Чланци поређани по датуму: ponedeljak, 09 decembar 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
ponedeljak, 09 decembar 2019 18:11

Primena bumbara u oplodnji useva

Primena bumbara u oplodnji useva potiče od ispitivanja veterinara dr Roland de Jonghe, iz mesta Oevel u Belgiji. Roland je od malih nogu bio zaljubljenik u bumbare, da bi 1987. godine osnovao kompaniju Biobest, i započeo primenu bumbara u oplodnji useva paradajza u okolnim plastenicima. Proizvodnja paradajza danas je nezamisliva bez primene košnica bumbara i one se danas primenjuju u više od 70 zemalja.
U vreme kada je sve počelo, za zaštitu useva koristile su se velike količine pesticida i prvi izazov sa kojim se susreo Roland, bio je kako da bumbari prežive primenjene pesticide i ispune svoju ulogu u poboljšanju oplodnje povećanjem prinosa (u to vreme i do 40%) i kvaliteta.
Primena bumbara u oplodnji useva začela je i novu eru proizvodnje koja se bazirala na smanjenoj primeni pesticida. Taj trend nastavljen je i danas usled povećane svesti o uticaju pesticida na životnu sredinu i zdravlje, pritiska potrošača i industrije i sl. Posle paradajza, primenu košnica bumbara u oplodnji brzo je započela kod drugih useva u zaštićenom prostoru i na otvorenom polju.
U većoj, ili manjoj meri primenjuju se kod: paradajza, paprike, plavog patlidžana, lubenice, dinje, jabuke, kruške, borovnice, maline, jagode, crne ribizle, višnje, šljive, kajsije, uljane repice… Povećanje prinosa u odnosu na standardnu tehnologiju zavisi od useva, vremenskih uslova, prisustva drugih
oprašivača i primenjene tehnologije. Tako npr. kod paradajza u zatvorenom prostoru ukoliko ne bismo sproveli nikakve aktivnosti, u nedostatku oprašivača i
vetra, ne bi došlo do oplodnje i do formiranja ploda. Tradicionalni načini oplodnje poput protresanja biljaka ili udaranja štapom po špaliru mogu u izvesnoj meri dovesti do oplodnje, ali razlika u prinosu u korist primene bumbara može biti i više od +50%. U jednom periodu primenjivali su se hormoni za oplodnju, ali i u tom slučaju prinos, kvalitet i trajnost ploda idu u korist bumbara.
Druga veoma bitna stvar kod oplodnje paradajza je značajna ušteda rada. Cvet jagode ima mnogo tučkova, pri čemu se od svakog tučka obrazuju posebni plodići, koji su međusobno povezani razraslom, sočnom i jestivom cvetnom ložom. Prednosti bumbara u oplodnji jagoda u odnosu na pčele, ogledaju se u njihovoj boljoj aktivnosti na nižim temperaturama, boljem skupljanju i prenošenju polena (usled strukture dlačica) i krupnijoj građi koja doprinosi boljem kontaktu sa cvetom.
Primenom bumbara dobijaju se kvalitetni plodovi bez deformacija.Cevast oblik (obrnuti) cveta borovnice značajno otežava oplodnju. Kada se tome
doda kratko vreme cvetanja i težak i lepljiv polen, jasno je da je potrebno naći način da se pomogne prirodnim oprašivačima da bi oplodnja bila uspešnija. Bumbari brže obilaze cvetove, kraće se zadržavaju, a zbog mase su dosta efikasniji. Kvalitetan plod borovnice sadrži 6-10 semenki. Da bi oplodnja bila dobra, pčela mora posetiti cvet više od 6 puta, dok je bumbaru dovoljna samo jedna poseta.
Suština kvalitetne oplodnje je upravo u tome da se dobije više semenki u plodu, jer više semenki u plodu doprinose tome da plodovi budu krupniji, a samim tim i kvalitetniji, a postižu se i viši prinosi. Broj potrebnih košnica zavisi od gajenog useva, površine, broja otvorenih cvetova, vremenskih uslova, opštih uslova proizvodnje i sl.Primena bumbara najzastupljenija je u plasteničkoj proizvodnji paradajza i za tu namenu u Srbiji je najčešće koriste Super mini košnice sa oko 50 radilica koje pokrivaju do 400 m2 do 4 nedelje.
Srednje košnice imaju kraljicu i više od 60 radilica i pokrivaju površinu od 400-800 m2 tokom 4-6 nedelja. Veliki objekti obično koriste velike košnice koje uz kraljicu imaju više od 80 radilica i pokrivaju do 2.500 m2 tokom 6-8 nedelja.
U voćarstvu se obično preporučuje primena 2-3 Multihive košnice po hekaru. Multihive košnica u sebi sadrži tri standardne košnice u velikoj, otpornoj na vremenske uslove, polistirenskoj kutiji (umesto kartonske). Postoji više vrsta košnica i izbor košnice treba prilagoditi usevu i uslovima uzgoja.
Košnica se sastoji od legla bumbara koji se nalazi u plastičnoj košnici sa vratancima za ulaz/izlaz, odnosno samo za ulaz. Ispod plastične košnice, spojen fitiljom, je rezervoar sa Bioglucom (zašećerena voda). To se sve nalazi u kartonskoj kutiji kod standardnih košnica za zatvoreni prostor, odnosno u polistirenskoj kutiji za otvoreno (Multihive). Kod većine useva košnice se unose kada se otvore prvi cvetovi na usevu. Načelno je košnicu potrebno malo podići od zemlje i zaštititi od sunca, vetra, kiše i mrava.
Po postavljanju, a pre otvaranja, potrebno je sačekati nekoliko časova da se bumbari umire. Samo otvaranje najbolje je uraditi u uslovima bez dnevne svetlosti. Aktivnost bumbara obično počinje 1-2 dana po unošenju. Za dostizanje pune aktivnosti ponekad je potrebno 5-7 dana, pa taj podatak treba uzeti u obzir prilikom određivanja momenta unošenja i izbora košnice. Tako npr. kod useva sa kratkim periodom cvetanja može se postaviti Biobest Turbo košnica koja uz kraljicu ima više od 200 radilica ili npr. Biobest Multihive Turbo sa više od 600 radilica, što osigurava da će veći broj cvetova biti oplođen.
Na kraju, važno je napomenuti da su bumbari živa bića i da im je potrebno posvetiti dužnu pažnju. Najveći problem predstavlja nepravilna upotreba pesticida, koja lako može dovesti do uginuća celog legla, pa je zato izuzetno bitno poštovati uputstvo za upotrebu.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Biljna proizvodnja
ponedeljak, 09 decembar 2019 18:01

Stranici sve češći gosti u srpskim selima

Pojedina seoska domaćinstva u Srbiji godišnje ostvare i do 1.500 noćenja. Na sajtu selo.rs oko 700 domaćinstava zainteresovano je za prijem domaćih i stranih gostiju. Kako posle najnovijih zakonskih promena u turizmu, koje su stupile na snagu 1. jula, privući još veći broj gostiju, bila je tema njihovih razgovora u Ljigu.U Srbiji je 700 domaćinstava koja se bave turizmom. Mogu da prime na prenoćište do 30 turista, organizovane grupe na ručak do 50 gostiju i da imaju 20 kamp parcela. O ovim i drugim najnovijim propisima u turizmu razgovaraju na svojim skupovima."Organizovali smo nekoliko ovakvih skupova kako bi se oni pre svega između sebe upoznali, razmenili iskustva i naravno dobili najnovije informacvije o poslovanju u seoskom turizmu, kako bi unapredili svoje poslovanje", navodi Vladimir Ivanović, predsednik Udruženja Seoski turizam Srbije.

Novi zakon o turizmu olakšao je rad seoskim domaćinstvima a gostima omogućio jednostavnije usluge.

"Možemo direktno da naplatimo uslugu gostima, ne moramo da radimo preko posrednika, ne moramo da idemo 30-40 kilometara do Knjaževca, Pirota, da plaćamo boravišne takse", navodi Slaviša Ćirić, Babin zub Stara planina.

Slavica Damnjanović iz Glušca kod Bogatića navodi da zakon služi unapređenju posla.

Posebno važnom, ocenjena je izmena koja se odnosi na smeštaj stranaca. Oni će samo biti upisani u knjigu gostiju.

"Osnovna primedba gostiju, ne na nas kao domaćina, je ta što smo morali da ih vodimo u MUP ili da tamo odnesemo njihov pasoš. To je već neprijatno. Slovenci kažu da to nigde u Evropi nisu naišli na takav slučaj, i dobro je da je sada to ispravljeno", navodi Predrag Petrović iz Paštrića kod Mionice.

Domaćinstva su organizovana u Udruženju Seoski turizam Srbije. Preko svog sajta selo.rs imaju prezentaciju. Gosti iz zemlje i sveta ih lako pronalaze u srpskim selima.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3766845/srpska-sela-sve-interesantnija-domacim-i-stranim-turistima.html

Објављено у Seoski turizam i ruralni razvoj
ponedeljak, 09 decembar 2019 17:57

Ovo je budućnost prehrambene indsutrije

Institut za prehrambenu tehnologiju i biohemiju Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu obeležava 60 godina postojanja i rada. Inače, ove godine i Poljoprivredni fakultet obeležava 100 godina postojanja. Tim povodom ustanovljeno je novo priznanje “zlatni indeks” za studente koji su ovaj smer upisali davne 1959. godine. Generalni donator ove svečanosti bio je USAID a skup su podržale i brojne kompanije iz sektora prehrambene industrije. Zvanja inženjera prehrambene tehnologije na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu do sada je steklo 3.300 studenata, odbranjeno 105 magistarskih i 131 doktorski rad.

Ceo radni vek Pantelija Dakić se bavio preradom voća i povrća u Poljoprivrednom kombinatu Takovo: “Imali smo hrabrost da to upišemo i da krenemo u jedan eksperiment. Ova generacija je udarila temelje prehrambenoj industriji kod nas. Misilm da je to i dalje perspektiva i drago mi je da vidim da ima puno studenata. Ne bi bilo u redu da se mi samo bavimo proizvodnjom sirovina i da izvozimo sirovine. Treba izvoziti finalni proizvod jer to je prava stvar“.

Povodom svečanog obeležavanja 60 godina postojanja dodeljene su i posebne pohvalnice sadašnjim studentima za najvišu prosečnu ocenu za školsku 2018/2019. godinu. Ovog puta pripadnice ženskog pola su bile dominantne i u svim nivoima studija pokazale zavidno znanje. Pohvalnice su dobile: Milica Pešić, student prve godine na modulu Tehnologija ratarskih proizvoda za najvišu ocenu od 9,90 na I godini studija, Jana Marić, studentkinja druge godine na modulu Tehnologija ratarskih proizvoda za najvišu ocenu od 9,84 na II godini studija dok je Emilija Oreščanin bila najbolj na trećoj godini i to modul  Mikrobiologija hrane sa prosečnom ocenom 9,73. Ipak, najbolja među naboljima je  Simona Jaćimović sa modula  Tehnologija konzervisanja i vrenja koja je ostvarila prosečnu ocenu od 10,00 na IV godini studija. Ona je ovom prilikom rekla:“ Studiram na smeru konzervisanja i vrenja i nadam se da će negde ta ljubav prema pivu, vinu i konzervisanju da se nastavi dalje u neke naučno istraživačke radove kojima se već bavim. Želela sam da studiram nešto što je prirodna nauka i što će kroz usavršavanje moći da podigne kvalitet ljudskog života i nisam se pokajala jer smatram da je u ovoj zemlji to jedna vrlo perspektivna grana“.

Studije prehrambene tehnologije završio je i aktuelni pomoćnik ministra poljoprivrede Nenad Vujović. “ Mi smo u ovom delu prepoznati kao jedna od vodećih nacija, naša struka, naši naučni radovi, naši profesori i na kraju krajeva studenti i ono što mi radimo ovde u zemlji i po celom svetu to potvrđuje. Ako je nešto sigurno to je da je ovaj fakultet -  prehrambena tehnologija pre svega dobila svoje značajno mesto u svetskim razmerama“ kaže Vujović.

Pokrovitelj svečanosti bio je prof. dr Dušan Živković, dekan Poljoprivrednog fakulteta i profesor na Institutu: “Na šangajskoj listi u oblasti poljoprivrede smo između 100 i 200 mesta, ovo je sjajan uspeh koliko god zvučalo da su ovi brojevi veliki, ovo je na svetskom planu izuzetan uspeh, naročito ako imamo u vidu da su izdvajanja za nauku u državi Srbiji relativno niska, a rezultati neproporcionalno veliki, što govore ove naše brojke i ove pozicije na šangajskoj listi. “

Објављено у Svinjarstvo
ponedeljak, 09 decembar 2019 17:48

Otvoren regionalni Pčelarski centar

Otvaranjem Pčelarskog centra, pčelari Novog Pazara, Sjenice, Tutina i Raške lakše će, udruženim snagama, obavljati prozivodnu delatnost u region poznatom po proizvodnji najkvalitetnijeg meda.

Centar, otvoren uz podršku Turska agencije za razvoj (Tika), Grada Novog Pazara i Regionalne razvojne agencije Seda, obišao je gradonačelnik Novog Pazara Nihat Biševac.
“Za napredovanje i proširenje kapaciteta neophodno je udruživanje, što su pčelari prepoznali. Potencijal u pčelarstvu je izuzetan i Grad je podržao formiranje ovog višestruko korisnog centra”, rekao je gradonačelnik Biševac podsećajući da se iz godine u godinu za poljoprivredu opredeljuje sve više sredstava iz lokalnog budžeta.

“Od 5 miliona, opredeljenih 2016. išli smo ka cifri od 10 miliona 2017. godine, da bi ove godine izdvojili 12 miliona. Već u 2020. godini, budžetom Grada za razvoj poljoprivrede planiran je iznos od 15 miliona dinara”, rekao je gradonačelnik Biševac, podsećajući da je poljoprivreda najveća fabrika na otvorenom.

Direktor Agencije SEDA Samir Kačapor istakao je da je sledeći korak obezbeđivanje sertifikata koji će “domaće proizvođače meda plasirati na inostrano tržište”.

Izvor:https://sandzakhaber.net/2019/12/u-novom-pazaru-otvoren-regionalni-pcelarski-centar/

Објављено у Pčelarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31