasnici i držaoci životinja, lovci i korisnici lovišta'', stoji u saopštenju Ministarstva. AKS je zarazna virusna bolest domaćih i divljih svinja koja se prenosi kontaktom zaraženih sa zdravim svinjama, kontaminiranom hranom i vodom, odećom i obućom, inficiranim predmetima i opremom, prevoznim sredstvima, stajnjakom, glodarima, insektima. Za ovo oboljenje ne postoji terapija niti vakcina, a u slučaju pojave bolesti sprovode se radiklane mere uništavanja životinja na zaraženom području.

Izvor: TANJUG

Fitosanitarna inspekcija Ministarstva poljoprivrede u koordinaciji sa pripadnicima Ministarstva unutrašnjih poslova sprečila je pokušaj ilegalnog uvoza trulog krompira u Republiku Srbiju.
Osumnjičeni S.Z., vozač kamiona koji je prevozio teret, najpre je pokušao da preko graničnog prelaza Horgoš uveze krompir koji je sa 20% bio zahvaćen truleži. Nakon izdavanja rešenja o zabrani ulaska u zemlju od strane fitosanitarnog inspektora kojim je anuliran sertifikat, a kamion vraćen nazad, isto vozilo odlazi na GP Batrovci i sa kopijom sertifikata pokušava da ponovo da uđe u zemlju.
Fitosanitarni inspektori su o tome obavestili PU Sremska Mitrovica usled čega je kamion koji je u tom trenutku bio parkiran na GP Batrovci kod prostorija fitosanitarne inspekcije oduzet, a vozač S.Z. lišen slobode. Firma koja je nameravala da uveze robu je Mambikom agrar doo sa Novog Beograda.

Prema podacima koje možemo videti na APR-u vlasnik ovog preduzeća je Milan Vasiljević, a firma je osnovnana 2012. godine. Pokušali smo da ostvarimo kontakt putem mobilnog telefona, ali se on javio porukom da je u inostranstvu i da ce se naknadno javiti kada se vrati sa puta i dobije neophodne informacije.

Објављено у Tržište

Navodno strogi i efikasni propisi Evropske unije pokazali su se na delu kao loši jer svake godine na videlo izađe neka afera vezana za preradu zaraženih sirovina u EU. Podetimo se samo velike afere od prošle godine sa jajima iz kompanije ZELANDIJA iz Holandije, zatim Laktalisovo mleko, a sada imamo situaciju sa poljskim mesom. Nameće se naravno pitanje da li je vreme da se strogi birokratski propisi EU reformišu i da pravila koja se primenjuju budu pre svega korisna. Kada je reč o EU inače pravilo je da se u prodavnici hrane ne sme dešavati da ista osoba uzima novac od kupaca i izdaje robu, međutim to je potpuno redovna pojava! Bilo gde u nekom gradu na teritoriji EU možete zateći ovakve situacije koje su potpuno uobičajene kako u Berlinu, tako u Parizu, Madridu, Amsterdamu i Rimu. 

Podsećamo, Francuska kompanija Laktalis povukla je 12 miliona pakovanja mleka u prahu za bebe u 83 zemlje zbog skandala sa prisustvom salmonele u tom proizvodu i to pre tačno godinu dana od novog skandala sada sa poljskom svinjetinom.

Kada je reč o najnovijoj aferi koja potresa tržište kako javlja POLITIKA kod nas se uvoze zanemarljive količine mesa iz Poljske, a pri svakom uvozu rade se analize i možemo da potvrdimo da nije bilo neusaglašenosti, kažu u Upravi za veterinu. Nema indicija da je sporna govedina iz poljske klanice, koja se našla u centru evropskog skandala, ušla na srpsko tržište izjavila je juče direktorka Uprave za veterinu Emina Milakara. Kako saznajemo ove godine izdata su dva rešenja za uvoz govedine iz Poljske, a prema našim informacijama iz te zemlje uvezeno je 17.275 kilograma mesa (17,2 tone).

Poljska izvezla 2,7 tona mesa od obolelih goveda u deset država članica EU

VARŠAVA - Poljska je izvezla 2.700 kilograma sumnjive govedine u zemlje Evropske unije, izjavio je danas šef poljske veterinarske službe, nakon što se u javnosti pojavio televizijski snimak koji pokazuje kako radnici jedne kompanije ubijaju bolesne krave i zatim to meso šalju u prodaju. Direktor poljske veterinarske službe Pavel Njimčuk je na konferenciji za novinare rekao da je sumnjivo meso izvezeno u Rumuniju, Švedsku, Mađarsku, Estoniju, Finsku, Francusku, Španiju, Litvaniju, Portugaliju i Slovačku, prenosi Rojters.

– Prilikom svakog uvoza rade se analize i možemo da potvrdimo da nije bilo neusagla-šenosti – rekla je Emina Milakara za „Politiku”.

Glavni veterinarski inspektor Poljske, zbog afere sa klanjem bolesnih krava u jednoj klanici u toj zemlji, naredio je detaljnu kontrolu svih objekata, koja će biti sprovedena u saradnji sa policijom, inspekcijom za drumski saobraćaj i tužilaštvom, objavio je Roj-ters.

Po zakonu bolesne životinje ne mogu da se koriste za ljudsku ishranu i one se uništava-ju. Posao veterinara je da proveri da li je krava zdrava, a tek nakon toga meso se može di-stribuirati na tržištu. Stoka koja se ne testira opasna je za potrošače.

Češka je juče objavila da je pojačala uvozne kontrole ali da nema indicija da je meso bo-lesnih krava ušlo na to tržište. Finska agencija za bezbednost hrane zatražila je od Poljske objašnjenje da li je govedina, koja je ušla na njeno tržište, mogla biti kontami-nirana. Poljska je drugi najveći snabdevač mesa u toj zemlji posle Nemačke. 

Podsećamo, zabrinutost potrošača u vezi sa sigurnošću hrane porasla je nakon što je tajni reporter iz istraživačke grupe „Supervizor” dobio posao u klanici u poljskom Mazovijskom regionu. Radnicima je naređeno da ubijaju bolesne krave i tranžiraju nji-hovo meso. Na snimku, koji je objavila poljska TVN–24, sve ovo se događalo noću bez pri-sustva veterinarskih inspektora. Prikazane su bolesne i iznemogle krave, koje zaposle-ni prevoze u klanicu i pripremaju njihove trupove za obradu. Snimljeni su i razgovori-ma među zaposlenima o lošem kvalitetu mesa. Novinar je saznao da su bolesne životinje i do šest puta jeftinije od zdravih.

Ovaj problem podignut je na viši nivo i po složenosti se može porediti sa aferom sa prodajom konjskog mesa, koja je pre nekoliko godina tresla Evropu. Poljska proizvodi oko 560.000 tona govedine godišnje, a 85 posto izvozi uglavnom u države Evropske unije: Irsku, Britaniju, Španiju, Italiju i Nemačku.

Poljski proizvođači mesa, međutim, upiru prst u državu i kažu da su najveći problem veterinarske kontrole u klanicama. Kako je prenela TVN–24, predstavnik grupacije za meso izjavio je da je problem ograničen na jednu klanicu sa snimka i da 99,9 odsto pogona za preradu mesa u toj zemlji nije uključeno u nelegalne poslove. On je, takođe, rekao da bi sve veterinare, koji rade u fabrikama za preradu mesa, trebalo da plaća država, a ne pri-vatne kompanije, kako bi postojala sigurnost da su oni nezavisni.

Slovenije nema je na spisku kupaca zaraženog mesa, ali ima takvog mese u Ljubljani!

LjUBLjANA – Kontroverzna govedina iz Poljske stigla je i do Slovenije i to u prerađenom obliku, kao kebab, javlja portal Siol. U slovenačkoj Agenciji za bezbednost hrane potvrdili su da su dobili proizvod koji sadrži meso bolesnih goveda, prenosi Tanjug. Bolesne životinje su mučene i zaklane, a klanica koja je obrađivala meso obeležavala ga je veterinarskim žigovima, iako nije bilo kontrolisano, i zatim prodavala kao zdravo. Sporno meso je stiglo u Sloveniju u obrađenom obliku kao kebab, o čemu je obavešten slovenački distributer koji je meso kupio u Nemačkoj, a Nemačka ga je nabavila u Poljskoj, precizira portal.

O tome da je meso kontroverznog porekla, slovenačkog distributera je najpre obavestio Nemac, izvestila je slovenačka POP televizija. Slovenački inspektori su zabranili da se sporno meso za kebab, koje je trebalo da bude prodato onima koji se bave pripremom te vrste hrane, stavi na tržište.

Agencija Hina prenosi da Slovenija čeka takođe zvaničnu potvrdu nemačkih veterinara da se zaista radi o mesu iz poljske klanice. Slovenija uvozi 7,0 posto mesa iz Poljske i taj uvoz se poslednjih godina povećava, a proverom distributivne liste iz klanice koja je varala s mesom bolesnih krava utvrđeno je da direktnog izvoza u Sloveniju iz nje nije bilo, napominje hrvatska novinska agencija.

 

Објављено у Tehnologija prerade
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28