Чланци поређани по датуму: petak, 01 februar 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
petak, 01 februar 2019 15:06

Maline će prerađivati japanci u Arilju?

Nakon najave da će naše voće poput maline jagode i borovnice krenut u izvoz za Liban na sastanku ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislava Nedimovića i delegacije Privredne komore Japana dogovoreno je da delegacija komore sa privrednicima sredinom marta poseti Srbiju i u Arilju intenzivira dogovore u vezi uvoza smrznute maline i borovnice za šta su iskazali veliko interesovanje. Na današnjem sastanku potpisan je i Memorandum o saradnji između Ministarstva i Poslovne asocijacije Japana i i jugoistočne Evrope. Privredna delegacija Japana i jugoistočne Evrope pokazala je zainteresovanost i za izgradnju fabrike za preradu maline i drugog voća. Nedavnim usvajanjem i usaglašavanjima dokumenata omogućen je nesmetan izvoz kokošijih jaja iz Republike Srbije, navodi se u saopštenju Ministarstva.

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Glavni preduslov za pravilno funkcionisanje zalivnog sistema je čista voda bez mehaničkih nečistoća, odnosno peska. Filteri za vodu koji se ugrađuju u sistemima za navodnjavanje ne uklanjaju hemijske nečistoće, već samo mehaničke. Za navodnjavanje koje sami radimo dovoljni su nam filteri koje možemo lako naći kod prodavaca opreme za navodnjavanje, a to je najčešće filter sa mrežastim uloškom koji je ujedeno i najkorišćeniji filter, a pored njega možemo naći i koristiti još i disk filter i hidrociklonski separator.

Dva parametra koja karakterišu filtere su: 

- veličina priključka , fi 32; 40; 50; 63, odnosno 1col, 5/4 cola, 6/4 cola, 2cola.
- veličina nečistoća koje može da ukloni, odnosno brojka koja se daje i ona pokazuje najmanju veličinu čestice koja može da zadrži sve nečistoće manje od te cifre. Izražava se u mikronima. Tako da imamo najčešće mrežaste filtere od 120 micDisk filter može da se koristi kao primarni ukoliko je voda čistija i u pitanju je manji zalivni sistem, a može se koristiti i kao korektivni filter koji posle nekog drugog filtera finije prečišćava vodu.
Treba imati na umu da ukoliko je sveža bušotina i ima konstantno peska koji veoma brzo puni mrežaste filtere, ne treba kupovati veći mrežasti filter. Filter se u sitemu ugrađuje na početku pre Venturijeve cevi i pre elektromagnetnih ventila. Nekada se ugrađuju manometri, jedan pre i jedan posle filtera kako bismo na osnovu razlike pritisaka procenili potrebu za čišćenjem odnosno procenom zaprljanosti filtera.

Izvor:Agrobiznis magazin

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
petak, 01 februar 2019 09:52

Kako da olakšamo prodaju proizvoda?

Proizvođači u Vojvodini imaju zadovoljavajući nivo tehnologije proizvodnje sira na gazdinstvima, ali je radi uspešnijeg plasmana ove kategorije agrarnih proizvoda neophodno da proizvođači imaju više saznanja o tržišnim kretanjima i marketingu različitih vrsta sireva. Stručnjaci za agroekonomska istraživanja u poljoprivredi ukazuju na važnost prerade poljoprivrednih proizvoda i stvaranja proizvoda sa većom dodatom vrednošću.

Prof. dr Branislav Vlahović, sa poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, kaže da je na ovaj način moguće ostvariti veći prihod i mogu da zaposle još neke članove svog domaćinstva koji mogu da se angažuju ili u proizvodnji, u distribuciji ili u prodaji i na taj način da povećaju svoju konkurentnost proizvodnje, kako bi imali što bolji kvalitet, i kako bi mogli da adekvatno odgovore na potrebe i zahteve tržišta. On smatra da je podrška nacionalnih institucija prerađivačkom sektoru veoma važna proizvođačima.

„To je izuzetno bitno, jer smatram da je našim proizvođačima, pre svega onim manjim, potrebna određena pomoć kako bi se oni u trenutnoj situaciji izborili na tržištu, i kako bi mogli tu svoju proizvodnju da oplemene i prilagode tržištu”.
Bojka Plavšić iz Mokrina u proizvodnji sira je već dve decenije, i kako nam je istakla, ta proizvodnja je isplativa.

„Onaj ko proizvodi i učestvuje puno u radu, ima svoju zemlju, krave, proizvod - sir i svoje tržište, taj može da se nada nečemu. Sve ostalo je jako teško danas” i još navodi da bi proizvođači sira trebalo da idu u zaštitu geo porekla proizvoda, jer je to šansa za bolji plasman proizvoda i da je budućnost u izvozu srpskih sireva sa oznakom geografskog porekla samo ako se sve mlekare udruže zajedno.
Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu finansijski podržava uvođenje EU standarda u objekte u kojima se vrši prerada mleka i za prošlu godinu opredeljena su sredstva za te namene u iznosu od 15 miliona dinara. Povraćaj na investiciju dostiže i do 80 %, ako su oni koji apliciraju mlađi od 40 godina, žene nosioci registrovanog poljoprivrednog gazdinstva i poljoprivrednici koji rade u otežanim uslovima rada u poljoprivredi. U sekretarijatu navode da je važno da proizvođači ulažu u preradne kapacitete kako bi ekonomski bolje prolazili na tržištu.

Mladen Petković, pomoćnik Pokrajnskog sekretara za poljoprivredu, istakao je da je izuzetno važno da se ulaže u prerađivačke kapacitete, jer je to nadgradnja primarne poljoprivredne proizvodnje i daje jednu dodatnu vrednost i samim poljoprivrednim proizvodima, a naravno i dodatnu zaradu proizvođačima. Za narednu godinu po rečima Mladena Petkovića, proizvođači će moći da konkurišu za agrarnu meru uvođenja EU standarda u objekte u kojima se vrši prerada ne samo mleka, već i prerada mesa.

Izvor:Agrobiznis magazin

Објављено у Agroekonomija

Kako je objavljeno na sajtu Direkcije za nacinalne referentne laboratorije Evropsko veće je usvojilo novu Uredbu o organskoj proizvodnji i obeležavanju organskih proizvoda: Regulation (EU) 2018/848 of the European Parliament and of the Council of 30 May 2018 on organic production and labelling of organic products and repealing Council Regulation (EC) No 834/2007
Nova uredba će se primenjivati od 1. januara 2021. godine. Šta će se promeniti novom uredbom?

Pravila o proizvodnji biće pojednostavljena i dalje usklađena putem ukidanja izuzetaka i odstupanja; kontrolni sistem će se ojačati zahvaljujući strožim merama opreza i širim proverama na osnovu rizika duž celog lanca snabdevanja; proizvođači u trećim zemljama moraće da se pridržavaju istih pravila kao i proizvođači u EU; predmet nove regulative biće šira lista proizvoda (npr. so, pčelinji vosak, listovi vinove loze) kao i dodatna pravila proizvodnje (npr. za jelene, zečeve i živinu); sertifikacija će biti lakša za male poljoprivrednike, zahvaljujući novom sistemu grupnog sertifikovanja; kako bi se smanjio rizik od slučajne kontaminacije pesticidima koristiće se jedinstven pristup; odstupanja za proizvodnju u gredicama u staklenicima biće ukinuta.
Koliko se proizvodi organske hrane kod nas?

Organska proizvodnja u Srbiji ima tendenciju rasta. U 2011. godini, ukupna površina pod organskom proizvodnjom bila je 6.335 ha, a u 2017. godini 13.423 ha,što je povećanje za više od dva puta. Najveće površine su u Vojvodini, a najviše se gaje žitarice i industrijsko bilje (region Vojvodine) i voćne vrste (region Šumadije i Zapadne Srbije i Južne i Istočne Srbije). Broj proizvođača je porastao sa 213 iz 2011. godine na 434 proizvođača u 2017. godini. U organsku proizvodnju je uključeno i 5719 kooperanata, odnosno malih proizvođača koji imaju zaključen ugovor o saradnji sa nekim od proizvo-
đača i izvoznika organskih proizvoda. Izvoz organskih proizvoda u 2017. godini iznosio je 23.113.073 evra. Najviše se izvozilo u zemlje Evropske unije (najviše u Nemačku) i to smrznuto jagodasto
voće, pre svega malina. Takođe, asortiman proizvoda je danas razumljivo širi, ali je i dalje najviše primarnih proizvoda, neprerađenih ili sa najmanjim stepenom prerade (npr. sušeno voće).
Poljoprivrednici koji se bave organskom biljnom proizvodnjom dobili su mogućnost besplatnog korišćenja mobilne aplikacije pod nazivom Agrolife, koja će im olakšati administrativne poslove i praćenje aktivnosti u polju. Takođe, Agrolife aplikacija doprineće modernizaciji poslovanja proizvođača. Samo neke od prednosti korišćenja mobilne aplikacije i vođenje digitalnih zapisa su: evidentiranje svakodnevnih aktivnosti na terenu uz brzu primenu ponuđenih šifarnika, grafički prikaz plodoreda i mapa proizvodnih površina, kao i pregled realizovanih aktivnosti, upotrebljenih inputa, proizvedenih i prodatih količina proizvoda, sistem alarma koji upozoravaju na određena odstupanja u odnosu na planirane procese itd.

Informacije preuzete sa sajta Direkcije za nacionalne referentne laboratorije gde možete pronaći još korisnih informacija.

Izvor:Agrobiznis magazin

Објављено у Agroekonomija


Istraživanja koja su objavljena pokazala su da prihranjivanje pčela pšeničnim brašnom pri istovremeno sakupljanju polena, značajno je povećalo lučenje voska. Kada je reč o nedostatku vitamina, on se
nadoknađuje iz polena. Kada su rađeni ogledi sa prihranjivanjem pčela isprženim pšeničnim brašnom zajedno sa pergom, ustanovljeno je povećanje belančevina u telu pčele kao i količina odnegovanih
larvi. Dokazano je da pčele rado uzimaju, kako proprženo pšenično tako i ovseno brašno i u smesi sa medom. Ovo se objašnjava prisustvom skroba u brašnu koje se lakše razlaže kod proprženog brašna. Ovo je isto primećeno i kod sojinog brašna.
Međutim, koristi se obezmašćeno sojino brašno pomešano sa polenom u odnosu 75% brašna i 25% polena. Ovu smesu pravite sa šećernim sirupom i u obliku pogače dati pčelama. Prema M. Hajdaku  koji je radio istraživanja ishrane pčela više od trideset godina, najbolje rezultate daje hrana koja se priprema na sledeći način: tri dela obezmašćenog sojinog brašna, jedan deo obranog mleka u prahu (sadrži neophodne hranljive materije za odgajivanje legla) i jedan deo suvog kvasca (sadrži vitamine). Pri ishrani ovakvom smesom, ako poredimo ishranu pčela sa polenom pčele na ovaj način hranjene će odnegovati 65% legla. Pri ishrani polenom pčele žive 47,4 dana, sa ovom smesom hranjene 38 dana, a sa čistim šećerom 2,5 dana.
Pčele koje uzimaju polen ili navedene zamene, skladište ga blizu legla, i to je veoma važno za ishranu mladih pčela koje hrane leglo. Pre upotrebe prihrane u hranilicama, da bi privukli pčele, dan ranije treba staviti saće sa retkim šećernim sirupom ili medom. Izrazito je korisna prihrana hranljivom smesom u proleće, kada se javlja nedostatak polena kako u košnicama tako i u prirodi.

Izvor:Agrobiznis magazin

Објављено у Pčelarstvo
petak, 01 februar 2019 09:13

Da li nas očekuje poskupljenje hleba?

Vlada Srbije nije produžila Uredbu o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna „Tipa 500” koja je određivala maksimalnu cenu vekne od 46 dinara. Tako je juče prestala da važi odluka doneta još 2010. godine, zbog koje je Evropska komisija često imala primedbe jer je to bilo administrativno regulisanje cene nekog proizvoda. Kako je za „Politiku” izjavio Rasim Ljajić, ministar trgovine, ne očekuje povećanje cene hleba, jer i danas u prodavnicama ima hleba koji se prodaje za 30 ili 40 dinara po vekni.

– Ukoliko ovo proizvođači iskoriste ili dođe do bilo kakvih poremećaja na tržištu, spremni smo da uredbu vratimo – izjavio je Ljajić.

Građani Srbije u ishrani i dalje pretežno koriste beli hleb. Za ovom veknom poseže čak 60 odsto kupaca, i to najviše onih iz Šumadije i zapadne Srbije, muškarci i osobe s nižim obrazovanjem.

Integralni hleb konzumira tek 8,2 odsto anketiranih odraslih i samo 3,5 odsto dece, pokazalo je istraživanje o navikama u ishrani građana sprovedenog prošle godine. Prema ovom istraživanju, zdravije žitarice češće biraju žene koje žive u gradovima, višeg i visokog obrazovanja, kao i stanovnici Beograda i oni koji najviše zarađuju. Udruženje „Žitounija” bilo je jedan od inicijatora ukidanja ove mere za koju, kako su rekli, više nije postojala ekonomska opravdanost.

Zdravko Šajatović, predsednik ovog udruženja, ne očekuje da može da dođe do poremećaja na tržištu jer je u Srbiji, prema podacima Ministarstva poljoprivrede, registrovano 3.000 proizvođača hleba. Koliko njih realno košta vekna belog hleba? On kaže da je učešće brašna u proizvodnji belog hleba svega 30 odsto što za pekare u ovom trenutku znači trošak od devet dinara. Ostali izdaci su energija, aditivi, radna snaga, transport...

– Konkurencija je velika među proizvođačima. Imamo informacije sa terena da se vekna iz industrijskih pogona, u nekim gradovima Srbije, prodaje i za 22 ili 27 dinara. Jasno je da tu nema zarade. Ako je i ima, ona je skromna. Pekari to nadomešćuju kroz cene specijalnih vrsta hlebova i peciva koje nisu bile pod kontrolom – kaže Šajatović. Još neki od razloga zbog kojih hleb ne bi trebalo da poskupi su dovoljne količine pšenica i brašna na domaćem tržištu.

Pšenica je rekordno rodila i bez obzira na nešto slabiji kvalitet ima je dosta i za domaće potreba i za izvoz. Ista situacija je, dodaje, i sa brašnom. On naglašava da zakon o trgovini propisuje da se privremene mere mogu donositi samo kada postoji ozbiljan poremećaj na tržištu.

– To sada nije slučaj. Te 2010. godine uvođenje mere bilo je opravdano jer je zaista pretila opasnost da cena vekne dostigne 50 dinara. Zato se država i odlučila da cenu belog hleba propiše na 46 dinara i ograniči ukupnu maksimalnu maržu na 8,1 odsto u odnosu na proizvođačku cenu – kaže Šajatović.

Prema Uredbi o socijalnom hlebu, koja je poslednji put, pre ukidanja, objavljena u avgustu prošle godine, navedeno je da je proizvođačka cena hleba 38,68 dinara po vekni. Proizvođači su bili u obavezi da proizvedu i stave u promet najmanje 30 odsto belog hleba u odnosu na ukupnu dnevnu proizvodnju.

Naš sagovornik naglašava da je ovakvo ograničavanje bilo apsurdno jer je bilo proizvođača koji su imali veću potražnju za polubelim hlebom koji je nutritivno zdraviji, a pritom država nije propisala njegovo učešće u proizvodnji.

– Naše mišljenje je da hleb ne treba proglasiti za socijalnu kategoriju. Ako i jeste za deo stanovništva onda mere treba da donosi resorno ministarstvo, koje se bavi socijalnom zaštitom a ne da, kao do sada, sve ide na teret privrede – kaže on. Predstavnik „Žitounije” ističe da nijedna od država u okruženju ne ograničava cenu hleba koji je, po njihovim informacijama, najjeftiniji u Srbiji i Makedoniji. U Hrvatskoj je dvostruko skuplji a u Sloveniji čak četiri puta.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/421729/Koliko-pekare-kosta-bela-vekna

Објављено у Agroekonomija

Ministri poljoprivrede Srbije i Libana Branislav Nedimović i Gazi Zeaiter potpisali su u Bejrutu Memorandum o saradnji u oblasti poljoprivrede. Saopštilo je srpsko Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.Kako se navodi u saopštenju, na osnovu potpisanog dokumenta, biće unapređena razmena poljoprivredno-prehrambenih proizvoda između Srbije i Libana. Srbija na libansko tržište želi da plasira juneće i svinjsko meso i mesne proizvode, kao i maline i borovnice, dok libanska strana planira da u Srbiju izvozi maslinovo ulje i citruse. Ministar Nedimović se takođe sastao i s predsednikom Parlamenta Republike Liban Nabih Berijem, ministrom spoljnih poslova Žibranom Basilom, kao i ministrom ekonomije Raedom Hurijem, dodaje se u saopštenju Minsitarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu.

 

Izvor:https://www.srbijadanas.com/biz/vesti/srpske-maline-i-borovnice-stizu-na-novo-trziste-2019-01-30

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

U selima na Staroj planini zima je posebno težak period. Kad je usred mećave ostao bez hrane za stado i jagnjad, Danilo Krstić iz Štitarca zatražio je pomoć od Ministarstva poljoprivrede. Za dva dana, pred kuću je stigla hrana, koja će potrajati do proleća.Tročlana porodica Krstić, živi od tri stotine stabala šljiva, petnaest ari bašte i stada od dvadeset ovaca. Nemaju mehanizaciju, pa težim putem obrađuju zemlju i skupljaju letinu.Ova porodica je jedna od 25 koliko ih je ostalo u Štitarcu, selu u podnožju Stare planine. U sred januara ponestalo je hrane za ovce, pa je Danilo, ne videći drugi izlaz, zašražio pomoć od Ministarstva poljoprivrede.

Za samo dva dana pred kuću mu je stiglo 370 bala sena, 50 bala specijalne deteline za jagnjad i deset džakova kukuruza.

„Biće hrane do ispaše, biće hrane, sad je spaseno i stado, mnogo mi je olakšalo. Možda bih odustao, mnogo je teško ovde jer ja sam sam”, kaže Danilo Krstić.

Odustajanje bi značilo da se proda stado. Ovce za ovu porodicu, kako kažu, više su od opstanka, jer izuzetno vole svoje životinje.

„Puno mu hvala, mogu da mu zahvalim, ne malo nego sto puta više”, naglašava Zorica Krstić, Danilova majka, „ne bih mogla da podnesem da ih neko proda.”

Stado se sada skoro dupliralo, gotovo sve ovce su se ojagnjile. Nije uvek lako najmanju jagnjad sačuvati od studeni.

Na Svetog Savu, kad je došao na svet bilo je jako hladno i morali su da ga stave ovde u kuhinju pored „smederevca”. Ovde mu je toplo i uživa u svojoj korpi.

Renata ide u drugi razred tehničke škole, jedna od troje dece koliko ih je ostalo u selu i svakoga dana ovako putuje u Knjaževac. Za sva sela, ukupno ih je 84 u opštini Knjaževac, prevoz je besplatan. Štitarac je od nedavno dobio internet a čim grane proleće, dobiće i vodovod.

 

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/srbija-danas/3404311/efikasna-pomoc-stocaru-na-staroj-planini.html

Објављено у Ovčarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28