Чланци поређани по датуму: ponedeljak, 11 februar 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
ponedeljak, 11 februar 2019 09:29

Evo ko su pobednici 19. Pršutijade u Mačkatu

Rumeni se sunčani Mačkat ovih dana od boja pršute i drugih suvomesnatih proizvoda, na 19. „Pršutijadi” koja se održava od 9. do 11. februara. Na sajamske štandove usred hale u porti Crkve Svetog Ilije pred mnoge posetioce zlatiborski domaćini izneli su tone mesnih prerađevina, s pažnjom biranih za ovu priliku. Pršute, slanine, kobasice, stelje, kakve se vekovima prave u ovom kraju i svuda dobro prodaju.

Začula se svirka trubača, zapevana je izvorna pesma iz vika, pročitano je podsećanje da su zlatiborska pršuta i slanina izlagane još davne 1889. na Svetskoj izložbi u Parizu te da se domaćinskom proizvodnjom i ovim događajem u današnje vreme čuva ta svetla tradicija. To je, otvarajući manifestaciju u subotu, potvrdio i Milan Stamatović, predsednik opštine Čajetina, uz najavu da će ova tradicionalna proizvodnja i druge srodne prerasti u agroindustrijski kompleks koji okuplja proizvođače iz šireg regiona, da se srpsko selo razvija i opstaje.

Proglašeni su i najbolji proizvodi na ovoj narodnoj smotri. Po odlukama ocenjivača iz „Jugoinspekta”, koji su pregledali proizvode svih 16 izlagača na ovoj „Pršutijadi” iz Mačkata, Krive Reke i Kačera, prvo mesto za goveđu pršutu osvojio je Dragan Stojanović iz Mačkata. Najbolju svinjsku pršutu ima Mitar Marić, čija je ovčija stelja takođe najbolja, dok je prvo mesto za domaću kobasicu pripalo supružnicima Iliji i Jovani Stojanović iz Krive Reke. Šampionsku slaninu i ovčiju pršutu proizvela su dvojica Mačkaćana, obojica Šopalovići: Radomir i Branko. Specijalne nagrade za ujednačeni kvalitet proizvoda dobili su proizvođači Miloš Radovanović, Marko Stojanović, Aleksandar Radojičić i Miroslav Stojanović.– Svi mi pravimo dobre suvomesnate proizvode, samo nijanse odlučuju. Za vrhunsku pršutu treba imati dobro meso, pažljivo ga prerađivati i odmereno posoliti, a recept je duga porodična tradicija – kaže za naš list pobednik Dragan Stojanović, koji ima svoju preradu mesa i bikove u tovu, a cela porodica mu je uključena u taj posao.

A na ovoj „Pršutijadi”, koja traje tri dana, bilo je i delikatesa iz inostranstva. Proizvode iz Grenobla u Francuskoj prodavao je Olivije Dluzni i to, kako piše na štandu, francusku kobaju (sa zelenim začinima, biberom, orahom) i francuski sir.

– Ovo su proizvodi iz Francuske, a ja živim u Novom Sadu već četiri godine. Ova „Pršutijada” je super – rekao nam je na tečnom srpskom. Pored je bio štand na kome su izloženi šunka i sir parmezan iz italijanskog grada Parme.

Atrakcija za ovu priliku viđena je i na štandu kompanije „Zlatiborac”. Ona nije učestvovala u zvaničnom delu, ali je prikazala deo svog mesnog asortimana, s tim što se najviše posetilaca tu okupilo kada su kuvali – kačamak. U širokoj posudi, od belog projinog brašna, dodajući u njega slaninu, kajmak i sir, kako se od davnina pravi u ovom kraju. Tako pripremljen kačamak besplatno je deljen da se proba.

Po dužini izloženih pršuta prednjačio je štand domaćina Nikole Brkovića iz Kačera. Jedna svinjska pršuta, na kojoj je pisalo „prodata”, dugačka je 1,85 metara.

– Pravili smo je od svinje teške 350 kilograma. Imamo ovde i proizvode od jednog ogromnog vola iz Zaovina s Tare, teškog 1.170 kila. Rado te najveće pršute kupuju ljudi na ovom sajmu, posebno hotelijeri i naši iz dijaspore – rekao nam je Brković.

Kao i obično, na „Pršutijadi” može da se kupi izloženo, i to po sajamskim cenama. Kilogram goveđe pršute ovde je 1.800 dinara, svinjske 1.200, slanine 800, domaće kobasice 800. Sajam se završava u ponedeljak nagradnom igrom za posetioce.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/422421/Na-Prsutijadi-u-Mackatu-meso-iz-Grenobla-i-Parme

Објављено у Agroekonomija
ponedeljak, 11 februar 2019 09:20

Niže cene goriva za poljoprivrednike

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će Vlada Srbije u četvrtak doneti odluku o vraćanju subvencija na gorivo za poljoprivrednike. On je rekao da je odlučeno da se vrati mera subvencionisanja prilikom kupovine goriva za poljoprivrednike i da će tu odluku usvojiti Vlada Srbije u četvrtak. Predsednik je, obraćajući se građanima Vršca, obećao da će država u narednom periodu još više podržavati sektor agrara i ulaganje u poljoprivredu.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/vlada-vraca-subvencije-na-gorivo-za-poljoprivrednike_990829.html

Објављено у Agroekonomija

Osim što se koristi kao začin i deluje kao efikasan lek, beli luk sagoreva masnoću i pomaže u detoksikaciji.Istraživanja su pokazala da beli luk može biti efikasan u procesu mršavljenja, te da treba da bude neizbežan deo ishrane. Beli luk je bogat izvor vitamina B6 i C, vlakana mangana i kalcijuma, a uz to igra i ključnu ulogu u kontrolisanju telesne težine.

Istraživanje objavljeno u časopisu "Journal of Nutrition" navodi da je beli luk usko povezan sa sagorevanjem masnoće. Dokazano je da alicin, prisutan u belom ruku, stimuliše proces sagorevanja masti. Eksperti preporučuju da svakodnevno jedenje belog luka predstavlja odličan način za efikasno mršavljenje. Beli luk je prirodni diuretik, te povećava proizvodnju urina u organizmu, što na kraju dovodi do gubitka masti. Osim toga, beli luk efikasno pomaže pri sagorevanju masnoće u pojasu trbuha povećanjem potrošnje energije.

Posebno je korisno konzumiranje sirovovog belog luka s vodom u jutarnjim časovima. Možete da dodate u toplu vodu sok od limuna i beli luk, a potom da to odmah popijete. Ova kombinacija rezultuje gubitkom telesne težine.

Poznato je da beli luk smanjuje apetit i da čoveka duže čini sitim, a time sprečava prejedanje. Takođe daje energiju i sagoreva višak kalorija, a uz to poboljšava metabolizam i imunitet.

Istraživanja su pokazala da beli luk održava nivo holesterola u krvi. Dokazano je da konzumacija belog luka direktno utiče na krvne sudove i holesterol. Beli luk povećava nivo testosterona, a to rezultuje snažnijom erekcijom i dodatnom energijom.

Beli luk je odličan za detoksikaciju jer uklanja sve toksine i poboljšava probavu, ali ga ne treba jesti u prevelikim količinama. Najbolje je potražiti savet nutricioniste.

Negativna strana je svakako miris belog luka, ali se i taj problem može rešiti tako što ćete ga progutati, a ne žvakati. Na taj način ćete izbeći zadah i podrigivanje.

Izvor: https://www.b92.net/zdravlje/ishrana.php?yyyy=2019&mm=02&dd=10&nav_id=1503949

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Kako bi se stalo na put pražnjenju seoskih sredina, uskoro će biti formiran nacionalni tim za spas sela. To je za „Politiku” izjavio Milan Krkobabić, ministar bez portfelja zadužen za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća. Prema njegovim rečima, u toku je formiranje ovog tela, čije se prve aktivnosti očekuju već od marta.

Činiće ga predstavnici Vlade Srbije, lokalnih samouprava, Akademijskog odbora za selo SANU i zadružnih saveza Srbije i Vojvodine. Uz njih, u timu će biti i najeminentniji pregaoci iz oblasti nauke, obrazovanja, kulture, zdravstva, sporta i svi koji na očuvanje sela gledaju kao na prvorazredni patriotski zadatak, kaže Krkobabić.

„Nacionalni tim za spas sela ima zadatak da evidentira postojeće stanje na terenu s akcentom na rubna i brdsko-planinska područja, u cilju osmišljavanja što svrsishodnije politike za tretiranje tih krajeva naše zemlje i adekvatnih zakonskih mera. A sve s jednim ciljem – da se konačno stane na put pražnjenju seoskih sredina stvaranjem adekvatnih uslova za život njihovih stanovnika”, navodi Krkobabić.

Ističući da Srbija ima sve prirodne preduslove kao Italija, Francuska i Austrija za kvalitetan život u svojim selima, ministar navodi da je dosezanje njihovih uslova moguće samo uz dobro osmišljenu i u celini i do detalja isplaniranu politiku.

„Sela moramo da sačuvamo da bismo sačuvali Srbiju. Ali ne sela kao deo naše usputne nostalgije već kao savremena evropska sela, primerena 21. veku. Ne smemo da mislimo isključivo o profitu jer ključne stvari u životu nemaju cenu”, rekao je ministar.

Predstavnici stručne ali i šire javnosti podržavaju ovu zamisao. Tako akademik Dragan Škorić, predsednik Akademijskog odbora za selo SANU, kaže da je neophodno animirati društvenu zajednicu kako bi se ubrzano moglo zaustaviti propadanje naših sela i odlazak mladih. A to će se, dodaje on, moći uraditi samo stvaranjem ovakvog nacionalnog tima, u koji „treba da uđu najpoznatiji profesori, naučni, javni i kulturni radnici, sociolozi i svi kojima je stalo do spasa naših sela”.

Među inicijatorima ove ideje je i Branislav Gulan, član Akademijskog odbora i Naučnog društva ekonomista Srbije. Za njega, formiranje tima je svojevrsni nastavak poduhvata „500 zadruga u 500 sela” kojim je, zajedničkim trudom kabineta ministra Krkobabića i Akademijskog odbora, revitalizovano zadrugarstvo u Srbiji. I to – posle čitavih sedam decenija.

„Od kada je sredinom 2017. pokrenut projekat, do početka 2019. je osnovano 340 novih zadruga, a Srbija je do tada bila zemlja u kojoj se godišnje gasilo njih sto. Zadruge pritom ne osnivamo mi već zainteresovani u selima”, objašnjava Gulan, dodajući da je ovim poduhvatom započeta promena zadružne mape Srbije.

U sklopu projekta, bespovratno je dodeljeno ukupno milijardu dinara za 95 starih i novoosnovanih zadruga.

„Samo u 2017. država je u 22 zadruge uložila 197 miliona dinara, a u 2018. je za njih 73 dodeljeno 800 miliona dinara. Tako je ukupno podignuto 95 malih zadružnih seoskih preduzeća. Formirane su i dve složene voćarske zadruge, nalik nekadašnjim kombinatima, u Arilju i Starom Slankamenu, koje su dobile po 500.000 evra. Sav novac je dat bespovratno, čime se direktno utiče na život 4.600 domaćinstava”, ističe Gulan.

Pri dodeli sredstava, dodaje on, vodilo se računa i o suzbijanju neujednačenog regionalnog razvoja.

„Samo četiri zadruge koje su dobile novac u prvoj godini sprovođenja projekta bile su iz Vojvodine, a u drugoj svega 19. S druge strane, obilno je potpomognuto pet najsiromašnijih okruga na jugu Srbije, gde su se sela uveliko praznila. A s nestajanjem sela nestaje i Srbija”, objašnjava Gulan, dodajući da se za ovu godinu planira 700 miliona dinara za još 70 zadruga.

Da između poduhvata obnove zadrugarstva i delatnosti predstojećeg tima postoji veza potvrđuje i akademik Škorić. Govoreći o svom doprinosu timu, on navodi da će radom u Akademijskom odboru biti detektovani problemi i data rešenja, uključujući i aktivnosti iz projekta „500 zadruga u 500 sela”.

„Takođe, pokrenućemo udruživanje naših seljana kako bi na malom posedu postali robni proizvođači. Posebno ću se zalagati da obezbedimo da Skupština Srbije posveti celokupno jedno zasedanje problemima sela. Dokumenta za raspravu treba da predloži nacionalni tim za spas sela i da se na kraju donese deklaracija sa zaduženjima vlade, pokrajine, okruga, lokalnih zajednica i, naravno, sistem praćenja izvršenja obaveza”, navodi akademik Škorić.Upozoravajući na probleme seoskih sredina, on ukazuje da u Srbiji postoji 4.709 naselja a da u 86 odsto njih opada broj stanovnika.

„U fazi nestajanja su 1.034 sela koja broje manje od sto žitelja, u 550 sela ima manje od 50 stanovnika, a 200 je potpuno prazno. U selima Srbije ima preko 50.000 praznih kuća, a ovome treba pridodati i 500.000 hektara zapuštenih njiva, uz velike površine pod pašnjacima i livadama koje se ne koriste”, ističe akademik Škorić.

Očekuje se da u timu bude angažovan i glumac Nenad Jezdić, dugogodišnji samostalni poljoprivredni proizvođač, poznat u Srbiji i po pravljenju rakije. On kaže da želi da se iz tog delovanja iznedri nešto istinski plemenito, dobronamerno i angažovano, kako bi se održao život na selu.

„Stvar je naravno mnogo ozbiljna, ali je prvi korak jako važan. Jer, šta god da se i u selu započinje, započinje se od prve brazde. Ovo je veliki posao koji predstoji celom narodu i državi i ne može da se obavi bez neke stvarne inicijative i to ovakvog tipa. Ja nisam političar i ne mogu na to da politički utičem, ali savetodavno mogu da ukažem na propuste kroz koje sam ja prošao. Najzad, ovo nema veze s politikom, jer je selo zasebna stranka i zasebna politika i tako bi trebalo da ga tretira čitavo društvo”, ističe Jezdić.

Na svom primeru on svedoči da selu treba samo davati.

„Ja sam pre 20 godina počeo da dajem svome selu. Ali meni je možda bilo lako da izguram tu priču jer sam imao mnogostrukost u poslu i zaradi koju sam uložio. A opet, shvatam da nisam ja taj koji će održati selo, već to treba da urade seljaci kojima je potrebna podrška da bi bili u snazi da to učine. Jedan od osnovnih zadataka je povratiti njihovo poverenje i vratiti im veru i dostojanstvo”, navodi Jezdić.

Izvor: http://www.politika.rs/sr/clanak/422420/Nacionalni-tim-za-spas-sela

Објављено у Agroekonomija
ponedeljak, 11 februar 2019 08:31

Šta donosi novi pravilnik o klasifikaciji jaja?

Taman smo naučili šta znače oznake E, D, C, B, A, S, SS na jajima, a Ministarstvo poljoprivrede donelo je pravilnik kojim ih menja i izjednačava sa oznakama u većem delu sveta.

Jaja su, godinama, po veličini bila podeljena u sedam klasa – SS, S, A, B, C, D, E – između kojih je razlika u pet grama, pri čemu je SS najkrupnije jaje i teži više od 70 grama, a E ima manje od 45 grama.

Sada pri odabiru jaja više nećemo razmatrati da li da uzmemo ona sa oznakom S za koja znamo da teže od 65 do 70 grama, ili nešto manja A čija je težina pet grama manja, već ćemo jaja kupovati kao odeću, birajući između S, M, L i XL veličine. Ovaj način označavanja jaja zastupljen je u većini zemalja van Srbije.

XL – vrlo velika, težine od 73 grama i veća
L – velika, težine od 63 do 73 grama
M – srednja, težine od 53 do 63 grama
S – mala, jaja težine ispod 53 grama

Ono što ostaje isto su oznake za kvalitet jaja, A i B koje pokazuju da li su jaja sveža ili rashlađena, namenjena industrijskoj proizvodnji. U prodaji će se naći jaja koja A klase sa oznakom „ekstra“, što će označavati jaja upakovana u roku od četiri dana od dana nošenja jaja. Pakovanja sa rečima „ekstra“ ili „ekstra sveže“ mogu se naći u maloprodaji do devetog dana od dana nošenja jaja.

Na kutiji jaja uskoro će se nalaziti i podatak o načinu uzgoja kokošaka koje su ih snele. Ovaj podatak biće označem brojevima, pa će 0 značiti da su jaja iz organskog uzgoja, 1, da su u pitanju jaja iz slobodnog uzgoja, broj 2 će označavati jaja iz podnog uzgoja, a 3 iz kaveznog.

Rok trajanja jaja ne može biti duži od 28 dana. Novi pravilnik stupio je na snagu, ali je proizvođačima dat rok do 1. jula da se prilagode novim zahtevima.

Izvor: http://www.glaszapadnesrbije.rs/vest423135.html#lat

Објављено у Živinarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28