Чланци поређани по датуму: petak, 15 februar 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
petak, 15 februar 2019 10:09

Saveti za efikasnu mužu koza

Sve veći broj farmi koza u našim krajevima i vaše interesovanje za savete stručnjaka, inspirisali su nas da vam damo nekoliko korisnih saveta u vezi sa mužom koza. Razmatraćemo situaciju u kojoj proizvođač ima oko dvesta koza. Posao muže treba da se obavi za sat i po i taj posao radi jedan čovek. U skladu sa ovim potrebama postoje različiti tipovi izmuzišta: izmuzište ukoso-riblja kost, paralel izmuzište, rotaciono i tunel izmuzište. Svaki od ovih sistema ima svoje mane i vrline.

Izmuzište tipa riblja kost
Kod ovakvog tipa izmuzišta ulaz i izlaz koza je dosta lak, broj koza može da varira, sistem nije skup, ali nema ishrane u izmuzištu. Da bismo postigli mužu za dvesta koza, potrebno je da imamo 14 do 16
mesta, ili najbolje ako postoji mogućnost da ih bude 20. Dužina podijuma ovog tipa izmuzišta treba da bude 25 do 30 cm, širina 90 do 100 cm po kozi a razmak jasala, odnosno udaljenost oko 60 cm.

Paralel izmuzište
Ovakvo izmuzište ima tačno određen broj mesta, jer se ovde primenjuju jasle sa uklještivačem. Zbog ovog sistema je otežana manipulacija sa životinjama i sporije kretanje koza. Mana je što je neophodan prekid muže radi isključivanja i raspodele hrane između pojedinih grupa, tako da se gubi vreme, a prednost ovog sistema je što imamo dobru preglednost vimena. Da bismo postigli mužu dvesta koza na sat, potrebno je da imamo 30 mesta u ovakvom izmuzištu. Dužina podijuma ovog tipa izmuzišta treba da bude 30 do 35 cm, širina 120 do 130 cm po kozi, a razmak jasala odnosno udaljenost oko 90 cm.

Rotaciono izmuzište

Ovakav tip izmuzišta je skup za nabavku ali i održavanje. Ima dobar komfor za rad, odličnu preglednost vimena, ali je kretanje koza sporo. Ovo izmuzište najčešće ima 12 mesta i manje, i za sat vremena se ne može postići muža. Čak i sa 24 mesta odgajivači treba da budu oprezni.

Tunel izmuzište

Ovakav tip muže karakteriše ga dosta lak i brz hod koza, nema ishrane u izmuzištu, a vreme čekanja na mužu je veoma dugo. Ovakav tip muže ne može biti korišćen za preko dvesta koza. Dužina podijuma ovog tipa izmuzišta treba da bude 80 cm, širina 30 do 40 cm po kozi. Za koji god sistem da se odlučite, ili koji god sistem odgovara vašim potrebama, pre izbora dobro razmislite da li taj sistem pruža kozama pravilan način hoda, jer značajni nagibi i kretanje koza uz čestu ili naglu promenu smera mogu izazvati posle nekog vremenskog perioda deformitete zglobova. Da bi prolaz ili hodnik bio dobar, treba da bude širok jedan do dva i po metra i vrata za ulazak i izlazak u bokseve se prilagođavaju širini hodnika. Kada je u pitanju prostor, gde koze čekaju za mužu treba da imamo u vidu da on omogućava brz pristup kozi na mužu. U ovom prostoru svaka koza treba da ima 0,25 metara kvadratnih prostora, odnosno broj kozana čekanju treba da bude dve do tri po dužnom metru. Najbolje je kada su po dve koze, jer se tako brzo menjaju na plaformi za mužu. Svakako treba imati u vidu i potiskujuće pregrade kojih imamo dva tipa: „električni pas“ u sklopu koje imamo i signal za upozorenje životinja, ili ona sa daljinskim upravljanjem koja se kotrlja po zemlji.Kanal za mužu treba da je najmanje širine 1,9 metara. Potrebna je i ivica da bude visine 5 cm, zbog klizanja životinje. Koze treba da stoje tako, da je vime u visini između lakta i ramena muzača.
Važno je da izmuzište obezbedi kozama prirodan položaj na podijumu, da vime bude dobro vidljivo i što bliže muzaču. Na osnovu iskustva i saveta stručnjaka, riblja kost i tunel su najčešće preporučljivi.
Imajući u vidu da nakon upotrebe izmuzište treba oprati, to nam donosi određene količine otpadnih voda. Njihova količina zavisi od zaprljanosti i od korišćenih sredstava za čišćenje. Za kvalitetnu mužu bilo bi poželjno da se kozama obezbedi prirodno osvetljenje, preko ugrađenih prozora, a veštačko odnosno, dodatno osvetljenje se obezbeđuje muzaču kako bi dobro video vime koza. Važno je i da mlekara bude u bliziniizmuzišta. Za ovakvu namenu potreban nam je prostor, barem 10 metara površine u prostoriji. Nagib poda treba da bude 2% sa sifonom na površini, radi uklanjanja vode nakon pranja. Radi lakšeg održavanja higijene u mlekari zidovi treba da su glatki, svetle boje i od vodootpornog materijala.

Izvor:Agrobiznis magazin

Објављено у Kozarstvo

Sa novom godinom praksa je da na snagu stupaju određene zakonske odredbe. Tako je ove godine započela registracija od strane poslodavaca koji su dužni da prijave i odjave sezonske radnike. Ovo će
ujedno biti i osnov za formiranje poreske prijave za angažovane radnike. Agrobiznis magazin istražuje šta će ovo zapravo značiti, kako za firme tako i za poljoprivredna gazdinstva. Prijava treba da sadrži jedinstveni matični broj građana(JMBG), ime i prezime, a sistem je napravljen tako da se automatski pravi poreska prijava. Kako saznajemo, jedina obaveza poslodavca je da navede kada će radnik biti angažovan dok radnici neće imati nikakve obaveze. Na ovaj način zaboravićemo na klasične ugovore u pisanoj formi, a radnik će moći da zahteva od poslodavca da mu se izda potvrda o radu. Na ovom poslu pored državnih organa radili su i predstavnici NALED-a koji su realizovali projekat „Povećanje prilika za zapošljavanje sezonskih radnika“. Za Agrobiznis magazin govorila je Tisa Čaušević, savetnica za regulatornu reformu u NALED-u.

Koliko će koštati porezi i doprinosi po jednom danu angažovanja?
- Analize pokazuju da trenutno 95% sezonskih radnika u poljoprivredi radi „na crno“ bez ikakvog ugovora, što znači da ne ostvaruju prava koja proističu iz radnog odnosa poput prava na socijalno i penziono osiguranje i osiguranje od povrede na radu. Pre uvođenja elektronskog sistema prijave sezonskih radnika, za proceduru prijave i odjave jednog sezonskog radnika poslodavac je trošio 5 sati mesečno. Takođe, mesečni izdaci poslodavaca na ime poreza i doprinosa po sezonskom radniku su u proseku iznosili 10.200 RSD. Novim zakonskim rešenjem ukupna cena poreza i doprinosa po radniku po danu računase u odnosu na minimalnu zaradu koja se određuje svake godine. To trenutno iznosi nešto manje od 300 dinara, odnosno oko 6.000 dinara mesečno za jednog radnika.
Ko će i kako kontrolisati primenu ovog propisa?
- Za nadzor nad primenom Zakona o pojednostavljenom angažovanju sezonski radnika nadležne su Poreska uprava, inspekcija rada i poljoprivredna inspekcija.

Ko je finansirao i koliko je koštala izrada ovog softvera?

- U cilju suzbijanja sive ekonomije i neformalnog zapošljavanja koje je posebno izraženo u sektoru poljoprivrede, Vlada Srbije je u saradnji sa NALED pokrenula reformu sistema zapošljavanja sezonskih
radnika u poljoprivredi i donošenje novog sistemskog zakona kojim se uređuje ova oblast. Uz podršku Nemačke razvojne saradnje (GIZ) kroz Otvoreni regionalni fond za jugoistočnu Evropu - Modernizacija opštinskih usluga, realizovan je projekat Povećanje prilika za zapošljavanje sezonskih radnika. Ukupna vrednost softvera iznosi 148.000 evra i predstavlja donaciju nemačke vlade.
Da li se očekuju da će primena propisa uticati na cenu poljoprivrednih proizvoda?
- Svrha projekta bila je izrada efikasnijeg sistema prijave sezonskih radnika u poljoprivredi i nije obuhvatao izradu analize mogućeg uticaja na cenu poljoprivrednih proizvoda čije formiranje zavisi od velikog broja faktora.
Da li se pod obavezom prijavljivanja podrazumeva i volonterski rad odnosno pomoć komšije –komšiji i kako se to tretira?
- Zakon se primenjuje samo na sezonske poslove za koje se naplaćuje novčana naknada u sektoru poljoprivrede, ribarstva i šumarstva. Komšijska ispomoć, narodneseoske mobe i ostale vrste pomoći koje ne podrazumevaju novčanu naknadu, ne podležu ovom zakonu.
Da li su ovim propisom obuhvaćeni članovi porodice i familije?
- Svi članovi porodice ili familije, koji obavljaju sezonske poslove koji ne podrazumevaju novčanu naknadu, nisu obuhvaćeni ovim propisom.
Da li može osoba po ovom osnovu biti angažovana više meseci bez prekida i koliko?
- Svaki poslodavac će u jednoj kalendarskoj godini na raspolaganju imati 180 dana za angažovanje sezonskih radnika, s tim što jedan radnik godišnje može biti angažovan maksimalno 120 radnih dana kod jednog poslodavca. Ne postoje ograničenja koliko dana sezonski radnik može raditi na ovaj način, kod više poslodavaca.
Kome će podaci biti dostupni?
- Pristup portalu će imati svi korisnici bilo da je reč o poslodavcima ili institucijama kao što su Poreska uprava, CROSO ili Nacionalna služba za zapošljavanje, ali će moći da koriste samo određeni deo podataka u okviru svojih zakonskih nadležnosti. Na portalu www.sezonoskiradnici.gov.rs prijavljuju se radnici.

Kako to zapravo izgleda?
- Pravna lica koja budu želela da prijavljuju sezonske radnike preko portala, moći će da pristupe preko svog PIB-a, a ostali će moći da se registruju preko matičnog broja građana. Tokom narednog perioda, u lokalnim samoupravama je predviđeno uspostavljanje servisnih centara koje će biti na usluzi svim poljoprivrednim proizvođačima i sezonskim radnicima, kako za inicijalnu registraciju poslodavaca i fizičkih lica, tako i za ostale vrste informacija. Takođe, planirano je i otvaranje call centra za podršku sprovođenju zakona, kao i organizovanje obuka za poslodavce i institucije
na lokalu u periodu od januara do aprila.

Izvor:Agrobiznis magazin

Објављено у Agroekonomija
petak, 15 februar 2019 09:21

Sveti Trifun podno Oplenca

U Srbiji su vinogradi oduvek imali mitski značaj, a ni danas se ne može ništa važno obeležiti bez kapljice dobrog vina. Dragan Reljić, upravnik Kraljevog podruma na Oplencu, povodom slave vinogradara i vinara kaže da su mnogi zasadi loze, pa i oni na na Oplenačko-venčačkom vinogorju bili skoro uništeni.

– Srećom, pre dvadesetak godina počela je njihova obnova i danas na ovom području ima 10 ozbiljnih vinarija. Kraljev podrum je kao i ostali prošao tešku sudbinu, ali polako se vraćamo na mesto koje nam pripada, kaže za danas Rajić i navodi neke interesantne zgode ovog podruma.

U selu Banja, između Topole i Aranđelovca, 1903. godine osnovana je prva vinogradarska zadruga u Srbiji, jedan od osnivača bio je i kralj Petar, a dvadesetak godina kasnije došlo je do razlaza. Naime, kočijaš tadašnjeg kralja Aleksandra hteo je da preda grožđe preko reda, uz izgovor da je to iz kraljevog vinograda, ali su ga ostali seljaci vratili da čeka na red kao i oni. Kralj, besan zbog ovoga, istupio je iz zadruge i napravio svoj vinograd, a to dovoljno govori o demokratiji koja je tada vladala, pripoveda Reljić.

Kada su 1941. okupatorski vojnici stigli na Oplenac, počeli su da kupe sve što im je bilo od koristi, a Kraljev podrum je bio prava poslastica i bačve vina brzo su ispražnjene. Podrumar Mitula Filipović nije to mogao da spreči, ali je oko hiljadu boca starog i izuzetno kvalitetnog vina uspeo da sakrije. U jednu od praznih bačvi uneo je flaše i vino je tako „preživelo“ ceo rat. Vispreni Mitula vino je tu čuvao još desetak godina posle rata, za svaki slučaj, a gde su flaše osim njega niko nije znao. Iako je preživelo rat i silne, obesne vojske, vino zamalo nije popijeno pre petnaestak godina, slučajno.

– Majstori su izvodili neke radove u podrumu i u pauzi, u želji da nešto popiju, dohvatili jednu od flaša. Srećom, naišao je Mićun Gavrilović, tadašnji upravnik Zadužbine, majstorima je doneo obično vino, a stare boce smestio u poslednji sprat podruma, iza sedam brava, kaže Reljić. Inače, na tržištu u aukcijskim kućama, vino ovog kvaliteta, porekla i istorije, imalo bi cenu od tri do pet hiljada evra po boci.

Sveti Trifun i Dan ljubavi obeležen je i u aranđelovačkom hotelu „Izvor“ u Aranđelovcu.

- Pružili smo gostima jedan prijatan doživljaj za ove praznike. Gostima smo omogućili da posete neke vinarije, priredili smo vinsko veče sa vrhunskim izborom vina. Ceo program je prilagođen ljubavi i zaljubljenima, pa i oni koji su to pomalo zaboravili rado se prisete tih trenutaka- rekao je kaže Dragan Todorović, direktor hotela.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/sveti-trifun-podno-oplenca/

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vojvodine objavio je Konkurs za dodelu sredstava za sufinansiranje investicija u nabavku opreme za zaštitu od vremenskih nepogoda i elemenata potrebnih za podizanje proizvodnih zasada voćaka, vinove loze i hmelja u 2019. godini.

Cilj konkursa je povećanje površina zasada voća pod sistemom protivgradne zaštite, kao i povećanje površina pod novim zasadima voća i vinove loze u Vojvodini.

Za realizaciju konkursa predviđeno je ukupno 190 miliona dinara, a bespovratna sredstva utvrđuju se u iznosu do 60% prihvatljivih troškova investicije. Maksimalan iznos po jednoj prijavi je 7 miliona dinara, a minimalan 76.800 dinara.

Za sredstva mogu da konkurišu fizička lica i preduzetnici koji su nosioci registrovanog komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, kao i preduzeća i zemljoradničke zadruge, takođe nosioci registrovanog komercijalnog poljoprivrednog gazdinstva.

Konkurs je otvoren do 15. marta. Sve detalje konkursa i šta je potrebno od dokumentacije za podnošenje prijave možete pogledati na sajtu Pokrajinskog sekreterijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.

Izvor: https://www.ekapija.com/news/2404521/raspisan-konkurs-za-sufinansiranje-podizanja-vocnjaka-vinograda-i-hmeljarnika-u-vojvodini-rok

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Voće i povrće koje se uvozi u Srbiju i nalazi se na tržištu ima visok nivo bezbednosti za potrošače, saglasni su Srđan Arsić, fitosanitarni inspektor i Novica Miletić, profesor Poljoprivrednog fakulteta.Fitosanitarna inspekcija Republike Srpske zabranila je uvoz mandarina poreklom iz Turske zbog povećanog sadržaja pesticida. Detaljnijim analizama utvrđeno je da je reč o pesticidu "fenvalerat" koji se nalazio u većem procentu od dozvoljenog za ljudsku upotrebu.Gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, fitosanitarni inspektor Ministarstva poljoprivrede Srđan Arsić rekao je da se kontrola poljoprivrednih proizvoda, među koje spada i južno voće, obavlja na granici na mestima gde je određeno da se ti proizvodi mogu uvoziti. Kako je dodao, tom prilikom se kontrolišu svi proizvodi.

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Novica Miletić preporučuje da se voće i povrće dobro pere čistom vodom jer se time može odstraniti deo pesticida.

Upozorava, međutim, da se ljuštenjem jabuka odstranjuje i hranljivi deo tog proizvoda. Miletić ističe da pranje sodom bikarbonom prelazi u hipohondriju i naglašava da je dovoljno proizvode oprati samo vodom.

Kada je reč o alergijskim reakcijama, Miletić je rekao da pre svega treba utvrditi da li su one izazvane pesticidima.

"Voće i povrće pati od mnogih bolesti i štetočina, ali proizvođači treba da vode evidenciju u poljoprivrednom kartonu koliko pesticida mogu da nabave i koriste", naveo je Miletić.

Ističe da u dobroj poljoprivrednoj praksi treba tretirati biljke koliko je potrebno, poštovati pravila struke. "Dobar proizvođač neće previše da prska jer i to košta", kaže profesor Poljoprivrednog fakulteta.

Kada je reč o uvozu suvog voća, Arsić je rekao da je procedura identična, a u njima se mogu naći i ostaci teških metala, i zato se i rade hemijske analize.

"U prošloj godini je bio jedan posto zabrane na svim nivoima - i po zdravlju bilja i po bezbednosti hrane, tako da građani mogu biti sigurni da je roba koja se nađe u prometu ispravna", naveo je Arsić.

Istakao je da se voće i povrće testira u 38 akreditovanih laboratorija konkursom izabranih kod Ministarstva poljoprivrede.

Miletić je rekao da Srbija prednjači u broju pesticida i da ima blizu 800 preparata, a sedam, osam na bazi iste aktivne materije.

"Ta registracija pesticida prolazi proceduru i fizičko-hemijske analize", kaže Miletić.

Na pitanje kako jabuke u marketima imaju visoki sjaj, Miletić objašnjava da je cilj proizvođača da jabvuka bude zdrava, jer tako traži tržište i dodaje da se to postiže tako što se tokom vegetacije zaštitom sprečava oštećenje od insekata.

Zatim su, kaže, određena dva tretiranja za trulež u voćnjaku i onda se poizvodi čuvaju u hladnjači.

Masnoća ploda je prirodna, a jabuka u određenim uslovima luči kap rose.

"U određenim zemljama, na primer u SAD, zbog dugog transporta potapaju se u vosak, koji se kasnije skida, i taj vosak nije štetan po zdravlje. Kod nas to nije zaživelo", rekao je Miletić.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3420319/kontrola-juznog-voca---od-granice-do-rafova.html

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28